Kada se pogledaju naslovne strane britanske i svetske štampe, akcenat je na velikom broju mandata koje je vladajuća partija osvojila na vanrednim izborima. Međutim, centralno pitanje jeste da li će velika parlamentarna većina značiti i prekopotrebnu stabilnost Ujedinjenog Kraljevstva? Iako je to realno očekivati, pred Borisom Džonsonom će se u ovom mandatu pojaviti nekoliko značajnih novih izazova.

Po prvi put u istoriji je većina poslaničkih mesta u Severnoj Irskoj pripala nacionalno nastrojenim partijama i onima koji se zalažu za unifikaciju sa Irskom i EU. Demokratska unionistička partija, sa snažnom porukom podrške UK, koja je u prethodnom sazivu imala 10 od 18 mesta u Donjem domu Parlamenta, ovoga puta je izgubila dva dodatna mandata i otvorila prostor da se u narednom periodu i u ovom regionu pokrene pitanje ostanka u UK. Kao i Škoti, građani Severne Irske su 2016. većinski glasali za ostanak u EU i u međuvremenu je ta opcija ostala u većini. Nakon veoma teških pregovora EU i UK o statusu Severne Irske i načinu funkcionisanja ove regije u tranzicionom periodu, rezultat izbora dolazi kao logičan sled okolnosti. Naredne godine biće ključne za razvoj ovog pitanja: još jedna zemlja koja želi da se otcepi od UK ili još jača integracija unutar Unije.

Osim rezultata u Severnoj Irskoj, u Škotskoj je vladajuća Nacionalna partija osvojila dodatna poslanička mesta koja sada daju svež mandat za raspisivanje drugog referenduma o nezavisnosti. Boris Džonson, za sada, deluje ubedljivo u nameri da ne dozvoli ovu mogućnost pozivanjem na rezultate prvog referenduma, ali pitanje je koliko će dugo uspeti da se nosi sa pritiscima koji dolaze iz vladajuće partije Škotske. Sa druge strane, Nikola Sterdžon, predsednica SNP najavljuje u najskorijem periodu održavanje referenduma. Iako su ankete pre izbora davale tanku većinu opciji ostanka u UK, vrlo je upitno kako će građani odgovarati na to pitanje sada kada je Bregzit izvesniji nego ikada pre. Podsećanja radi, ova zemlja je 2016. sa 62% podržala ostanak u EU i time bila ubedljivo najglasniji region u protivljenju Bregzitu. Situacija ni danas nije značajno drugačija, iako su ljudi podeljeni po pitanju toga da li im je značajnije članstvo u Evropskoj uniji ili ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu.

[click_to_tweet tweet=“Ono što je sigurno – UK će, konačno, imati stabilnu vladu sa jasnim kursom. Ipak, veliki broj izazova i turbulencija pojaviće se tek pošto se Bregzit isporuči. | “ quote=“Ono što je sigurno – UK će, konačno, imati stabilnu vladu sa jasnim kursom. Ipak, veliki broj izazova i turbulencija pojaviće se tek pošto se Bregzit isporuči.“]

Pored teritorijalnih problema sa kojima će se Džonson mučiti u narednom periodu, velika izborna pobeda mu je omogućila lak put do Bregzita. Sve probleme sa kojima se mučila Tereza Mej tokom svog mandata, kao i Džonson ovog leta i jeseni, sada padaju u zaborav. Široka većina omogućiće Džonsonu da do kraja januara sprovede Bregzit i da Ujedinjeno Kraljevstvo konačno napusti Evropsku uniju nakon tri i po godine provedene u začaranom krugu.

Poslednja, ali podjednako važna nepoznanica jeste i period koji čeka dve najveće opozicione partije. Već početkom naredne godine počeće trka za novo rukovodstvo Laburističke partije. Ono što se postavlja kao glavno pitanje jeste da li će Korbina naslediti neko njemu ideološki blizak ili neko sličniji Novim laburistima sa kraja prošlog veka. Ovo pitanje je od ključnog značaja za dalje pozicioniranje ove partije, ali i Liberalnih demokrata. Uz gubitak lidera, liberali su izgubili i glavnu političku poruku – ostanak u EU. Dodatni rizik za Džonsona može biti i novo rukovodstvo ovih partija ukoliko one pronađu odgovarajuće oružje i zaoštre diskurs za borbu sa vlašću. Treba detaljno ispratiti u kojem će pravcu da se kreću ove dve partije i sa kojih će ideoloških pozicija napadati Džonsona u narednih pet godina.

Ono što je sigurno – UK će, konačno, imati stabilnu vladu sa jasnim kursom. Ipak, veliki broj izazova i turbulencija pojaviće se tek pošto se Bregzit isporuči. Pitanje ostaje da li će Džonson imati snage za rešavanje tih pitanja nakon procesa Bregzita.

[contact-form-7 id=“1383″ title=“Pretplata“]

Objava Šta Džonsonova pobeda znači za UK? se prvo pojavila na Novi treći put.

Građani Makedonije danas odlučuju o svojoj budućnosti. Prvog dana referenduma glasali su Makedonci u dijaspori i u zatvorima. Drugog dana glasanja, birališta su otvorena u 7, a glasanje će biti moguće do 19 časova. Ukupno ima 3.513 biračkih mesta, a pravo glasa ima 1.806.336 građana. Da bi referendum bio uspešan, potrebno je da glasa barem 903.169 građana. Prema nekim procenama 15% od ukupnog broja birača ne živi u Makedoniji i u skladu sa tim je realno potrebna izlaznost veća od 60% za uspeh referenduma. Izlaznost u 18:30 bila je 34,76%, objavila je Državna izborna komisija (DIK). Zabeleženo je ukupno 19 manjih incidenata. Premijer Zaev i ministar spoljnih poslova Dimitrov su iskoristili svoje biračko pravo i glasali. Predsednik Ivanov je ranije najavio da neće izaći na referendum.

23:00 Kako su rezultati poznati i ne mogu biti značajno drugačiji od onih koji su trentuno poznati, zaključujemo ovaj blog. Hvala na praćenju i na poverenju!

22:59 Procesuirano je tačno 3.240 od 3.513 biračkih mesta. Izlaznost je na nivou od 36,41%, a od toga je za opciju ZA glasalo 91,38%, odnosno 550.576 birača.

22:46 91,03% obrađenih biračkih mesta. Izlaznost: 36,36%, ZA: 91,41%, PROTIV: 5,70%.

22:10 Nakon 80,3% procesuiranih biračkih mesta, izlaznost je na 35,90%, dok je ZA glasalo 91,20%, odnosno 458.053 birača.

21:39 Dve trećine biračkih mesta su pregledane. Izlaznost: 35,35%, ZA: 91,07%, PROTIV: 5,97%.

21:25 Ali Ahmeti, predsednik albanske partije DUI, rekao je da nema vremena za gubljenje na izbore i da je vreme da parlament donese odluku.

21:12 Trećina Makedonaca sa pravom glasa, danas je glasala ZA na referendumu.

21:05 Veliki broj građana se žali da zbog neuređenog biračkog spiska nije mogao da glasa na referendumu. Nakon 50% prebrojnih biračkih mesta, opcija ZA je i dalje na 91%, dok je opcija PROTIV na 6%.

20:43 Trećina glasova je prebrojana: 91% ZA i dalje.

20:40 Mickoski je naglasio i da su NATO i EU strateški prioriteti VMOR-DPMNE. Takođe, naveo je da u Makedoniji žive Makedonci, da im je identitet makedonski kao i jezik, a da su im preci Makedonci.

20:33 Hristijan Mickoski, predsednik VMRO-DPMNE se obraća javnosti. Makedonija će pobediti, a narod je rekao šta misli o dogovoru Zaeva i Ciprasa – rekao je Mickoski.

20:27 Prebrojavanje je gotovo na 22,89% biračkih mesta. Za je glasalo 90,79%, a protiv samo 6,20%

20:15 Prvi rezultati: 91% građana glasalo ZA!

20:00 Zaev: 95% izašlih ZA!

19:55 Boban Stojanović za NTP: Jako niska izlaznost je iznenađujuća. Ovo je jasan pokazatelj neodgovornosti makedonskih birača da utiču na najbitnije pitanje koje utiče na Makedoniju već decenijama. Ovo pitanje se ticalo i položaja u ovom delu sveta i na sve ono što će Makedoniju u budućnosti da sačeka. Čini mi se da Zaev ne treba da podnese ostavku. On je napravio neočekivan korak napred. Ja mislim da bi za Makedoniju bilo jako dobro da se elja Zaeva ostvarila i da bi na taj način ostavila jedan veliki problem iza sebe. Ostaje pitanje da li će preuzeti na sebe političku odgovornost ili će je prebaciti na građane koji ovog puta zaista jesu pokazali neodgovornost masovnim neizlaskom na referendum koji se ticao njihove budućnosti. Ja ne bih voleo da Zaev podnese ostavku, ali to je pitanje njegove političke budućnosti i toga kako on vidi ove rezultate. Nisam siguran da će referendum uticati na pregovore Beograda i Prištine, ali je jasan pokazatelj da trenutno nije najbolje vreme za rešavanje nekih starih konflikata, već njihovo zamrzavanje i ostanak na statusu kvo. Nije dobro što je referendum ovako okončan i moguće je da se ovakav rezultat prelije na odnose Beograda i Prištine. Zaev i rukovodstvo Makedonije mora dobro da razmisli na koji način sada da pristupi problemu i da pokuša da ga reši. Potpuno bismo drugačije razgovarali da je izlaznost bila viša i jedini krivac za to su građani Makedonije.

19:47 Zaev proglasio referendum uspešnim i pozvao opoziciju da poštuje demokratsku odluku građana. U suprotnom, zapretio vanrednim parlamentarnim izborima koji u ovom trenutku nisu dobrodošli VMRO-DPMNE.

19:35 Ispred Sobranja su okupljeni protivnici promene imena.

19:03 Izlaznost u 18:30 je bila 34,76%, odnosno 623.147 glasova. Referendum je završen bez 50% izašlih građana. Najveća izlaznost u opštini Saraj (67,62%), a najmanja u Novom Selu (16,22%).

19:00 GLASANJE JE ZAVRŠENO! Uskoro možemo očekivati konačnu izlaznost i prve rezultate referenduma.

18:41 Ostalo je još manje od 20 minuta do zatvaranja birališta. Nema velike gužve na biračkim mestima.

17:39 U 17:00 izlaznost je 28,95% (520.814). Još dva sata je ostalo do kraja glasanja i deluje gotovo nemoguće da na izbore izađe 50% građana. Najveći broj građana izašao je u opštini Saraj – 54,21%, a najmanje njih u Novom Selu – 13,8%. Ukoliko trend ovog glasanja isprati trend sa prethodnih izbora, broj izašlih građana će biti nešto ispod 34%. Uz očekivani rast u poslednja dva sata, možemo očekivati izlaznost od oko 35%. U svakom slučaju, uspeh referenduma je gotovo nemoguć.

17:02 Uskoro očekujemo novi presek stanja izlaznosti. Situacija u Makedoniji je mirna i teško je očekivati da će izlaznost preći 50%.

16:15 Na kratko je pao sajt Državne izborne komisije. Podaci nisu promenjeni.

16:04 U 15:00 izlaznost na referendumu u Makedoniji je 22,65%, odnosno 407.573 glasača. Albanci nešto više izašli u prethodna dva sata od proseka iz prvih 6 sati glasanja. U opštini Saraj na severu najveća izlaznost – 36,57%, a najmanja u Novom Selu na istoku – 9,97%.

15:25 Kada se uporede izlaznosti sa prethodnih glasanja sa današnjom izlaznošću, projekcija je da će na referendum izaći 32,05% birača. Ukoliko ne bude drastično veća izlaznost u satima koji predstoje, referendum neće biti uspešan.

14:11 U 13 časova je izlaznost 15,64% prema podacima Državne izborne komisije. Najbolja izlaznost u opštini Centar – 26,29%. U delu gde su Albanci većina i dalje je izlaznost nešto niža od proseka. Na izborima 2017. godine je izlaznost u 13:00 bila 27,3%, dok je na parlamentarnim izborima 2016. do 13h na glasanje izašlo 34,37% birača.

13:48 Izlaznost do 11 časova u Makedoniji je 8,10% prema poslednjim podacima DIK. U proseku je nešto slabija izlaznost u regionu gde većinsko stanovništvo čine Albanci.

Objava [BLOG UŽIVO] Referendum u Makedoniji se prvo pojavila na Novi treći put.

Prva važna tačka oko koje je postignut dogovor odnosi se na to koliko je Ujedinjeno kraljevstvo „dužno“ Evropskoj uniji. Zvanična cifra široj javnosti nije poznata, ali je bilo raznih procena. Žan Klod Junker, odlazeći predsednik Evropske komisije, svojevremeno je predložio 60 milijardi evra kao cifru oko koje treba da se dogovore dve strane. Istovremeno, Tereza Mej je sa 20 milijardi evra, koliko je bila prva procena Britanaca, podigla cifru na 40. BBC je dao svoju računicu koja je iznostila oko 40 milijardi funti, a najrealnija cifra po mišljenju mnogih se kreće od 35 do 39 milijardi funti.

Druga tačka oko koje je postignut dogovor odnosi se na život Britanaca koji žive u EU i građana država članica EU koji žive u UK. Procenjuje se da oko 3 miliona „Evropljana“ živi u UK, dok je broj Britanaca u zemljama EU oko milion. Dogovor dve strane je da ti ljudi mogu „da žive, rade i studiraju onako kako su to radili i do sada pod zakonima Evropske unije“. Dogovor, takođe, obuhvata i pitanje budućih supružnika koji trenutno ne žive u istim zemljama i omogućava im zajednički život i nakon Bregzita. Postignut je i dogovor o pravima koji predviđa da će državljani članica Evropske unije biti pod jurisdikcijom Evropskog suda pravde 8 godina nakon zvaničnog datuma napuštanja EU.

Treća tačka oko koje je postignut delimični dogovor odnosi se na granicu između Severne Irske i Irske. Kako su obe države članice EU, fizička granica između njih trenutno ne postoji. Jedan od glavnih problema u pregovorima dve strane predstavlja upravo dogovor oko ove tačke. Premijer Irske Leo Varatkar je čak najavio da bi mogao da stopira razgovore VB i EU ukoliko se ne postigne dogovor da „tvrde“ granice neće biti. Tvrde granice bi značile oštriju kontrolu dobara i ljudi koji prelaze iz jedne države u drugu, što bi predstavljalo veliki udar na trgovinu Iraca sa njihovim najvećim partnerima – Britancima. Jedna od ideja jeste bila i da se granica pomeri na Irsko more koje razdvaja Irsku (Irska i Severna Irska) od Velike Britanije (Engleska, Škotska i Vels). Britanci nikako ne mogu da prihvate ovu ideju jer bi na taj način Severna Irska bila znatno udaljenija od VB, a prema rečima Tereze Mej „Ujedinjeno kraljevstvo mora biti jedna celina“. Poslednja solucija o kojoj se govori je uvođenje tehnologije kao strožiji vid kontrole od trenutnog, ali mekši od potencijalnog uvođenja granica. O ovom rešenju će narednih dana raspravljati prvo konzervativci, a potom i pregovarači VB i EU.

Kada govorimo o potencijalnim rešenjima krize koja je prethodnih dana aktuelna, nameće se nekoliko solucija. I dalje najrealnija opcija, ali sa manjim šansama nego pre, predviđa dogovor UK i EU do 29. marta 2019. u kojem bi bili regulisana sva pravila za nastavak saradnje dve strane. Ukoliko do tog dana dogovor ne bude postignut, a dve strane budu na dobrom putu, moguće je da će u dogovoru svih članica EU rok za Bregzit biti produžen.

Kao druga opcija nameće se „no-deal“ koji pojedini tvrdi Bregzitovci podržavaju. Tom opcijom bi, prema mišljenju zagovornika tvrdog Bregzita, Ujedinjeno kraljevstvo konačno postala nezavisna država koja bi sama mogla da određuje svoju politiku trgovine. Sa druge strane, protivnici ovog rešenja kažu da bi ovakva situacija dovela do katastrofalnih posledica po privredu, visokih cena dobara, praznih rafova,… Premijerka Mej je u jednom obraćanju navela da je čak i „no-deal“ bolji od dogovora koji bi predložila EU, a koji bi išao na štetu Britancima.

U poslednjih nekoliko dana još dve opcije su postale potpuno otvorene: novi izbori i novi referendum. Ukoliko bi se u nedelju održali izbori, konzervativci bi mogli da računaju na između 37 i 42 procenta u ukupnom biračkom telu, dok bi laburisti bili za nijansu slabiji sa rezultatom od 35 do 40 posto. Na prethodnim izborima konzervativci su dobili 2,4% više od laburista, a ipak su osvojili 55 poslaničkih mesta više zbog drugačijeg izbornog sistema od onog koji imamo u Srbiji. U ovom trenutku je jako teško predvideti u kojem smeru bi kampanja otišla i kakve bi komplikacije mogle da se pojave u obe partije. Tereza Mej nema potpunu podršku svoje partije konzervativaca i to bi moglo da predstavlja veliki hendikep za nju. Boris Džonson, doskorašnji ministar spoljnih poslova, objavio je juče svoj detaljan plan za napuštanje EU koji mnogima deluje kao kandidatura za lidera. Uz to, Čekers plan Tereze Mej u ovom trenutku deluje da neće biti ostvaren. Sa druge strane, ni Korbin nije u preterano boljoj situaciji s obzirom da u njegovim redovima postoje ljudi koji misle da bi trebalo ponoviti referendum iz 2016. godine, ima onih koji smatraju da bi dobro bilo održati novi referendum na kojem bi opcije bile prihvatanje i neprihvatanje sporazuma sa EU, a ima i protivnika održavanja novog referenduma. Jedan od ključnih igrača unutar Laburističke partije je Čuka Umuna, harizmatični mladi pripadnik centrističkog krila, koji je mišljenja da bi Britancima trebalo pružiti još jednu šansu da glasaju i potvrde odluku koja je doneta 2016. godine. U susret izborima za Evropski parlament naredne godine, kontakti Umune sa Emanuelom Makronom, koji je u intervjuu za Blumberg rekao da bi zasigurno prihvatio UK nazad u EU ukoliko građani promene mišljenje, mogli bi da rezultiraju odvajanjem frakcije laburista ili barem nedavanjem značajne podrške Korbinu na izborima.

Poslednja opcija odnosi se na novi referendum i kao što je prethodno bilo pomenuto, postoje dve opcije. Prva predviđa glasanje na kojem bi birači odlučivali o tome da li sporazum sa EU treba prihvatiti ili ne. Druga opcija, koja za sada ima tanku podršku političara u oba tabora, odnosi se na „popravni“ referendum iz 2016. na kojem bi građani ponovo glasali da li su za ostanak ili za napuštanje zajednice.

Naredni dani i meseci će svakako biti puni značajnih događaja za građane Ujedinjenog kraljevstva. Već sutra, 30. septembra počeće konferencija torijevaca nakon koje bi podrška Terezi Mej i Borisu Džonsonu mogla da se izmeri. Ubrzo nakon toga uslediće nastavak razgovora sa Evropskom unijom, a početkom 2019. i eventualna parlamentarna rasprava o sporazumu koji bi mogao biti postignut između EU i UK. U svakom slučaju, u narednom periodu biće jasnije da li će Ujedinjeno kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske zaista napustiti Evropsku uniju 29. marta 2019. u 23:00.

Objava Britanci na mukama – „no-deal“, izbori ili novi referendum se prvo pojavila na Novi treći put.

Prema anketama koje su do sada urađene, na referendumu će većina izašlih građana Makedonije zaokružiti opciju „Da“. Premijer Zaev je uspeo da okupi široku koaliciju proevropskih stranaka i uz pomoć albanskih stranaka deluje da je osigurao većinu za svoju opciju. Uz to, osnivači VMRO-DPMNE, najveće opozicione stranke, podržali su opciju „Da“ smatrajući da se time stavlja tačka na 27 godina dugu borbu za nezavisnost Makedonije. Sa druge strane, Zaev ima protivnike u vidu trenutne vlasti u VMRO-DPMNE koja je pozvala građane da glasaju prema sopstvenoj savesti, ali i pojedinih stranaka za koje se veruje da imaju podršku Rusije, a koje uveliko vode kampanju na društvenim mrežama. Ipak, u ovom trenutku deluje da je najveći protivnik Zoranu Zaevu neuređeni birački spisak. Prema podacima iz 2017. godine, Makedonija ima oko 2.100.000 stanovnika, a pravo glasa na referendumu imaće oko 1.800.000 građana što je izuzetno visok broj u odnosu na ukupan broj stanovnika. Da stvar bude još gora, prema procenama određenih stručnjaka, u ovom trenutku u Makedoniji živi samo 1.600.000 ljudi. Da bi referendum bio uspešan, potrebno je da na isti izađe barem polovina građana sa pravom glasa (900.000). U Makedoniji nije strano da na izbore izađe manje od polovine glasača, pa je tako 2014. godine u prvom krugu izbora za predsednika države glasalo manje od 48% ljudi. Pozitivan primer mogu biti parlamentarni izbori iz 2016. godine nakon kojih je VMRO-DPMNE prešao u opoziciju, a Zoran Zaev ispred socijaldemokratske opcije postao premijer. Tada je na izbore izašlo oko 67% građana sa pravom glasa. U ovom trenutku čini se da će izlaznost biti takva da referendum bude uspešan, ali postoji realna mogućnost da glasači koji nisu sigurni i koji su protiv dogovora sa Grčkom ne izađu na referendum i na taj način onemoguće uspeh makedonskog premijera. Problem neuređenog biračkog spiska nije problem samo Makedonaca, već i mnogih drugih zemalja Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija.

Referendum u Makedoniji je jedna od glavnih evropskih tema u ovom trenutku. Zvaničnici zapadnih država podržali su evro-atlantski put Makedonije i opciju „Za“ na referendumu. Poznato je da se naredne godine održavaju izbori unutar EU i da trenutni zvaničnici čine sve napore da reše što veći broj problema unutar granica, ali i u državama koje vode pristupne pregovore. Zoran Zaev uživa u ovom trenutku ogromno poverenje šefova država EU i praktično važi za lidera Balkana. Uspešnim referendumom obezbedio bi se ulazak Makedonije u NATO, a izvesno je da bi ulazak Makedonije u EU bio moguć 2025. već godine za kada je najavljeno novo proširenje. Na taj način, Makedonija bi uspela da stigne, a možda i prestigne, ostale zemlje Balkana koje takođe teže ulasku u EU, a tu se pre svega misli na Srbiju i Crnu Goru. Što se tiče situacije unutar zemlje, pozicija Zorana Zaeva u ovom trenutku deluje potpuno sigurno. Opoziciona VMRO-DPMNE prolazi kroz težak period nakon pada sa vlasti na nivou države i nakon smene dugogodišnjeg predsednika Nikole Gruevskog. Da stvar bude još gora po njih, nedavno su osvanuli dokumenti Vikiliksa u kojima se navodi da je upravo VMRO-DPMNE prva vodila pregovore sa Grčkom o imenu „Severna Makedonija“. Na taj način je u potpunosti onemogućena najveća opoziciona partija da poentira i sakupi političke poene, jer bi bilo neodgovorno glasno se usprotiviti ideji koja je nekada bila zastupana, a takođe bi dodatno pali u senku socijaldemokrata kada bi podržali dogovor sa Grčkom. U ovoj situaciji, najveću opasnost Zaevu predstavljaju interesi Rusije, koja ne želi da dozvoli širenje uticaja SAD i EU, i koje brani nekolicina manjih partija koje su čak podnele i zahteve da se referendum zabrani, a koje je Ustavni sud odbio.

Da zaključimo, Makedonija će vrlo izvesno odabrati evro-atlantski put na referendumu za koji je jedina nepoznata varijabla procenat izašlih građana sa pravom glasa. Ukoliko taj broj bude veći od polovine, nije nerealno očekivati Makedoniju unutar EU i NATO pakta 2025. godine. Ukoliko broj izašlih ne bude dovoljno visok da bi se referendum mogao smatrati uspešnim, postoji nekoliko opcija. Prva od njih podrazumevala bi odustajanje trenutne vlasti od dogovora sa Grčkom, a na taj način i od evropskog puta i ona je najmanje verovatna. Druga opcija bi podrazumevala ostavku Zorana Zaeva i nove izbore na kojima bi Makedonci praktično ponovo glasali za ili protiv evropskog puta. Iako je Zaev najavio da bi u slučaju da njegova opcija bude poražena na referendumu podneo ostavku, veruje se da bi u slučaju nedovoljnog broja izašlih ipak ostao na čelu vlade. Treća i najrealnija opcija bi bila da Zaev referendum proglasi donekle uspešnim i da se organizuje glasanje u Sobranju za koje bi premijer verovatno uspeo da obezbedi dvotrećinsku većinu za promenu Ustava za koju je u ovom trenutku potrebno još 10 poslanika VMRO-DPMNE. U svakom slučaju, za nekoliko dana znaćemo kakva je budućnost Makedonije i njenih odnosa sa Grčkom, Evropskom unijom, ali i ostalim zemljama okruženja.

[contact-form-7 id=“1383″ title=“Pretplata“]

Objava Neuređeni birački spisak jači od EU – da li je moguće iznenađenje? se prvo pojavila na Novi treći put.