Da li je jaka ekonomija ključ do sigurne pobede na izborima?

Da li je jaka ekonomija ključ do sigurne pobede na izborima?

Miljan Mladenović

Građani Bavarske će ove nedelje ponovo na birališta na kojima će odabrati novo rukovodstvo svoje pokrajine. Dosadašnja praksa je pokazala da sestrinska partija Hrišćansko-demokratske unije, Hrišćansko-socijalna unija od svog nastanka 1945. godine, po pravilu, pobeđuje na izborima u Bavarskoj. Da bi se bolje dočarala dominantnost ove partije, valja napomenuti da od prvih izbora na kojima je učestvovala 1946. godine do danas, CSU na vlasti nije bila samo 4 godine u periodu od 1954. do 1958, a od 1966. do danas nije imala samostalnu većinu samo u periodu od 2008. do 2012. Istraživanja javnog mnjenja predviđaju novu pobedu CSU na izborima, ali ovog puta sa znatno manjom podrškom nego što je bio slučaj pre 5 godina. Rezultat od oko 35% naspram skoro 48% iz 2013. predstavlja veliki pad za ovu partiju, ali je pitanje šta je razlog ovog okretanja birača prema drugim opcijama?

Zehofer i Merkel (GMX)
Zehofer i Merkel (GMX)

Južna nemačka pokrajina Bavarska predstavlja najveću pokrajinu po površini, a po broju stanovnika i po veličini BDP se nalazi na drugom mestu, odmah iza Severne-Rajne Vestfalije. Svetski giganti kao što su: Alijanc, Simens, HVB, Hipo RE Holding, Linde, Adidas, Audi, BMW, MAN, Erdinger, zatim razvijen turizam, fudbalski klub Bajern, ali i mnogobrojne druge kompanije razlog su zbog kojeg je Bavarska prethodnih decenija bila san svih Nemaca. Najmanja stopa nezapolsnosti i BDP po glavi stanovnika od preko 45.000 evra su samo pokazatelji dobrog života Bavaraca. Međutim, prethodnih godina Evropu je pogodila velika migrantska kriza koja je uzdrmala čak i ekonomski izuzetno stabilnu Bavarsku koja se nalazi na granici sa Austrijom i na taj način predstavlja deo direktne rute migranata. Konzervativna priroda Bavaraca podrazumevala je oštar stav prema migrantima od samog početka krize. CSU kao najmanji partner velike koalicije sa sestrinskom CDU i SPD nije bio u mogućnosti da nameće svoju politiku onoliko koliko je to mogla Angela Merkel. Zalagavši se za otvorene granice, Angela Merkel je rizikovala da izgubi određeni broj glasova na polu desnog konzervativnog centra, dobivši priliku da uđe u glasačko telo levog centra. Kao što se može primetiti, ta ideja je prošla i Angela Merkel je uspela da oformi i četvrtu vladu na čijem je čelu. Međutim, svesno skretanje ka centru ostavilo je prostora za jačanje Alternative za Nemačku kao ekstremno desničarske partije. U ovom skretanju najviše su nastradale CSU i SPD kao stranke koje su izgubile svoj identitet i poverenje birača tokom praćenja politike kancelarke Merkel.

Razloga što se CSU u anketama ne kotira dobro kao prethodnih godina ima puno, a jedan od njih bi se mogao okarakterisati kao ključni. Horst Zehofer, dugogodišnji premijer Bavarske, a od ove godine ministar unutrašnjih poslova Nemačke. Nakon neslaganja sa Merkelovom oko pitanja migranata, Zehofer je podigao nivo važnosti ovog pitanja na sam vrh lestvice. Bilo je priča da će i bez podrške vlade samostalno krenuti u oštriju kontrolu granica, pa je potom ponudio ostavku na mesto saveznog ministra, da bi na kraju ostao član vlade uz minimalne ustupke od kancelarke. Birači su ovakvo ponašanje lidera stranke protumačili nedoslednim i neozbiljnim i bilo je za očekivati da se nakon svega povuče sa čela stranke i prepusti svojim kolegama da pokušaju da vrate poverenje birača. Ipak, nedavno je izjavio da „on nema nikakve veze sa Bavarskom u ovom trenutku i da je posvećen poslu saveznog ministra, kao i da celokupnu kampanju i strategiju za izbore vodi i formuliše trenutni premijer Bavarske Markus Zeder sa svojim saradnicima.“

Zehofer i Zeder (AFP)
Zehofer i Zoder (AFP)

Istraživanja koja su prethodnih dana obelodanila najveće i najpouzdanije nemačke agencije predviđaju scenario prema kojem bi CSU dobio oko 35% glasova, odmah iza bi se našli Zeleni sa 17,5%, pa zatim i tri partije sa podrškom koja varira između 10 i 13 procenta (socijaldemokrate, Alternativa i Slobodni glasači, opcija koja nema podršku na saveznom nivou, ali je vrlo aktuelna na nivou Bavarske i predstavljaju je nezavisni kandidati). U tom scenariju, cenzus je oboriva prepreka za liberale, ali ne i za levičare koji na saveznom nivou imaju podršku od oko 10%. Postoje dve realne koalicione opcije nakon ovih pokrajinskih izbora. Ukoliko se ne dogodi čudo i CSU ne osvoji veći procenat od predviđenog, a uz to FDP ne ostane ispod cenzusa i na taj način omogući ostalim partijama po neki mandat više, realno je da gledamo koaliciju Zelenih i CSU ili koaliciju CSU, liberala i nezavisnih poslanika. Prva opcija je već oprobana u saveznoj državi Baden Virtenberg i tamo dobro funkcioniše, tako da je očekivano da ova opcija bude prva na listi želja Markusa Zedera nakon izbora. Ukoliko do dogovora ne dođe, a liberali budu preko cenzusa izvesno je da će se napraviti nova koalicija liberala i konzervativaca po uzoru na onu iz 2008. godine. Ukoliko ni ta koalicija ne bude oformljena, moglo bi da dođe do nove političke krize u Nemačkoj koja bi bila novi udar na kancelarku Merkel koja je u trenutnom mandatu već neutralisala nekoliko kriza. Taj problem mogao bi da se prenese i na predstojeće izbore u Esenu, ali i na evropske izbore koji se održavaju sredinom sledeće godine.

Izbori koji se održavaju u nedelju pokazaće u šta je Nemcima ključne važnosti. Hrišćansko-socijalna unija je godinama unazad bila simbol identiteta i jake ekonomije. U ovom trenutku se čini da je za obe kategorije dobila jaku konkurenciju, a pritom ne deluje da je preterano okrenuta modernom razvoju i zelenim politikama. Da li će građani još jednom nagraditi CSU za dobro stanje ekonomije, Alternativu za Nemačku zbog oštrog protivljenja migrantima i na taj način dodavanja na značaju identitetu Bavaraca ili će podršku ovog puta dobiti partije koje se bave „lakšim“ temama?

Piše: Miljan Mladenović

Komentar