fbpx

Novi treći put

Tag: srbija

Potraga za ravnotežom u srpsko-kineskim odnosima

Potraga za ravnotežom u srpsko-kineskim odnosima

Početkom septembra predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, sedeo je u Ovalnoj sobi pored svog američkog kolege, Donalda Trampa, i kosovskog premijera, Avdulah Hotija, kako bi najavio obnavljanje ekonomskih veza sa Kosovom. Iako je ovo jedan od najvećih napredaka koje su ove dve strane napravile u poslednjoj deceniji, vest je došla kao iznenađenje. Paralelno sa obnavljanjem ekonomskih veza, obe strane su potpisale sporazum kojim su se obavezale da neće koristiti 5G opremu „nepouzdanih proizvođača“, prećutno misleći na Huavei, uskladivši se tako sa američkom politikom.
Tako je pred “Čelično prijateljstvo” između Srbije i Kine koje je još jednom potvrđeno tokom prvih meseci pandemije, postavljen novi izazov. Trenutna američka administracija pokušava da iskoristi svaku diplomatsku priliku da se suprotstavi Pekingu. Srbija nije mogla da odbije ili odustane od delova sporazuma, pogotovu zato što su finansijska sredstva bila obećana zauzvrat.
Ipak, po povratku u Beograd, srpski zvaničnici su se javno obavezali da će produbiti saradnju sa Kinom i Huaveijem. Kinesku ambasadorku je predsednik Vučić lično uverio da će Srbija nastaviti sa razvojem bilateralne saradnje u svim oblastima, uključujući i telekomunikacije. Nedugo zatim Premijerka Ana Brnabić je otvorila Huavei centar za inovacije i digitalni razvoj u Beogradu.
Počevši od Inicijativa 17+1 i „Pojas i put“ (BRI), preko kojih je Kina pozajmila i uložila više od 9 milijardi dolara, do uzajamne podrške u političkim pitanjima kao što su Tajvan ili Kosovo, poslednje godine su pokazale da Srbija brzo postaje jedan od omiljenih poslovnih i političkih partnera Kine. Uprkos nedavnim kontroverzama oko novog zakona o nacionalnoj bezbednosti u Hong Kongu i kampova za reedukaciju u Sinđangu, Srbija je dokazala svoju lojalnost i odanost Kini. S obzirom na ove okolnosti, tok ovog prijateljstva, koji se godinama gradi, teško će se promeniti.
Nastavite čitanje
Pad evropskog “postmodernog raja” i Balkan

Pad evropskog “postmodernog raja” i Balkan

Veliko pomirenje bivših neprijatelja, trajni mir, demokratizacija, rušenje zidova, trgovina, ukidanje granica, socijalno odgovorna država i optimizam.

Iako ovo može delovati kao utopijsko stanje, ovo je donedavno bila evropska realnost. Od pada Berlinskog zida 1989. godine, značajan deo Evrope obezbedio je sebi parče “postmodernog raja” o kom je pisao čuveni američki istoričar Robert Kejgan u svom bestseleru “Of Paradise and Power”.

Ceo tekst

65 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Kine

65 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Kine

Na današnji dan, pre 65 godina, uspostavljeni su diplomatski odnosi između tadašnje SFR Jugoslavije i NR Kine. Jugoslavija je priznala NR Kinu odmah po proglašenju nezavisnosti ove države 1. oktobra 1949. Međutim, usled sukoba unutar komunističkog bloka, do uspostavljanja diplomatskih veza je došlo tek 1955. godine.

Tokom šest i po dekada, odnosi dve države su često oscilirali kao i intenzitet ovih odnosa. Ove odnose možemo podeliti na četiri perioda: prvi – kada su bili uslovljeni međusobnim odnosom sa SSSR-om, drugi – posle smrti doživotnog lidera Kine Mao Cetunga, treći – tokom ratova na Balkanu 90-ih i četvrti – nakon proglašenja nezavisnosti Kosova.

Ceo tekst

Zašto (ne)će biti vanrednih izbora

Zašto (ne)će biti vanrednih izbora

„U Srbiji su samo vanredni izbori redovni“

Iako mandat trenutnog saziva srpskog parlamenta ističe 2020. godine, sve se češće mogu čuti najave da bi građani Srbije ove godine mogli ponovo na birališta. Gledano iz istorijskog ugla, vanredni parlamentarni izbori ne predstavljaju novitet na političkoj sceni Srbije, s obzirom da ih je od pada režima Slobodana Miloševića sa vlasti do danas bilo čak 6 (2000, 2003, 2007, 2008, 2014. i 2016.). Jedina Vlada koja je uspela da izdrži ceo mandat bila je ona koju je predvodio Mirko Cvetković od 2008. do 2012. godine. Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, osim dva glasanja za saziv parlamenta, građani su glasali i za predsednika 2017. godine, kao i za vlast glavnog grada 2014. i 2018. godine. Da li će posle tri uzastopne izborne godine građani Srbije napraviti kratak predah do naredne ili će, ipak, glasati i ove godine?

Ceo tekst