Nepoželjne kineske investicije

Nepoželjne kineske investicije

Evropski parlament je 13. februara usvojio pravila jedinstvenog sistema kontrole stranih direktnih investicija (u daljem tekstu: SDI) unutar Evropske unije. Uspostavljanje mehanizma na evropskom nivou inicirale su Nemačka, Francuska i Italija još 2017. godine. U obrazloženju odluke, evropska komesarka za trgovinu, Sesilija Malmstrom, navela je kao razloge zaštitu strateških kompanija, infrastrukture i tehnologije od potencijalnih bezbednosnih rizika koje predstavljaju strani investitori uz istovremeno održavanje Evrope otvorenom tržišnom privredom. Smatra se da je motiv za donošenja navedenog zakona Kina i njena investiciona strategija, iako nije eksplicitno pomenuto.

Trgovina Kine (The Globe and Mail)
Trgovina Kine (The Globe and Mail)

Evropska unija je glavno odredište za strane direktne investicije na svetu. Krajem 2017. godine su iznosile oko 6,3 milijardi evra. Unija prema indeksu OECD-a koji meri restriktivnost SDI spada u red najotvorenijih privreda sveta. Prema navodima MERICS instituta Evropa je primamljiva destinacija za kineske investitore, naročito usled trgovinskog rata između SAD-a i Kine, što najbolje potvrđuje podatak da je 2018. u EU investirala 9 puta više sredstava nego u SAD. U odnosu ove dve privrede se može uočiti manjak reciprociteta i mogućnosti za evropske kompanije da investiraju u brojne sektore druge privrede sveta. O zatvorenosti određenih tržišta najbolje govori podatak da strane banke čine samo oko 1,3% bankarskog sektora. Еvropske firme се susreću sa brojim barijerama ulaska na kineska tržišta i različitim administrativnim preprekama u poslavanju nakon ulaska, koje ne važe za domaće kompanije. Istraživanje MERICS instituta navodi da oko tri četvrtine kineskih investicija u Evropsku uniju realizovanih od 2000. godine do 2017. ne bi bile dozvoljene u suprotom smeru.

(Ne)očekivani pad investicija

Kineske investicije od 2013. godine su imale snažan trend rasta, ali poslednje dve godine zabeležen je pad. Prema preliminarnim podacima za 2018. godinu, investicije u Evropi iznose 19,4 milijardi evra, dok su 2017. bile 29,7 milijardi, a 2016. 35,9 milijardi evra. Dva glavna razloga se izdvajaju. Prvi je strožija kontrola kretanja kapitala iz Kine i sređivanje bilansa stanja kineskih kompanija, a drugi je bezbednosni rizik i mogućnost da Kina kupovinom stekne naprednu tehnologiju ili kontrolu nad strateškom infrastrukturom. Pooštravanje pravila i restrikcije nametnute kineskim kompanijama su usledile zbog ogromne prezaduženosti i trenda koji pokazuje da koorporacijsko dugovanje u odnosu na nacionalni bruto domaći proizvod najbrže raste, dok je dug vlade i domaćinstva ostao stabilan.

Evropske države brine da kineske akvizicije nisu motivisane samo poslovnim interesima, već da iza njih stoji država sa dugoročnijem ciljem sticanja naprednih tehnologija koje se uklapaju u strategiju “中国制造2025” – “Made in China 2025″, a koje mogu biti iskorišćene i u vojne svrhe. U pogledu preuzimanja strateške infrastrukture u prvom redu su mobilna telefonija i pomorske luke. Takođe kineske investicije se ostvaruju i u okviru incijative ‘”Jedan pojas, jedan put” i to pre svega u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi. EU je na navedenu incijativu odgovorila prošle godine donošenjem “Strategije povezivanja Evrope i Azije” kako bi smanjila uticaj Kine u državama u kojima investira.

Strategija “Made in China 2025” pored nadogradnje postojećih industrija i razvijanja domaćeg tržišta, obuhvata razvoj deset prioritetnih sektora od visokih tehnologija, farmaceutske industrije, pomorske opreme do robotike i mnogih drugih. Izlistani prioriteti su u vrhu i razvijenih ekonomija koji već dominiraju u većini novih industrija i u koje su ulagali decenijama. Strateška kupovina kompanija iz navedenih sektora dovodi do straha od tehnoloških transfera u Kinu, koja je na svom tržištu uskratila pristup evropskim kompanijama. Intervencija Unije je usledila kao odgovor na rizik da za kratkoročni finansijski benefit izgube bitku na svetskom tržištu od izazivača koji razmišlja dugoročno.

Vlada kancelarke Angele Merkel je prošle godine prvi put iskoristila Zakon o skriningu investicija i blokirala preuzimanje proizvođača alatnih mašina Leifeld Metal Spinning AG koji ima iskustva i u tehnologiji za civilnu nuklearnu energiju od strane kineske kompanije, navodeći nacionalne i bezbednosne razloge. Glavni pokretač nemačkog straha oko Kine bilo je i preuzimanje inovativnog i high-tech proizvođača robota KUKA 2016. godine od kineskog konglomerata Midea. Sledeće godine Nemačka je na nacionalnom nivou uvela strožije mere u Zakonu o ulaganjima gde je snizila granica za ugovore koji podležu vetu ministara, sa 25% na 10% kapitala za strane kompanija koje nisu članice EU.

Globalne trgovinske ambicije Kine mogu se meriti i investiranjem u strateške luke širom sveta. Kineske brodarske kompanije drže udeo u najmanje 12 luka EU, uključujući i najveću evropsku luku, Roterdam. U nekim lukama su čak i većinski vlasnik kao što je slučaj sa pirejskom lukom u Grčkoj. Kineska državna kompanija COSCO je njene terminale počela da kupuje još 2009. godine, da bi u 2016. godini postala većinski vlasnik. Evropski lideri ističu izostanak reciprociteta kao nefer zato što nijedna kineska luka nije u većinskom vlasništvu evropske kompanije. Pomorske luke predstavljaju kamen temeljac trgovinske infrastrukture EU, jer 70% robe koja prelazi evropske granice putuje morem.

Kineske i EU restrikcije (Rhodium Group)
Kineske i EU restrikcije (Rhodium Group)

Skrining investicija kao rešenje?

Usvojeni skrining proces ne predstavlja novinu u ekonomiji i uveliko ga imaju glavni trgovinski partneri Unije kao što su Sjedinjene Američke Države, Australija, Japan i Kanada. Određeni vid nacionalne provere SDI je već bio uspostavljen u 14 država članica, ali je Komisija prilikom podnošenja inicijative za uvođenje skrining mehanizma na nivou EU navela da je trenutni sistem nadzora investicija previše decentralizovan i fragmentisan. Novi okvir za skrining stranih direktnih investicija će obavezati države članice i Komisiju da sarađuju i razmenjuju informacije o investicijama iz trećih zemalja. Unija zadržava pravo da izda mišljenje o investiciji koje nije pravno obavezujuće za članicu, koja ostaje suverena da odlučuje o zabrani. Na godišnjem nivou nacionalne vlade podnese Komisiji izveštaj o stranim direktnim investicijama.

Politika ispred ekonomije

Politička opravdanost donošenja novih regulacija su razumljive, pre svega imajući u vidu stratešku opredeljenost Kine u pogledu novih tehnologija i njene trgovinske ambicije. Među nordijskim zemljama postoje strahovi da skrining mehanizam može biti iskorišćen za uvođenje protekcionizma na mala vrata, dok se zemlje Istočne i Južne Evrope plaše da će blokirati kineske investricije u infrastrukuru koje su im potrebne kako bi održale rast.

Određene kineske investicije ne samo da su sačuvale brojna radna mesta već su otvorila i nova. Luke i lučki terminali kojima upravlja kineski operater COSCO su završili 2018. godinu sa prosečnim rastom od 12%, a među njima se nalaze i desetine luka u Evropi.

Skrining mehanizam ne bi trebao da bude način kojim će se izjednačavati uslovi investiranja tj. kojim će se uspostaviti reciprocitet SDI između Kine i Evropske unije. Uspostavljeni mehanizam treba da odgovori na bezbednosne izazove kada su kineske investicije u pitanju i razdvoji ekonomske od politčkih interesa. Za otvorene privrede imperativ je održati balans između zaštite nacionalnih interesa i slobodne trgovine. Prvi korak ka jedinstvenom evropskom odgovoru je napravljen.

Odluka da li je investicija opravdana ili nije prebacuje se iz domena ekonomije u politiku uvođenjem novog okvira za proveru. Navedeni sistem skrininga svakako ima za cilj da SDI učini transparentnijim, ali i predstavlja nove restrikcije za slobodan protok kapitala. Koliko će politizacije biti u novoj regulaciji takođe ostaje da se vidi u godinama koje dolaze.

Piše: Vladimir Milić

Tekst je objavljen na portalu “Savremena Kina” 22.02.2019.

Prijavite se i ubuduće ćemo Vam slati sve novosti vezane za našu organizaciju na Vašu mejl adresu!

Komentar