fbpx

Novi treći put

Tag: manuel vals

Bivši francuski premijer Vals kao gradonačelnik Barselone?

Bivši francuski premijer Vals kao gradonačelnik Barselone?

Bivši francuski premijer, trenutno poslanik u poslaničkoj grupi vladajuće partije Republika u pokretu, najavio je svoju kandidaturu za gradonačelnika Barselone. Nakon višemesečnih spekulacija o njegovoj kandidaturi, kao i pojavljivanja na mitinzima podrške ostajanju Katalonije u sastavu Španije i gostovanja u raznim katalonskim medijima, Manuel Vals potvrdio je učešće na aprilskim izborima sledeće godine ispred nezavisne liste. Njegovu listu će najverovatnije podržati samostalno najjača stranka u Barseloni i Kataloniji, centristička partija „Građani“ (Ciudadanos) koja se protivila otcepljenju. Predsednik ove stranke, Albert Rivera, rekao je da je Vals “najbolji čovek koji može da oporavi prestiž Barselone i pobedi separatizam i populizam na biračkom mestu”. U ovom izbornom pohodu, Vals će imati neke prednosti u odnosu na svoje protivnike, ali i nekoliko hendikepa.

Ceo tekst

Sva lica evropske socijaldemokratije 2017 – 4 pravca razvoja

Sva lica evropske socijaldemokratije 2017 – 4 pravca razvoja

Početkom godine, u tekstu na svom blogu, bavio sam se analizom evropske socijaldemokratije. U toj analizi postavio sam tezu divergentnog razvoja socijaldemokratije u pravcu ili levog populizma ili reforme u pravcu centra. Kao zaključak se moglo izvući da je status quo i ostanak na sadašnjim pozicijama značio politički suicid za partije koje bi se odlučile na taj korak. Danas, nakon oko pola godine, pokušaću da odradim evaluaciju tih navedenih hipoteza. Sa vremenske razdaljine od oko šest meseci, možemo reći da se socijaldemokratija zaista kreće u ova dva pravca, ali nalazi i još neke manje pravce evolucije. Sam Pokret evropskih socijalista (PES), kao druga najveća grupacija partija unutar Evropske unije, je postao toliko heterogen da partije između država malo šta spaja osim imena. Neke su bliže klasičnim socijalistima, neke su bliže grupi liberala ALDE, dok neki čak sličnosti nalaze i sa desničarskim elementima u Evropi. Koliko je PES kao grupa održiv na dugi rok, veliko je pitanje. Ono što možemo predvideti na osnovu sadašnjeg stanja, današnje socijaldemokrate razvijaju se u četiri sasvim različita i po više pitanja međusobno isključiva pravca:

Ceo tekst

Francuske reforme – Dolazak Valsa – kako je sistem pretvorio reformatora u pinjatu

Francuske reforme – Dolazak Valsa – kako je sistem pretvorio reformatora u pinjatu

Kako Francuska izgleda danas i zašto promene?

Francuska je jedna od najuticajnijih država sveta, sa bogatom istorijom, preko 60 miliona stanovnika i sa pozicijom druge najjače sile unutar Evropske unije.

Ona poseduje i prekomorske departmane, frankofoni uticaj i izvan svog kontinenta, izvesnu meku moć, ali i nuklearni arsenal, blue-water mornaricu sa nosačem aviona i treću najveću privredu na nivou Evrope. Na prvi pogled impozatni podaci, ali samo „na papiru“.

Francuska privreda je u stagnaciji, iako od 2014. beleži određen oporavak, stope rasta su ispod nivoa proseka Evropske unije, ali i Evrozone. Takođe, privreda je globalno nekonkuretna, unutar državnih granica nekompetitivna, a država je u konstantnom deficitu iznad 3% i neprestano se zadužuje.

Francuski javni dug se u 2017. popeo do tačke od 96% BDP-a. Osim prevelike potrošnje, državna služba se nalazi u ogromnom problemu. Broj ljudi u državnoj službi prelazi 5 miliona što je 22% aktivne radne snage, dok je prosek država OECD-a tek 15%. Takav sistem nije ostao imun na korupciju, nepotizam, partokratiju i klijentelizam. Na primeru predsedničkog kandidata Fijona i njegove afere sa zapošljavanjem supruge na fiktivnom radnom mestu u javnom sektoru, može se videti da je problem dublje u sistemu.

Sa druge strane, nezaposlenost se nalazi na nivou od blizu 10%, a osim ljudi u državnoj službi, još 5 miliona ljudi na neki način zavisi direktno od državnih sredstava. Na osnovu analize glavnih podataka, može se reći da je Francuska država sa velikim regionalnim i čak globalnim potencijalima, ali država koja je donekle „zapuštena“ i nespremna za izazove 21. veka.

Ceo tekst