5 razloga zašto je Kačinjski ponovo pobedio u Poljskoj

5 razloga zašto je Kačinjski ponovo pobedio u Poljskoj

„U Poljskoj se dešava urušavanje vladavine prava“

Ova rečenica je prilično česta u evropskim i američkim novinskim člancima, kao i govorima proevropskih političara u Evropskom parlamentu. Takođe, neobično zvuči kada se za takvu radnju krivi stranka koja u svom nazivu ima “pravo” i “pravda”. Bez obzira na ironiju kojom odiše veza između pompeznog naziva stranke i konkretnog delovanja iste partije, građani Poljske i na ovogodišnjim izborima ostali su verni „Pravu i pravdi“.

Vladajuća partija Jaroslava Kačinjskog osvojila je nešto više od 40% podrške, odnosno oko 100 000 glasova više nego na prethodnim izborima. Koliko god proevropski političari bili gadljivi na ovu stranku i česti u ponavljanju konkretnih kritika, one nisu značajno uticale na birače. Ovaj rezultat se nije dogodio slučajno i postoji čak pet razloga koji objašnjavaju zašto je vladajuća partija u Poljskoj ponovila svoj uspeh.

5 razloga zašto je Kačinjski ponovo pobedio u Poljskoj
5 razloga zašto je Kačinjski ponovo pobedio u Poljskoj

(Još uvek) jaka ekonomija

Poljska ekonomija već duže od 20 godina nije zabeležila godinu recesije, čak i kada je recesija bila globalni problem. Uspešna tranzicija, uz evropsku pomoć i strane direktne investicije, transformisala je Poljsku u državu koja ima veći BDP po glavi stanovnika od Rusije i koja je sa 50% proseka EU u periodu učlanjivanja stigla na 70% EU proseka.

Poljska ekonomija će po procenama Evropske komisije ove godine rasti sa solidnom stopom od 4,2%. Nezaposlenost se nalazi na sličnom nivou kao u susednoj Nemačkoj, na tek nešto iznad 3%. Ovi podaci verovatno su uverili umereniji deo birača da tokom izbornog dana ne rizikuju sa biranjem nekoga drugog.

Međutim, pozitivni ekonomski rezultati nastali su više uprkos politici vladajuće „Pravo i pravda“, nego zahvaljujući njenom delovanju. Dobro stanje evropske ekonomije, priliv ukrajinske radne snage nakon krimske krize, jaka domaća potražnja, oko 7 milijardi evra koliko se godišnje neto slije iz evropskih fondova i dobri fundamenti, više su zaslužni za ovaj uspeh.

Po rečima Lešeka Balcerovića, vladajuća stranka je kroz rušenje vladavine prava i nezavisnog sudstva u kontinuitetu urušavala i privredni ambijent, penziona reforma imaće negativne posledice po tržište rada, a sve intenzivnije je partijsko mešanje u privredu. Procena je Evropske komisije da će poljska ekonomija sledeće godine usporiti sa rastom od 3,6%, dok Balcerović tvrdi da bi potencijalno globalno usporavanje Poljska nespremno dočekala.

Međutim, s obzirom da su građani glasali u periodu kada privreda izgleda sasvim solidno, jasno je da jedan deo birača nije bio spreman na potencijalni rizik promene vlasti.

Populistička javna potrošnja

Jedna od karakteristika stranke „Pravo i pravda“ je i čudna kombinacija društvenog i kulturološkog tvrdog katoličkog konzervativizma sa nekom formom socijalne države. Za razliku od klasične desnice, koja je uglavnom fiskalno rigidna i protržišna, ovu stranku odlikuje neki vid pseudo levičaske ekonomske politike.

U mandatu sadašnje vlade Mateuša Moravjeckog, ona se odlikovala kroz mahom populističke mere, upitnih efekata. Ova politika bazirala se na „poklon ekonomiji“ jednokratnih bezuslovnih davanja, deljenja novca za rođenje dece, kao i drastično umanjenje starosne granice za odlazak u penziju na 60 sa 65 godina.

Primer neefikasne i populističke socijalne potrošnje je mera za podsticaj nataliteta koja se bazira na mesečnim davanjima po detetu i koja je vremenom porasla na 1,7% BDP-a godišnje. Dok je cena ovog programa konstantno rasla proširivanjem dostupnosti mere, broj rođenih se nije povećao, a demografska statistika ove vlade negativnija je u odnosu na bilo koju vladu ranije. Međutim ova mera se pokazala kao popularna i uz adekvatan brending, odlično je služila u kampanji.

Slična je situacija i sa smanjenjem starosne granice za penziju. Dok se mera odlično dodvorila starijoj glasačkoj bazi, imaće dugoročne negativne posledice po domaće tržište rada. Socijalna potrošnja stranke „Pravo i pravda“ najvećim delom bazirana je na politici koja može kratkoročno da generiše podršku i u tome je uspela među ruralnom i starijom populacijom.

Jaroslav Kačinjski (Reuters)
Jaroslav Kačinjski (Reuters)

Obećanja poljoprivrednicima

Po izlaznoj anketi Ipsos-a, stranka Jaroslava Kačinjskog osvojila je blizu 70% glasova poljoprivrednika na ovim izborima. Ukoliko nekoga čudi zašto se to dogodilo, nekoliko obećanja to mogu lako objasniti. U prethodnom periodu jedna od glavnih poruka ove stranke bilo je obećanje poljoprivrednicima da će izvršiti izjednačavanje poljoprivrednih subvencija na nivou EU. U ovom momentu, subvencije u Poljskoj značajno su niže od subvencija u državama poput Francuske iz razloga različitih troškova života.

Dodatni „krediblitet“ ovoj tvrdnji je dalo i mesto evropskog komesara za poljoprivredu koje će dobiti predstavnik iz Poljske. Takođe, pitanje je da li bi 2. jula Ursula fon der Lajen bila izabrana na mesto predsednice Evropske komisije, da se poslanici „Prava i pravde“ nisu odmetnuli od svoje grupacije umerenih evroskeptika (ECR) i sa svoja 24 glasa dali garanciju za dovoljnu većinu.

Iako može delovati da prostor za ovaj vid konvergencije u iznosima subvencija nikada nije bio politički bliži sprovođenju, ta mera ostaje kao prilično nerealna. U slučaju da do realizacije toga ne dođe, ova stranka će verovatno ponovo ispaliti populističke plotune u smeru „odrođene briselske elite koja je opsednuta multikulturalizmom i političkom korektnošću, a ne problemima običnog čoveka“, što je česta retorika ove stranke.

Da li će uspeti u toj političkoj akrobaciji, veliko je pitanje. Međutim, medijska slika i političke alternative će teško skorije oterati ruralnu populaciju da glasa za nekog drugog.

Mediji i društvene mreže

Da bi se partijske poruke efikasno širile i gađala partijska baza, stranka Jaroslava Kačinjskog kombinuje jaku kontrolu državne televizije TVP uz prilično sofisticirano i moderno korišćenje društvenih mreža. U ruralnim zonama, oko 50% stanovništva po poslednjim istraživanjima prima vesti isključivo preko državne televizije. Kao što primećuju i strani mediji, poput New York Times-a, državni TVP predstavlja jedan od najjačih arsenala za privlačenje glasova biračkog kora.

Sa druge strane, vladajuća stranka ima realtivno nisku podršku među ljudima mlađim od 30 godina sa 26,2%, naspram 55% kod starijih od 60 godina. Međutim, uprkos tome što joj mladi ne spadaju u primarnu ciljnu grupu, „Pravo i pravda“ je već godinama superiorna stranka u pogledu kampanje na društvenim mrežama gde su mladi većina. Neretko je ova stranka po određenim metodama bila i među prvima u kontinentalnoj Evropi. Naročito kada se radi u direktnoj komunikaciji sa biračima putem društvenih mreža.

Osim što je ova stranka uspostavila jaku kontrolu nad državnom televizijom kojom gađa kor njenih birača, ne popušta ni na terenima gde je prirodno slabija poput društvenih mreža.

Heterogena opozicija

„Pravo i pravda“ je partija koja uprkos nekoliko značajnih prednosti, ima i nekoliko ranjivih tačaka. Stranka je lošija u zapadnim regionima, urbanim centrima, među visokobrazovanima i među sekularnim delom populacije. Naravno, te biračke grupe je teško sastaviti u istu koaliciju, te je opozicija ovoj vladi prilično heterogena i zbog toga rascepkana.

Prva opoziciona grupa ovoj vladi su relativno jake proevropske, umereno konzervativne i ekonomski liberalne partije. Najjaču među njima svakako predstavlja Građanska platforma sa njenim koalicionim partnerima i nešto manja „Poljska koalicija“ desnog centra. Drugu opozicionu grupu predstavljaju levičarske partije koje su takođe proevropske, ali prilično progresivne i tvrdo sekularne, te su birački ograničene u prilično katolički konzervativnoj Poljskoj. U treću grupaciju spadaju stranke koje su anti-EU, ekonomski prilično protržišne, a društveno tvrdo konzervativne.

Ovako raznolika opozicija teško može napraviti funkcionalnu vladu, jer su vrednosna neslaganja duboka. U takvim okolnostima „Pravo i pravda“ sa svojim satelitima i 40% podrške može delovati kao stabilnost, naspram preko 20 različitih opozicionih stranaka grupisanih u četiri potpuno vrednosno različite koalicije.

Poslednji lokalni izbori su pokazali da je „Pravo i pravda“ prilično ranjiva kada igra na terenu koji joj nije prirodan, poput velikih gradova. Zato će opozicija u budućnosti imati priliku da zabeleži dobitke.Click To Tweet

Da li će opozicija imati šanse u budućnosti?

Vladajuća stranka ne bi trebalo da bude prezadovoljna rezultatima parlamentarnih izbora. Ona jeste uvećala svoju podršku za nezanemarljivih oko 100 000 glasova i imaće samostalnu većinu. Međutim, rezultat ne bi trebalo gledati izolovano. Partija je imala ogromne resurse za kampanju, konstatno urušava demokratiju i pokušava da utiče na razne sfere društva, te je bila u prednosti u odnosu na sve ostale. Takođe, većina prethodno sprovedene politike bila je usmerena na kratkoročno podizanje podrške i populizam, te će se negativni efekti moguće osetiti već sredinom mandata nove vlade.

Poslednji lokalni izbori su pokazali da je „Pravo i pravda“ prilično ranjiva partija, kada igra na terenu koji joj nije prirodan, poput velikih gradova. Iz tog razloga, opozicija će u budućnosti imati priliku da zabeleži dobitke.

Prva sledeća prilika biće predsednički izbori u maju sledeće godine. Koliko god aktuelni predsednik Andžej Duda može delovati sigurno u prvom krugu izbora, ne bi trebalo isključiti da u drugom krugu izbora „Pravo i pravda“ zabeleži prvi ozbiljniji poraz, nakon solidnog trijumfa na parlamentarnim izborima. Dostupni populistički arsenal će se u međuvremenu suziti i centralno pitanje biće nivo organizovanosti opozicije. Iz ovih razloga, Poljska politička scena biće ponovo zanimljiva za praćenje u narednim mesecima.

Piše: Dimitrije Milić

Prijavite se i ubuduće ćemo Vam slati sve novosti vezane za našu organizaciju na Vašu mejl adresu!

Komentar