Neuređeni birački spisak jači od EU – da li je moguće iznenađenje?

Neuređeni birački spisak jači od EU – da li je moguće iznenađenje?

Miljan Mladenović
Da li ste za članstvo u EU i NATO, uz prihvatanje Sporazuma Republike Makedonije i Republike Grčke? 30. septembra, 1.8 miliona Makedonaca će imati priliku da odgovori na ovo pitanje. Premijeri Makedonije i Grčke, Zoran Zaev i Aleksis Cipras, od januara su vodili teške razgovore koji su za cilj imali rešenje problema starog 27 godina. Posledica razgovora je ideja na stolu: Republika Severna Makedonija u kojoj žive Makedonci koji nisu naslednici Makedonaca iz Antičkog doba i koji govore makedonski jezik. Obojica premijera su zbog ovakvog dogovora naišli na žestoke kritike opozicije u svojim državama, ali i na blagonaklonost evropskih zvaničnika. Aleksis Cipras će se krajem naredne godine suočiti sa izborima na kojima su mu šanse za novu pobedu ravne nuli prema trenutnim anketama, ali rešavanje dugogodišnjeg problema i podrška EU bi mogle da pomrse konce njegovom najžešćem protivniku Kirjakosu Micotakisu, lideru Nove demokratije. Sa druge strane, Zoran Zaev i dalje uspeva da održi popularnost i naklonjenost potezima njegove vlade na visokom nivou i reklo bi se da je jasno koju će opciju na izborima podržati više Makedonaca. Međutim, problem bi moglo da predstavlja nešto drugo.

Zoran Zaev u referendumskoj kampanji (EPA-EFE)
Zoran Zaev u referendumskoj kampanji (EPA-EFE)

Prema anketama koje su do sada urađene, na referendumu će većina izašlih građana Makedonije zaokružiti opciju „Da“. Premijer Zaev je uspeo da okupi široku koaliciju proevropskih stranaka i uz pomoć albanskih stranaka deluje da je osigurao većinu za svoju opciju. Uz to, osnivači VMRO-DPMNE, najveće opozicione stranke, podržali su opciju „Da“ smatrajući da se time stavlja tačka na 27 godina dugu borbu za nezavisnost Makedonije. Sa druge strane, Zaev ima protivnike u vidu trenutne vlasti u VMRO-DPMNE koja je pozvala građane da glasaju prema sopstvenoj savesti, ali i pojedinih stranaka za koje se veruje da imaju podršku Rusije, a koje uveliko vode kampanju na društvenim mrežama. Ipak, u ovom trenutku deluje da je najveći protivnik Zoranu Zaevu neuređeni birački spisak. Prema podacima iz 2017. godine, Makedonija ima oko 2.100.000 stanovnika, a pravo glasa na referendumu imaće oko 1.800.000 građana što je izuzetno visok broj u odnosu na ukupan broj stanovnika. Da stvar bude još gora, prema procenama određenih stručnjaka, u ovom trenutku u Makedoniji živi samo 1.600.000 ljudi. Da bi referendum bio uspešan, potrebno je da na isti izađe barem polovina građana sa pravom glasa (900.000). U Makedoniji nije strano da na izbore izađe manje od polovine glasača, pa je tako 2014. godine u prvom krugu izbora za predsednika države glasalo manje od 48% ljudi. Pozitivan primer mogu biti parlamentarni izbori iz 2016. godine nakon kojih je VMRO-DPMNE prešao u opoziciju, a Zoran Zaev ispred socijaldemokratske opcije postao premijer. Tada je na izbore izašlo oko 67% građana sa pravom glasa. U ovom trenutku čini se da će izlaznost biti takva da referendum bude uspešan, ali postoji realna mogućnost da glasači koji nisu sigurni i koji su protiv dogovora sa Grčkom ne izađu na referendum i na taj način onemoguće uspeh makedonskog premijera. Problem neuređenog biračkog spiska nije problem samo Makedonaca, već i mnogih drugih zemalja Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija.

Referendum u Makedoniji je jedna od glavnih evropskih tema u ovom trenutku. Zvaničnici zapadnih država podržali su evro-atlantski put Makedonije i opciju „Za“ na referendumu. Poznato je da se naredne godine održavaju izbori unutar EU i da trenutni zvaničnici čine sve napore da reše što veći broj problema unutar granica, ali i u državama koje vode pristupne pregovore. Zoran Zaev uživa u ovom trenutku ogromno poverenje šefova država EU i praktično važi za lidera Balkana. Uspešnim referendumom obezbedio bi se ulazak Makedonije u NATO, a izvesno je da bi ulazak Makedonije u EU bio moguć 2025. već godine za kada je najavljeno novo proširenje. Na taj način, Makedonija bi uspela da stigne, a možda i prestigne, ostale zemlje Balkana koje takođe teže ulasku u EU, a tu se pre svega misli na Srbiju i Crnu Goru. Što se tiče situacije unutar zemlje, pozicija Zorana Zaeva u ovom trenutku deluje potpuno sigurno. Opoziciona VMRO-DPMNE prolazi kroz težak period nakon pada sa vlasti na nivou države i nakon smene dugogodišnjeg predsednika Nikole Gruevskog. Da stvar bude još gora po njih, nedavno su osvanuli dokumenti Vikiliksa u kojima se navodi da je upravo VMRO-DPMNE prva vodila pregovore sa Grčkom o imenu „Severna Makedonija“. Na taj način je u potpunosti onemogućena najveća opoziciona partija da poentira i sakupi političke poene, jer bi bilo neodgovorno glasno se usprotiviti ideji koja je nekada bila zastupana, a takođe bi dodatno pali u senku socijaldemokrata kada bi podržali dogovor sa Grčkom. U ovoj situaciji, najveću opasnost Zaevu predstavljaju interesi Rusije, koja ne želi da dozvoli širenje uticaja SAD i EU, i koje brani nekolicina manjih partija koje su čak podnele i zahteve da se referendum zabrani, a koje je Ustavni sud odbio.

Da zaključimo, Makedonija će vrlo izvesno odabrati evro-atlantski put na referendumu za koji je jedina nepoznata varijabla procenat izašlih građana sa pravom glasa. Ukoliko taj broj bude veći od polovine, nije nerealno očekivati Makedoniju unutar EU i NATO pakta 2025. godine. Ukoliko broj izašlih ne bude dovoljno visok da bi se referendum mogao smatrati uspešnim, postoji nekoliko opcija. Prva od njih podrazumevala bi odustajanje trenutne vlasti od dogovora sa Grčkom, a na taj način i od evropskog puta i ona je najmanje verovatna. Druga opcija bi podrazumevala ostavku Zorana Zaeva i nove izbore na kojima bi Makedonci praktično ponovo glasali za ili protiv evropskog puta. Iako je Zaev najavio da bi u slučaju da njegova opcija bude poražena na referendumu podneo ostavku, veruje se da bi u slučaju nedovoljnog broja izašlih ipak ostao na čelu vlade. Treća i najrealnija opcija bi bila da Zaev referendum proglasi donekle uspešnim i da se organizuje glasanje u Sobranju za koje bi premijer verovatno uspeo da obezbedi dvotrećinsku većinu za promenu Ustava za koju je u ovom trenutku potrebno još 10 poslanika VMRO-DPMNE. U svakom slučaju, za nekoliko dana znaćemo kakva je budućnost Makedonije i njenih odnosa sa Grčkom, Evropskom unijom, ali i ostalim zemljama okruženja.

Piše: Miljan Mladenović

Komentar