Za naslednika je, neubičajeno brzo konsenzusom lidera LDP-a, izabran Jošihide Suga, proteže i desna ruka odlazećeg premijera. Iako je od samog preuzimanja dužnosti percipiran od strane političkih analitičara i komentatora kao marioneta Abea i privremeno rešenje LDP-a do sledećih izbora, Suga je po preuzimanju premijerske fotelje uživao nezanemarljivu visoku podršku (70%) javnog mnjenja. Tako visoka podrška nije dugo trajala.
Pragmatični strateg i idealista
Suga i Abe imaju kompatibilne političke stavove, ali tu se svaka sličnost između njih dvojice završava. Za razliku od Abea, koji je član jedne od najpoznatijih političkih dinastija Japana, Sugin put do političkog vrha bio je dug i mukotrpan. Sin skromnog uzgajivača jagoda sa hladnog severa države, Suga je radom u obližnjoj fabrici kartona sam finansirao svoje školovanje i život u Tokiju. Jošihide je proveo pune dve decenije baveći se politikom na lokalnom nivou pre nego što je konačno postao član Dieta, japanskog parlamenta. Upravo tada su Suga i Abe započeli svoju uspešnu saradnju, u kojoj su mane i nedostaci jednog, bili upotpunjivani veštinama drugog.
Ovo nas dovodi do ključne razlike između ključnih razlika između Suge i Abea. Za razliku od Abea koji je pun nacionalističkog žara i velikih vizija o slavnom povratku Japana na međunarodnu scenu, Suga je surovo pragmatičan i ideološki “siv“, fokusiran više na probleme radničke klase i ruralnog Japana. Abe je stremio ka samom vrhu i želeo (mnogi će reći i uspeo) da ostavi duboki trag na japanskog političkoj sceni. Suga nije imao takve aspiracije, naprotiv bio je zadovoljan pozicijom “broja dva“, preferirajući da dela iza zatvorenih vrata i van žiže javnosti.
Bio je Abeov ministar unutrašnjih poslova tokom katastrofalnog prvog mandata (2006-2007), zatim nakon što je ubedio Abea na ponovnu kandidaturu pet godina kasnije, obavljao je funkciju generalnog sekretara premijerskog kabineta sve do Abeovog konačnog povlačenja iz politike 2020. godine.
Suga kao naslednik i premijer
Postojao je nalet optimizma nakon stupanja Suge na poziciju premijera, pre svega zato što je izbegnuta još jedna kriza unutar same partije. Optimisti su videli prostor za unapređenje odnosa između Južne Koreje i Japana, sada kada je pompezni Šinzo Abe konačno otišao u političku istoriju.
Suga je uspeo da ispuni određena obećanja data građanima Japana, poput razbijanja monopola mobilnih operatera i uvođenja raznih olakšica koje su ubrzale dosta komplikovani sistem upisa dece u predškolske ustanove. Na kritičnom polju digitalizacije javne uprave bio je daleko manje uspešan.
COVID-19 pandemija se pokazala kobnom po Jošihidea Sugu, kao i po mnoge svetske lidere. Suga je donosio jednu lošu odluku za drugom. Olimpijske igre su održane pored oštrog protivljenja javnosti, kampanja koja je trebalo da pomogne i stimuliše ugroženi uslužni sektor je doživela debakl i ubrzala širenje virusa. Japan je poslednji od G-7 država započeo sa masovnom vakcinacijom, jer je vlada u želji da uštedi novac, prve isporuke vakcina očekivala tek krajem ove godine. Iako je u kratkom vremenskom periodu vakcinisano 58% ljudi, u Tokiju mlađi od 30 godina ne mogu da računaju na vakcine još najmanje mesec dana, dok su bolnički kapaciteti uveliko popunjeni; procenjuje se da ima oko 120 000 zaraženih građana koji su primorani na kućno lečenje.
Poštovanje Bušida – Partija na prvom mestu
Premijerov rejting je pao ispod 30%; svejedno, mnogi su bili iznenađeni kada je 3. septembra Suga objavio da se neće kandidovati na unutarpartijskim izborima u LDP-u. Po izvorima iz same partije, Suga je i planirao da se ponovo kandiduje, te je tražio podršku od generalnog sekretara LDP-a Tošira Nikaija. Posle sastanka Suge sa ostalim liderima LDP-a, Nikai, a ne Suga, je objavio da se premijer neće kandidovati za predsednika Liberalno demokratske partije. Suga je bio veoma kratak na konferenciji za novinare koja je usledila i objasnio javnosti da se povlači kako bi se fokusirao na dalju borbu protiv COVID-19 pandemije.
Kao politički autsajder od samog početka svoje karijere, Sugin politički ostanak je zavisio od starešina partije. Podrška je očigledno izostala; Nikai je uvideo da će Suga ukloniti njega sa pozicije generalnog sekretara ukoliko dobije dovoljnu podršku, dok je za ostale lidere poput Taro Asoa, Suga postao previše “toksičan” nakon poslednjih političkih neuspeha.
Odlazak Suge bi mogao da vrati Japan u turbulentnu eru pre Šinzo Abea, kada su premijeri napuštali svoju poziciju ubrzo po stupanju na istu.
Kao brod koji tone, Jošihide Suga se našao usamljen, u potpunosti sam bez političkih saveznika. Četiri frakcije koje su ga dovele na mesto premijera su pronašle nove favorite, a Šinzo Abe nije mogao, ili nije želeo da utiče na odluku Taro Asoa. Suga nije uspeo ni da osigura 20 glasova neophodnih za nominaciju. Na jednom tasu vage se našao verni, ali i politički istrošeni Jošihide Suga, na drugom budućnost LDP-a na ovogodišnjim izborima. Za partiju izbor je bio jednostavan, a za Sugu očigledan, te se kao višedecenijski vojnik LDP-a jasno odlučio.
LDP sigurno neće žaliti za premijerom čija je uloga od početka trebalo da bude samo privođenje Abeovog mandata i vizije kraju; ali odlazak Suge bi mogao da vrati Japan u turbulentnu eru pre Šinzo Abea, kada su premijeri napuštali svoju poziciju ubrzo po stupanju na istu. Pre nego što je Abe doneo skoro punih osam godina političke stabilnosti i dugovečnosti u svom drugom mandatu, Japan je u prvih 12 godina 21. veka imao čak osam premijera koji su se smenjivali jedan za drugim, što je za posledicu dovelo do manje-više potpune političke paralize i na unutrašnjem i međunarodnom planu.
Japan se pribojava reprize ovog scenarija, budući da glavni favoriti za 100-og premijera Japana, Fumio Kušida i Kono Taro svoju podršku crpe iz različitih izvora moći; prvi je popularan među partijskim starešinama, dok je drugi miljenik javnosti i običnih “vojnika” Liberalno demokratske partije. Oba kandidata bi mogla da započnu novo doba japanske politike, i stave tačku na relativno uspešnu Abe/Suga eru.
