Podele i istorija republikanaca

Podele i istorija republikanaca

Senior istraživač Novog trećeg puta (mijatkostic@novitreciput.org)

Abolicionisti i emancipacija

Kada je reč o društvenim pitanjima, savremeni kritičari neretko zaboravljaju činjenicu da je “Grand Old Party” u trenutku svog nastajanja predstavljala najprogresivniji deo američkog društva, otvoreno se suprotstavljajući okrutnom sistemu robovlasništva koje je podržavala tadašnja Demokratska partija.
Decenijama pred eskalaciju Američkog građanskog rata, uveliko je ključao kulturni rat između južnjačkih robovlasničkih farmera koji su podržavali Demokratsku partiju i abolicionista sa industrijskog severa, uglavnom okupljenih oko vigovaca.

Podele i istorija republikanaca
Podele i istorija republikanaca

Pošto Partija vigova nije uspela da iznedri jedinstveni stav po pitanju institucionalizovanog ropstva, abolicionistički deo partije se izdvojio i okupio oko Republikanske partije. Ključni događaj bio je Zakon o izgradnji transkontinentalne železnice koji je 1854. godine sastavio demokratski Senator Stiven A. Daglas, a usvojili Kongres i predsednik Frenklin Pirs.

Ovim zakonom je omogućena ekspanzija institucije ropstva na novouspostavljene teritorije Kanzasa i Nebraske, a čitav događaj je bio samo uvod u niz krvavih sukoba koji su predstavljali uvertiru za Američki građanski rat (1861–1865).

Linkolnova Proklamacija o emancipaciji (1863), doneta u jeku samog rata, oslobodila je afroamerikance južnjačkog ropstva, a nakon sloma Konfederacije 1865. godine, ropstvo je potpuno ukinuto u SAD. Ako bi se nekom magijom Civil Rights Movement aktivista iz šezdesetih ili savremeni social justice warrior našli u vremenu građanskog rata, bili bi najlojalniji republikanci i pristalice Linkolnovog kulta ličnosti, a podjednako bi se suprotstavljali rasizmu Demokratske partije, kao što se danas suprotstavljaju Trampovom šovinizmu i alternativnoj desnici.

Uvođenjem Trinaestog amandmana 1865. godine, robovlasništvo je i ustavom zabranjeno, a Aktom o građanskim pravima iz 1866, pravo na državljanstvo i jednakost svih građana pred zakonom su definisani na federalnom nivou. Ovi zakoni postaju suštinski deo američkog Ustava i slobodarske političke misli, a najveću zaslugu za njih preuzima i najveći republikanski predsednik Abraham Linkoln.

Kada je došlo do promene paradigme? Kako su se strane potpuno zamenile da rasisti pronađu utočište među redovima republikanaca, a demokrate postale zagovornici progresivizma?

Predsednik Abraham Linkoln (Getty Images)
Predsednik Abraham Linkoln (Getty Images)

Južnjačka strategija

Iako su republikanci ubrzo nakon Linkolna shvatili da im borba za crnačka prava ne donosi više toliko glasova i toliku popularnost, pravi zaokret se događa tek čitav vek kasnije. U najvećoj meri je za današnju ideologiju Republikanske partije zaslužna takozvana “Južnjačka strategija” koja se pokazala uspešnom od šezdesetih godina dvadesetog veka.

Kako bi pridobili glasove farmera i poljoprivrednika sa Juga, republikanci su podilazili rasističkim i šovinističkim narativima i eksploatisali nostalgična osećanja potomaka južnjačkih robovlasnika vezanih za “dobro staro vreme” Konfederacije. Nizom zakona koji su poznati kao “Džim Krou zakoni”, po popularnoj karikaturi afroameričkog igrača Jump Jim Crow, uvedena je rasna segregacija pod parolom “odvojeni, ali jednaki”.

Iako je Vrhovni sud SAD proglasio segregaciju neustavnom u presudi donetoj u slučaju Brauna protiv Odbora za obrazovanje, ove prakse su nastavljene sve do donošenja Akta o građanskim pravima 1964. godine, kojim se zabranjuje diskriminacija na osnovu rase, pola, religije ili nacije. Ovakvi zakoni i politika tadašnje Republikanske partije podsticali su i rasno-motivisano nasilje i progon afroamerikanaca na Jugu, što je ostavilo dubok trag u njihovom kolektivnom sećanju i postalo neizostavan deo njihovog kulturnog identiteta.

Šezdesetih godina nije bilo neuobičajeno da šerif nekog okruga ili ugledni član Republikanske partije ujedno budu i članovi ili vođe KKK i sličnih rasističkih organizacija i tajnih društava. U najvećem vrhuncu kulturnog rata tokom šezdesetih, republikanci su bili na suprotnoj strani u odnosu na Civil Rights Movement, čiji su se aktivisti prvenstveno suprotstavljali strukturalnom i organizovanom rasizmu. U sukobu sa Kenedijem, vaskrsli su prokonfederacijski narativi među republikancima na Jugu, sa glavnom porukom da ukidanjem rasizma Federalna vlada želi da ukine “Južnjački način života”.

Od abolicionista i boraca za jednakost svih rasa, republikanci su postali otvoreni zaštitnici i zagovornici rasizma. Iako je od tada Republikanska partija nastavila sa društveno konzervativnom politikom, nakon Lindonovog Akta o ljudskim pravima, otvoreni rasizam više nije bio opcija, pa je i rasna politika republikanaca postala umerenija.

I pored različitih ispada kolektivnog i pojedinačnog rasizma među republikancima, kasniji predsednici poput Niksona, Regana ili Buša nikada nisu podržavali ili štitili otvoreno rasističko nasilje ili diskriminaciju.

Pojavom Donalda Trampa, šovinizam ponovo postaje “popularan”, što dovodi do nezadovoljstva i unutar republikanskih redova, a zahvaljujući podršci alternativne desnice, ponovo se u centar političkog diskursa stavljaju rasizam, ksenofobija i različiti oblici šovinizma.

Frakcije unutar Republikanske partije danas

Današnja Republikanska partija okuplja konzervativniji i tradicionalni deo američkog društva kada je reč o društvenim pitanjima, a koji se ujedno zalaže za slobodno tržište i manju državnu regulaciju privrede. Prosečan republikanac je desničar koji želi da bude “ostavljen na miru”, da privređuje i živi svoj život u skladu sa sopstvenim vrednostima, a ne gaji preterane simpatije ka promenama ili nametanju normi bilo koje vrste, čak i onda kada bi intervencija države mogla ići u njegov prilog.

Kako biračko telo republikanaca varira od libertarijanskog i slobodarskog do šovinističkog i rasističkog, sama partija je podeljena na nekoliko frakcija, koje se zalažu za potpuno suprotne vrednosti po različitim pitanjima.

Konzervativno krilo

Struktura samog konzervativnog krila je takođe heterogena i pluralistička, kao i unutar čitave partije. Ova frakcija nastala je tokom pedesetih i šezdesetih godina kao kontrateža umerenim republikancima, a centralna pitanja oko kojih su se okupili bila su pravo na privatnu svojinu i individualne (negativne) slobode i suprotstavljanje državnoj regulaciji privrede.

Konzervativci se i dan danas suprotstavljaju uticaju sindikata, oporezivanju i generalnom mešanju države u ekonomiju i privredu. Velike kritike usmerene su protiv ideje besplatnog javnog zdravstva, koje konzervativci smatraju neefikasnim i bespotrebnim trošenjem novca. Programi kao što su ObamaCare i MediCare, kao i besplatno univerzalno javno zdravstvo za koje se zalažu demokratski kandidati poput Bernija Sandersa, za republikance su nešto između utopističke fantazije i “socijalističkog” košmara.

Po društvenim pitanjima su veoma konzervativni, što uključuje protivljenje abortusu, legalizaciji istopolnih brakova i afirmativnim akcijama poput pozitivne diskriminacije rasnih, verskih i seksualnih manjina. Pitanje privatnog vlasništva je svetinja, a pogotovo je popularno pitanje kontrole naoružanja kojoj se konzervativci suprotstavljaju, smatrajući slobodno posedovanje oružja svojim ustavnim pravom. U žargonu se često ovakvi stavovi konzervativnih republikanaca ilustruju frazom “God and Guns”, pogotovo od strane zagovornika suprotnih ideoloških pozicija.

Podrška slobodnom tržištu često je uslovljena i povezanošću stranke sa vojno-industrijskim kompleksom i velikim korporacijama među kojima su i neki od najvećih svetskih zagađivača. Usled ove (često i potpuno spontane) povezanosti, Republikanska partija je postala i neprijatelj boraca za zaštitu životne sredine.

Zanimljiva je činjenica da je za vreme mandata Buša Mlađeg pojam “globalno zagrevanje” zamenjen pojmom “klimatske promene”, kako bi se ozbiljnost situacije na neki način ublažila i dobila neutralnu konotaciju. Ovakvom ideologizacijom diskursa, stranka je postala i bastion onih koji negiraju postojanje klimatskih promena, a takve anti-zelene politike dobile su svoj vrhunac za vreme Trampovog mandata kada su Sjedinjene Američke Države istupile iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama.

Hrišćanska desnica

U pitanju je posebna frakcija unutar konzervativnog krila, koja okuplja konzervativne vernike pretežno evangelističke protestantske i katoličke veroispovesti, a u njihovim redovima se nalaze i religijski fanatici čije su ideološke pozicije veoma bliske hrišćanskim identitarcima koji su deo savremene alternativne desnice.

Dok su manje zainteresovani za ekonomska pitanja, hrišćanski desničari propagiraju društveno konzervativni način života, baziran na religijskim normama i vrednostima. Svoj cilj vide u popravljanju “iskvarenog” američkog društva, suprotstavljajući se pornografiji, homoseksualizmu, kontracepciji, seksualnoj edukaciji, ali i borbi protiv progresivnih tehnoloških inovacija kao što je istraživanje matičnih ćelija, kloniranje ili veštačka inteligencija.

Hrišćanska desnica svoju politiku doživljava kao borbu za odbranu porodičnih vrednosti i dugoročno sarađjuje sa organizacijama kao što su American Family Association, Family Research Institute, Moral Majority, Christian Coalition i slične. Aktivno se zalažu za crkveno obrazovanje i praktikovanje crkvenih obreda u školama, a ne tako malo broj u potpunosti negira Darvinovu teoriju evolucije i propagira različite verzije kreacionizma.

U njihovim redovima postoji veliki broj pro-izraelskih pojedinaca i organizacija, koji su uspostavljanje Izraela protumačili kao uvertiru za Drugi Dolazak Isusov. Najekstremniji primerak su Trampovi evangelisti koji Trampa porede sa Kraljem Izraela iz biblijskog proročanstva, koji će eskalacijom sukoba na Bliskom Istoku i proglašenjem Jerusalima za prestonicu Izraela ubrzati apokalipsu pred Isusov povratak na zemlju.

Predsednik Džordž Buš Mlađi i članovi njegovog kabineta Donald Ramsfeld i Pol Volfovic (USDoD)
Predsednik Džordž Buš Mlađi i članovi njegovog kabineta Donald Ramsfeld i Pol Volfovic (USDoD)

Neokonzervativci

Neokonzervativci su nastali tokom šezdesetih godina kao odgovor na popustljivu i miroljubivu spoljnu politiku Demokratske partije, propagirajući međunarodne intervencije radi suzbijanja radikalnih ideja i obaranja diktatorskih i autoritarnih sistema. Često se u žargonu nazivaju i liberal hawks, zbog njihovog uverenja u superiornost vrednosti liberalne demokratije i istovremene spremnosti na ofanzivno i agresivno delovanje radi uspostavljanja demokratskih poredaka širom sveta.

Njihova ideologija zasnovana je na teoriji o pravednim ratovima, koju je formulisao još Sveti Avgustin, a popularizovao komunitaristički filozof Majkl Volcer, a glavni postulat je da pravedni cilj opravdava nemoralnost rata kao takvog.

Ovakva politika doživela je vrhunac tokom mandata Džordža Buša Mlađeg i invazije na Irak 2003. godine. Najveći zagovornici ideje o pravednim ratovima su potpredsednik Dik Čejni, sekretar odbrane Donald Ramsfeld i drugi članovi Bušovog kabineta poput Pola Volfovica i Pola Bremera. Spoljna politika prema Bliskom Istoku bila je legitimisana kroz ideju o širenju demokratije i oslobođenju potlačenih naroda od njihovih tiranskih vlasti.

Mnogi protivnici ovakve politike kritikovali su je kao imperijalističku i hegemonističku, a zahvaljujući delovanju neokonzervativaca, izgrađena je slika o Americi kao “svetskom policajcu”.

Paleokonzervativci

Za razliku od neokonzervativaca koji veličaju liberalne demokratske vrednosti, paleokonzervatici su suštinski protivnici istih. Koreni paleokonzervativizma nalaze se u Staroj desnici koja se suprotstavljala demokratskom New Deal-u tokom četrdesetih godina 20. veka i državnom intervencionizmu, ali se protivi i “imperijalizmu” i intervencijama neokonzervativaca, zalažući se za ekonomsku i političku izolaciju.

Donald Tramp je idealan kandidat paleokonzervativaca, jer su njihove vrednosti apsorbovane i u njegovom diskursu i u konkretnom političkom delovanju. Uvođenje tarifa na robu iz EU i Kine, istupanje iz trgovinskih sporazuma kao što je NAFTA i slične mere ekonomskog protekcionizma su stare izolacionističke ideje, koje paleokonzervativci oduvek propagiraju. Trampova obećanja o povlačenju trupa sa Bliskog Istoka, takođe su u skladu sa njihovim anti-intervencionističkim stavovima.

Pored ekonomskih pitanja, paleokonzervativci su u svojoj srži anti-modernistički nastrojeni i smatraju da pojedinac treba da bude podređen prirodnim i moralnim zakonima kakve propagira Sveto Pismo, veoma slično kao i hrišćanska desnica. Pored protivljenja kontracepciji i seksualnim slobodama, domen u kom paleokonzervativci idu dalje od hrišćanske desnice jeste rasna diskriminacija. Kako je veliki broj paleokonzervativaca nostalgičan prema idejama i politikama Konfederacije, prizivajući Južnjačku renesansu, pojedini konzervativci otvoreno propagiraju rasizam.

Osim veličanja dvanaestorice Južnjačkih Agraraca zbog njihove borbe za zaštitu poljoprivrede i farmera, takođe ih veličaju zbog njihovog propagiranja segregacionističkih i rasističkih ideja. Antimigrantska politika Donalda Trampa i ideja o “Americi samo za Amerikance” je direktno inspirisana paleokonzervativnom ideologijom, s tim što su nekadašnje afroamerikance zamenili migranti latinoameričkog porekla kao novi “Drugi”. Otvoreni rasizam i nasilje u Šartlotsvilu, El Pasu i Pitsburgu samo su reinkarnacija starog konzervativnog rasizma koji nikada nije u potpunosti iskorenjen.

Alternativna desnica

Ova ideološka grupacija je u velikoj meri podudarna sa paleokonzervativnom ideologijom po svim društvenim i ekonomskim pitanjima. Njen najveći adut u mobilizaciji svojih pristalica i simpatizera jeste činjenica da je čitav pokret nastao na društvenim mrežama.

Sajtovi poput 4Chan-a i Reddit-a poslužili su kao korisna platforma da se milenijalcima približe tradicionalističke paleokonzervativne ideje i postave u savremeni postmoderni koncept. Veliki broj podržavalaca alternativne desnice doživljava Republikansku partiju kao tradicionalnu partiju establišmenta, iako Trampa smatra svojim herojem zbog indirektne podrške koju im pruža svojom populističkom retorikom.

Kada je u pitanju društveni konzervativizam, alternativna desnica ima znatno ekstremnije ideje od prosečnog republikanca, propagirajući otvoreno fašističke, antisemitske i rasističke ideje uz nacističku ikonografiju, zastave Konfederacije i KKK kostime. Trampov donedavni savetnik Stiv Benon i osnivač Alternativne Desnice, Ričard Spenser, su previše ekstremni i odbojni velikom broju republikanaca, kao što je i sam Donald Tramp.

Umereno krilo

Umereno krilo Republikanske partije čine republikanci sa Severoistočne i Zapadne Obale, često nazivani “Istočni establišment” ili “Rokfelerovi republikanci”. Ovakav nadimak su dobili po Nelsonu Rokfeleru koji je ostao upamćen kao guverner Njujorka i potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država za vreme Džeralda Forda. Rokfeler je bio tipičan predstavnik ekonomski i društveno liberalnog političara.

Za razliku od konzervativaca, Rokfelerovi republikanci se zalažu za progresivizam i liberalno društvo, a određene politike vezane za finansiranje banaka, javnog prevoza i javnog zdravstva su nesvakidašnje za jednu fiskalno konzervativnu i protržišnu stranku. U toku svoje karijere, Rokfeler se zalagao za niz liberalnih zakona i rešenja koji bi bili neprihvatljivi većini konzervativnih republikanaca.

Kao guverner Njujorka i potpredsednik SAD, zabranjivao je rasnu i seksualnu diskriminaciju na radnim mestima, a procenat afroamerikanaca i latinoamerikanaca u državnim ustanovama porastao je za 50%, dok je veliki broj žena bio na čelu najvažniji državnih agencija.

Jedan je od retkih republikanaca koji je pokretao projekat kao što je ulaganje u proširenje kampusa u Državnom Univerzitetu u Njujorku ili investiranje u njujorške železnice i autoputeve.

Kada je u pitanju spoljna politika, umereni konzervativci su se oduvek u velikoj meri zalagali za aktivno multilateralno učešće SAD u međunarodnoj politici, pogotovo kroz Ujedinjene nacije. Za vreme Hladnog rata su podržavali borbu protiv komunizma i članstvo u NATO, a Rokfeler je lično imao podršku Henrija Kisindžera, koji je čak i glasao za njega na izborima za kandidata Republikanske partije.

Rokfelerovi naslednici su, takođe, bili društveno liberalni, podržavajući različite “ne-republikanske” politike kao što su legalizacija abortusa ili istopolni brakovi. Džon Mekejn je tokom svoje druge predsedničke kampanje 2008. godine često bio kritikovan zbog podrške sindikatima ili imigracionim reformama, a Mit Romni se često ograđivao i od same Republikanske partije, a pogotovo od Ronalda Regana.

Zanimljiva činjenica je da se i Donald Tramp krajem osamdesetih smatrao za republikanca “Istočnog establišmenta”, ali je u toku predsedničke kampanje 2016. godine dijametralno promenio političke stavove, smatrajući Rokfelerove republikance delom “liberalnog globalističkog establišmenta” koji je neprijatelj američkog naroda i koje treba pročistiti zajedno sa ostatkom “močvare”.

Mit Romni i Džon Mekejn (AP)
Mit Romni i Džon Mekejn (AP)

Libertarijansko krilo

Iako se po pitanju slobodnog tržišta, oporezivanja, privatnog vlasništva i posedovanja oružja slažu sa ostatkom republikanaca, slobodarska filozofija i progresivni pogled na društvene slobode, izdvajaju libertarijance u posebnu kategoriju.

Često su nazivani “Džefersonovi republikanci” zbog svoje naklonjenosti idejama klasičnog liberalizma. Dok su, na primer, podržavali Regana zbog njegovih reformi po pitanju deregulacije i zalaganja za “minimalnu državu”, često su bili u sukobu sa ostatkom republikanaca po različitim pitanjima.

Kada je u pitanju Reganov “Rat protiv droge”, libertarijanci se nalaze na suprotnoj strani, zalažući se za legalizaciju svih droga i odbacujući republikanistički paternalizam. Za razliku od konzervativnih republikanaca koji, smatraju da je ljudska priroda nesavršena, zbog čega treba upravljati čvrstom rukom po principu law and order, libertarijanci veruju u apsolutno slobodno delovanje. Umesto da država propagira društvene norme i vrednosti, država bi samo trebalo da se skloni sa puta pojedincu koji sam treba da snosi posledice zbog izbora svog načina života.

Kao što ne veruju u intervencije u ekonomiji, libertarijanci ne veruju ni u intervencionističko vođenje međunarodnih odnosa, suprotstavljajući se ratnim politikama neokonzervatiaca.

Odličan primer je uvođenje Patriotskog akta nakon invazije na Irak kojim je omogućeno špijuniranje i prikupljanje podataka u vezi američkih građana od strane države, a pod izgovorom borbe protiv terorizma. Libertarijanci su se strogo protivili takvoj politici, smatrajući privatnost pojedinaca svetinjom isto koliko je to i privatno vlasništvo, pozivajući se na slobodarsku prirodu američkog Ustava.

Iako su libertarijanci malobrojna frakcija unutar Republikanske partije, pojedinci poput bivšeg kongresmena Rona Pola i Senatora Renda Pola su dosta popularni među libertarijancima i umerenim desničarima širom Amerike i Evrope.

Rend Pol i Ron Pol (AP)
Rend Pol i Ron Pol (AP)

Republikanska partija u vreme Donalda Trampa

Republikanska partija je, od najprogresivnije partije na svetu, postala stožer tradicionalnih i konzervativnih ideja, devoluirajući od Linkolna do Donalda Trampa. Nije pogrešno reći da je Tramp zaslužio iskreno poverenje konzervativnih glasača, jer se dodvorava opštenarodnom razočarenju u establišment, istovremeno ispunjavajući tradicionalističke fantazije o ekonomskoj protekciji i izolacionizmu i “vraćanju Amerike pravim Amerikancima”.

Južnjački rasizam i šovinizam kao “Američki način života” ponovo su vaskrsli u Trampovom mandatu, s tim da republikanci više nisu glavni pokretač takvih narativa, ako se izuzme klika oko samog Trampa.

Veliki broj republikanaca nije gledao blagonaklono na Trampovu kandidaturu 2016. godine, a njegovim dolaskom na vlast postalo je jasno da je sama partija pala u drugi plan, što je posledica formiranja kulta ličnosti predsednika Trampa. Da stvar bude gora (po republikance), veliki deo same partije kategorisan je kao deo establišmenta kome Tramp tvrdi da se protivi.

Kulturni rat koji je eskalirao Trampovim dolaskom na vlast, nikada manje nije bio podudaran sa partijskim interesima, a internet generacija je uspela da demonopolizuje diskurs i otrgne ga od dve vladajuće partije. Kao što mlađi podržavaoci Bernija Sandersa ne osećaju ništa blisko sa Demokratskom partijom Klintonovih, smatrajući je delom establišmenta, a time i svojim protivnikom, tako je i Tramp pronašao nove saveznike izvan sopstvene partije.

Republikanska partija je, od najprogresivnije partije na svetu, postala stožer tradicionalnih i konzervativnih ideja, devoluirajući od Linkolna do Donalda Trampa.Click To Tweet

Kako Tramp menja Republikansku partiju?

Najveći ideološki simpatizeri Donalda Trampa, pripadnici mlađe generacije milenijalaca, koji pripadaju alternativnoj desnici i koji u velikom broju slučajeva nisu ni članovi Republikanske partije. Zadovoljavajući ideološke snove konzervativnih republikanaca i “Stare desnice”, Tramp je istovremeno otuđio njihove tradicionalne diskurse. Legitimišući nasilje i diskriminaciju kroz antimigrantsku i šovinističku politiku, Tramp daje vetar u leđa krajnjoj desnici, antisemitizmu i hrišćanskim identitarcima koji se okupljaju oko alternativne desnice.

Pitanje je da li su republikanci spremni da apsorbuju takve ideološke pozicije i pomere se još više udesno na političkom spektru, bez obzira na postojanje južnjačke i neokonfederacijske nostalgije. U tom slučaju bi čitava partija promenila dosadašnji identitet i veliki broj umerenih republikanaca, libertarijanaca, čak i konzervativnih republikanaca ne bi imao šta tu više da traži.

Sa druge strane, ukoliko se stranka ne reformiše u skladu sa principima alternativne desnice, preti joj još veće padanje u senku pod teretom Trampovog kulta ličnosti. Kombinujući republikansku propagandnu mašineriju kroz tradicionalne medije poput Fox televizije, sa ofanzivnom kampanjom na društvenim mrežama, koju obavljaju najmlađi simpatizeri i alternativna desnica kroz mim ratove, Tramp je do sada izgradio svoj personalni identitet.

Veliki broj milenijalaca i pripadnika generacije Z nije ni čuo za Republikansku partiju, ali dobro zna ko je Donald Tramp. Pored ideoloških neslaganja, čitav antiestablišment i antiglobalistički diskurs u kombinaciji sa ekonomskim oporavkom zemlje, ide Trampu u korist. Na predsedničkim izborima 2016. godine, veliki deo Bernijevih antiestablišment simpatizera je radije glasalo za Trampa nego za Hilari, dok je za Trampa glasala i demokratska radnička klasa razočarana u Klintonove.

Iako je to vrlo malo verovatno, Tramp ima dovoljno podrške, hrabrosti i stida da, u najgorem scenariju, potpuno otpiše Republikansku partiju, što bi ugrozilo čitav politički sistem SAD-a. U bilo kom scenariju, evidentno je da su reforme unutar Republikanske partije neizbežne, a kriza izazvana Trampovim mandatom još uvek nesaglediva u potpunosti.

Prijavite se i ubuduće ćemo Vam slati sve novosti vezane za našu organizaciju na Vašu mejl adresu!

Komentar