Uspešni premijer za kog niste čuli

Uspešni premijer za kog niste čuli

Poltička scena u uređenim evropskim državama se često u domaćem javnom mnjenju definiše kroz opise poput „građani tamo i ne znaju ko im je premijer“. U takvim opisima, jedna od država koja se često koristi kao primer je Švedska ili joj društvo prave druge nordijske zemlje. Kao što je često slučaj, ovo opšte mesto nije tačno, s obzirom da su građani nordijskih demokratija u svetskom vrhu po uključenosti u politiku (Economist democracy index) i glasaju sa izlaznošću od preko 80% na izborima. Švedski građani svakako dobro znaju ko im je premijer i precizno mere njegov učinak. Međutim, jedan od najuspešnijih nordijskih premijera u domaćem javnom mnjenju gotovo je nepoznat, baš koliko po domaćim svakodnevnim pričama biva sa svakim premijerom među švedskim državljanima.

Uspešni premijer za kog niste čuli
Uspešni premijer za kog niste čuli

Ko je Fredrik Rejnfelt?

Premijeri nordijskih država koji su u domaćem javnom mnjenju poznati su svakako Vidkun Kvisling i Ulof Palme, obojica iz različitih tragičnih razloga. Istina, upravljanje skandinavskim državama ne podrazumeva rešavanje kriza koje privlače svetsku pažnju, već kao ciljeve postavlja menadžerisanje ozbiljnog i razrađenog državnog aparata. Lideri takvih država, inače manje skloni tablodnim izjavama ili skandalima, iz tog razloga ne privlače pažnju širu od domaće scene.

Međutim, reformisanje već razrađenih, a možda i sklerotičnih sistema, ne bi trebalo zanemarivati u odnosu na ad hoc gašenje požara i kriza u manje uređenim društvima. Oba podrazumevaju visok nivo političke veštine, iako se ona manifestuje na različite načine. Jedan od najuspešnijih švedskih političara, koji se najbolje snalazio u prvom tipu okolnosti, je švedski premijer Fredrik Rejnfelt. Bivši lider Stranke umerenih (Moderata samlingspartiet), ekonomista i premijer Švedske od 2006. do 2014.

Rejnfelt kao reformator stranke

Jedna od najvažnijih karakteristika švedske politike je dominacija socijaldemokrata na vlasti. Od 1945. do danas, socijaldemokrate su bile sve vreme na vlasti sa ukupnim izuzetkom od 17 godina. Biti političar koji nije u Socijaldemokratskoj partiji i biti premijerskih ambicija, za švedske uslove predstavlja ozbiljan izazov. Fredrik Rejnfelt je ovaj izazov pretvorio u dva premijerska mandata od 2006. do 2014. i u karijeru jedinog reizabranog nesocijaldemokratskog premijera u ovoj državi. Iako ovaj rezultat deluje kao nemoguć zadatak za švedske uslove, nije se ostvario slučajno.

Partija umerenih je tradicionalno bila kulturološki konzervativna i ekonomski vrlo liberalna stranka. Kao takva partija, imala je problema da ojača u društveno progresivnoj i ekonomski intervencionistički nastrojenoj Švedskoj, stvorenoj od strane levih snaga nakon ’45. Dolazak Fredrika Rejnfelta na čelo partije 2003. godine značio je nekoliko promena. Prvi segment je kompletna promena imidža i modernizacija u ”Nove umerene” po ugledu na uspešnu transformaciju britanskih laburista u ”Nove laburiste”. Drugi element je podrazumevao pragmatičnu, ali koherentnu ideološku adaptaciju na realne okolnosti.

Švedski umereni nisu mogli da dođu do vlasti, dok god su socijaldemokratsku vlast napadali sa ideološke pozicije suviše daleke u odnosu na opšti društveni konsenzus. Mere kao što su: proporcionalna poreska stopa, povećavanje vojne potrošnje, ukidanje socijalne države i oštre protržišne mere, nisu nailazile na širu potvrdu društva. Rejnfelt je uspešno odbacio neke nepopularne mere, određene razblažio, a određene utopio u popularne pakete. Često je i iz skupštinskih klupa tradicionalno desne mere, branio levičarskom retorikom.

Koliko su reformisani Novi umereni bili problem za socijaldemokratskog premijera Gorana Persona, bio je i pokazatelj da je Rejnfelta nazivao ”prerušenim klasičnim konzervativcem”. Možda najbolji pokazatelj da je neka politička transformacija uspešna je kada politički protivnici prebace oštricu napada sa suštine programa na autentičnost. To uglavnom znači da je transformisani protivnik uspešno ušao u njihovo biračko telo.

Rejnfeltova politika

”Idealizam bez realizma je impotentan, a realizam bez idealizma je prazan”.

Iako ovo nije citat Fredrika Rejfelta, već američkog novinara i političkog komentatora Džona Avlona, možda je najbolji opis politike ovog političara. Dolazak Partije umernih na vlast nije se desio samo zahvaljujući uspešnoj partijskoj transformaciji, već i dobrom gađanju tema i birača koji nisu tradicionalno pripadali korpusu ove stranke.

Centralna tema, koju prethodna vlast nije uspela da reši, je visoka nezaposlenost za standarde ove države od blizu 10%. Osim odličnog gađanja ove teme, koja je poslužila dolasku na vlast, Rejnfelt je odlučio da je reši na inovativan način koji nije bio vezan za prakse obe stranke. Sa jedne strane je isekao nivo socijalnih davanja, ne bi li naveo nezaposlene da aktivno traže posao, a sa druge strane izvršio je sveobuhvatnu seču poreza za nižu i srednju klasu, koji su u Skandinaviji i danas visoki, da bi se taj rad i više isplatio. Nezaposlenost je brzo pala i padala do svetske ekonomske krize, nakon čega u odnosu na druge EU države, nije drastično skočila.

U ovom primeru odlikovala se pragmatična politika koja je kombinovala leve i desne alate u rešavanju problema. Rešavao je probleme koji su gađali tradicionalno levo biračko telo sa tradicionalno desnim alatima i obrnuto. Postignuti su i svetski visoki standardi u sferama poput zdravstva i zaštite životne sredine. Vlada se veoma dobro snašla i tokom svetske ekonomske krize, te je Švedska među prvim državama isplivala na površinu što se tiče privrednog rasta. Održana je fiskalna disciplina, te je deficit konstantno bio nizak ili ga gotovo nije ni bilo (2009, 2010. i 2011), a javni dug čak i smanjen.

Zbog prvog uspešnog mandata, Rejnfelt je na izborima 2010. ostvario najbolji rezultat od 30% za svoju stranku od 1914. i postao prvi reizabrani premijer koji nije socijaldemokrata. Iako je stranka i dalje zaostajala po podršci među radnicima u proizvodnji, sindikalcima, nezaposlenima, imigracijom i među mlađima od 25, razlika je smanjena na istorijske minimume.

Rejnfeltova politika je dobar primer kako partija čija politika ”prirodno” nema širu podršku građana, može da dođe na vlast i određene elemente te politike realizuje u praksi. Iako je stranka morala da žrtvuje mere poput proporcionalne poreske stope, vojne potrošnje ili potpune seče socijalne države, dozirane ili razblažene mere su osnovu politike ove stranke sprovodile u praksi. Vremenom se i sprovođenjem ovih mera ceo spektar pomerio sa levice ka centru, te se menjao i društveni konsenzus koji stranci nije tradicionalno odgovarao.

Idealizam bez realizma je impotentan, a realizam bez idealizma je prazan.Click To Tweet

Imigracija i radikalni centrizam

Biti radikalni centrista, koji kombinuje tradicionalno leve i desne alate u borbi za svoje poltičke ciljeve ima svoja ograničenja. Prvo ograničenje može biti nesposobnost ili neveštost lidera da balansira i izlazi iz uvreženih okvira, što u švedskom primeru nije bio slučaj. Drugo ograničenje su pitanja po kojima ne može biti kompromisa, odnosno pitanja koja oštro dele društvo i gde jedan odgovor u potpunosti isključuje drugi.

Kobno pitanje po svaki vid centrizma je najčešće imigracija ili migrantske krize. U slučaju da se političar, bilo sa levog, bilo sa desnog centra, opredeli po ovom pitanju, definitivno će izgubiti birače. Kada se političar levog centra odluči za politiku ”otvorenih vrata”, sačuvaće urbanu progresivnu srednju klasu, ali će izgubiti podršku među radnicima i siromašnijim slojevima. Suprotan scenario je kada se odluči za stopiranje imigracije. U oba slučaja, značajan deo birača će se odliti ka ekstremnoj desnici (radnici) ili ka liberalima (urbana srednja klasa). Međutim, u slučaju desnog centra, posledice mogu biti mnogo kobnije.

Kada se političar na desnom centru odluči da igra na tradicionalno konzervativnu kartu i zaoštri stav po pitanju imigracije, gubi urbanu srednju klasu, ali je pitanje da li će oduzeti konzervativne siromašnije slojeve od ekstremne desnice. S obzirom da je desni centar i ekonomski liberalan, siromašniji slojevi nisu skloniji glasanju za njih ako postoji ekstremna desnica sa socijalnom komponentom ili retorikom u ponudi.

Druga opcija, na koju se Rejnfelt odlučio, je politika otvorenih vrata prema imigraciji. Ovim potezom je u potpunosti alijenizovao siromašnije slojeve i produbio razliku kod ove grupe u odnosu na izrazito desne Švedske demokrate. Na izborima 2014, Švedske demokrate duplirale su podršku sa 5,7% na 12,9%. Na drugoj strani, Rejnfelt je uspeo da zadrži urbanu srednju klasu u velikim gradovima, što je u neto zbiru ipak bio minus od 6% u odnosu na prethodne izbore i značio je gubitak vlasti.

Fredrik Rejnfelt (aftonbladet.se)
Fredrik Rejnfelt (aftonbladet.se)

Rejnfelt kao neto koristan za Švedsku?

Politika Fredrika Rejnfelta predstavlja jedan od uspešnijih primera radikalnog centrizma. Partija koja je gotovo uvek bila opozicija, uspela je da dođe do vlasti, zabeleži dva mandata i deo svoje agende primeni u praksi. Sa druge strane, građani su dobili kompetentnu vladu koja je sa netradicionalnim metodama rešavala važne društvene probleme i vešto rukovodila Švedskom tokom svetskog finansijskog sloma. Takođe, premijer je ostvarivao visoku podršku u anketama, najčešće višu od svoje partije.

Ono što je problem sa ovakvim pristupom je što je vremenski ograničen u odnosu na okolnosti. Pitanja koja dubinski dele društvo, najčešće će vratiti stranku na tradicionalnu podršku, dok u slučaju katastrofalnog snalaženja u kriznim okolnostima, partiju može gotovo zbrisati sa scene. Radikalno centristički pristup ima svoje rizike, ali u slučaju da je adekvatno sproveden i u dobrom momentu tempiran, za partiju, ali i za društvo, može biti prilično uspešan i koristan. Fredrik Rejnfelt svakako predstavlja jedan uspešan primer švedskog premijera, koji je i za svoju stranku i za svoje građane bio neto koristan, iako njegovi rezultati nisu stigli do našeg javnog mnjenja kao važni.

Piše: Dimitrije Milić

Prijavite se i ubuduće ćemo Vam slati sve novosti vezane za našu organizaciju na Vašu mejl adresu!

Komentar