fbpx

Novi treći put

Kategorija: Sjedinjene Američke Države

Nastavak trgovinskog rata SAD i Kine

Nastavak trgovinskog rata SAD i Kine

Dve najveće privrede sveta, koje čine 40% svetskog BDP-a, stupile su u trgovinski rat prošle godine. Iako je produžen prvobitni rok za postizanje primirja, rastao je optimizam da će do dogovora ipak doći. Krajem aprila obe strane su navodile da je sporazum na dohvat ruke, ali početkom maja predsednik Tramp je tvitovao da se uvode nove carine zato što kineska strana nije spremna da se obaveže na već dogovorene elemente sporazuma.

Ceo tekst

Ko ima dolare, ko Alaha?

Ko ima dolare, ko Alaha?

Miljan Mladenović

Prethodnih dana veoma je aktuelan sukob na relaciji Turska – Sjedinjene Američke Države. Predsednik SAD Donald Tramp zahtevao je od turskih vlasti da oslobode američke državljane iz zatvora u kojem su se našli najvećim delom nakon pokušaja državnog udara iz jula 2016. godine. Tada je deo vojske koji se protivio autoritarnom upravljanju predsednika Erdogana objavio da je preuzeo upravljanje državom i obećao mir. Ubrzo su počeli kratkotrajni sukobi u kojima je ubijeno oko 150 civila i isto toliko vojnika i policajaca. Epilog je bio ostanak Erdogana na vlasti i hapšenje ogromnog broja ljudi za koje se sumnjalo da su učestvovali u organizovanju puča. Kao glavni organizator označen je Muhamed Fetulah Gulen, bivši imam i saveznik Redžepa Tajipa Erdogana sve do 2013. godine kada je optužen da je lično stajao iza istrage o korupciji u Turskoj. Tada je Gulen po prvi put označen za državnog neprijatelja i danas živi u SAD u izgnanstvu bez državljanstva koje mu je Turska prošle godine oduzela. Sukob na relaciji Tramp-Erdogan zasniva se na tome što Tramp želi da se oslobode američki zarobljenici, a Erdogan želi da se Gulen izruči Turskoj. Da stvar bude još gora, jedan od zarobljenih Amerikanaca je i Endru Branson, hrišćanski sveštenik koji odbacuje optužbe turskih vlasti da je povezan sa terorizmom.

Ceo tekst

Socijalizam – rizik za američke demokrate

Socijalizam – rizik za američke demokrate

Socijalistički političari donedavno nisu bili česta pojava na američkoj političkoj sceni. Prvu veću pažnju izazvao je Berni Sanders, koji je izgubio unutarpartijske izbore za predsedničkog kandidata demokrata od Hilari Klinton.

Jak levičarski kandidat u nacionalnom mejnstrimu ohrabrio je i socijalistički orijentisane demokrate na nižim nivoima da se kandiduju. Najnoviji primer je mlada levičarka Aleksandrija Okasio-Kortez na nedavno održanim unutarpartijskim izborima demokrata za jednu od kongresnih izbornih jedinica u NJujorku. Pobeda mlade i anonimne političarke nad etabliranim iskusnim demokratom izazvala je novi talas entuzijazma među američkim socijalističkim krugovima, gde se može videti želja da socijalistički kandidati i agenda postanu centralni program Demokratske stranke u budućnosti. Međutim, postavlja se pitanje da li je levičarenje, uprkos entuzijazmu, dobro za demokrate kao stranku?

Ceo tekst

Pet stvari koje bi trebalo znati o samitu Donalda Trampa i Kim Džong Una

Pet stvari koje bi trebalo znati o samitu Donalda Trampa i Kim Džong Una


Stvaranje istorije

Za utorak, 12. jun, zakazan je sastanak lidera SAD i Severne Koreje u diplomatskoj prestonici istočne Azije, Singapuru. Kakav god bio ishod samita, jasno je da će ostati zapisan u istoriji, jer predstavlja prvi susret lidera dve zemlje od njihovog nastanka. Korejski rat, koji je počeo 1953. godine, i dalje traje i zato su trenutno sve mogućnosti otvorene. Tramp je već u svom stilu izjavio praktično sve. Od toga da njih dvojica imaju priliku da urade nešto fantastično za svoje zemlje, do toga da da će napustiti sastanak posle prvog minuta. Pre mesec dana je već jednom otkazao sastanak, da bi posle pisma koje mu je poslao Kim Džong Un pristao da se sastanak ipak održi. Iz različitih izvora već se pominju mogućnosti da se drugi sastanak održi u julu u Severnoj Koreji, a onda još jedan u septembru u Vašingtonu.

Ceo tekst

Da li Makronova Francuska može biti saveznik Trampu?

Da li Makronova Francuska može biti saveznik Trampu?

Miljan Mladenović
U maju mesecu prošle godine Emanuel Makron je postao predsednik Francuske ubedljivom pobedom u drugom krugu nad kandidatknjom desnog populizma, Marin Le Pen. Ubrzo nakon toga, svoju popularnost uspeo je da kanališe kroz novu pobedu na parlamentarnim izborima, gde je njegova „Republika u pokretu“ osvojila ubedljivu samostalnu većinu i prekinula dominaciju socijalista i republikanaca. I pored ogromne popularnosti tokom boravka u vladi Manuela Valsa, malo ko je mogao očekivati da će samo godinu dana kasnije, najmlađi izabrani lider Francuske nakon Napoleona biti jedan od lidera „nove Evrope“.

Ceo tekst

Tačnost političkih anketa

Tačnost političkih anketa

Miljan Mladenović
Politička istraživanja, kao deo političkog života, koriste svi stejkholderi. Partije, odnosno kandidati, koriste politička istraživanja da bi pratili sopstveni rejting i uočili šta je to dobro što rade, a šta ne. Sa druge strane, građani iz anketa često formiraju sopstveno mišljenje o određenim opcijama. Primera radi, ukoliko se određenoj partiji u anketama ne daje velika mogućnost za uspeh, često se dešava da ljudi koji najradije podržavaju tu opciju biraju neku sličnu njoj, isključivo zbog veće šanse za uspehom. Međutim, ankete mogu izazvati i kontraefekat u vidu opuštanja glasača vodeće opcije pod parolom ’’ma dobiće sigurno’’, što je nekoliko puta u novijoj istoriji rezultiralo neočekivanim ishodom glasanja.

Ceo tekst