fbpx

Novi treći put

Kategorija: Sjedinjene Američke Države

Kako demografija ruši republikance?

Kako demografija ruši republikance?

“Što se demografske trke tiče, gubimo je ozbiljno. Ne stvaramo dovoljno ozlojeđenih belaca koji će nas dugoročno održavati u igri!“

Iako ovaj citat sa republikanske konvencije iz 2012. izrečen od strane senatora iz Južne Karoline, Lindzija Grema, može delovati kontroverzno, sa strane praktične politike ima jasno utemeljenje. Od devedesetih godina Republikanska stranka nailazi na velike probleme što se broja i raznovrsnosti svog glasačkog tela tiče. Dok sa svakim izbornim ciklusom Amerika postaje sve etnički heterogenija, republikanci postaju sve homogenija grupa.

Međutim, ovaj problem nije sveže pitanje, već samo finalna manifestacija višedecenijskog trenda i stare koalicije birača, koja je nekada donosila pobede, a danas značajno manje.

Ceo tekst

Kako protesti u SAD utiču na predsedničke izbore?

Kako protesti u SAD utiču na predsedničke izbore?

Ubistvo afro-amerikanca Džordža Flojda u Mineapolisu dovelo je do masovnih protesta koji prethodnih dana potresaju čitave Sjedinjene Države, ali i ostatak sveta. Ovaj događaj bio je samo povod da se pitanje rasnih odnosa ponovo pojavi kao tema broj jedan u ovoj državi. Nakon usvajanja Zakona o građanskim pravima 1964. godine, problemi afro-američke populacije u SAD bili su privremeno rešeni. Ipak, prethodnih godina primetan je sve veći jaz po socijalnim i društvenim pitanjima među građanima SAD.

Flojdovo ubistvo poteglo je ponovo pitanje položaja manjinskih grupa unutar Sjedinjenih Država, a u narednom tekstu videćemo kako su pojedine društvene grupe glasale na prethodnim izborima i kako ponašanje predsednika Trampa može uticati njegov, ali i na rejting njegovog demokratskog protivkandidata Džoa Bajdena.

Ceo tekst

Kako je Kenedi zauvek promenio politiku na Zapadu

Kako je Kenedi zauvek promenio politiku na Zapadu

“Želimo nekoga novog, mladog, inspirativnog. Nekoga ko će da ponudi novu nadu i da prodrma ovu monotonu političku scenu. Potrebno je da dođe neko ko je čist, ima ideale i ko zaista hoće nešto da promeni”.

Ukoliko vam ove rečenice deluju poznatno i kao da su oduvek prisutne u politici, radi se o relativno svežem političkom proizvodu. Želja za mladim, dinamičnim i inspirativnim liderom, bila je retka pojava u zapadnim društvima do šezdesetih godina prošlog veka. Iako je dolazilo do takvih situacija, one su često bile proizvod ekstremnih političkih okolnosti.

Međutim, Džon Kenedi pedesetih i šezdesetih unosi revoluciju u američku, a zatim i politiku na Zapadu u celini. Tim najmlađeg izabranog američkog predsednika ikada prepoznaje ono što birači žele i ono što će birači u budućnosti želeti, kao i nove političke alate da bi to postigli. Kandidat velikih promena postaće jedan od najjačih političkih imidža na levoliberalnom političkom spektru, koji je najčešće kroz istoriju pobeđivao desne snage.

To se, naravno, nije dogodilo slučajno.

Ceo tekst

Objektivnost američkih medija u domaćoj politici

Objektivnost američkih medija u domaćoj politici

U trenutku kada su mediji puni svakojakih vesti i neproverenih informacija, nameće se veliko pitanje o tome kako plasirane vesti medijskih kuća mogu da utiču na mišljenje potencijalnih glasača. Izrazita politička polarizacija među američkim biračima, u odnosu na medije koje konzumiraju, budi jasne sumnje u objektivnost savremenog informisanja.

Da li američki mediji i dalje drže do visoke profesionalnosti svojih novinara od kojih se očekuje da o svemu izveštavaju objektivno ili je pripadnost određenoj političkoj struji srušilo ovaj vrlo važan princip novinarskog profesionalizma?

Ceo tekst

“O ekonomiji se radi glupane” ili više ne?

“O ekonomiji se radi glupane” ili više ne?

U martu 1991. predsednik Džordž Buš stariji mogao je da bude zadovoljan. Uspešna intervencija u Zalivskom ratu i isterivanje iračkih snaga iz okupiranog Kuvajta, delovali su kao jak spoljnopolitički uspeh. Istraživanje agencije Gallup pokazalo je da je Buš u tim momentima beležio istorijski maksimum podrške za američke predsednike od 89% građana koji su odobravali njegov rad. Delovalo je da će u novembru sledeće godine zaraditi još jedan mandat.

Međutim, 1992. godina je donela dva problema za Džordža Buša: recesiju i Bila Klintona. Projekcija Federalnih rezervi o rastu BDP od 2% nije se ostvarila, zabeležen je pad od 1,5%, a nezaposlenost se bližila 8%. Rejting Buša je od 89% u međuvremenu pao na 36%. Trickle down ekonomska politika republikanaca delovala je da nailazi na ograničenja.

Glavni politički strateg demokrata, Džejms Karvil, imao je strategiju kako da ovu krizu pretvori u pobedu Bila Klintona. Tu strategiju sumira jedan od internih slogana njegove kampanje “O ekonomiji se radi glupane!”

Da li se i danas izbori vode na polju ekonomskih rezultata i da li samo oni donose pobede na biračkim mestima? Da li ekonomija može biti problem za Trampa u novembru?

Ceo tekst

Ko su i zašto su važni “Plavi psi” američke politike?

Ko su i zašto su važni “Plavi psi” američke politike?

“Pre bih glasao za starog žutog psa, nego za bilo kog republikanca”

Ovako je glasila jedna od čestih rečenica demokrata sa američkog Juga, koja je kasnije postala i ime (Žuti psi) za lojalne demokrate južnjake. Političke promene sredinom 20. veka na političkoj sceni SAD izbrisale su Žute pse. Isto se desilo u 19. veku, sa tada aktuelnim Burbon demokratama iz južnih država, bliskim idejama klasičnog liberalizma.

Međutim, sredinom devedesetih javila se mnogo moćnija, bolje organizovana i uticajnija frakcija demokrata pod nazivom Plavi psi. Sačinjeni u početku mahom od južnjačkih kongresmena demokrata, Plavi psi bili su konzervativna snaga unutar demokrata, ne uvek brojni, ali u velikom broju situacija ključni.

Iako je početkom 2010. doživela stagnaciju i gotovo nestanak, u novembru ove godine koalicija može ponovo dobiti ključnu ulogu u američkoj politici.

Ceo tekst

Kina i američki predsednički izbori

Kina i američki predsednički izbori

Od saradnje do sukoba

Usled neprekidnog ekonomskog i vojnog razvoja koji traje više od četiri decenije, sa svakim novim izborima u SAD, Kina postaje sve aktuelnija tema. Odnos između ove dve sile oscilirao je tokom ovog perioda i uglavnom je bio vođen od strane SAD. Od podrške otvaranju privrede tokom osamdesetih, do kritike usled Tjenanmena i političke distance tokom devedesetih, i konačno početkom dvehiljaditih vodeća demokratija sveta bila je preokupirana borbom protiv terorizma uz blagu podršku Kine. Sa druge strane, SAD se trudila da je uključi u međunarodne odnose. Jedan od najvažnijih je prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju (2001). Odluka zbog koje se, sudeći po izjavama zvaničnika, i demokrate i republikanci danas kaju. U međuvremenu, Kina je postala druga privreda sveta i za relativno kratko vreme porasla sa 1% na 16% svetskog BDP-a.

Ceo tekst