Švedsko desno skretanje

Švedsko desno skretanje

Nakon više od četiri meseca čekanja na novu vladu i nekoliko neuspešnih pokušaja formiranja nove vladajuće većine, Švedska je dobila novu vladu istog premijera. Socijaldemokrata Stefan Leven vodiće još jednu švedsku vladu, koja iako po kadrovskim rešenjima nije naročito različita od prethodne, razlikovaće se po svim ostalim karakteristikama. Iako ovu vladu, kao i prehtodnu, kadrovski čine Socijaldemokratska partija i Zeleni, ona će biti visoko zavisna od manjinske podrške dve liberalne stranke (Liberali i Partija centra), a delimičnu podršku pružaće i Levica. Broj partija koje mogu svojim glasovima uticati na politiku vlade se povećao, i to za dve stranke, koje originalno pripadaju suprotničkom bloku desnog centra.

Stefan Leven
Stefan Leven

Osim što će manevarski prostor za samostalno nametanje politika biti uži, politike će se značajno razlikovati od poteza prethodne vlade. Sadašnja vlada će najvećim delom, uprkos kadrovskim rešenjima sa levog centra, sprovoditi politike vezane tradicionalno za desnicu i u ekonomskoj i u društvenoj sferi. Kriterijumi za imigraciju biće oštriji, borba protiv kriminala važnije pitanje nego ikada ranije, vojska će dobiti budžetsko povećanje, ne bi trebalo isključiti moguće približavanje NATO-u, pod uticajem liberalnih manjinskih partnera biće sprovedena ekonomska liberalizacija u manjoj meri, ali će i biti primenjene i zelene politike u sferi većeg oporezivanja letelica zagađivača. Sa jedne strane, ove politike su teško ideološki povezive sa strankama levog centra, dok sa druge strane je dobar deo navedenih politika (borba protiv kriminala, vojska i imigracija) bio deo izbornih obećanja socijaldemokrate Stefana Levena i za njih je glasalo ubedljivo najviše građana (28,2%). Desna politika vlade levog centra više je posledica pomeranja socijaldemokrata udesno nego naročitog desnog uslovljavanja koalicionih partnera. Vladu će kritikovati opozicija oličena u desnocetrističkoj Partiji umerenih Ulfa Kristersona, Demohrišćanima, kao i sa izrazite desnice oličene u Švedskim demokratama. Matematički moguća najlevlja vlada sprovodiće politiku desnice, a biće napadana takođe sa desnice.

Švedske demokrate kao politička partija i remetilac

Za razliku od ostalih nordijskih država, tradicionalne švedske partije tvrdog su stava prema desnim populistima koji su se pojavili kao značajna snaga u svim državama ovog regiona. Desni populisti su činili (Finska), čine (Norveška) ili manjinski podržavaju (Danska) aktuelne vlade u nordijskim državama sa izuzetkom Švedske. Zbog svojih tvrdih desničarskih stavova i nacističkih osnivača, u ne tako davnoj prošlosti, Švedske demokrate drže se u zoni političke partije sa kojom nema saradnje od strane glavnih stranaka. Međutim, rast ove stranke sa 1,4% iz 2002. na 17,5% u 2018. učinio je prirodne blokovske vlade ideološki srodnih partija nemogućim. U dosadašnjoj švedskoj politici nakon 1945, najčešće vlade činio je blok levog centra (socijaldemokrate, zeleni i levica), sa tek par vlada bloka desnog centra (umereni, demohrišćani, centar, liberali). Visok rezultat treće opcije, koja ne pripada blokovima, Švedskih demokrata, poremetio je duopol blokova i mogućnost da blokovi samostalno sastavljaju ideološki najsrodnije većine. Osim matematičkog remećenja formiranja ideološki prirodnih većina, Švedske demokrate su svojom retorikom takođe navele glavne partije levog i desnog centra da se ideološki pomere udesno ne bi li sprečili dalje osipanje svojih birača u pravcu stranke sa kojom ne žele saradnju.

Vrednosne i praktične promene

Arhitekte savremene Švedske bile su socijaldemokrate i njihova politika oličena u kombinovanju tržišne privrede sa jakim socijalnim elementima, otvorenog i kosmopolitskog društva, vojne neutralnosti i pacifizma. Vrednosti karakteristične za levicu bile su dominatno prihvaćene u društvu i socijaldemokratama donosile su nadmoćne procente glasova na biralištima. Vlade desnog centra dolazile su u nekoliko situacija ekonomske stagnacije, često prouzrokovane prevelikim skretanjem ulevo od strane socijaldemokrata u ekonomskoj politici vlade. Dolasci Partije umerenih srednom 70ih, početkom 90ih i sredinom 2000ih na vlast predstavljali su neki vid kratkotrajnih tržišnih korekcija modela, ali bez veće pretnje da poremete dominantne karakteristike švedskog modela. Međutim, najnovije okolnosti su zadržale socijaldemokrate na vlasti, ali mogu značajno promeniti poznati model.

Švedska privreda je poznata kao privreda sa vrlo rigidnim radnim zakonodavstvom, jakim sindikatima i naglašenom važnošću kolektivnih ugovora. Kao takva privreda, ona nije bila naročit magnet za radnu imigraciju nakon pada socijalizma u Istočnoj Evropi. Tek oko 50.000 radnika iz ovog regiona odlučilo se da početkom 90ih svoju budućnost pronađe u ovoj državi. Kolektivni ugovori i rigidno radno zakonodavstvo teže su apsorbovali novu radnu snagu, što nije bio slučaj recimo sa Ujedinjenim Kraljevstvom. U UK je fleksibilno radno zakonodavstvo privuklo oko 1.400.000 ljudi iz Istočne Evrope do 2015. Otvorenost Švedske za imigraciju i darežiljiva socijalna država, privukli su migrante koji nisu imali nužni cilj zaposlenja. Nezaposlenost među ljudima niskog obrazovnog nivoa i neevropskog porekla je 2016. blizu 40%, dok je nacionalna nezaposlenost u isto vreme bila ispod 10% (Sveriges Officiella Statistik). Javila se visoka korelacija i između povećanja imigracije i kriminalnih dela, iako ona nije u potpunosti dokaziva kao kauzalna, jer švedska policija ne beleži etničko poreklo počinioca dela. Skepsa građana ka dosadašnjem modelu funkcionisanja bila je na vrhuncu tokom migrantske krize 2015. i 2016. i vladine politike „otvorenih vrata“ prema izbeglicima. Vremenom je skočio i procenat građana koji je smatrao da je migranata previše (sa 33% iz 2013. na 43% 2016, Ipsos Mori) i da imigracija stvara pritisak na javne usluge (sa 40% 2011. na 55% 2016, Ipsos Mori). Na drugoj strani, sa niskom stopom rađanja, dugim životnim vekom (82,2 godine) i visokim brojem penzionera u odnosu na OECD prosek, Švedskoj je potreban nekakav priliv stanovništva. Ovaj demografski argument najčešće je guran u stranu prilikom napada na imigraciju, što je i delimično pomoglo popularnost i efikasnost tih napada.

Paralelno sa promenom stanja na terenu, menjali su se stavovi građana, ali i privlačnost marginalne desničarske stranke Švedskih demokrata koja je pre intenziviranja ovih procesa mogla da računa na tek nekoliko hiljada glasova, a 2018. osvojila je 1.100.000. Ove promene dovele su do značajnijeg vrednosnog pomeranja građana ka konzervativizmu, a ubrzo je došao i odgovor stranaka sa svojim programskim pomeranjem u skladu sa novim okolnostima. Iz tog razloga se ne bi trebalo čuditi kada se u toku predizborne kampanje 2018. velike partije skoro takmiče u tome koja će biti oštrija prema ilegalnim migrantima i efikasnija u deportacijama. Kao što sam u jednom svom tekstu za Dnevni list Danas najavio, Švedska će sve manje ličiti na Švedsku kakvu smo ranije poznavali. Sve manje će biti vojno neutralna i pacifistička država, a sve više država bliska NATO-u i sa značajno većim ulaganjem u vojsku. Sve manje će biti država bez rezerve otvorena za imigraciju, a i pod rizikom potencijalne finansijske krize možda bude preispitala i svoj tradicionalni ekonomski model. Poslednji izbori i nova vlada predstavljaju desno skretanje Švedske i potencijalni početak velike transformacije ove države, iako sastav vlade na prvi pogled može delovati kao kontinuitet.

Piše: Dimitrije Milić

Prijavite se i ubuduće ćemo Vam slati sve novosti vezane za našu organizaciju na Vašu mejl adresu!

Komentar