Iako je bilo logično da sa protokom vremena postane sve jasnije na koji način će Ujedinjeno Kraljevstvo napustiti Evropsku uniju, dogodilo se potpuno suprotno. Poslanici donjeg doma Parlamenta UK ove nedelje su imali dva značajna glasačka dana. U sredu je na dnevnom redu bila rasprava o nizu poslaničkih amandmana o mogućim alternativnim strategijama za Bregzit. Na kraju dana, predsedavajući je odabrao osam predloga za glasanje, a poslanici su svih osam odbili. U petak je premijerka po treći put stavila na glasanje svoj predlog „sporazuma o razvodu“ koji je postigla sa evropskim zvaničnicima. Iako je ovo glasanje bilo drugačije od prethodna dva zbog izostanka propratnih dokumenata na glasanju, ishod je bio isti. Poslanici su ponovo odbili predlog sporazuma, doduše ovog puta sa znatno manjom razlikom nego ranije.
U nastavku teksta pozabavićemo se svim temama vezanim za Bregzit po celinama, kako bi bilo što jasnije za čitanje i razumevanje.
Kada će UK napustiti EU?
Zvanično, Ujedinjeno Kraljevstvo je prvobitno trebalo da napusti Evropsku uniju 29. marta 2019. godine. Stvari su se u međuvremenu iskomplikovale i taj datum je pomeren. Evropska unija je dala dva datuma: 12. april ako sporazum ne bude usvojen, odnosno 22. maj ako bude usvojen. Ovi datumi nisu konačni i mogu dodatno biti pomereni.
Kako će UK napustiti EU?
Nakon neuspešnog trećeg glasanja, pojavila se informacija da će tokom predstojeće nedelje biti održano i četvrto glasanje o sporazumu. Iako je predsedavajući Džon Berkou zabranio višestruko glasanje o istom predlogu, vlada je našla način da izdejstvuje glasanje. Treći put su na glasanje stavili samo „sporazum o razvodu“, bez propratne „deklaracije o budućim odnosima“. Četvrti put bi to moglo da bude još drugačije.
Naime, za ponedeljak je najavljena nova parlamentarna debata o alternativnim opcijama. Ukoliko se tog dana poslanici odluče za neku ili neke od alternativa, vlada bi mogla na glasanje da stavi odabir između sporazuma Mej-Junker i alternativnih opcija izabranih u ponedeljak. Na taj način bi ponovo stavili sporazum na glasanje, a istovremeno ne bi povredili pravilo na koje se predsedavajući poziva.
Iako je sporazum tri puta odbijen, ohrabrujuća činjenica za premijerku Mej je to da je razlika svaki put bila sve manja. Od rekordnog poraza sa 230 glasova razlike u januaru, preko 149 ranije tokom meseca, do 58 glasova razlike u ponedeljak. Ukoliko opadajući trend bude nastavljen, nije nemoguće da poslanici iz četvrtog puta usvoje predlog. Ipak, tvrdo krilo unutar Konzervativne partije i severnoirski DUP koji daje većinu vladi, deluju nesalomivo. Sa druge strane, ni pojedini laburisti koji podržavaju Bregzit ne deluju da bi mogli da promene mišljenje do naredne nedelje.
Tokom prethodne srede, poslanici su glasali o 8 potencijalnih alternativnih strategija za Bregzit. Na tom spisku su bili povlačenje člana 50, drugi referendum, no-deal, ali i kanadski i norveški modeli. Sa najmanjom razlikom su poražene opcija referenduma na kojem bi narod dao konačni sud i opcija carinskih unija. Te dve, ali i neke druge opcije, mogle bi u ponedeljak da dobiju većinu i da postanu alternativa premijerkinom sporazumu. U tom slučaju, u toku predstojeće nedelje poslanici bi glasali i birali između svih opcija koje su na stolu.
Šta ako naredne nedelje ne bude usvojen ni jedan predlog?
U toku jučerašnjeg dana oglasili su se i evropski zvaničnici. Donald Tusk je za 10. april sazvao vanredno i hitno zasedanje na kojem će biti reči o Bregzitu. Kako bi izbeglo no-deal, Ujedinjeno Kraljevstvo će najkasnije do 8. aprila morati da donese konačnu odluku: premijerkin sporazum, duže odlaganje Bregzita ili no-deal.
Šta ako dođe do prihvatanja premijerkinog sporazuma?
Prihvatanje sporazuma koji je Tereza Mej postigla sa zvaničnicima EU značilo bi da će se Bregzit dogoditi do 22. maja. U danima nakon prihvatanja sporazuma, vlada bi imala obavezu da preduzme sve pravne radnje kako bi se Bregzit priveo kraju. Treba imati u vidu da taj sporazum mora da prođe i kroz Evropski parlament, mada trenutno nema naznaka da bi to moglo da predstavlja problem.
[click_to_tweet tweet=“Ako su oko nečega poslanici bili dovoljno jedinstveni i dosledni, to je odbijanje no-deal Bregzita. Međutim, ako dođe do dužeg odlaganja – sve opcije su na stolu. | “ quote=“Ako su oko nečega poslanici bili dovoljno jedinstveni i dosledni, to je odbijanje no-deal Bregzita. Međutim, ako dođe do dužeg odlaganja – sve opcije su na stolu.“]
Šta ako se ne prihvati premijerkin sporazum?
U ovom razvoju događaja, no-deal Bregzit bi postao realnost 12. aprila u ponoć. Iako trenutna situacija deluje da ide ka no-deal Bregzitu, takav ishod je više puta odbijen u parlamentu velikom većinom glasova, a i u narodu ima izuzetno nisku podršku. Zato se pretpostavlja da će u slučaju da sporazum ne bude usvojen, premijerka zatražiti duže odlaganje. Pretpostavlja se da bi Unija dozvolila Kraljevstvu duže odlaganje (najverovatnije između 9 i 12 meseci). Duže odlaganje Bregzita znači učestvovanje na izborima za Evropski parlament u maju, a gotovo izvesno i održavanje novih parlamentarnih izbora.
Šta bi značilo raspisivanje vanrednih izbora?
Iako je poprilično izvesno da bi situacija u parlamentu bila vrlo slična današnjoj, tačnije niko ne bi imao samostalnu većinu, veruje se da bi proveravanje volje birača moglo da donese novu pozitivnu energiju u parlament. Novija istraživanja javnog mnjenja daju mahom blagu prednost konzervativcima u odnosu na laburiste, od svega par procenata.
Novitet na britanskoj političkoj sceni predstavlja Nezavisna grupa poslanika koja je u petak najavila osnivanje partije – „Promeni UK“. Iako tek formirana od bivših poslanika laburista i konzervativaca, ova grupa je u pojedinim istraživanjima dolazila i do 18% podrške birača. Formiranje stranke „za učešće na evropskim izborima“ predstavlja jasnu poruku ovih poslanika da smatraju da će Bregzit biti odložen na duže staze. Inače, ova grupacija se otvoreno zalaže za održavanje novog referenduma na kojem bi građani dali svoj sud, a među opcijama bi bio i „ostanak u EU“. Iako im izborni sistem ne ide na ruku, Čuka Umuna i njegovi saborci mogli bi da naruše duopol dve velike partije levog i desnog centra.
Ko bi vodio konzervativce u izbornoj kampanji?
Tereza Mej je najavila da neće biti premijerka u narednoj fazi Bregzita ukoliko njen sporazum bude prihvaćen. To je bio njen ustupak pojedinim poslanicima koji su bili zainteresovani da glasaju za predlog, ali samo u slučaju da se premijerka povuče sa tog mesta. Iako je veći broj konzervativaca podržao predlog, bilo je to nedovoljno da on bude i usvojen. Ostaje nejasno da li će Tereza Mej u svakom slučaju podneti ostavku pre naredne faze Bregzita. Ukoliko to bude slučaj, verovatno je da bi novi lider konzervativaca bio izabran u maju ili junu.
Kao glavni konkurenti se spominju: Boris Džonson (bivši gradonačelnik Londona i bivši ministar spoljnih poslova – predstavnik tvrdog krila Bregzitovaca); Dominik Rab (bivši ministar za Bregzit – predstavnik tvrdog krila Bregzitovaca); Dejvid Lidington (zamenik premijera – umereni zastupnik ostanka u EU); Majkl Gouv (bivši državni sekretar za poljoprivredu – umereni zastupnik Bregzita); Sadžid Džajvid (naslednik Tereze Mej na poziciji ministra unutrašnjih poslova – umereni zastupnik ostanka u EU); Džeremi Hant (trenutni ministar spoljnih poslova – umereni zastupnik ostanka u EU); Andrea Lidsom (vođa donjeg doma parlamenta – umereni zastupnik Bregzita) i Dejvid Dejvis (bivši protivkandidat Dejvidu Kameronu – umereni zastupnik Bregzita). Najpoznatiji među njima je definitivno Boris Džonson i iza sebe ima podršku lidera tvrdog krila Džejkoba Ris Moga. Ipak, verovatnije deluje da bi naredni premijer mogao da bude neko umerenijeg stava, verovatno Majkl Gouv.
Koliko je realan novi referendum?
Ovo je jedno od najčešćih pitanja u britanskim medijima prethodnih nedelja. Peticija koju je potpisalo preko 6.000.000 ljudi za svega nekoliko dana, kao i marš u kojem je učestvovalo 1.000.000 ljudi po nezvaničnim procenama, svakako su podgrejali priču o drugom referendumu. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi na novom referendumu opcija ostanka u EU dobila između 5 i 10 procenta prednosti. Ipak, vrhovi dve najveće partije izbegavaju da daju podršku ovoj ideji. Od konzervativaca se podrška referendumu i ne očekuje, ali čini se da stav lidera laburista ne predstavlja stav većine članova i glasača te partije. Džeremi Korbin vrlo nevešto prikriva svoj evroskepticizam pričom o poštovanju volje građana iz 2016. godine. Iako se trudi da Bregzit bude što mekši, ipak se ne usuđuje da podrži ideju da građani na novom referendumu odluče sudbinu zemlje.
Šta je problem sa referendumom?
Još jedan problem za referendum može predstavljati i pitanje koje bi bilo postavljeno. Postoji poprilična podrška referendumu na kojem ne bi bilo opcije ostanka u EU, već odabir između dogovora i no-deal Bregzita. Na takvom referendumu bi gotovo izvesno pobedila opcija bilo kakvog dogovora.
Ipak, referendum sa opcijom ostanka bi mogao da bude komplikovan zbog same postavke pitanja. Ukoliko budu ponuđena tri odgovora, od kojih bi jedan bio vezan za ostanak u EU, a ostala dva za izlazak, očigledno je da bi ostanak imao najveći broj glasova. Ovaj problem mogao bi da bude prevaziđen preferencijalnim ili dvokružnim glasanjem. Šta to znači? Na preferencijalnom glasanju bi građani izvršili prioritizaciju želja tako što bi ponuđene opcije rangirali prema sopstvenim željama. U slučaju dvokružnog glasanja, građani bi u prvom krugu odabrali dve alternative, između kojih bi odučivali u drugom krugu.
Da li UK može da ostane u EU?
Evropski sud pravde je doneo odluku prema kojoj Ujedinjeno Kraljevstvo može jednostrano da donese odluku i ostane u EU. Iako je ovaj razvoj situacije i dalje vrlo teško zamisliv, sve je veći broj ljudi koji ga ozbiljno uzima u razmatranje.
Zaključak
Trenutna situacija u kojoj se nalazi Ujedinjeno Kraljevstvo je verovatno najneizvesnija i najlošija od Drugog svetskog rata. Bezidejnost vlade i parlamenta dostigli su svoj vrhunac. Vrlo slabe pozicije lidera obe partije dostigli su vrhunac. Nedoslednost poslanika pri glasanju dostigla je vrhunac. Zaista deluje kao da se sve odjednom pokvarilo i krenulo u pogrešnom smeru. Vrlo je nezahvalno davati procene budućnosti Bregzita nakon svega što se u prethodnih godinu i po dana dogodilo, ali je očigledno da vremenom opadaju šanse za usvajanje sporazuma Tereze Mej, a rastu šanse za no-deal i duže odlaganje. A ako su oko nečega poslanici bili dovoljno jedinstveni i dosledni, to je odbijanje no-deal Bregzita. Međutim, ako dođe do dužeg odlaganja – sve opcije su na stolu.
