Kriza koalicije – konačni pad Angele Merkel?

Kriza koalicije – konačni pad Angele Merkel?

Nakon saveznih izbora u Nemačkoj, koji su održani 24. septembra prošle godine, usledio je rekordno dug period formiranja Vlade. Velika koalicija CDU/CSU i SPD je nastavljena u još jednom mandatu, iako u prvi mah nije delovalo da će se to dogoditi. Uprkos tome, najvažnija novina sa izbora jeste rezultat izrazito desničarske Alternative za Nemačku, koja je osvojila 12,6%. Odmah nakon izbora, bilo je jasno da je ulazak Alternative veliki potres za Nemačku, ne samo zbog toga što će ubuduće pretendovati da bude najjača opozicija u parlamentu, već i zbog toga što će u velikoj meri izazvati pomeranja drugih opcija udesno kao protivtežu rasta AfD. Takava taktika je primenjena u brojim slučajevima tokom izbora u raznim državama Evropske unije tokom 2017, a na primeru Sebastijana Kurca u Austriji ili Marka Rutea u Holandiji se pokazala kao uspešna. U takvom okruženju najviše strada umereno leva opcija socijaldemokrata koja zbog svoje ideologije i istorije nije u mogućnosti da zastupa konzervativnije politike naročito u oblasti imigracije ili drugih društvenih pitanja, što se takođe pokazalo na izborima u prethodno navedenim državama. Ovakva situacija značajno komplikuje situaciju unutar koalicije gde postoje tri prilično različita interesa, te se i zbog toga postavlja pitanje održivosti tek sastavljene Vlade. Čini se da je Horst Zehofer, predsednik CSU, shvatio poruku glasača.

Sukob na relaciji Merkel – Zehofer

Horst Zehofer i Angela Merkel
Horst Zehofer i Angela Merkel

Dvoje lidera partija pre nekoliko dana ušli su u otvoren sukob po pitanju migranata. Odmah nakon izbora prošle godine, bilo je jasno da će CSU morati da se vrati svojoj izvornoj politici po mnogim pitanjima, među kojima je i pitanje migranata. Razlog zbog kojeg je ovaj zaokret bio neophodan jeste znatno slabiji rezultat CSU u odnosu na izbore 2013, a istovremeno i ogroman skok AfD u Bavarskoj. Hrišćansko socijalna unija (CSU) je sestrinska partija Hrišćansko demokratske unije (CDU) koja funkcioniše samo na teritoriji ove pokrajine. U odnosu na CDU, CSU je uvek više naginjala udesno, međutim, morala je da se približi stavovima koalicionog partnera zarad boljeg ukupnog rezultata na nivou cele Nemačke. Čini se da su je ta pomeranja koštala boljeg rezultata na prethodnim izborima i istovremeno ostavila prostora za novu opciju kao što je Alternativa, na desnom polu. Horst Zehofer, koji u novoj Vladi obavlja i funkciju ministra unutrašnjih poslova, objavio je da sprema plan u 63 tačke kojim će pokušati da reši pitanje migranata. Ovaj plan predviđa da migrantima kojima je prethodno odbijen zahtev za azil u Nemačkoj i koji su se prijavili za azil u nekoj drugoj zemlji, ne bude odobren zahtev. Sukob između Merkelove i Zehofera nastao je navodno samo oko jedne tačke – slanje migranata van granica. Angela Merkel se i dalje zalaže za rešenje na nivou cele EU, dok se Zehofer udaljava od ove ideje i počinje da zagovara stranu da problem migranata mora da se reši u Nemačkoj. Kancelarka je nakon prethodnih izbora i dugih pregovora oko sastavljanja Vlade prošla prilično oštećena što se političke snage tiče. Iz tog razloga je interes Angele Merkel da CSU i SPD po svaku cenu zadrži u Vladi, te zbog toga i ne bi trebalo da čudi što je tokom koalicionih dogovora SPD-u dala značajne ustupke u vidu brojnih resora (finansije, spoljni poslovi, rad i socijalna politika i drugi), iako su socijaldemorkate po rezultatu i rejtingu nikada slabiji. Zehofer je čak izjavio i da će, u slučaju da ne uspe da se dogovori sa Merkelovom oko zajedničkog rešenja, sam krenuti u realizaciju svog plana. U tom slučaju, kancelarki ne bi preostalo ništa drugo osim da smeni svog ministra i na taj način izbaci CSU iz vladajuće većine. Istovremeno sa problemima unutar predizborne koalicije, postizborni partner Angele Merkel, SPD, najavljuje svoj plan za rešenje problema migranata koji će se zasigurno u velikoj meri razlikovati od plana CSU.

Izbori u Bavarskoj

CSU i AfD - Bavarska
CSU i AfD – Bavarska

Ankete koje su ovih dana dostupne javnosti pokazuju da javnost sa odobravanjem gleda na poteze Horsta Zehofera u vidu povećanja rejtinga CSU za nekoliko procenata. U ovom trenutku deluje da će CSU osvojiti veći broj glasova na izborima u državi Bavarskoj nego što je osvojio u istoj oblasti kada su se održali savezni izbori prošle godine. U skladu sa tim informacijama, postavlja se i pitanje koliko je iskrena namera Horsta Zehofera da problem migranata bude rešen na duže staze i da li je ovakvo raspoloženje samo predizborna kampanja. Pitanje imigracije u izrazito bogatoj Bavarskoj odnosi se na strahove u sferi bezbednosnih i identitetskih pitanja, koje je CSU-ov diskurs o “redu i zakonu” ili nativistički diskurs vezan za identitet ranije uspešno pogađao. U situaciji sedenja u Vladi sa Angelom Merkel i tek nefikasnim bunjenjnem oko njene politike “otvorenih vrata” prema imigraciji, preusmerila je podršku ka drugim opcijama poput FDP i AfD koji su najviše porasli što se podrške tiče. Obe konkurentske partije su nastupile konzervativno po pitanju imigracije, FDP upakovano i AfD radikalnije, te je FDP duplirao podršku, a AfD triplirao podršku u Bavarskoj.

Unutrašnji front u CDU

Osim sukoba Angele Merkel sa Zehoferom i njegovom CSU, postoji i rizik od unutarstranačkih previranja koja mogu poremetiti njenu poziciju. Potencijalni pad Vlade i izazivanje novih izbora mogu probuditi poznate unutarpartijske konkurente kancelarke. Pobuna unutar CDU-a sigurno neće doći iz centrističkog pravca od lojalnog Petera Altmajera, ali može doći od desničarskih mlađih elemenata poput Jensa Špana. Iako je kao protivnik politike kancelarke prema imigraciji “smiren” dobijanjem na vođenje ministarstvo zdravlja u novoj Vladi, ne bismo trebali biti iznenađeni ozbiljnijom bunom u potencijanoj kriznoj situaciji. Čak bi i anti-migrantski predsednik CDU-a bio dosta lakši sagovornik za CSU, ali prilično veliki problem za druge koalicione partnere.

Situacija u Italiji i drugim državama

Novoformirana desničarska vladajuća većina u Italiji već prvih dana funkcionisanja imala je priliku da pokaže svoje mišljenje o migrantima. Novi ministar unutrašnjih poslova Italije i lider desničarske Lige, Mateo Salvini, odbio je da primi brod sa 629 spasenih migranata u italijanske luke i pokušao da izdejstvuje njihov transport na Maltu. Pravac novoformirane italijanske Vlade ide u pravcu zaustavljanja migranata pri ulasku u Italiju i to svakako utiče i na ostale članice EU, te zbog toga ne čudi i to što se baš sada javlja tema migracija i u Nemačkoj i u Francuskoj, ali i u drugim državama Evrope. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc je pozvao na stvaranje osovine između Nemačke, Austrije i Italije po pitanju rešavanja ovog pitanja.

Može li Merkelova da nastavi i bez CSU?

Trenutna koalicija u Bundestagu ima 399 od 709 poslanika, a 46 od tih 399 su u parlament ušli „na kvoti“ CSU. Ukoliko bi zaista došlo do raspada koalicije CDU i CSU, CDU i SPD bi ostali na 353 poslanika u parlamentu i nedostajalo bi im dvoje ljudi da imaju većinu. Postavljaju se i pitanja da li bi ceo CSU podržao odluku o izlasku iz koalicije, kao i da li bi ceo CDU ostao uz Merkelovu u novoj konstelaciji snaga. Još uvek je prerano da se priča o ovome, ali je definitivno znatno realnija opcija novih izbora od one da na vlasti ostanu CDU i SPD samostalno.

Kakve rezultate možemo očekivati ukoliko dođe do novih izbora?

Rejtinzi u Nemačkoj
Rejtinzi u Nemačkoj

Vodeće agencije za istraživanje javnog mnjenja još uvek se ne usuđuju da rejtinge CDU i CSU mere odvojeno. U odnosu na prethodne izbore, vladajuće stranke i FDP su u blagom ili nešto jačem padu, dok su ekstremne stranke levice i desnice, Linke i AfD u porastu. Zeleni, kao stranka levog centra bez potpune političke platforme, uspevaju da iskoriste povoljan trenutak i povećaju svoj rejting na konto umerenijih opcija. Ukoliko bi se izbori održali sledeće nedelje, gotovo da ne bi bilo moguće očekivati većinu CDU i SPD. U skaldu sa tim, Zeleni i FDP bi imali još jaču pregovaračku poziciju nego što su imali pre nekoliko meseci kada su pregovarali sa Angelom Merkel o formiranju nove Vlade, do čega nije došlo. Što se tiče SPD, njima je u interesu umerena Vlada statusa quo gde bi planirana uvećana socijalna davanja Vlade udovoljila deo tradicionalne baze pred nove izbore.

Piše: Novi treći put

Komentar