“Politika je slomljena”

“Politika je slomljena”

Miljan Mladenović

Pre nekoliko dana svetom je odjeknula vest da je britanska politička scena dobila novu centrističku opciju. Sedmoro nezadovoljnih poslanika opozicione laburističke partije odlučilo je da napravi Nezavisnu grupu u parlamentu. Ubrzo nakon toga, priključilo im se još troje poslanika konzervativaca i jedan laburista nezadovoljni smerom kretanja tradicionalnih partija. Rečenica koja je obeležila uvodno izlaganje predstavnika nove grupe poslanika odnosila se na situaciju u zemlji – politika je slomljena. Ko su novi centristi, zašto su napustili svoje partije i za šta se zalažu? Kakve su šanse za uspeh u duopolu tradicionalnih torijevaca i laburista i da li je politika zaista slomljena?

Politika je slomljena
Politika je slomljena

Neformalni lider novoformirane poslaničke grupe je „britanski Barak Obama“ Čuka Umuna, mladi i perspektivni bivši laburista. Ovaj harizmatični političar poznat je po svom učešću u kampanji za ostanak u EU tokom referenduma o Bregzitu. Čak i nakon poraza te opcije, nastavio je da zastupa ideju da Ujedinjeno Kraljevstvo ne treba da napusti Evropsku uniju. Umunin deda sa majčine strane ostao je upamćen kao sudija u Nirnberškim procesima čime je naknadno zaslužio i titulu „ser“. Po merenjima agencije YouGov, Umuna je u januaru ove godine bio među 25 najpoznatijih i najbolje ocenjenih članova Laburističke partije. Pored Umune, najpopularniji članovi nove političke grupacije su En Subri i Kris Lesli. En Subri dolazi iz tabora konzervativaca i bila je ministar u periodu od 2014. do 2016. godine. Suprotno njoj, Kris Lesli je prešao iz laburista, a poznat je po obavljanju funkcije ministra finansija i privrede u senci.

Osim pomenutih troje poslanika, ostatak grupe čine mahom mladi poslanici ili oni stariji, ali bez preternano važnih funkcija iza sebe. Ono što je zajedničko svim poslanicima jeste da se zalažu za održavanje novog referenduma o Bregzitu. Odbegli konzervativci nisu zadovoljni skretanjem partije udesno, ali ni politikom koju vlada vodi o Bregzitu. Sa druge strane, bivši laburisti nisu zadovoljni levičarenjem Džeremija Korbina i smatraju da nedostaje konkretan predlog laburista za rešavanje Bregzita. I jedni i drugi smatraju da treba ponuditi jasnu alternativu lošem dogovoru sa EU i no-deal Bregzitu.

Kada je u pitanju potencijalni uspeh ove opcije, možemo ga procenjivati iz više uglova. Ukoliko se pogleda politička istorija UK, laburisti i konzervativci od 1922. godine vladaju samostalno uz nekoliko izuzetaka. Primera sličnih odvajanju Nezavisnih poslanika bilo je i ranije i nisu se završili uspešno. Ono što ide u prilog Nezavisinima jeste to da nikada ovoliki broj poslanika iz različitih partija nije formirao novu opciju. Gledano iz ugla Bregzita, ovakva partija je Ujedinjenom Kraljevstvu više nego očigledno potrebna. Istraživanja javnog mnjenja u poslednjih nekoliko meseci pokazuju da bi opcija ostanka u EU na novom referendumu dobila barem 52%. Na taj način, ostavlja se veliki prostor za podršku ostanku u EU koji trenutno ni jedna partija zvanično ne zastupa.

Kada se pogledaju druge države, možemo uočiti da je osnivanje centrističke opcije i odvajanje od tradicionalnih partija rastući trend. Najbolji primer za to je Emanuel Makron u Francuskoj, koji je svoj pokret oformio odvajanjem od socijalista. Nakon toga, uspeo je da dobije podršku soc-liberalnog, kao i desnog centra i na taj način napravio opciju širokog centra.

Istraživanja gotovo svih agencija pokazuju da građani velikom većinom podržavaju i razumeju razlog izlaska Nezavisnih poslanika iz tradicionalnih partija. Prva merenja rejtinga novu grupaciju stavljaju na treće mesto sa između 8% i 14% u zavisnosti od trenutka obavljanja istraživanja. Sa tim procentom i rastućim trendom, kao i potencijalnim pristupanjem novih poznatih imena, može se reći da Nezavisni imaju potencijala.

Glasačke preferencije (YouGov)
Glasačke preferencije (YouGov)

Na slici je prikazano odlivanje glasova od standardnih glasačkih preferencija ka novonastaloj situaciji. Primetno je da Nezavisna grupa privlači gotovo istovetan broj glasova od torijevaca i laburista, a nešto više od liberala. Ipak, najveća misterija je pojava ogromnog broja glasača koji u ovom trenutku nisu sigurni za koga bi glasali. I tu zapravo leži najveća šansa za Nezavisne. Ukoliko izgrade kvalitetnu infrastrukturu, zadrže medijsko prisustvo i usklade politiku sa umerenim glasačima – uspeće da formiraju treći put. Ukoliko ne uspeju u nameri da zadrže kontakt sa potencijalnim biračima i nezadovoljnim laburistima i konzervativcima uspeh će biti nezamisliv.

Ukoliko izgrade kvalitetnu infrastrukturu, zadrže medijsko prisustvo i usklade politiku sa umerenim glasačima - uspeće da formiraju treći put.Click To Tweet

Izborni sistem u UK im ne ide na ruku. Direktan odabir poslanika po izbornim okruzima im svakako ne odgovara zbog nerazvijene infrastrukture i nedostatka kadrova. Trenutni članovi Nezavisnih dolaze mahom iz centralne zone, iz urbanijih sredina i delom sa juga zemlje. Da bi postali konkurentniji tradicionalistima, moraće da pronađu partnere u ostalim sredinama. Predsednik liberala Vins Kejbl je najavio da bi mogli blisko da sarađuju sa Nezavisnima i da je njihova kooperacija realna. Liberalna partija i pored ne preterano visokog rejtinga, ima razvijenu infrastrukturu i tradicionalnu bazu glasača. Saradnja sa Nezavisnima mogla bi da bude win-win situacija za obe opcije.

Tradicionalna politika u Ujedinjenom Kraljevstvu nije još uvek slomljena kako su to poslanici Nezavisnih izjavili u uvodnom obraćanju medijima. Ipak, njihova priča može da bude pokretač promena i slom tradicionalne britanske političke scene. Uspeh nikome nije zagarantovan, ali momentum i politička situacija im idu na ruku. U narednim mesecima pred ovom zemljom se nalaze mnogobrojni izazovi vezani za Bregzit, a listi se pridružuje i Nezavisna grupa.

Piše: Miljan Mladenović

Prijavite se i ubuduće ćemo Vam slati sve novosti vezane za našu organizaciju na Vašu mejl adresu!

Komentar