Ko ima dolare, ko Alaha?

Ko ima dolare, ko Alaha?

Miljan Mladenović

Prethodnih dana veoma je aktuelan sukob na relaciji Turska – Sjedinjene Američke Države. Predsednik SAD Donald Tramp zahtevao je od turskih vlasti da oslobode američke državljane iz zatvora u kojem su se našli najvećim delom nakon pokušaja državnog udara iz jula 2016. godine. Tada je deo vojske koji se protivio autoritarnom upravljanju predsednika Erdogana objavio da je preuzeo upravljanje državom i obećao mir. Ubrzo su počeli kratkotrajni sukobi u kojima je ubijeno oko 150 civila i isto toliko vojnika i policajaca. Epilog je bio ostanak Erdogana na vlasti i hapšenje ogromnog broja ljudi za koje se sumnjalo da su učestvovali u organizovanju puča. Kao glavni organizator označen je Muhamed Fetulah Gulen, bivši imam i saveznik Redžepa Tajipa Erdogana sve do 2013. godine kada je optužen da je lično stajao iza istrage o korupciji u Turskoj. Tada je Gulen po prvi put označen za državnog neprijatelja i danas živi u SAD u izgnanstvu bez državljanstva koje mu je Turska prošle godine oduzela. Sukob na relaciji Tramp-Erdogan zasniva se na tome što Tramp želi da se oslobode američki zarobljenici, a Erdogan želi da se Gulen izruči Turskoj. Da stvar bude još gora, jedan od zarobljenih Amerikanaca je i Endru Branson, hrišćanski sveštenik koji odbacuje optužbe turskih vlasti da je povezan sa terorizmom.

Erdogan i Tramp (RFI)
Erdogan i Tramp (RFI)

Do pada vrednosti turske valute došlo je najavom predsednika SAD da će povećati carinske namete na uvoz iz Turske (za čelik na 50%, za aluminijum na 20%). Turska je deveti najveći svetski izvoznik čelika i njen izvoz predstavlja oko 3% celokupnog svetskog izvoza čelika. U 2017. godini Turska je izvezla oko 12 miliona tona čelika, a od toga ubedljivo najveći deo u SAD (13%). Ukupna godišnja vrednost turskog izvoza čelika u SAD bila je preko milijardu dolara, dok je vrednost izvezenog aluminijuma bila oko 60 miliona dolara. Zbog povećanih taksi, u 2018. godini bi Turska mogla da izgubi oko pola miijarde dolara na takse. Dovoljno o padu izvoza govori činjenica da je do maja meseca ove godine, Turska izvezla duplo manje čelika u SAD nego za isti period prethodne godine. Na taj način su Sjedinjene Američke Države od najvećeg uvoznika turskog čelika pale na treće mesto čak i pre zvaničnog povećanja taksi. Kurs turske lire prema američkom dolaru bio je konstantan uz minimalna odstupanja godinama unazad. Međutim, nakon najava da bi moglo doći do dupliranja taksi za čelik, došlo je do naglog opadanja moći turske nacionalne valute.

Primera radi, početkom avgusta 2005. za 1 dolar mogli ste da dobijete 1.3 lira, 5 godina kasnije 1.5, a u isto vreme 2015. godine dolar je vredeo 2.8 lira. Do avgusta 2017. dolar je ojačao do vrednosti od 3.5 lira. Tada je stvar počela da se otima kontroli i 1. avgusta ove godine za jedan dolar u menjačnici mogli ste da dobijete 4.9 lira. 8 dana kasnije lira je pala za skoro 12% u odnosu na američki dolar. Svakog minuta situacija je sve gora i u određenim momentima u toku pisanja ovog teksta, vrednost dostiže preko 6.5 lira za dolar.

Koliko lira vredi jedan dolar? (2005-2018)
Koliko lira vredi jedan dolar? (2005-2018)

Turske vlasti su 10. avgusta ujutru obelodanili svoj plan za izlazak iz krize, koji predviđa da građani masovno menjaju ušteđevine koje imaju u dolarima i evrima u lire, kao i da prodaju zlato. Prema najnovijim informacijama, turski državljani u zbiru imaju oko 160 milijardi dolara stranih valuta. Uz to, Erdogan je najavio da će Turska da se okrene alternativama: Rusiji, Kini, Iranu i pojedinim evropskim državama, bez detaljnijeg objašnjenja u kom smislu i čemu te države mogu da budu alternativa. Detaljan finansijski plan za period do 2023. godine biće objavljen nekoliko nedelja ranije nego što je to inače običaj, tako da će već u septembru biti poznatija politika turskih vlasti protiv slabljenja domaće valute. Na kraju govora, predsednik Turske je rekao da „Amerikanci možda imaju dolar, ali Turci imaju Alaha“.

Posledice ekonomske krize biće poznate tek u narednim mesecima. Postoji opasnost da se kriza prenese i na Evropu ukoliko Turci poslušaju molbe svog lidera i masovno prodaju evre da bi kupovali lire. Turskoj preti dodatna opasnost od povećanja inflacije, koja je i u ovom trenutku na nivou od visokih 15%, a želja da se ista svede na 5% u narednom periodu deluje potpuno nerealno, kao i održavanje visokog rasta BDP. Na kraju, Erdoganova nedodirljiva pozicija mogla bi znatno da oslabi ukoliko se kriza u velikoj meri odrazi na životni standard Turaka.

Piše: Miljan Mladenović

Komentar