Kako je Kurc postao najmoćniji čovek Austrije

Kako je Kurc postao najmoćniji čovek Austrije

Programski direktor Novog trećeg puta (dimitrijemilic@novitreciput.org)

Političku karijeru Sebastijana Kurca, aktuelnog kancelara Austrije, najbolje je opisati kao “jedan od najbržih i najbolje isplaniranih političkih uzleta u Evropi”.

Sebastijan Kurc predstavlja političara koji se do kancelarske pozicije probijao iz drugog plana, ali veoma brzo. Iako je sa samo 31 godinom i bez završenog fakulteta postao kancelar, u vrlo kratkom periodu je prošao veliki broj javnih funkcija. Sa 24 godine postao je predstavnik u bečkoj skupštini, sa 25 godina postao je državni sekretar za društvenu integraciju unutar ministarstva policije, a već sa 27 godina je postao ministar spoljnih poslova Austrije i najmlađi političar na toj funkciji na svetu.

Sebastijan Kurc (dieneuevolkspartei.at)
Sebastijan Kurc (dieneuevolkspartei.at)

Unutar svoje Austrijske narodne partije (OVP), kao poligon za uzlet iskoristio je partijsku omladinu. Vrlo brzo se popeo od čela bečke omladine svoje partije do čela partijske omladine na nivou države 2009. godine, a 2017. postao je i predsednik partije. Od učlanjivanja u omladinu ove stranke 2003, pre mature u srednjoj školi, do samog vrha partije i države, bilo mu je potrebno nepunih 14 godina.

Ovaj uzlet dogodio se zahvaljujući nekoliko strategija, kojih se Sebastijan Kurc disciplinovano pridržavao od početka svoje karijere i koje su mu donele dobitke. Uspon ovog političara nije slučajnost i proizvod sreće, već proizvod dobrog planiranja i realizacije.

Kurc je uvek tamo gde su birači

U političkoj strategiji, na pozicioniranje određenog kandidata ili stranke može se gledati i kroz ugao političke ponude i potražnje. Nekada je problem u kandidatu koji nudi program koji birače ne zanima ili su većinski protiv njega, a nekada je problem što birači žele ono što kandidat ne nudi.

Za političare kojima je ideologija na prvom mestu, adaptiranje platforme na stvarnu potražnju birača može biti teško. Takvi političari češće teže da ubede birače u svoje mere, iako glasači možda trenutno ne veruju u njih. Ova vrsta političara određene mere smatra dobrim za društvo, bez obzira na njihovu trenutnu nepopularnost, te češće želi da ih sprovede i po cenu gubitka podrške. U ovakve političare spadaju ljudi poput Emanuela Makrona.

Na drugoj strani, za političare koji nisu opterećeni ideološkim elementom svog delovanja, program zavisi od onoga u šta birači veruju i šta traži partijska glasačka baza. Kurc svakako spada u ove druge.

Sebastijan Kurc je vrednosno tamo gde su glasači koje može da dobije i govori ono što baza želi da čuje. To ga nekada čini teškim za ideološku kategorizaciju, osim da je u pitanju “desnica” u nekom širem smislu. Zbog ovoga je omražen od levih krugova kao “prikriveni ekstremni desničar”, ali i od tvrdo desne scene kao “oportunista” ili “prevarant”. Suprotni argument može biti da je Kurc ono što Austrijanci, zapravo, žele i da se on tome adaptira.

Kakvi su stavovi Austrijanaca?

Kada se pogledaju ankete o stavovima građana država EU o brojnim društvenim pitanjima, primetne su razlike između zapadnih i istočnih članica. Istočne države su značajno konzervativnije, naročito po migrantskom pitanju, dok je u zapadnoevropskim državama taj procenat značajno manji. Od ove pravilnosti najviše odudara Austrija. Ova država po antimigrantskom sentimentu iz istraživanja Evropske komisije iz 2018, bliža je Poljskoj nego susednoj i sličnijoj Nemačkoj.

Za razliku od većine zapadnoevropskih država, Austrija je jedna od onih sa najvećim procentom ruralne populacije. Sa izuzetkom par većih gradova i Beča, Austrijom dominiraju sela i manji gradovi. U Austriji, kao i u najvećem delu evropskih država, ruralna i varoška populacija u proseku je značajno konzervativnija i skeptičnija prema ljudima stranog porekla, od populacije iz velikih gradova.

Ukoliko se, uz faktor velike konzervativne ruralne populacije, doda i faktor da u Austriji nije izvršena denacifikacija uz prihvatanje “kolektivne krivice”, kao u susednoj Nemačkoj, tvrdo desničarski sentimenti su u društvu manje kontroverzni i prihvatljiviji su. Skepticizam je prisutan i prema islamu.

Na drugoj strani, Austrijanci su prilično proevropski orijentisani, te podrška EU u istraživanjima konstantno ne pada ispod 70%. Takođe, vrlo su skeptični prema “establišmentu” poznatom kao “Proporz sistem”, koji smatraju korumpiranim, patronažnim i da je politizovao sve sfere društva kojima je imao pristupa.

Kurc predstavlja političara “crtanog” tačno po ovim staovima, koji ne predstavljaju ideološki koherentnu poziciju.

Kurc u kampanji (YouTube)
Kurc u kampanji (YouTube)

Zašto je Kurc ono što je prosečan Austrijanac?

Jedno od ključnih pitanja kojima se Sebastijan Kurc kao političar bavio, bilo je svakako pitanje imigracije. S obzirom da je politika otvorenih granica koštala socijaldemokratskog kancelara Vernera Fajmana političke karijere, Kurc se opredelio za suprotan pristup. U saradnji sa državama Zapadnog Balkana, radio je iza scene na zatvaranju takozvane “balkanske migrantske rute”.

Njegova politika je prilično restriktivna prema nošenju religijske odeće, poput burki, kao i prema stranom finansiranju džamija. Za razliku od ekstremnih desničara koji ovu politiku zastupaju sa hrišćanskim i antislamskim argumentom, kod Kurca je bar načelno u pitanju više levi sekularni argument i poperovski argument “otvorenog društva” kako stoji u zvaničnom zakonu o burkama.

Na drugoj strani, Kurc je jasno proevropski orijentisan. Bio je jedan od retkih političara koji je dao nekakav konkretan predlog reformi Evropske unije za prethodne izbore za Evropski parlament. U međunarodnim odnosima je više sklon multilateralnom pristupu, nego “suverenizmu”. U ekonomskoj sferi, njegovo opredeljenje je ipak najvećim delom protržišno, sa izuzetkom određenih socijalnih politika koje zastupa.

Jednostavno rečeno, Kurc predstavlja austrijskog srednjeg birača, upakovanog u mladalačko i moderno izdanje. Najviše zahvaljujući svom političkom pozicioniranju i političkom komuniciranju, uspeo je 2017. da preuzme partiju trećeplasiranu u anketama i dovede je na izborima do prvog mesta, a zatim još više poveća udeo glasova na izborima 2019. Iako je stranka veoma slabo prošla u levo opredeljenom i veoma naseljenom Beču, sa samo 24%, ruralni deo Austrije nadoknadio je zaostatak, te je Kurc danas kancelar sa 37% osvojenih glasova.

Golijat koji se predstavlja kao David

Jedna od strategija koju Kurc, takođe, primenjuje je da se konstantno predstavlja kao autsajder i glas promene. Iako njegova mladost može predstavljati promenu, s obzirom da je na skoro svakoj poziciji na koju je stupio bio “najmlađi ikada”, to se ne može reći za partiju.

Austrijska narodna partija predstavlja stranku koja je od 1945, sa par izuzetaka, konstantna vlast, samo sa različitim koalicionim partnerima. U svakom smislu, ona predstavlja establišment, čak neretko i one njegove najgore elemente. Kroz istoriju, narodnjaci su putem partije vršili uticaj u javnom sektoru i na zapošljavanje, duboko su povezani sa lobijima udruženja koja okupljaju biznis ili farmere. Sebastijan Kurc je od početka karijere imao podršku partijskog establišmenta, uključujući i važnog bečkog partijskog funkcionera Markusa Figla.

Bez obzira na stvarno stanje, Kurc je bio efikasan u predstavljanju sebe kao autsajadera, a ne dela zlog “Proporz establišmenta”. Promenio je izgled svoje stranke, stranačke boje su od crnih i sivih postale tirkizno plave, a rebrendirao je partiju kao “Nova narodna partija”, a sebe predstavio kao novo mlado lice te promene. Često je solirao u svojim izjavama kao ministar spoljnih poslova naspram svoje vlade.

Ovu politiku je najbolje opisati kao predstavljenje da ste David, iako ste Golijat. Uvek je popularnije predstaviti sebe kao usamljenog borca za pravdu, nego kao sofisticirani proizvod “zlog establišmenta” iza kojeg stoji mašinerija partije koja je gotovo u kontinuitetu vlast.

Uvek je popularnije predstaviti sebe kao usamljenog borca za pravdu, nego kao sofisticirani proizvod zlog establišmenta iza kog stoji mašinerija partije koja je gotovo u kontinuitetu vlast.Click To Tweet

Budućnost Sebastijana Kurca

Biti najmlađi ministar spoljnih poslova na svetu, a zatim i najmlađi predsednik vlade na svetu, u jednom momentu, jeste dostignuće samo po sebi. Međutim, ukoliko izuzmemo personalne ambicije, koje su irelevatne za širu javnost ili interese birača, pitanje je konkretnih efekata politike Sebastijana Kurca na budućnost Austrije.

Prvi merljiv efekat je Kurcovo uspešno rebrendiranje desnog dela establišmenta u nešto “novo i moderno”, iako se radi o gotovo istoj partiji sa gotovo istom politikom. Time je omogućio kontinuitet dosadašnje politike, uz manje ustupke. Takođe, jedan je od retkih političara iz partije desnog centra, koji je uspešno pobedio ekstremnu evroskeptičnu desnicu na njihovom terenu. Istina, u tome mu je pomoglo samouništenje Slobodarske partije Austrije čuvenom “Ibica aferom” njenog lidera Hansa Kristijana Štrahea.

Na drugoj strani, njegova nova vladajuća koalicija “narodnjaci-zeleni”, predstavlja nešto novo u Evropskoj uniji i prvi eksperiment ove vrste. U pitanju je rizičan potez, s obzirom da se partije vrednosno razlikuju. Farmerska udruženja kao baza narodnjaka, oduvek su bila protiv zelenih politika. Kurc je protivljenjem ugovoru o slobodnoj trgovini EU sa državama MERCOSUR-a, koji je nepopularan među poljoprivrednicima, pokušao to da zamaskira. Efekti ovog balansiranja biće vidljiviji u narednim mesecima.

Glavni zadatak Sebastijana Kurca biće da ostavi neko merljivo nasleđe Austriji. Ukoliko ne uspe da u svom političkom angažmanu na kancelarskom mestu ostavi traga, biće upamćen kao još jedan moći gladan političar, sa razlikom da je bio najmlađi od svih. Da li će u tome uspeti ili da li uopšte želi da u tome uspe, pitanje je stvarnih amibicija ovog političara koje teško možemo znati.

Prijavite se i ubuduće ćemo Vam slati sve novosti vezane za našu organizaciju na Vašu mejl adresu!

Komentar