Ovaj ishod se nije desio slučajno i litvanska spoljna politika je još jednom pokazala da je sposobna da napravi adekvatne izbore i ne ulazi u poraze. Od raspada Sovjetskog saveza 1991. do danas, Viljnus već trideset godina ne pravi velike greške i nalazi se na neprekidnoj putanji pobeda i ukupnog društvenog progresa. Litvanija je u Hladni rat ušla kao sovjetska parija prisilno uključena u njen sastav na samom početku Drugog svetskog rata. Iz Hladnog rata je izašla kao nezavisna država, nakon ekonomske blokade od strane Moskve i pokušaja da se litvanski građani blokiraju u želji za nezavisnošću.
Kroz prethodne tri decenije, politička i ekonomska tranzicija ove države, kroz prozapadni kurs je stvorila stabilnu liberalnu demokratiju, bogatstvo po glavi stanovnika u top 50 država sveta i državu koja ima moćne političke saveznike u EU i NATO-u. Kao takva, pokazala se sposobnom da kaže „ne“ jednoj od najvećih sila sveta, uprkos njenim merama prinude.
Litvanija danas i njen napredak
Kada se danas analizira Litvanija radi se o državi koja ima tek nešto više stanovnika od Severne Makedonije, ali veću privredu od Srbije. Kada je krenula u svoj proces reformi i ekonomske tranzicije početkom 1990-ih, njena ekonomija bila je više nego duplo manja od ekonomije Srbije koja je tada prošla međunarodni ekonomski embargo. Litvanske vlade su kroz prvu deceniju svoje obnovljene nezavisnosti izvršile brojne reforme, poput liberalizacije, uvođenja jasnih budžetskih pravila, reforme pravosuđa i stvaranja nezavisnih institucija, kao i formiranje kompetentne centralne banke.
Iako se u početku suočavala sa visokom inflacijom, nestašicom sirovina, nezaposlenošću i ekonomskom stagnacijom, u novi milenijum je ušla sa jednim od najvećih stopa privrednog rasta u Evropi i za samo osam godina, svoju ekonomiju nominalno uvećala četiri puta. Kao takva, ušla je u kategoriju ekonomija visokog dohotka, a da je do ne tako davno bila po veličini privrede ispod Srbije pod međunarodnim sankcijama.
Ovaj jasan ekonomski kurs pratio je i konzistentan politički kurs koji se bazirao na evroatlanskim integracijama i podizanju međunarodnog kredibiliteta ove države. Viljnus se pokazao kao pouzdan saveznik Zapada još tokom 1990-ih po bezbednosnim pitanjima, a ulaskom u NATO 2004. Litvanija je dobila bezbednosne garancije zapadnih sila u odnosu na bilo kakve ruske vojne pretnje. Kao članica Evropske unije od 2004. i deo zone evra od 2015. je dodatno poboljšala svoju političku poziciju i važnost za zapadne saveznike. Litvaniju danas uprkos veličini nije moguće ignorisati.
Treću deceniju 21. veka ova država dočekala je kao ekonomski napredna i demokratska država, koja je pouzdan i stabilan saveznik Zapada.
Država sposobna da se odupre Kini
Tajvansko pitanje često kod različitih država budi oprez i čak velike države zbog svojih ekonomskih interesa u odnosu na Kinu ne rizikuju. Različite države se najčešće trude da ne iritiraju Peking, pažljivo oslovljavaju predstavnike države Tajvan kroz neutralnije nazive, a povlače se prema prvim retributivnim merama Kine. Sličan razvoj događaja se očekivao u slučaju poslednje kontroverze sa otvaranjem tajvanskog predstavništva u Viljnusu pod imenom „Tajvan“ i kineskog inicijalnog protesta zbog ovog čina. Litvanija je odbila da se povinuje ovim zahtevima i neslaganje se brzo otrglo kontroli.
Litvanija je kao posledicu ovog, naočigled manjeg nesporazuma, pretrpela čitav niz kineskih retiributivnih mera, koje su predstavljale i delom osvetu za litvansko napuštanje kineske ekonomske inicijative „17+1“ posvećene državama Centralne i Istočne Evrope. Kina je povukla svog amabasadora iz Viljnusa, uskratila gostoprimstvo litvanskom ambasadoru u Pekingu, pokrenula medijsku satanizaciju Litvanije, uvela zabranu uvoza litvanske robe i upozorila evropske firme da neće prihvatati proizvode sa litvanskim delovima, kao i druge mere.
Litvanija i nakon ovog pritiska nije posustala i držala se svoje pozicije. Dobila je i tajvansku finansijsku podršku kroz najavljene investicije od preko milijardu dolara i otkup 20 000 boci ruma koje su originalno bile namenjene Kini. Takođe, dobila je i ograničenu javnu podršku svojih zapadnih saveznika zbog kineskih pritisaka. Kineski pritisak nije dao efekta i još jednom je upozorio zapadne države na slične ekonomske metode prinude koje je Peking koristio protiv Australije i Kanade zbog političkih neslaganja, što predstavlja veliki kontraargument tezi da Kina može biti ekonomski partner, uprkos političkim neslaganjima.
U slučaju Litvanije ovo nije iznenađenje, već samo predstavlja konzistentnu politiku ove države protiv autoritarnih država i podršci demokratskim državama poput Tajvana. Povodom gomilanja ruskih trupa na granici sa Ukrajinom, Litvanija je poslala konkretnu vojnu pomoć Kijevu u vidu Stinger protivvazdušnih raketa. Iako je Rusija država gde Litvanija izvozi najviše robe, za razliku od Nemačke koja se uzdržala veće podrške, Viljunus je dao konkretniji doprinos povećanju odbrambenih kapaciteta demokratske Ukrajine. Ovakva prodemokratska politika takođe nije slučajnost.
Dokazani uspeh litvanskih reformi i spoljna politika
Litvanija je u kratkom periodu dokazala da je spremna da podnese velike rizike u odbrani demokratskih država i ovih vrednosti. Podrška demokratskom Tajvanu naspram Kine i demokratskoj Ukrajini naspram Rusije, nije slučajnost ili pitanje samo realpolitičkog interesa. Litvanska politička elita dobro zna šta znači živeti pod čizmom autoritarne države i šta to podrazumeva u najrazličitijim sferama života prosečnog građanina. Kineska okupacija Tajvana ili ruska intervencija u Ukrajini (ograničena ili potpuna) budi jasne negativne paralele iz prošlosti.
Celokupan napredak Litvanije na svim poljima, od ekonomije do proširenja ljudskih i građanskih sloboda, desio se kroz udaljavanje od autoritarizma, suzbijanje uticaja velikog autokratskog komšije, jasan i konzistentan prozapadni kurs, kao i liberalne reforme. To je kurs zbog kog su litvanski građani protestovali protiv komunizma, kurs koji su konzistentno birali na izborima i kurs koji im je dao napredak od sovjetske parije do ekonomije visokog dohotka.
Litvanija je već jednoj velikoj komunističkoj partiji uspešno pokazala otpor, a očigledno da će u 21. veku nastaviti ovu tradiciju. Izgleda ponovo uspešno.
Kada su litvanski građani tokom 1990. i 1991. izlazili da demonstriraju protiv komunističke vlasti i mahali svojim žuto-zeleno-crvenim trobojkama u želji za nezavisnošću, verovatno nisu ni sami bili sigurni šta će biti finalni rezultat. Taj rezultat je potpuno drugačija država koja danas ima tu snagu da na međunarodnoj sceni pokaže da Kineska komunistička partija, koja ima želju da od svoje države stvori globalnu silu broj jedan, zapravo jednoj Litvaniji od 2,7 miliona stanovnika ne može ništa. Litvanija je već jednoj velikoj komunističkoj partiji uspešno pokazala otpor, a očigledno da će u 21. veku nastaviti ovu tradiciju. Izgleda ponovo uspešno.
Tekst je originalno objavljen na portalu Talas 07.02.2022.
