Bajden i klimatski samit
Bajden i klimatski samit

Šta svetu donosi Bajdenova ekološka politika?

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on telegram
Share on linkedin
Share on email
U novembru i decembru 2015. godine, u Parizu, održano je 21. zasedanje Konferencije stranaka Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC). Glavna tema zasedanja bilo je sastavljanje rezolucije o klimatskim promena koja je danas poznata kao Pariski klimatski sporazum. Ovo zasedanje predstavlja prvi veliki multilateralni susret na temu globalne ekologije u prethodne dve decenije, nakon čuvanog ’’Samita Zemlje’’ u Rio de Ženeiru (1992) i UNFCCC konferencije u japanskom gradu Kjotu. (1997).

Glavni cilj Pariske konferencije, kao i svih prethodnih, bio je umanjenje efekta staklene bašte i prevencija daljih posledica globalnog zagrevanja. Još 1997. nakon konferencije u Kjotu potpisani su Kjoto protokoli, kojima se potvrđuje postojanje globalnog zagrevanja i činjenica da je ono izazvano prevelikom emisijom ugljen dioksida u atmosferu.  Za razliku od ciljeva definisanih u Kjoto protokolima, koji su previše uopšteni i idealistički, Pariski klimatski sporazum nudi mnogo konkretnija i ostvariva rešenja za stabilizaciju klimatskim promena. Definisana su tri glavna cilja:

  1. Održavanje porasta globalne prosečne temperature ispod 2 stepena celzijusa iznad pred-industrijskog nivoa i napor da se porast temperature svede na 1,5 stepena celzijusa. 
  2. Pojačati klimatsku otpornost i pronaći načine da se umanji efekat staklene bašte, bez da to utiče na proizvodnju hrane.
  3. Usklađivanje finansijskih tokova sa težnjom ka ostvarenju niske emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Dogovoreno je da vremenski period za ratifikaciju sporazuma bude od 22. aprila. 2016. godine, kada se slavi Dan Zemlje, do 21. aprila 2017. godine. Kriterijum za stupanje sporazuma na snagu je ratifikacija 55% članica UNFCCC koje zajedno emituju 55% globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte. Kako su kriterijumi ispunjeni 4. novembra 2016. godine, Pariski klimatski sporazum je stupio na snagu.

Trampovo povlaćenje iz sporazuma

Sa obrazloženjem da ovaj sporazum šteti interesima američke ekonomije, Donald Tramp je najavio da će se SAD povući iz sporazuma u junu 2017. godine. Ovaj potez, iako neočekivan od svetske javnosti, bio je u skladu sa Trampovom nezainteresovanošću za multilateralnu saradnju i davanju prednosti partikularnim interesima SAD, nasuprot javnom dobru i očuvanju čitave planete. Njegovo negiranje značaja klimatskih promena išlo je toliko daleko da je javno iznosio teorije zavere o tome kako je čitav koncept osmišljen od strane kineske vlade kako bi se uništila američka ekonomija.

Dok je većina republikanca podržala ovakvu odluku, demokrate su joj se snažno protivile. Imajući u vidu republikansku privrženost velikim korporacijama i biznis svetu, ovakva politička raspodela bila je potpuno logična. Negativne reakcije bile su vidljive i u široj javnosti, ali i među vlasnicima velikih korporacija kao što su Shell, General Motors, ExxonMobil, ali i liderima visokotehnoloških giganta kao što su Ilon Mask (Space X) i Mark Zukenberg (Facebook).

Tokom 2017. godine, Sjedinjene Američke Države su jedne od najvećih zagađivača koji godišnje emituju preko 6 milijardi metričkih tona gasa sa efektom staklene bašte, što je činilo 7% čitavih globalnih emisija. Bez obzira na negativne reakcije javnosti i ekološke proteste širom zemlje, Tramp je bio odlučan u svojoj nameri. Kako je bilo potrebno da prođe tri godine od momenta ratifikacije sporazuma da bi se bilo koja potpisnica povukla, SAD su zvanično istupile tek 4. novembra 2020. godine, dan nakon predsedničkih izbora.

Bajdenu će biti veoma teško da obezbedi većinu u Kongresu za donošenje radikalno zelenih rešenja i velika je verovatnoća da će svi zakoni biti donekle izbalansirani sa interesima domaćih zagađivača.

Bajdenova uredba o vraćanju SAD u Pariski klimatski sporazum

Bajden je još u toku svoje kampanje obećavao da će, ukoliko pobedi, izdati uredbu kojom se SAD ponovo pridružuje potpisnicima Pariskog klimatskog sporazuma. Ovakva odluka je u skladu sa levičarskom i ekološki svesnom ideologijom Demokratske stranke, ali i u skladu sa stručnim i naučnim konsenzusom da je Pariski sporazum možda poslednja šansa da se sačuva planeta.

Bajden je na taj način pokazao odlučnost da ponovo uspostavi kontinuitet sa ekološkim politikama Obamine administracije i uskladi svoje politike sa procenama stručnjaka i ostatkom međunarodne zajednice.

U prvom danu svog mandata, 20. januara 2021. godine, Bajden potpisuje uredbu kojom se poništava Trampova odluka da SAD istupu iz Pariskog sporazuma. Dok ovo predstavlja samo jedan simbolički korak, a bilo je i očekivano da će Bajden lično sazvati veliku konferenciju koja je posvećena rešavanju pitanja globalnog zagrevanja u proleće 2021. godine.  Međutim, nastavak COVID-19 pandemije i ekonomski oporavak SAD su dobili primat nad ekološkim temama, pogotovo u kontekstu sveobuhvatnog plana za ekonomski stimulus, poznaziji kao Plan za spašavanje Amerike.

Bajdenov akcenat na ekologiji i konkretni potezi

U isto vreme, Bajdenova administracija je još jednim političkim gestom potvrdila svoju nameru da se uhvati u koštac sa problemom klimatskih promena i globalnog zagrevanja. Po prvi put u američkoj istoriji uvodi se pozicija Specijalnog predsedničkog izaslanika zaduženog za klimu koji će služiti u predsednikovom kabinetu i biti zadužen za sklapanje multilateralnih i bilateralnih savezništva radi rešavanja pitanja globalnog zagrevanja. Ova pozicija pripala je dugogodišnjem diplomati i bivšem državnom sekretaru, Džon Keriju.

Takođe, specijalni predsednički izaslanik zadužen za klimu dobio je u svoju stolicu u Nacionalnom savetu za bezbednost, što predstavlja još jedan snažan simbolički gest. Njegovo mesto u vrhovnom organu zaduženom za nacionalnu bezbednost znači da SAD po prvi put u istoriji definiše globalno zagrevanje kao jednu od glavnih bezbednosnih pretnji.

Ovakav čin je i simbolički diskontinuitet sa Trampovom politikom negiranja postojanja globalnog zagrevanja. Isto tako predstavlja jasnu distinkciju od republikanskog relativizovanja štete koju nanosi emisija gasova sa efektom staklene bašte i pokušaja zamene nedvosmisleno negativnog pojma ’’globalnog zagrevanja’’ sa neutralnijim pojmom ’’klimatske promene’’. Dok pojam ’’globalno zagrevanje’’ jasno ukazuje na opasnost od porasta temperature koja je posledica čovekovog delovanja, ’’klimatske promene’’ odaju utisak o nekom spontanom, prirodnom i ne toliko opasnom procesu.

Samit povodom Dana Zemlje

Povodom Dana zemlje, u aprilu 2020. godine, Bajden je sazvao samit posvećen klimi na kom je učestvovalo 40 svetskih lidera. U toku prvog dana samita, Bajden je izjavio da je jedan od dugoročnih ciljeva njegove administracije da se emisije gasova smanje za 50% do 52% do 2030. godine. Jedan od načina je podsticati zelenu ekonomiju i tehnološku revoluciju u korišćenju čiste i obnovljive energije.

U skladu sa odredbama Pariskog sporazuma o očuvanju povećanja temperature na ispod 2 stepena celzijusa, Bajden takođe govori da će SAD dati svoj doprinos u dostizanju nultog nivoa emisija do 2050. godine. U ovom naporu će učestvovati različite federalne agencije kao što su US Agency for International Development (USAID), International Development Finance Corporation (DFC) i Millenium Challenge Corporation (MCC).

MCC je agencija osnovana od strane Kongresa i bavi se uspostavljanjem bilateralne finansijske pomoći drugim zemljama. Upravni odbor MCC, čiji su članovi i državni sekretar i sekretar finansija, obavezala da će u narednih 5 godina 50% svih investicije biti vezane za alternativnu energiju i zaštitu životne sredine.

U saradnji sa privatnom kompanijom, Rockfeller Foundations, DFC će obezbediti više od 50 miliona dolara za energetske i ekološke investicije širom sveta. Zajedno sa Kanadom, Sjedinjene Američke Države će predsedavati međunarodnom konvencijom, Greening Government Initiative, koja će asistirati državama u ostvarenju ciljeva Pariskog sporazuma.

U izradi je i prvi Američki međunarodni finansijski plan kojim će se, do 2024. godine, udvostručiti budžet federalnih agencija koje su zadužene za pitanja zaštite životne sredine i klime.  Takođe se i predviđa bliža saradnja federalnih agencija i različitih departmana, kao i Kongresa.

Međunarodna partnerstva u promociji čiste i obnovljive energije

Na međunarodnom polju predviđa se i uspostavljanje različitih vidova saradnje u cilju prelaska na čiste i obnovljive izvore energije i smanjenja gasne emisije. Jedan od tih oblika je i Net-Zero Producers Forum koji će okupiti SAD, Kanadu, Saudijsku Arabiju, Katar i Norvešku koji zajedno čine 40% globalnih proizvođača nafte.

U toku samita povodom Dan Zemlje uspostavljeno je i Partnerstvo između Indije i SAD o klimi i čistoj energiji do 2030. godine. Ovim sporazumom se SAD obavezuje na investicije i finansijsku pomoć Indiji u energetskom sektoru, saobraćaju i zaštiti životne sredine u cilju postizanja 450 GW obnovljive energije do 2030. godine.

Džon Keri i indijski premijer Modi

Kabinet državnog sekretara Entonija Blinkena je takođe objavio da će pružati tehničku podršku državama članicama Obnovljive energije Latinske Amerike i Kariba (RELAC). Cilj ovih država, predvođenih Kolumbijom, Čileom i Kosta Rikom je da do 2030. godine povećaju kapacitete obnovljive energije za 70%.

Energy Resource Governance Initiative (ERGI) je multinacionalna inicijativa koju su pokrenuli Australija, Bocvana, Kanada, Peru i SAD u cilju istraživanja minerala koji mogu proizvesti čistu energiju. SAD se obavezala da će pružati bilateralnu tehničku podršku u vrednosti od 10,5 miliona dolara za ostvarivanje ciljeva ERGI konvencije. Glavni fokus biće upotreba i recikliranje metala i materijala koji proizvode čistu energiju, kao i promovisanje zaštite životne sredine u rudarskim operacijama širom sveta.

Potencijalne prepreke za Bajdena?

Pored nesumnjive političke volje i konkretnih koraka koje je preuzela Bajdenova administracija, multilateralno delovanje SAD može naići na nekoliko prepreka.

Najveći američki rival je Kina, koja je ujedno jedan i od najvećih svetskih zagađivača. Procenjuje se da je u vreme potpisivanje Pariskog sporazuma 26% globalnih emisija emitovala Kina sama. Veliki procenat je posledica toga što se Kina oslanja na tešku industriju i tradicionalne izvore energije, a svoje rudarske operacije i industrijsku proizvodnju obavlja bez mnogo marenja za standarde životne sredine.

Kineski gradovi kao što je Peking jedni su od najzagađenijih u svetu, a Kineske kompanije u Africi i na Balkanu često zaobilaze sve ekološke standarde, pogotovo one koji se tiču čistog vazduha. Pored Kine, SAD će imati poteškoća u pregovaranju i sa drugim vladama kada je reč o zaštiti životne sredine. Najbolji primer je brazilski premijer Žair Bolsonaro koji planira masovne seče Amazonske šume radi podizanja državne ekonomije kroz rudarstvo i poljoprivredu u zaštićenim šumskim predelima.

Pored toga što bi ovakve aktivnosti trajno uništile ekosistem, ali i živote domorodaca koji žive u šumama Amazona, uništenje kišnih šuma bi moglo uništiti i samu planetu. S obzirom da Amazon proizvodi više od 20% kiseonika koji udišemo, i stoga ga nazivaju ’’plućima sveta’’, bilo kakvo uništenje šumske oblasti bi moglo imati kobne posledice po čitavo čovečanstvo. Dok je Bajdenov kabinet ponudio pomoć od 20 miliona dolara za očuvanje Amazona, brazilski predsednik Bolsonaro ostaje pri stavu da je Amazon isključivo „brazilsko pitanje“.

Pored velikih međunarodnih poteškoća sa ekološki nesvesnim vlastima i korporacijama kojima je profit ispred zaštite životne sredine, evidentno je da postoje velike prepreke na domaćem terenu. Ove prepreke su prisutne, pre svega u Kongresu. Demokrate imaju nestabilnu većinu i u Senatu i Predstavničkom domu i postoji šansa da ovu većinu izgube u narednim midterm izborima, kao što se desilo Bil Klintonu 1994. godine. Ukoliko se to desi, biće teško izglasati bilo koje zakone koji se tiču ekologije i zaštite životne sredine.

Jedan od razloga je trenutno republikansko neraspoloženje za legislativnu kooperaciju, ali i činjenica da Republikanska stranka tradicionalno brani interese velikih korporacija, među kojima su i neki od velikih zagađivača koji bi gubili profit zbog implementacije strožih ekoloških standarda.

Ovakvi problemi se mogu naći i unutar redova Demokratske stranke.  Setimo se da su 2019. protiv donošenja Green New Deal-a, glasali i demokratski senatori kao što su Džo Menčin iz Zapadne Virdžinije, Dag Džouns iz Alabame i Kirsten Sinema iz Arizone. Bajdenu će biti veoma teško da obezbedi većinu u Kongresu za donošenje radikalno zelenih rešenja i velika je verovatnoća da će svi zakoni biti donekle izbalansirani sa interesima domaćih zagađivača.

Dok borba za očuvanje klime na globalnom planu deluje jednostavnije uz snažnu volju međunarodne zajednice i novouspostavljeno američko liderstvo, biće teško ostvariti ciljeve Pariskog sporazuma bez volje drugih velikih zagađivača kao što je Kina.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Slični tekstovi

Džo Bajden i Vladimir Putin na sastanku u Ženevi
Rusija
Nikola Gajić
Da li Bajden i Putin mogu do nuklearnog razoružanja?

Od kako je ugovoren stastanak Vladimira Putina i Džoa Bajdena sve češće možemo da pročitamo ili čujemo o ovom starom militarističkom i idološkom polaritetu, ali i da prisustvujemo ponovoj popularizaciji termina “Hladni rat”. Kao glavna odlika perioda Hladnog rata jeste nuklearno oružje. Već sedam decenija ovo oružje čvrsto stoji na tasovima vage koja meri snagu svetskih sila, ali i uspešno čini da jedan od ova dva tasa ne prevagne, već održavaju stalni balans moći i balans straha.

Nastavi čitanje »
G7 lideri - kantei.go.jp
Evropska unija
Dimitrije Milić
Zašto je ovogodišnji G7 samit udarac za Kinu

Od kada je stupio na dužnost, američki predsednik Džo Bajden, ponavljao je nekoliko poruka što se tiče spoljne politike. Jedna od njih podrazumeva rivalstvo sa Kinom, koje aktuelni predsednik uokvirava kao borbu između demokratija i autokratija za dominaciju u 21. veku. U svom obraćanju na zajedničkoj sednici oba doma Kongresa, naglasio je svoj ugao gledanja na takmičenje sa Kinom kao svojevrstvan vid ideološke borbe. “Moramo dokazati da demokratija i dalje funkcioniše. Da naša vlada i dalje radi – i može da isporuči rezultate ljudima“, rekao je tokom obraćanja na Kapitol Hilu.

Nastavi čitanje »
Rudnik uglja
Sjedinjene Američke Države
Dimitrije Milić
Da li su uglju u Americi dani odbrojani?

Pre tačno sto godina, u Zapadnoj Virdžiniji u toku je bio najveći oružani ustanak u Americi od građanskog rata Unije i Konfederacije. Više hiljada ljudi sa puškama i nekoliko mitraljeza sukobilo se sa federalnim snagama, koje su do kraja 1921. ipak uspele da uguše ovu pobunu. U pitanju su bili takozvani “ratovi oko uglja”, koji su u državi Zapadnoj Virdžiniji najviše eskalirali.

Nastavi čitanje »