fbpx

Novi treći put

Autor: Novi treći put

Kriza koalicije – konačni pad Angele Merkel?

Kriza koalicije – konačni pad Angele Merkel?

Nakon saveznih izbora u Nemačkoj, koji su održani 24. septembra prošle godine, usledio je rekordno dug period formiranja Vlade. Velika koalicija CDU/CSU i SPD je nastavljena u još jednom mandatu, iako u prvi mah nije delovalo da će se to dogoditi. Uprkos tome, najvažnija novina sa izbora jeste rezultat izrazito desničarske Alternative za Nemačku, koja je osvojila 12,6%. Odmah nakon izbora, bilo je jasno da je ulazak Alternative veliki potres za Nemačku, ne samo zbog toga što će ubuduće pretendovati da bude najjača opozicija u parlamentu, već i zbog toga što će u velikoj meri izazvati pomeranja drugih opcija udesno kao protivtežu rasta AfD. Takava taktika je primenjena u brojim slučajevima tokom izbora u raznim državama Evropske unije tokom 2017, a na primeru Sebastijana Kurca u Austriji ili Marka Rutea u Holandiji se pokazala kao uspešna. U takvom okruženju najviše strada umereno leva opcija socijaldemokrata koja zbog svoje ideologije i istorije nije u mogućnosti da zastupa konzervativnije politike naročito u oblasti imigracije ili drugih društvenih pitanja, što se takođe pokazalo na izborima u prethodno navedenim državama. Ovakva situacija značajno komplikuje situaciju unutar koalicije gde postoje tri prilično različita interesa, te se i zbog toga postavlja pitanje održivosti tek sastavljene Vlade. Čini se da je Horst Zehofer, predsednik CSU, shvatio poruku glasača.

Ceo tekst

Italijanski izbori – zašto niko neće pobediti

Italijanski izbori – zašto niko neće pobediti

Italijanski parlamentarni izbori se održavaju u nedelju 4. marta i predstavljaju svojevrsni presek stanja nakon pet politički turbulentnih godina. Vladajuća većina je promenila tri premijera, održao se i neuspešni referendum o ustavu, promenio se izborni zakon, državu je zatekla migrantska kriza, a partijska scena je ponovo redizajnirana. Iako su rezultati još nepoznati, ono što se može predvideti je izvesno konfuzno postizborno stanje. U svim istraživanjima javnog mnjenja vidljivi su obrisi budućeg parlamenta u kom nijedan od političkih blokova (levi centar, desni centar, levica) ili samostalnih partija (Pokret pet zvezda) neće biti u prilici da samostalno sastavi vladu. Čak i ako dođe do sastavljanja koalicionih vlada, budućeg premijera i njegov kabinet će sačekati niz ozbiljnih izazova poput migrantske krize, slabih ekonomskih rezultata i strukturalnih problema.

Ko predstavlja političku ponudu na ovim izborima i zašto nijedna od ovih opcija neće moći da ponese titulu potpunog pobednika?

Ceo tekst

Francuske reforme III – Filip i Makron, reforme i igranje na tankoj žici

Francuske reforme III – Filip i Makron, reforme i igranje na tankoj žici

Kombinovani kabinet i težak start

Pobeda Emanuela Makrona na francuskim predsedničkim izborima predstavljala je svojevrsnu “revoluciju”, kako i glasi naziv knjige novog predsednika. Umereni kandidat nezavisne liste pobedio je istovremeno i partije establišmenta i populiste sa ideoloških polova, a na parlamentarnim izborima osvojio preko 350 od 577 poslanika.

Na prvi pogled deluje kao odlična startna pozicija za svakog predsednika i izgleda kao solidna šansa za reformu sistema koji je pred pucanjem. O poslovima koji očekuju francuskog predsednika i premijera smo pisali u našim prethodnim tekstovima iz naše serije, ali variraju od racionalizacije državne potrošnje, preko reforme javnog sektora i borbe protiv kartelisanih elita do stvaranje uslova za ekonomski rast.

Pobednički predsednikov pokret “En Marche” je na izbore izašao sa programom koji je predstavljao sintezu levice, desnice i centra, te se to i odrazilo na premijersko rešenje i sastav vlade. Za premijera je odabran gradonačelnik grada Avra i član partije Republikanaca, Eduar Filip, kao najlevlje rešenje u partiji desnice. Sam Emanuel Makron je svojevremeno bio najdesnije rešenje, u ekonomskom smislu, u celom okruženju socijalista i vladi. Ovim personalnim rešenjima je taj vid sinteze bio potpun, s obzirom da su današnje dve glavne ličnosti u državi najtržišniji socijalista i najlevlji konzervativac.

Kabinet je takođe raspoređen po ideološkim pozicijama i partijskom poreklu kadrova. Finansije i privredu su preuzeli bivši republikanci, pitanja preraspodele bivši socijalisti, ekologiju čuveni zeleni aktivista Nikola Ulo, dok su ostale pozicije zauzeli kadrovi liberala Bajrua i novih ličnosti u politici iz pokreta „En Marche“.

Korišćenje kadrova koji su poreklom iz drugih partija i koji su već neko vreme u politici imalo je i svoju cenu. Premijer Filip je morao da vladu rekonstruiše već u junu, iako ju je formirao u maju. Ministar poljoprivrede, bivši socijalista, je optužen za nepotizam, a ministri iz partije Fransoa Bajrua su podneli ostavke zbog nenamenskog trošenja EU sredstava unutar partije.

Ovi skandali su pokazali kakvi se stvarni problemi kriju unutar francuskog establišmenta i potrebu za reformom sistema koji pokazuje ozbiljne znake unutrašnjeg truljenja. Iako je biračko telo izglasalo Makrona sa velikom podrškom i na predsedničkim i na parlamentranim izborima sa reformskom platformom, javnost ne gleda blagonaklono na reforme.

Ceo tekst

Francuske reforme II – Makronova pobeda nad populističkim Scilama i Haribdama

Francuske reforme II – Makronova pobeda nad populističkim Scilama i Haribdama

Odakle Makron?

U našem prethodnom tekstu ste mogli da čitate kako izgleda današnja Francuska, sa kojim se problemima suočava i koje su probleme pokušali da reše reformisti premijer Vals i njegov ministar ekonomije Emanuel Makron.

Veliko je pitanje, čak i za ljude koji već duže vreme prate izborne prilike u Francuskoj, kako se relativno nepoznat mladi političar neočekivano pojavio sa nezavisnom listom u centru pažnje i na kraju pobedio na izborima za predsednika.

Dolazak Makrona nije bio iznenadan i očigledno je dobro tempiran još u aprilu 2016. kada je kao ministar kreirao svoj pokret za predsedničke izbore u maju 2017.

Još pre nastanka njegovog pokreta “En Marche”, Makron je kao ministar imao jedan od najviših rejtinga od svih političara na političkoj sceni Francuske. Dok su vlada, premijer i predsednik Oland primali ozbiljne udarce od populističkih plotuna i sa levice i sa desnice, ministar ekonomije je mahom ostao netaknutog rejtinga.

On je brzo svoj personalni rejting preneo i na svoj pokret, a nakon toga je izašao i iz vlade, tako sprečivši potencijalnu štetu po sebe. Iz skupa u skup, broj pristalica na njima je rastao, uskoro je oko njega bila armija volontera, a finansijeri i mediji su prepoznali značajan potencijal u nezavisnom kandidatu naspram nepopularnog establišmenta i opasnih populista sa levice i desnice.

Podrška Makrona je takođe rasla sa oko 10% na oko 20% pred prvi krug predsedničkih izbora.

Ceo tekst

Francuske reforme – Dolazak Valsa – kako je sistem pretvorio reformatora u pinjatu

Francuske reforme – Dolazak Valsa – kako je sistem pretvorio reformatora u pinjatu

Kako Francuska izgleda danas i zašto promene?

Francuska je jedna od najuticajnijih država sveta, sa bogatom istorijom, preko 60 miliona stanovnika i sa pozicijom druge najjače sile unutar Evropske unije.

Ona poseduje i prekomorske departmane, frankofoni uticaj i izvan svog kontinenta, izvesnu meku moć, ali i nuklearni arsenal, blue-water mornaricu sa nosačem aviona i treću najveću privredu na nivou Evrope. Na prvi pogled impozatni podaci, ali samo „na papiru“.

Francuska privreda je u stagnaciji, iako od 2014. beleži određen oporavak, stope rasta su ispod nivoa proseka Evropske unije, ali i Evrozone. Takođe, privreda je globalno nekonkuretna, unutar državnih granica nekompetitivna, a država je u konstantnom deficitu iznad 3% i neprestano se zadužuje.

Francuski javni dug se u 2017. popeo do tačke od 96% BDP-a. Osim prevelike potrošnje, državna služba se nalazi u ogromnom problemu. Broj ljudi u državnoj službi prelazi 5 miliona što je 22% aktivne radne snage, dok je prosek država OECD-a tek 15%. Takav sistem nije ostao imun na korupciju, nepotizam, partokratiju i klijentelizam. Na primeru predsedničkog kandidata Fijona i njegove afere sa zapošljavanjem supruge na fiktivnom radnom mestu u javnom sektoru, može se videti da je problem dublje u sistemu.

Sa druge strane, nezaposlenost se nalazi na nivou od blizu 10%, a osim ljudi u državnoj službi, još 5 miliona ljudi na neki način zavisi direktno od državnih sredstava. Na osnovu analize glavnih podataka, može se reći da je Francuska država sa velikim regionalnim i čak globalnim potencijalima, ali država koja je donekle „zapuštena“ i nespremna za izazove 21. veka.

Ceo tekst

Analiza britanske Laburističke partije: preispitivanje Korbina

Analiza britanske Laburističke partije: preispitivanje Korbina

Dva ključna razloga zašto je Korbin loše rešenje za laburiste na dugi rok

Pozadina

Neočekivani parlamentarni izbori u Ujedinjenom Kraljevstvu iznenadili su javnost sredinom aprila, kada ih je premijerka Tereza Mej najavila na vanrednoj konferenciji za štampu. Nakon mesec i po dana, rezultati su iznenadili nju. Uprkos anketama koje su konzervativce favorizovale u odnosu na korbinove laburiste (uglavnom 40%+ prema 25%), do izbornog dana situacija se značajno menjala u korist Korbina.

Ceo tekst

Analiza političke situacije u Italiji – Mateo Renci i njegova politička kockanja

Analiza političke situacije u Italiji – Mateo Renci i njegova politička kockanja

Ekonomska pozadina

Italijanska privreda predstavlja treću po veličinu privredu u Evrozoni i jedna je od najvećih na svetu. Međutim, uprkos velikom brutodruštvenom proizvodu od 1,81 trilion dolara italijanska ekonomija ima veoma loše pokazatelje.

Javni dug je na nivou preko 130% BDP-a, privreda je od krize do 2015. zabeležila ozbiljnu recesiju, a budžet je u konstantnim godišnjem deficitu. Takođe, nezaposlenost je na nivou od preko 11%, dok je nezaposlenost mladih na nivou 40%. Bankarski sistem se takođe suočava sa ozbiljnim problemima likvidnosti i treća najveća banka Monte Pastki je pala na državne jasle sa prekopotrebnom pomoći od oko 9 milijardi evra. U takvoj ekonomskoj situaciji, Italija je jedna od država gde je broj pristiglih migranta na najvišem nivou.

Može se reći da takav kontekst odlično odgovara populistima i oni ni u Italiji nisu propustili šansu da se pojave i ojačaju u vidu ksenofibne Severne Lige i komičara Bepe Grila i njegovog Pokreta 5 zvezdica.
Zašto italijanska država nije sposobna da reši ove probleme?

Italija je država sa veoma nestabilnim vladama i od 1945. ih je imala preko 60. U takvim okolnostima nema prostora za ozbiljnije reforme, sprovođenje dugoročnih politika, već se potezi baziraju na održavanju tananih većina i političkom potkusurivanju. Takođe, političari koji su imali duže mandate, poput Berluskonija, nisu naročito ni radili da probleme rešavaju.

Sistem je jedan od najkorumpiranijih u državama OECD-a, gde je produktivnost javnog sektora minimalna, a plate glavnih menadžera javnih preduzeća najveće na nivou celog OECD-a (prosek od 650 000 evra godišnje) uz luksuzni vozni park. Glavni sindikati, poput najvećeg CGIL, uglavnom štite već zaštićene radnike u dubioznom javnom sektoru, dok mladi nemaju nikakve šanse na tržištu rada.

Fluktuacija radne snage i kompetitivnost je mala, a sindikati i lobiji velikih kompanija održavaju prevaziđene modele poslovanja zbog trenutne koristi na račun globalne konkurentnosti. U takvim okolnostima u januaru 2014. nakon unutarpartijskog prevrata na mesto premijera dolazi mladi Mateo Renci sa javno obznanjenim ciljem totalne reforme sistema.

Ceo tekst