Severna Makedonija – “šansa” ili “šteta”

Severna Makedonija – “šansa” ili “šteta”

Miljan Mladenović
Predsednici Vlada Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije i Grčke, Zoran Zaev i Aleksis Cipras, postigli su konsenzus oko novog imena BJRM – Severna Makedonija. Spor dve države o ovoj temi datira još od devedesetih godina, kada je BJRM proglasila svoju nezavisnost od Jugoslavije i za ime države odabrala naziv stare grčke regije. Ubrzo nakon dogovora dvojice premijera, predsednik BJRM Đorđe Ivanov se oglasio i izjavio da „neće potpisivati ugovor koji šteti njegovoj zemlji“, uz to naglasivši da je sastanak sa Zaevom i ministrom spoljnih poslova Dimitrovom završio za nepuna dva minuta. Da li je dogovor Skoplja i Atine šansa ili šteta?

Cipras i Zaev (AFP)
Cipras i Zaev (AFP)

Šta sadrži ugovor?

U javnosti se nedavno pojavio nezvaničan dokument koji navodno predstavlja odredbe oko kojih su Zaev i Cipras postigli dogovor. U ugovoru se kao najbitnije stavke ističu:
– zvaničan naziv nove države biće „Republika Severna Makedonija“, ili skraćeno „Severna Makedonija“
– nacionalnost državljana Severne Makedonije biće Makedonci, odnosno, državljani Republike Severne Makedonije i tako će biti zavedena u svim putnim ispravama
– zvaničan jezik Severne Makedonije biće „makedonski jezik“
– Makedonija, Republika Makedonija i Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, postaće nevažeće fraze u zvaničnim dokumentima
– oznake za registarske tablice postaće NM (NMK) umesto dosadašnjih MK (MKD) koji će nastaviti da budu državne oznake za ostale svrhe
– BJRM se obavezuje da promeni pomenute odredbe u svom Ustavu
– države se obavezuju na podršku i ohrabrenje svojih poslovnih zajednica da iskreno rade na dostizanju zajedničkih ciljeva. Za implementaciju ove odredbe, biće formirana međunarodna grupa eksperata sačinjena od članova dve države i EU i uz doprinos UN i ISO. Ta grupa biće formirana 2019. godine na rok od tri godine
– BJRM treba, bez odlaganja, da prosledi Ugovor u parlament na ratifikaciju
– nakon ratifikacije Ugovora, obaveštava se Grčka
– BJRM, ukoliko odluči, može da održi referendum
– nakon zvaničnog ratifikovanja od strane BJRM, Grčka konačno ratifikuje sporazum
– Grčka se obavezuje da neće sprečavati aplikacije Severne Makedonije za članstvo u međunarodnim organizacijama i institucijama
– države priznaju različito shvatanje termina „Makedonija“ i „Makedonci“ jer pripadaju drugim istorijskim kontekstima i kulturnim nasleđima
– 6 meseci po stupanju Ugovora na snagu, Severna Makedonija treba da revidira imena spomenika, javnih građevina i infrastrukturnih projekata
– 6 meseci po stupanju Ugovora na snagu, Severna Makedonija se obavezuje da skine simbole sa starih zastava na svim javnim mestima
– Grčka i Severna Makedonija se obavezuju da trenutne „oficire za vezu“ prekomanduju u „ambasadore“
– ugovor potpisuju ministri spoljnih poslova dve države

Politička pozadina u BJRM

„Vreli“ politički kraj 2016. godine obeležili su parlamentarni izbori u BJRM na kojima je tadašnja vladajuća partija VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog osvojila 51, a opozicioni SDSM Zorana Zaeva 49 od 120 mandata. Odmah nakon izbora bilo je jasno da će novi premijer biti onaj koji uspe da pridobije većinu predstavnika Albanaca u parlamentu koji su kroz četiri različite liste osvojili ukupno 20 mesta. Dobre veze Zaeva sa liderima EU bili su znak Albancima da u pregovore uđu sa ovom opcijom. Njihov uslov za ulazak u Vladu bio je prihvatanje Tiranske platforme. To je dokument potpisan od strane predstavnika 4 albanske liste koje su se našle u novom sazivu parlamenta, a koji za cilj ima postizanje pune ravnopravnosti u smislu: prihvatanja Albanaca kao državotvorno stanovništvo Makedonije, postizanja pune jezičke jednakosti, usvajanja Rezolucije o osudi genocida nad Albancima u Makedoniji od 1912. do 1956. godine, i rasprave o simbolima države tako da oni odražavaju multietničko društvo i etničku jednakost. Uz to, tekst platforme zahvata i temu ekonomije, vladavine prava, međuetničkih odnosa i integracije u NATO i EU.
Dva događaja obeležila su prethodni politički period u BJRM: sukobi u Sobranju i prvobitna odluka predsednika Ivanova da odbije da poveri mandat Zoranu Zaevu. Danas, rivalitet dve partije i dalje je prisutan u parlamentu u velikoj meri, ali sukoba kakve smo gledali pre godinu i po dana nema. Sa druge strane, Đorđe Ivanov, predsednik BJRM, izabran 2009. na predlog VMRO-DPMNE koja je danas opoziciona stranka, ovih dana po drugi put je dospeo u žižu svetske javnosti, jer odbija da potpiše ugovor o rešenju 25 godina starog problema. Prvi put je popustio pod pritiskom Evrope, ali i Makedonaca, kada je poverio mandat Zaevu. Međutim, postavlja se pitanje kakva je procedura sa potpisivanjem ugovora? Na ugovor svoje potpise stavljaju ministri spoljnih poslova dve države, a potom parlament BJRM glasa. Ukoliko ga odobri, Ivanov ima mogućnost da potpiše ili ne potpiše odluku parlamenta. Ukoliko ne potpiše, ugovor se vraća u proceduru glasanja. Ako predlog ponovo bude usvojen, Ivanov bi tada bio u obavezi da ga potpiše. Politički protesti koji potresaju Makedoniju s vremena na vreme, u ovom trenutku ne deluju kao da mogu da naruše integritet vlasti s obzirom da broj ljudi koji prisustvuje varira do maksimalne cifre od oko 5.000 ljudi.

Evopske integracije BJRM

Dosadašnji mandat Zorana Zaeva može se, iz perspektive stranog posmatrača, opisati kao ubrzani proces pridruživanja Makedonije NATO i EU. Rešenje spora sa Grčkom jedan je od osnovnih problema koji je BJRM sprečavao da aplicira za ulazak u međunarodne organizacije. Na ovaj način, Makedonci ne samo da neće imati veto od Grčke, već mogu računati i na iskrenu podršku prilikom apliciranjaza ulazak u EU i NATO, ali i ostale međunarodne institucije. Takođe, veoma je očigledno da Evropa ima ogromna očekivanja od Zaeva koji važi za njihovog „favorita“ na Balkanu. Činjenica da je Ivanov dobio „uslovnu kaznu“ EU zbog reakcije na dogovor BRJM-Grčka u vidu otkazanih sastanaka sa Borisovim i Zaharievom, kao i oštru rekaciju Johanesa Hana, jasan su znak podrške koju Evropa pruža sporazumu i politici koju Zaev sprovodi u Makedoniji. Evropski put za koji se opredelio i kojem je posvetio najveći deo energije mogu biti prekretnica u istoriji Makedonije, male države siromašnog stanovništva. Jens Stoltenberg, prvi čovek NATO, više puta je ponovio da je pitanje trenutka kada će Makedonija biti deo ovog saveza. Da bi do toga došlo, on je pozvao vlasti BJRM i Grčke da reše pitanje imena, da bi prijava za ulazak u savez bila moguća. Što se tiče Evropske unije, naredni cilj je integracija zemalja Zapadnog Balkana, među kojima u ovom trenutku Makedonija ima možda i najveći podršku Zapada. 2025. godina se spominje kao godina potencijalnog proširenja EU, a ostaje da se vidi da li je Makedonija sposobna da za 7 godina ispuni sve zahteve i pridruži se Uniji zajedno sa Srbijom i Crnom Gorom koje su već otvorile određeni broj poglavlja.

Protesti u Grčkoj (EPA)
Protesti u Grčkoj (EPA)

Oslabljena pozicija Aleksisa Ciprasa

Premijer Grčke bori se sa velikim nezadovoljstvom naroda zbog celokupnog ekonomskog stanja. Populistička ekonomska predizborna politika koja je Sirizu dovela na vlast u Grčkoj 2014. godine, vrlo brzo se ispostavila nesprovodivom u delo. Veoma popularni Janis Varufakis koji je, uz Ciprasa, važio za lidera Sirize i pokretača ideje te opcije, ubrzo je napustio Ciprasovu Vladu koja je potpisala novi paket pomoći EU, čije je odbijanje bio lajt motiv kampanje Sirize 2014. godine. Glavni konkurent Ciprasu svakako je Micotakisova Nova demokratija čija je prednost u odnosu na vladajuću Sirizu oko 15% prema najnovijim anketama, pa deluje da je novi mandat za Ciprasa krajem godine nemoguća misija. Uz to, Kirjakos Micotakis je najavio da će danas biti pokrenuta inicijativa za izglasavanje nepoverenja Ciprasovoj Vladi. Stav Ciprasovog koalicionog partnera je da sporazum sa Makedoncima ne treba da se potpiše ukoliko će nova država u svom imenu i dalje sadržati reč „Makedonija“, ali ostaje da se vidi da li će podržati inicijativu o nepoverenju.
I pored loših ekonomskih pokazatelja, čini se da nije ekonomija jedina stvar koja Grcima smeta. Jedan od protesta protiv dogovora sa BJRM okupio je najmanje sto hiljada ljudi u celoj Grčkoj. Naspram par hiljada Makedonaca, ova cifra zaista zvuči mnogo opasnije po dogovor i po budućnost pregovora dve države. Novi izbori u Grčkoj biće održani najkasnije u oktobru ove godine i na Ciprasu je da maksimalno ubrza svog kolegu u Makedoniji kako bi za vreme svog mandata uspeo da postigne dogovor o rešenju dugogodišnjeg problema i ostane upisan u istoriji. Uz to, bilo bi interesantno videti da li bi takav dogovor podigao rejting njegove partije i da li bi to bilo dovoljno da izborna trka postane interesantnija. Ukoliko do dogovora ne dođe za vreme Ciprasovog mandata, budućnost pregovora je pod velikim znakom pitanja jer je poznat negativan stav lidera opozicije o dogovoru oko novog imena.

Piše: Miljan Mladenović

Komentar