Netanjahu i Izrael tokom mandata Bajdena

Netanjahu i Izrael tokom mandata Bajdena

Istraživač Novog trećeg puta (dragoslavraseta@novitreciput.org)

Kraj sukoba

Nije tajna da su saveznici SAD, počev od Berlina do Tokija i Seula, priželjkivali i sa entuzijazmom dočekali pobedu Džozefa Bajdena na američkim predsedničkim izborima. Pobeda Bajdena predstavlja povratak multilaterizma na velika vrata ; od revitalizacije NATO-a na Zapadu do QSD-a na Pacifiku, nova američka administracija će raditi na obnovi prethodno urušenih diplomatskih odnosa sa ostatkom liberalnog sveta.
Međutim, neki tradicionalni saveznici su se ipak nadali pobedi republikanaca i drugom mandatu tandema Tramp-Pens. Proamerički tabor na Bliskom Istoku, koji čine zalivske države na čelu sa Izraelom, obilato je profitirao za vreme mandata Donalda Trampa. Podrška prosaudijskim snagama u Jemenu je pojačana, a dok Trampova strategija “maksimalnog pritiska“ usmerena protiv Irana nije proizvela rezultate kojima se nadao Pentagon, ekonomski kolaps Islamske republike itekako je odgovarao interesima Rijada, Abu Dabija i Tel-Aviva.
Ne postoji nijedan svetski lider koji je više profitirao od predsedničkog mandata Donalda Trampa nego izraelski premijer Benjamin Netanjahu. “Bibi“ je na svojoj strani konačno imao proizraelski orijentisanog predsednika kakvog Sjedinjene države nisu imale još od vremena Harija Trumana. Netanjahu je konačno mogao da pređe iz “defanziv “ u kojoj je bio za vreme 8 godina vlasti demokrate Baraka Obame u “ofanzivu“, što mu je omogućilo da i pored brojnih političkih afera i optužbi, odnese pobedu na izborima 2019. i zadrži svoju funkciju posle kompromisa sa Benijem Gancom.

Tramp i Netanjahu

Trampova administracija je odlučila da napravi pun zaokret što se tiče pristupa izraelsko-palestinskom problemu i rešavanju izraelsko-arapskog sukoba. Vodeći se izrekom “Ako neće breg Muhamedu, onda će Muhamed bregu“, Tramp je nastojao da prvo reši pitanje izraelskih odnosa sa drugim arapskim državama, pa tek se onda da se fokusira na rešavanje pitanja Palestine, vršeći na taj način dodatan pritisak na Mehmeda Abisa i ostatak palestinskog rukovodstva. Iako nominalno po svom “Peace and Prosperity “ planu Tramp nije odstupao od dvo-državnog rešenja za Izrael i Palestinu, čitanjem istog “ između redova “ jasno su se mogli videti Bibijevi “otisci“.
Bezuslovno podržavajući Izrael od samog ulaska u Belu kuću, Tramp je palestinskom vođstvu ponudio izbor : ili će igrati igru po njegovim (veoma pristrasnim i nepravednim) pravilima, ili je neće igrati uopšte. Slično kao kada je Amin al Huseini podržao naciste u nadi da će svrgnuti britansku vlast 1936. (što je rezultiralo smrću i proterivanjem desetine hiljada Palestinaca), ili kada je Arafat stao na stranu Iraka za vreme okupacije Kuvajta 1990, palestinsko vođstvo donosi još jednu pogrešnu odluku. Mehmed Abas uzdajući se u načela i principe Arapske lige, opredelio se da je za Palestinu bolje da “pregrmi“ trenutnu američku administraciju.
Za uzvrat, Tramp je odlučio da skoro u potpunosti prekine sve diplomatske odnose sa Palestinom. Tramp je smanjio američku pomoć palestinskoj vladi, ukinuo je agenciju Ujedinjenih nacija za palestinske izbeglice, zatvorio ambasadu Palestinske oslobodilačke organizacije u Vašingtonu i eliminisao američki konzulat u Jerusalimu, koji je služio kao posebna diplomatska misija za Palestince.
Donald Tramp je i formalno dao “zeleno svetlo“ za izraelsku aneksiju 30% Judeje i Samarije u aprilu ove godine. Ova odluka je proizvela tektonske promene i prestrojavanja u arapskom svetu, koja su kulminirala Avramovim sporazumom, koji je potpisan u Beloj kući u septembru ove godine. Međutim, Netanjahu i Tramp i dalje nisu odustali od aneksije Zapadne obale kao što se može zaključiti na osnovu novih ugovora koji su sklopljeni u prostorijama Arjel univerziteta u Samariji.

Trampovi poslednji potezi

Netanjahu i američki ambasador Dejvid Fridmen potpisali su nove verzije tri sporazuma o istraživačkoj saradnji, čime se briše sledeći deo teksta : „zajednički projekti sponzorisani od strane Fondacije ne smeju se izvoditi u geografskim oblastima koja su pod upravom vlade Izraela posle 5. juna 1967“.
Prvi sporazum, potpisan 1972, bila je Binacionalna fondacija za nauku, zatim 1976. Binacionalna fondacija za industrijska istraživanja i razvoj (BIRD), a zatim Binacionalni fond za poljoprivredna istraživanja i razvoj (BARD) 1977. Sve tri su imaju velike fondacije koje pružaju stipendije američkim i izraelskim akademicima i kompanijama za istraživanje i i razvoj tehnologije. Ambasador je ukazao na prošlomesečnu najavu državnog sekretara Majka Pompea da Trampova administracija više ne smatra izraelska naselja u Judeji i Samariji nelegalnim.
Fridman je takođe rekao da je uklanjanje teritorijalnih ograničenja u duhu Abrahamovih sporazuma, koji ”daje poseban značaj akademskom, kulturnom, trgovinskom i diplomatskom angažmanu kao najboljem putu ka miru, bilo između Izraela i susednih država, ili između Izraela i Palestinaca“.

Povratak Bajdena na Bliski Istok

Netenjahu Kongres
Bajden i Netanjahu nisu stranci, naprotiv, odlično se poznaju. Poznanstvo Džoa i Bibija seže više od tri decenije u prošlost, kada je Benjamin radio u izraelskom konzulatu, a Bajden još uvek bio član senatskog komiteta za spoljnu politiku. Ne zaboravimo da je Džo Bajden bio glavni čovek za Bliski Istok predsedniku Obami tokom oba mandata (2008-2016), i da se za vreme obavljanja te funkcije više puta i formalno sreo sa Netanjahuom.
Odnosi između Obame i Netanjahua su bili i više nego hladni: Bibi je bio tek drugi državnik (posle Vinstona Čerčila) koji se direktno obratio Kongresu i osudio tada tek sklopljeni “iranski nuklearni sporazum“. Godinu dana kasnije, optužio je SAD da “vode anti-izraelsku politiku u UN“ 2016. kada je Amerika odlučila da ne glasa protiv rezolucije UN kojom se zabranjuje dalje naseljavanje Zapadne obale od strane Izraela.
Netanjahu će upravo iz ovih razloga gledati da se pozove na njegov lični odnos sa Bajdenom, kao što je i učinio u čestitki koju je uputio Bajdenu i Kamali Haris nakon izborne pobede. I pored dobrih personalnih odnosa između dvojice lidera, i određenih ličnih kvaliteta Džoa Bajdena, politika SAD prema Izraelu će zasigurno izgledati drugačije nego prethodne 4 godine. Bajden će pokušati da obnovi bilateralne odnose sa PLO, kao i da pronađe zajednički jezik sa Iranom oko nuklearnog naoružanja ove regionalne sile.
Deo Bajdenove spoljnopolitičke administracije će činiti tvorci Obamine spoljne politike, poput Tonija Blinkena i Džejka Salivena koji će ukoliko budu potvrđeni, zauzeti funkcije državnog sekretara, odnosno savetnika za državnu bezbednost ) koji nisu zaboravili Bibijeva mešanja u američku unutrašnju politiku. Rezultat bi mogao biti neka vrsta usijane napetosti između Izraela i Sjedinjenih Država koja podseća na godine Obamine administracije.
Međutim, sigurno je da će princip “dve države“ ponovo postati ključ rešavanja izraelsko-palestinskog konflikta. Bajden, kako je i sam potvrdio, neće zahtevati vraćanje ambasade u Tel Aviv, ali će staviti tačku na svaki mogući oblik dalje aneksije Zapadne obale.

Netanjahu kod kuće

Ovo će definitivno biti udarac za Netanjahua, i definitivno će ga koštati podrške stroge izraelske desnice, na koju je morao da se osloni u poslednjem izbornom ciklusu kako bi zadržao mesto premijera. Bibi je oduvek bio pragmatičan političar i realista, sa dobrim poznavanjem spoljnopolitičkih odnosa i “klimatskih promena“ u svetu politike. Pobeda Bajdena neće nužno dovesti do poraza Netanjahua i njegove vlade.
Netanjahu može Bajdena koristiti, kao i Obamu ranije, kao oruđe kojim će se u isto vreme distancirati od ekstremne desnice (i namiriti jedva postojeću levicu), ali najpre postati ponovo popularan kod centrista u Izraelu, ukoliko Bajdena predstavi kao prepreku daljem izraelskom naseljavanju Zapadne obale i obračunavanjem sa propalestinskim strujama.
Koliko god da je Netanjahu javno podržavao aneksiju Zapadne obale u aprilu ove godine, iza zatvorenih vrata Bibi je bio svestan kakve bi posledice na međunarodnom planu proizašle iz iste. Za premijera za kojeg je poznato da je oprezan akter u spoljnoj politici, pripajanje teritorije koju Izrael već efikasno kontroliše nema smisla. “Odustanak “od aneksije je trampljen za sporazume o normalizaciji odnosa sa UAE,Bahreinom i Sudanom, čime su ostvareni istinski geopolitički ciljevi Izraela.
"
Ne postoji nijedan svetski lider koji je više profitirao od predsedničkog mandata Donalda Trampa nego izraelski premijer Benjamin Netanjahu.
"

Iran, a ne Palestina

Ukoliko uzmemo i druge faktore u obzir, poput unutrašnjih kriza u kojima se nalaze i SAD i Izrael zbog pandemije COVID-19, kao i moguće krhkosti administracije Džoa Bajdena u slučaju da senatorska mesta u Džordžiji ostanu pod kontrolom republikanaca nakon izbora u januaru, kao i nedostatka političkog kapitala iza Džoa Bajdena, možemo zaključiti da će odnosi između SAD i Izraela biti fino balansirani na vagi čije tasove čine administracije Obame i Trampa. Bajden će biti fokusiran na pitanje Irana i iranskog nuklearnog naoružanja, a ne na rešavanje za sada “nerešivog“ pitanja Palestine.

Budite u toku sa svetskim političkim trendovima!

Prijavite se na našu mejling listu i slaćemo Vam najsvežije analize o spoljnoj politici.