fbpx

Novi treći put

Tag: nato

Da li će zapadne demokratije pobediti Kinu?

Da li će zapadne demokratije pobediti Kinu?

Pre nekoliko nedelja, britanski nosač aviona Kraljica Elizabeta, upitio se sa pratnjom ka Južnom kineskom moru. Njemu će uskoro podršku pružati australijska mornarica, ali i američki razarač. U istom periodu, francuska ministarka odbrane obavestila je javnost o patroliranju francuske nuklearne podmornice blizu Kine, a kanadski premijer Džastin Trudo uputio je borbeni brod blizu Tajvana. Prosečan građanin će se zapitati da li je na delu priprema za Treći svetski rat protiv Kine?
U ovom momentu takav razvoj događaja deluje malo verovatan, što ne znači da bi ove nove događaje trebalo ignorisati. Upućivanje mornarice od strane zapadnih demokratija sa raznih strana blizu Kine, predstavlja jasno upozorenje ovoj azijskoj sili. Pretnje da bi Kina u narednih par godina mogla da izvrši invaziju na demokratski Tajvan, dešavanja u Hong Kongu i kinesko širenje u obližnjim morima, na Zapadu su shvaćene ozbiljno.
Ova događanja bi trebalo shvatiti kao samo deo šire strategije okruženja Džoa Bajdena, ali i Borisa Džonsona, da demokratije uzvrate udarac na globalnoj sceni. Ono u čemu se slaže Džonsonova spoljnopolitička strategija „Globalna Britanija“ i stavovi Bajdenovog čoveka za Kinu, Kurta Kembela, je da bi demokratije trebalo bolje da se koordinišu i štite svoje interese i sa pacifičke i sa atlanske strane. Da li će u tome uspeti i zaustaviti globalni uspon i širenje diktatorskih režima na čelu sa Kinom, važno je pitanje u analizi međunarodnih zbivanja u ovoj dekadi.
Nastavite čitanje
Zašto su Švedska i Finska nikad bliže NATO-u

Zašto su Švedska i Finska nikad bliže NATO-u

Pred sam kraj prošle godine, na jednoj od poslednjih sednica u 2020, švedski parlament napravio je neobičan presedan. Unutar Riksdaga grupisala se većina poslanika, koja je izglasala takozvanu „NATO opciju“ za Švedsku. Ovim glasanjem parlament ove skandinavske države, ukinuo je zakonske prepreke da ova država postane članica NATO-a ukoliko se u budućnosti odluči za to.
Slična situacija, iako par decenija ranije, desila se i u susednoj Finskoj. Dve tradicionalno neutralne države, u prethodnih par decenija prilično su se približile NATO-u. U praktičnom smislu, nivo saradnje Švedske i Finske sa Severnoatlanskom alijansom je u poslednjih par godina dostigao svoj vrhunac.
Obe države obavljaju brojne vojne vežbe sa NATO članicama, a u Helsinkiju je pre tri godine otvorena kancelarija za borbu protiv hibridnih pretnji upućenih ka NATO i EU. U praksi njihovo delovanje je identično delovanju 30 članica Severnoatlanske alijanse.
Ono što se postavlja kao pitanje je da li će u narednom periodu to i formalno postati?
Nastavite čitanje
Šta Bajdenova administracija očekuje od NATO-a?

Šta Bajdenova administracija očekuje od NATO-a?

„Amerika želi da oživi svoj odnos sa Alijansom!“
Ovom rečenicom novi američki sekretar odbrane, Lojd Ostin, započeo je svoje izlaganje na poslednjem sastanku ministra odbrane NATO članica. Poruka je bila jasna. Sa jedne strane, evropski saveznici mogli su da odahnu i da budu sigurni da neće imati posla sa malicioznim predsednikom u Vašingtonu. Sa druge strane, Kina i Rusija su dobile poruku da će SAD pokušati da više utiču na svoje evropske partnere.
Slične poruke ka spolja slao je i novi američki predsednik Džo Bajden, kao i državni sekretar Entoni Blinken. Nakon četiri godine mandata Donalda Trampa, atlansko savezništvo primilo je više udaraca, te je francuski predsednik Makron u jednoj izjavi čak NATO proglasio „mrtvim savezom“. Prethodni američki predsednik intenzivno je vršio pritisak na Evropljane da troše značajno više na odbranu, a paralelno delovao unilateralno i bez konsultacije sa saveznicima.
Iako Trampov pristup odlazi u istoriju, te se može očekivati dobronamerniji pristup Bajdena, postavlja se pitanje šta su očekivanja sa obe strane. Problemi u transatlanskim odnosima koje je prethodni predsednik naglašavao i koristio u populističke svrhe, su strukturni i neće nestati preko noći. Lojd Ostin i Entoni Blinken imaće ozbiljan zadatak da redizajniraju NATO u odnosu na nove svetske okolnosti, jer ni Evropljani nisu sigurni u to šta zapravo žele.
Nastavite čitanje
Kako i zašto je Erdogan uništio odnose sa Zapadom

Kako i zašto je Erdogan uništio odnose sa Zapadom

Pored COVID-19 pandemije, 2020-u je u geopolitičkom smislu obeležila ubrzana deterioracija odnosa između država Zapada i Turske. Francuski i grčki ratni brodovi su patrolirali istočnim Mediteranom, odgovarajući na ambicije Ankare u ovom regionu. Erdogan je pretio otvaranjem “kapija pakla“ i puštanjem preko 3 miliona izbeglica iz Sirije i Iraka u Evropu, američki Kongres je, pored negodovanja Trampa, konačno uveo sankcije Turskoj povodom kontroverzne kupovine S-400 PVO sistema iz Rusije. Samo članstvo jedne od najbitnijih država NATO alijanse je dovedeno u pitanje.
Istina je, odnosi između Turske i Zapada su u slobodnom padu više od deset godina. Ozbiljnije konfrontacije su izbegavane sa delimičnim uspehom, ali iz godine u godinu, postaje jasno da se interesi Turske i Zapada razilaze, i da u svetu koji neminovno postaje istinski multipolaran i gde se dobro poznata evropska filozofija o “balansu moći“ vraća na veliku pozornicu, Turska teži za samostalnom sferom uticaja.
“Liberalni svetski poredak – nije ni liberalan, niti svetski, a ni pravi poredak. “ bile su reči kojima je, u duhu Voltera, Ibrahim Kalin, jedan od glavnih spoljnopolitičkih savetnika predsednika Erdogana, opisao trenutni pogled Turske na svet koji leži zapadno od Anatolije.
Nastavite čitanje