„Vetar u leđa“ ili „smrtna rana“?

„Vetar u leđa“ ili „smrtna rana“?

Miljan Mladenović

Premijerka Ujedinjenog Kraljevstva Tereza Mej prethodnih nedelja suočava se sa pritiscima sa svih strana. Njen dogovor koji je postigla sa Evropskom unijom oko Bregzita postao je kamen spoticanja zbog kojeg je protivnike pronašla u opozicionoj laburističkoj struji, ali i u severnoirskoj unionističkoj partiji koja podržava trenutnu vladajuću većinu i u sopstvenim konzervativnim redovima. Poslednji udar na Terezu Mej i njenu vladu dogodio se u utorak 12. decembra kada je sakupljeno potrebnih 48 pisama nepoverenja poslanika Konzervativne partije. Time je pokrenut proces glasanja unutar redova konzervativaca na kojem se odlučivalo o poverenju Terezi Mej. Kako konzervativci u trenutnom sazivu Donjeg doma skupštine imaju 317 poslanika, za pobedu je bilo potrebno 159 glasova. I pre glasanja bilo je poprilično jasno da će podrška Terezi Mej biti u većini s obzirom da je preko 180 poslanika javno pružilo podršku premijerki. Tajnim glasanjem je dobijen rezultat prema kojem je podrška premijerki Mej osvojila 200 glasova, naspram 117 glasova nepoverenja.

Tereza Mej (Getty Images)
Tereza Mej (Getty Images)

Iako se dugo priča o nepoverenju i o potencijalnom glasanju, pomalo je neočekivano odjeknula vest da je prikupljeno 48 pisama za glasanje o nepoverenju lideru konzervativaca. Tereza Mej se nalazi u poprilično teškoj situaciji zbog konstantnih problema koji se gomilaju na svim frontovima. Slaba ocena njenog dogovora sa EU rezultirala je odlaganjem glasanja u parlamentu. Prema nekim informacijama, nakon višednevne rasprave u parlamentu o ovom pitanju, osim opozicionih partija i severnoirskih unionista koji pružaju podršku trenutnoj vladi, Tereza Mej ne bi dobila ni podršku oko 100 poslanika iz svojih redova. Odlaganje glasanja o ovom ugovoru može se okarakterisati kao kupovina vremena da Tereza Mej uspe da pronađe način da poboljša odredbu koja se odnosi na granicu Severne Irske i Irske, kao i da pokuša da obezbedi podršku pobunjenog dela svoje stranke i stranke koja podržava trenutnu vladu.

U tom smislu, glasanje o nepoverenju liderki Mej se može posmatrati na dva načina. Teška situacija u kojoj se zemlja nalazi i tvrd stav opozicije i u zemlji i unutar partije svakako ne idu na ruku Mejovoj. Sa druge strane, glasanje unutar stranke može lepo izmeriti snagu svih struija i na taj način dati vetar u leđa struji koja odnese pobedu i doneti jedinstvo partiji koja je u ovom trenutku duboko podeljena. Glasanja slična ovom su se dešavala i ranije. Ian Dankan Smit, lider konzervativaca od 2001. godine, dve godine kasnije dobio je nepoverenje od svojih partijskih kolega. Neuspeli pokušaji da se uzdrma vlada tadašnjeg premijera Tonija Blera naterala je 90 od tadašnjih 166 konzervativnih poslanika da smene IDS sa mesta lidera opozicije. U istoriji je verovatno najpoznatije i glasanje o poverenju Margaret Tačer. Nakon 11 godina na čelu vlade, Tačerova je bila „kamen oko vrata“ Konzervativne partije zbog rejtinga koji je bio niži od rejtinga same partije. Iako je u prvom krugu glasanja 1990. godine pobedila sa 13,9% razlike Majkla Hezeltina, tadašnje pravilo je glasilo da je za pobedu u prvom krugu potrebna prednost od barem 15%. Nakon konsultacija sa članovima kabineta, Tačer je odlučila da se povuče iz trke. Naredni lider je postao Džon Mejdžor koji je bez većih problema pobedio Hezltina na unutarstranačkom glasanju. Kasnije je i sam Mejdžor imao dosta problema sa pobunjenicima unutar stranke, pa je 1995. raspisao izbore za lidera stranke koji se mogu protumačiti kao neki vid glasanja o nepoverenju.

Situacija sa kojom se u ovom trenutku suočava premijerka Mej je veoma teška. Sa jedne strane ima problem sa čelnicima Evropske unije koji su više puta jasno naglasili da dalje promene ugovora neće biti. Čak ni njeni sastanci sa evropskim liderima nisu uspeli da omekšaju poziciju Žan Kloda Junkera, Donalda Tuska i najverovatnijeg naslednika Junkera na mestu predsednika Evropske komisije Manfreda Vebera. Sa druge strane, podjednako težak posao predstavlja i traženje zajedničkog jezika sa pobunjenim stranama koje bi potencijalno ipak mogle da podrže dogovor.

U ovom trenutku, postoji grupa od oko 50 poslanika torijevaca okupljena oko Džejkoba Ris-Moga koji deluju kao nesalomiv plen. Znatno veća grupa konzervativaca ipak pruža podršku dogovoru koji stoji na stolu. Postoji i grupa poslanika i iz konzervativne i iz laburističke struje koji podržavaju novi referendum na kojem bi građani povukli odluku iz 2016. godine. Deo tih poslanika bi glasao protiv, a deo onih koji zastupaju ostanak u EU, ali nisu potpuno sigurni da li podržavaju novi referendum bi mogao da glasa za dogovor. Postoji i mala grupa „starih Bregzitovaca“ u redovima laburista u kojima bi Mej, takođe, potencijalno mogla da nađe partnere. Što se ostalih partija tiče, severnoirski DUP je naglasio da neće podržati trenutni dogovor, ali uz sitnije izmene vezane za granicu sa Irskom, 10 poslanika ove partije bi moglo da promeni mišljenje. Liberalne demokrate se zalažu za novi referendum pa je za očekivati da glasaju protiv dogovora, mada postoji nekoliko poslanika koji bi mogli da glasaju drugačije od očekivanog. Na kraju, škotski SNP će gotovo izvesno glasati protiv dogovora.

Glasanje unutar Konzervativne partije pružilo je novu snagu Terezi Mej i njenom dogovoru. Nakon relativno čiste i ubedljive pobede, za očekivati je da jedinstvo u njenim redovima bude veće prilikom glasanja o dogovoru sa EU. Samim tim je i šansa da glasanje u parlamentu prođe dobro po Terezu Mej i njen dogovor sa EU sada za nijansu veća i može se očekivati gusta borba do samog glasanja. Potencijalni problem može predstavljati jedino određeni broj pobunjenih populističkih konzervativaca koji u ovom trenutku deluju da su blizu odluci da čak podrže glasanje o nepoverenju vladi i eventualno daju podršku Džeremiju Korbinu, lideru laburista, da napravi novu vladu.

Tereza Mej je nešto pre glasanja o nepoverenju izjavila da neće voditi konzervativce u narednoj kampanji. Ova informacija ne treba toliko da čudi s obzirom da političar koji vodi zemlju kroz proces kao što je Bregzit gotovo da mora da istroši sve svoje političke poene u tom periodu. Međutim, problem kod ove izjave predstavlja potencijalni rezultat konzervativaca na tim izborima. Ukoliko Tereza Mej ostane premijer do neposredno pred izbore, da li će novi lider imati dovoljno vremena da se nametne kao bolji kandidat od kandidata laburista?

Džonson, Džajvid, Gouv i Rab
Džonson, Džajvid, Gouv i Rab

Kao glavni kandidati za budućeg lidera Konzervativaca nameću se Boris Džonson, Sadžid Džajvid, Majkl Gouv i Dominik Rab. Gouv, ministar poljoprivrede, i Džajvid, ministar unutrašnjih poslova, pružaju podršku Terezi Mej u ovom trenutku i njihova potencijalna šansa za uspeh na izborima za lidera partije zavisi dosta i od uspeha Tereze Mej, dok Rab, doskorašnji ministar za Bregzit koji je podneo ostavku nakon postignutog dogovora sa EU, i Džonson, bivši ministar spoljnih poslova, predstavljaju opoziciju dogovoru koji je na stolu i imaju visoku prepoznatljivost među građanima. Rejting Borisa Džonsona je u rangu rejtinga Tereze Mej i najveće šanse za naslednika se daju njemu. Ipak, više puta je kroz karijeru ponavljao da ne želi da bude lider, pa je tako propustio priliku da preuzme lidersku poziciju i nakon ostavke Dejvida Kamerona. Osim pomenute četvorke, kao naslednici Tereze Mej spominju se i Dejvid Dejvis, Amber Rud i Džeremi Hant.

Kada je Bregzit u pitanju, stvari se menjaju neverovatnom brzinom. Reklo bi se da je cela zemlja duboko podeljena, kao nikada do sada. Izuzetno glasno lobiranje „tvrdih Bregzitovaca“ protiv dogovora, uzvraćeno je podjednako od pristalica „mekog Bregzita“, ali i od pristalica novog referenduma. Da se danas ponovo održava referendum, verovatno je da bi tankom većinom pobedila opcija ostanka u EU. Ipak, veći broj Britanaca se protivi novom referendumu nego što ga podržava. Što se tiče podrške dogovoru koji je Mej napravila sa EU, podrška je dosta mala među građanima, ali je naišla na relativno dobar odgovor lidera iz sveta biznisa. Premijerki je ostalo malo vremena da pokuša da ubedi evropske partnere da omekšaju i izađu u susret po pitanju granice Irske i Severne Irske, kao i da na osnovu toga obezbedi većinu u parlamentu. Da li će u tome uspeti i da li će na putu do toga imati još jedno glasanje o nepoverenju i druge muke, saznaćemo u narednim danima.

Piše: Miljan Mladenović

Komentar