Poslednju deceniju u Evropskoj uniji obeležili su veliki politički potresi u koje spadaju i ogromni skokovi podrške netradicionalnih partija. Lideri i pokreti koji su nekada bili opsukrna ideološka margina ili autsajderi danas su deo vlasti ili najjača opozicija širom EU. Danas okosnicu vlasti u trećoj ekonomiji Evrozone čini Pokret pet zvezda. U drugoj ekonomiji Evrozone tradicionalne stranke uništio je političar koji je stranku osnovao godinu dana pred izbore. Ovi trendovi su u prošlosti mahom zaobilazili Ujedinjeno Kraljevstvo (UK), ali nove okolnosti nameću pitanje da li se i u ovoj državi sprema promena?
Margine na čelu
U UK je skoro ceo vek na snazi duopol Laburističke i Konzervativne partije. Iako se stranke ne menjaju, pristupi stranke promenjivi su u odnosu na struju ili lidera koji preuzme vođstvo. Međutim, većih političkih preokreta nije bilo. Obe partije su menjale svoje pristupe kroz vreme, ali su se samo međusobno smenjivale na vlasti. Situacija nastala povodom Bregzita svakako predstavlja vanrednu okolnost za UK, te su i veće šanse za vanredne političke događaje.
Na čelu Laburističke stranke nalazi se izrazito levičarska struja. Višedecenijski levičarski marginalac, Džeremi Korbin, iskoristio je 2015. priliku da preuzme ovu stranku. U Konzervativnoj partiji nikada nije bila jača izrazita desnica koja preti da preuzme partiju. Sa jedne strane, Korbin pokušava da balansira svoj evroskepticizam sa evrofilnim članstvom. Na drugoj strani, Tereza Mej je rešena da sprovede Bregzit u praksi. Sa treće strane, polovina građana je za ostanak u EU, kao i značajan broj članova u obe glavne stranke. U ovakvim okolnostima se preokompozicija centra na sceni mogla predvideti.
Nezavisna grupa i potres
Nejasan stav o Bregzitu, ekonomski populizam i divljanje antisemitskih elemenata u stranci navelo je da sedam laburista istupi i osnuje „Nezavisnu grupu“. Uskoro su im se pridružile još tri konzervativne poslanice razočarane razvojem događaja oko Bregzita i još jedna laburistička poslanica. Ova grupa od 11 poslanika je u političkoj sferi izazavala momentalni potres. Agencije za istraživanje javnog mnjenja grupu od tek 11 poslanika već mere u proseku na 10%.
[click_to_tweet tweet=“Agencije za istraživanje javnog mnjenja grupu od tek 11 poslanika već mere u proseku na 10%. |“ quote=“Agencije za istraživanje javnog mnjenja grupu od tek 11 poslanika već mere u proseku na 10%.“]
Društveno liberalna, za mešovitu privredu i jasno proevropska grupa mogla se očekivati kao reakcija na trenutnu ponudu. Veliki broj umerenih poslanika iz obe velike partije još se premišlja oko potencijalnog odvajanja. Većina centrističkih poslanika konzervativaca sličnija je centrističkim laburistima nego vladajućoj strukturi u matičnoj partiji i obrnuto. Ukoliko do većeg osipanja iz obe partije dođe, politička scena u Ujedinjenom Kraljevstvu uskoro može izgledati u potpunosti drugačije. Pretnja od daljeg masovnog odvajanja laburista, definitvno je uticala da i Džeremi Korbin popusti i usvoji stav o drugom referendumu.
Izazov izbornog sistema
Najveća potpora partijskom duopolu svakako nisu promenljive partijske ideologije, već većinski izborni sistem. Jednokružne izborne jedinice, gde u parlament ide samo prvoplasirani poslanik, najveći su čuvari statusa quo. Sa izuzetkom regionalnih stranaka, izborni sistem je bio diskriminatoran prema predstavljenosti trećih stranaka.
Savez otcepljenih laburista (SDP) i Liberala je 1983. zabeležio 25,4% glasova, a tek 23 poslanika. Na drugoj strani, Laburistička stranka je na istim izborima sa 27,6% dobila 209 predstavnika. Isto se desilo 1987. sa 22,6% osvojenih glasova za SDP-Lib i samo 22 osvojena mandata. Na izborima 2010. su liberaldemokrate Nika Klega sa 23% glasova dobile 57 predstavnika, a laburisti sa 29% čak 258.
Najekstremniji primer nereprezentativnosti zadesio je desničarski UKIP 2015. Stranka koja je osvojila 12,6% dobila je samo jednog poslanika. Na istim izborima je Škotska nacionalna partija svoju koncentrisanu regionalnu podršku od 4,7% pretvorila u 56 mandata. Ovakav izborni sistem predstavlja ozbiljnu prepreku za rušenje duopola i samim tim ostvarivanje izbornog preokreta.
Prostor za preokret
Međutim, iako je izborni sistem velika prepreka, preokret ne bi trebalo isključivati u sadašnjim okolnostima. Alarmantni su rezultati anketa, poput ankete National Centre for Social Research, gde čak 56% građana smatra da nijedna stranka ne predstavlja njihova gledišta. Takođe, po prošlogodišnjem istraživanju Opinium-a, čak 45% Britanaca sebe pozicionira na centru, iako ga različito definišu. Ukoliko se pogleda struktura stanovništva sa ovim stavovima iz istraživanja, oni se poklapaju sa objavljenim vrednostima Nezavisne grupe. Trebalo bi i uzeti u obzir da i Tereza Mej i Džeremi Korbin imaju izrazito negativne rejtinge u javnosti. Podrška za Mej kreće se sa prosečnim minusom od 20%, dok Korbinov minus ide i preko 30%. Na drugoj strani, neformalni lider Nezavisne grupe, Čuka Umuna ima relativno solidne rejtinge.
Da li će duopol biti ozbiljnije ugrožen, definisaće ponašanje dve glavne partije oko Bregzita i budući nivo odliva poslanika ka Nezavisnoj grupi. Ukoliko greške lidera velikih partija izostanu i odliv poslanika se zaustavi, Nezavisna grupa će ostati manji potres. Istina, mali potres koji može biti velika lekcija velikim partijama o ogorčenosti građana. Nekolicina manje poznatih poslanika u istraživanjima dobili su podršku dvocifrenog procenta građana. Međutim, ako do većeg rasta dođe i Nezavisna grupa ojača, duopol možda po prvi put bude ugrožen. Tereza Mej i Džeremi Korbin mogu dati najveći doprinos takvom neobičnom preokretu za UK.
[contact-form-7 id=“1383″ title=“Pretplata“]
