Zašto je važan trgovinski sporazum Japana i EU?

Zašto je važan trgovinski sporazum Japana i EU?

Dok se najveći pobornik slobodnog tržišta nakon Drugog svetskog rata, Sjedinjene Američke Države, povlače iz svetske trgovine, Evropska unija i drugi veliki igrači se trude da popune prazninu. Najnoviji primer je Sporazum o ekonomskom partnerstvu (EPA) koji je potpisan na 25. samitu Evropske unije i Japana održanog u julu ove godine. Sporazum će stvoriti jedan od najvećih svetskih trgovinskih blokova. Privrede ove dve zemlje zajedno čine trećinu svetske proizvodnje i imaju više od 640 miliona stanovnika.

Prema podacima Eurostata, ukupna trgovinska razmena između Japana i EU je u blagom padu poslednjih godina, pa uprkos tome dve zemlje su ostale značajni ekonomski partneri. Japan je 2017. godine bio šesti najveći trgovinski partner Evropske Unije, dok je EU treća najvažnija izvozna destinacija i drugi najveći uvoznik iz Japana. Iako je Japan u prošlosti imao velike trgovinske suficite sa EU, danas je situacija uravnotežena tako da Japan ima suficit dobara, dok EU ima suficit usluga. Kada govorimo o investicijama, EU je bila najveći strani investitor u Japanu, a EU druga najveća destinacija za Japanske investicije.

Šinzo Abe, Donald Tusk i Žan Klod Junker (The Wall Street Journal)
Šinzo Abe, Donald Tusk i Žan Klod Junker (The Wall Street Journal)

Sporazum o ekonomskom partnerstvu predviđa ukidanje 99% nameta u periodu od 10 do 15 godina. Na taj način će potrošači u obe zemlje uštedeti oko milijardu evra godišnje. Osim nižih cena za uvozne proizvode u obe privrede, Evropska Unija se nada da će ovaj dogovor stimulisati izvoz poljoprivrednih dobara kao što su vino, svinjetina i sir. Veliki benefiti se očekuju i u farmaceutskoj, hemijskoj, tekstilnoj i modnoj industriji. Pored toga, kompanije iz Evropske unije će imati priliku da učestvuju i u procesu javnih nabavki u Japanu. Zaštita intelektualne svojine i geografskih indikatora (GI) su posebno naglašeni u Sporazumu.

Kada je u pitanju japanska strana, očekivano je da najveći dobici budu u automobilskoj industriji, ribarstvu i proizvodnji čaja. Ovim Sporazumom biće smanjene regulatorne barijere sa kojima se trenutno suočavaju japanske kompanije u EU.

EU i Japan takođe žele Sporazumom da oblikuju buduću globalizaciju kroz postavljanje zajedničkih standarda i procedura. Interesantna je činjenica da je ovaj ekonomski sporazum prvi takve vrste koji sadrži odredbu koja se odnosi na posvećenost klimatskom dogovoru iz Pariza.

Nosioci svetske trgovine

Kada su 2013. godine počeli pregovori, ni jednoj strani ovaj dogovor nije bio prioritet, ali stvari su se promenile. Japan je tada veću važnost davao Transpacifičkom partnerstvu (TPP). Sporazum sa EU postao je prioritet tek nakon što su pregovori o TPP propali. Izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije, Bregzit, je takođe ubrzao proces. Obe strane su se saglasile da je važno da sporazum bude postignut pre marta 2019. godine kako bi dogovor automatski bio primenjen i u Velikoj Britaniji. Na taj način bi se obezbedio dodatni dvogodišnji period za postizanje novog partnerstva nakon Bregzita.

U Japanu se ovaj dogovor smatra dodatkom „Abenomije“ (Šinzo Abe, premijer Japana) koja pokriva niz monetarnih, fiskalnih i stukturnih reformi. Očekuje se da će Sporazum smanjiti uvozne cene sa stimulativnim efektom na domaću potrošnju.

Japan (Alex Knight)
Japan (Alex Knight)

EU i Japan su poprilično aktivni u pogledu sklapanja ekonomskih partnerstava i promovisanja slobodne trgovine. Japan je sredinom ove godine ratifikovao sporazum TPP-11 koji je nastao kao rezultat propasti TPP iz koga su se povukle Sjedinjene Američke Države. Novi sporazum su pored Japana ratifikovale samo još tri države od šest koje su neophodne da bi proizvodio pravno dejstvo odnosno da bi bio na snazi. Sjedinjene Američke Države su u januaru ove godine izrazile interes da se takođe pridruže TPP-11. Pored ovog sporazuma Japan je aktivan i u postizanju “Regionalnog sveobuhvatnog ekonomskog partnerstva” (RCEP). RCEP će uključiti više od 3 milijarde ljudi ili 45% svetske populacije, čineći oko 40 procenata svetske trgovine. Najveći ekonomski blok na svetu koji obuhvata Japan, Kinu, Indiju i druge države Azije planira da dođe do sporazuma u novembru ove godine bez SAD i EU.

Evropska unija takođe nije uspela da nađe zajednički jezik sa SAD kada je u pitanju slobodna trgovina. Transatlantski trgovinski i investicioni sporazum (TTIP) je zaustavio predsednik SAD Donald Tramp, koji je zatim inicirao trgovinski konflikt sa EU. Sagovrnici portala Politico veruju da će zbog “mid-terms” u SAD i trgovinskog rata koji vodi sa Kinom ovog novembra do manjih sporazuma ipak doći i da će se najverovatnije novi dogovor ticati automobilskih migavaca, kozmetike, osiguranja i vozila bez vozača.

Budućnost slobodne trgovine

Sporazum o ekonomskom partnerstvu EU i Japana je značajan ne samo kao trgovinski dogovor između dve svetske ekonomije već i kao snažna poruka podrške slobodnom tržištu i promovisanju globalizacije nasuprot izolaciji. Ona je jasan signal da ove dve razvijene ekonomije sveta neće pratiti SAD i njeno povlačenje iz svetskih trgovinskih sporazuma. Anti-trgovinska retorika koja se širi razvijenim svetom i zasnovana je prvenstveno na strahu od gubitka radnih mesta u proizvodnji će najverovatnije ostati u javnom prostoru i o njoj će još da se razgovara. Studije ipak pokazuju da je današnja tehnologija jedan od glavnih razloga gubitka poslova. Takođe, mnoge zemlje i poslovi zavise od slobodne trgovine tako da šokovi koji dolaze, pre svega od strane SAD, će biti prisutni, ali važno je da ih ostali učesnici globalizacije kompenzuju kroz nove sporazume kao što je EPA.

Trenutno znamo koje dve svetske ekonomije su sigurni promoteri međunarodnog liberalnog ekonomskog poretka koji se suprotstavlja ekonomskom populizmu i trgovinskom protekcionizmu. Ostaje pitanje da li će Kina, kao nova svetska ekonomska sila, da se uključi u to. Za sada deluje da hoće.

Piše: Vladimir Milić

Komentar