Talični duo koji čine Majk Pompeo i Džared Kušner, nastavlja da niže sporazume na Bliskom Istoku. U petak, 23 oktobra, američki predsednik Donald Tramp se još jednom okitio titulom “mirotvorca“ ; sklopljen je još jedan u nizu sporazuma o normalizaciji odnosa između Izraela i arapskih država, posle Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina, na red je došao Sudan. Samo 10 dana pred američke izbore, Tramp pokušava da pomoću pobeda na spoljnopolitičkom frontu učini 3. novembarsku noć još neizvesnijom. Sporazumu će prethoditi uklanjanje Sudana sa liste država koje sponzorišu terorizam, što će predstavljati veliki korak napred za tranzicionu vladu iz Kartuma i konačan izlazak iz ekonomske izolacije. .
Sudan će napustiti ozlogašeno društvo koje čine Sirija, Iran i Severna Koreja u kojem se sam našao tokom ranih dana sudanske islamističke vlade. Nakon preuzimanja vlasti tokom vojnog puča 1989, predsednik Bašir je pretvorio Sudan u centar džihadizma, odakle je Al Kaida lansirala brojne terorističke napade na Ugandu, Keniju, Saudijsku Arabiju, Egipat i druge države. Nakon napada na svetski trgovinski centar u Njujorku 1993, Sjedinjene države su stavile Sudan na “ crnu listu “.
Odnosi SAD i Sudana
Međunarodne sankcije i jačanje separatističkih trupa na teritoriji Sudana naterali su Bašira da protera Osamu bin Ladena i ostale ekstremiste samo tri godine kasnije. Negde u periodu ubrzo nakon 11. septembra, Sudan postaje jedan od ključnih saveznika CIA-e u borbi protiv Al Kaide i njenih ćelija, ali to nije bilo dovoljno da se ubedi Kongres u podizanje sankcija; Bašir je bio diktator prvog reda, genocid i druga kršenja ljudskih prava u Darfuru su i dalje bili glavna asocijacija na Sudan. Baširova vlada je i dalje imala čvrste veze sa Iranom i Hamasom, koje će trajati sve do 2016, kada će novi pritisci od strane SAD konačno naterati Sudan da se udalji od Teherana.
Za vreme administracija Baraka Obame i Donalda Trampa, odnos prema Sudanu se naglo promenio: Sjedinjene države, koje su bile jedan od glavnih kritičara Baširovog režima i pobornik zaštite ljudskih prava u Sudanu, počele su prisno da sarađuju sa sudanskim diktatorom sa ciljem suzbijanja islamskog radikalizma u Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, te je došlo do delimičnog povlačenja sankcija u ovom periodu. General Salah “ Goš “Abdalah je smatran ključnim čovekom od strane američkih tajnih službi; čak i pre prošlogodišnjeg puča, Vašington je signalizirao da bi bilo povoljno po američke interese da “Goš“ zameni Bašira.
Svojim umećem i iskustvom, Goš i Bašir bili su jedni od ključnih figura iza uspešnog mirovnog sporazuma sa Južnim Sudanom, što im je donelo još “ poena“ kod SAD. Međutim do potpunog povlačenja ekonomskih sankcija nije došlo ; jednom opozvane, ne bi bilo moguće ponovo ih instalirati, a Sjedinjene države nisu bile voljne da se tako lako odreknu jednog od najefikasnijih vidova tvrde moći i pritiska. Sve do sad.
Donald Tramp smatra da bi ukidanje sankcija u potpunosti i povlačenje Sudana sa liste država koje sponzorišu terorizam u zamenu za priznavanje i normalizacionu odnosa sa Izraelom moglo biti od ključne važnosti ne samo za konačan ishod njegove predsedničke trke sa demokratom Džozefom Bajdenom, već predstavljalo bitan korak ka ostvarivanju magnum opusa njegove administracije: kraju izraelski-arapskog konflikta.
Stanje na terenu
Sudan se složio da isplati nešto više od 335 miliona dolara porodicama žrtava napada na američke ambasade u Tanzaniji i Keniji 1998, kao i na plovilo američke mornarice dve godine kasnije u Jemenu i otpočne proces normalizacije odnosa sa Izraelom. Ovakav predlog, podnet pre 2 meseca od strane Majka Pompea, je prvobitno odbačen od strane Sudana, kako usled bojazni od reakcije javnog mnjenja i ostatka arapskog sveta, tako i (upitne) procesne nesposobnosti prelazne vlade da potpiše takav sporazum.
Nova prelazna vlada premijera Abdale Hamdoka poklekla je pod političkim izazovima, unutrašnjim nesuglasicama i borbi protiv ekonomske krize u Sudanu, dok određeni elementi starog Baširovog režima i dalje funkcionišu.
Podsetimo se, 11.aprila 2019, posle više od 16 nedelja protesta na ulicama Kartuma, vojne snage su otkazale poslušnost vlasti posle naređenja da otvore paljbu po demonstrantima i u krvi uguše pobunu , pao je tridesetogodišnji režim Omara al Bašira. Međutim, to nije bilo dovoljno za opozicionu koaliciju da preuzme vlast. Ibn Auf, Baširov naslednik nije planirao da popusti pred demonstrantima, ali se ispostavilo da korumpirani politički sistem ne može da funkcioniše bez svrgnutog predsednika.
Bašir je znao kako da drži političke protivnike pod kontrolom, kao i brojne paravojne formacije na jugu države i gotovo nezavisne entitete u samim vojnobezbednosnim krugovima Sudana; bez njega – kula od karata je počela da se urušava. Ibn Auf je podneo ostavku nakon samo jednog dana na funkciji, posle čega je došlo do formiranja prelazne vlade i vojnog veća na čelu sa generalom pukovnikom Abdelom al Burhanom i Abdalom Hamdokom kao premijerom prelazne vlade.
Premijer je zahtevao od Pompea da o izraelskom pitanju odluči buduća demokratska vlada, koja bi trebalo da bude formirana za 3 godine,svestan da usled jake podrške javnog mnjenja Palestini, odluka može dovesti do kolapsa krhke prelazne vlade i dalje fragmentacije prodemokratskih snaga. Međutim Izrael ima podršku u samom vojnu vrhu Sudana, te Generali Burhan i Hemeti, koji se nalaze na čelu vojnog veća, u normalizaciji odnosa sa Izraelom vide sticanje prekopotrebne legitimacije od strane SAD i ostatka međunarodne zajednice, ali bez te uvek “ neugodne “ demokratije.
Ekonomske poteškoće i pun krug
Da bi dogovor bio još lukrativniji SAD su Sudanu “ ispod žita “ ponudile niz ekonomskih i političkih podsticaja. Oni uključuju dodatnu humanitarnu pomoć i organizaciju trgovinske delegacije u Sudanu, koju bi predvodila američka razvojna banka. Takođe SAD će lobirati za ubrzanje pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom zarad užurbanog i efikasnog rešavanja ekonomske krize u Sudanu,koja je produbljena Covid-19 pandemijom i nedavnim poplavama ( koje su zahvatile više od 880.000 ljudi) Prema UN, od gladi danas strepi skoro 10 miliona Sudanaca a rapidno rastući javni dug dostigao je vrednost od 72 milijardi dolara, oteravši malobrojne preostale strane investitore.
Ovde dolazimo do sada već očekivanog problema Trampovog “ taktičkog transakcionalizma “: potreba za ostvarivanjem brzih pobeda (naročito sada kada po anketama i istraživanjima Tramp kaska za demokratskim kandidatom pred sam finiš trke) na bojnom polju diplomatije, nužno čini te pobede kratkoročne prirode, i dovodi do dugotrajnih posledica. Tretiranjem normalizacije odnosa sa Izraelom i povlačenje Sudana sa “crne liste“ kao dva odvojena problema, dovelo bi do potencijalnog očuvanja mladog demokratskog režima, te bi i priznavanje Izraela imalo veću težinu, budući da bi došlo od strane jedne demokratije. Ovako postoji mogućnost da će Sudan ostati kleptokratija i pod vojnom čizmom.
Kuda dalje?
Za Izrael, a naročito za premijera Nejtanahua, normalizacija odnosa sa Sudan predstavlja još jednu u nizu pobeda. “ Bibi “ nastavlja da dokazuje da je Izrael u potpunosti napustio načelo “ zemlja za mir “ koje je bilo stožer izraelske diplomatske strategije na Bliskom istoku 5 decenija. Relikt nekog prošlog vremena, Izrael se danas vodi Nejtanahuovim ličnim principom – “ mir za mir “; I sa bezuslovnom podrškom Donalda Trampa, pobede će nastaviti da se nižu. Očekuje se da će Oman pratiti stope UAE, ali Trampu je potrebna “ velika riba“ pre 3. novembra – Saudijska Arabija, koja je tako blizu, a tako daleko.
[contact-form-7 id=“1383″ title=“Pretplata“]
