Fotografija Sonika Agarwal
Fotografija Sonika Agarwal

Da li Indija postaje supersila?

Kada je Britanija davne 1947. dala nezavisnost Indiji i podelila je, opadajuća imperija ostavila je za sobom podeljeni region i nekoliko mnogoljudnih siromašnih država. Kao najvažnija među njima, Indija, bila je poljoprivredna i siromašna zemlja, čija je privreda činila tek par procenata svetskog BDP-a, a samo 12 odsto stanovništva bilo je pismeno. Uz regionalne konflikte i unutrašnje podele, postavljalo se pitanje njene perspektive kao održive i stabilne države.

Sedam decenija kasnije, Indija i Ujedinjeno Kraljevstvo započeće svoje pregovore oko trgovinskog sporazuma. Nakon izlaska iz Evropske unije, London danas teži da svoje trgovinske odnose definiše sa različitim državama na bilateralnoj osnovi. Ono što predstavlja veliku promenu u definisanju međusobnih trgovinskih odnosa sa Indijom je što kada ove dve države pregovaraju, radi se o privredama identične veličine.

Indijski bruto domaći proizvod danas je veoma blizu britanskog i pitanje je godine kada će ga po veličini i prestići. U prethodnih 30 godina, ekonomija ove države rasla u proseku preko 5% godišnje, te je po veličini iza sebe ostavila države poput Francuske, Italije ili Rusije. Ona je uz rastuću ekonomiju i nuklearna sila, država koja sve više ulaže u istraživanje svemira i unapređuje svoju infrastrukturu. Međutim, postavlja se pitanje da li je ostvareni napredak postavio temelje da Indija jednog dana postane supersila ili je u pitanju vrhunac njene međunarodne relevantnosti i snage.

Indijski potencijali

Što se potencijala tiče, Indija ih ima puno. Za početak, u pitanju je država koja će do kraja ove dekade postati najmnogoljudnija država na svetu. Osim što će po broju stanovnika postati prva u svetu, struktura njenog stanovništva biće prilično povoljna za dalji rast. Dok će u Kini 2040. svaki treći stanovnik biti penzioner, što predstavlja veliku pretnju ekonomskom rastu, Indija će imati ogromnu i mladu radnu snagu. Ta radna snaga je danas sve obrazovanija i sve produktivnija. Dok će evropske države, Kina, SAD ili Japan stagnirati sa brojem stanovnika i stariti, Indija je jedina velika sila sa demografijom koja je ubedljivo na njenoj strani.

Osim ekonomskog razvoja, Indija je uspela i da vojno ojača. Nakon ponižavjućeg ratnog poraza od Kine davne 1962. i uz stalnu pretnju rata sa Pakistanom, povećavanje vojne potrošnje bilo je nužno i konstantno. Danas vojska ove države može da računa na treći po veličini vojni budžet u svetu (prvi ispod SAD i Kine). Kombinacijom domaće proizvodnje sa uvozom iz Rusije, Francuske, SAD-a i drugih manjih država, uspela je da stvori solidno opremljenu vojnu silu.

U poređenju sa tačkom iz koje je krenula 1947, na svoju stogodišnjicu nezavisnosti, ova država imaće dosta razloga za ponos i slavlje.

Indija danas poseduje nuklearnu trijadu, preko milion ljudi aktivno na oružiju, jedan nosač aviona i savremene podmornice sa balističkim sposobnostima. Sa intenziviranom vojnom potrošnjom i predviđenim ekonomskim rastom, vojni arsenal ove države će se sigurno dalje širiti i unapređivati.

Ovi pokazatelji dali su mišića ovoj državi i u međunarodnim odnosima. Od velike i irelevantne države, postala je sila koja se u međunarodnim odnosima čuje. Njen lider Narendra Modi prilično je aktivan u stvaranju dosta čvršćih odnosa sa zapadnim silama i Rusijom, a sve manje trpeljiv u odnosu na kinesko agresivnije ponašanje na severnim granicama ili u Južnom kineskom moru.

Sukob niskog intenziteta sa Kinom na Himalajima krajem prošle i početkom ove godine, predstavljao je rizik da postane ozbiljnije vojno sučeljavanje. U jednoj od anketa MOTN-a, čak 60 odsto indijskih građana je podržalo hipotetički rat sa Kinom.

Trenutno rastuće samopouzdanje ove države, u kombinaciji sa sve intenzivnijim Hindu nacionalizmom i nestankon postkolonijalnih nesigurnosti, govore da trenutno Indija ima velike ambicije, ali i mogućnosti.

Rizici i ograničenja rasta

Iako je istina da kada Narendra Modi i Boris Džonson sednu za pregovarački sto predstavljaju ekonomije slične veličine, slika nije potpuna. Dok Boris Džonson predstavlja državu čiji je BDP po glavi stanovnika 46 000 $, Narendra Modi predstavlja državu čiji je BDP po glavi stanovnika 2200$ (po rangiranju između Gane i Kenije) i dan danas ima 14% stanovništva koje gladuje. Dok Boris Džonson predstavlja državu koja ima najbolje rangirane univerzitete na Šangajskoj listi, Narendra Modi predstavlja državu u kojoj je i dan danas svaki četvrti stanovnik nepismen.

Ovakvih komparacija je moguće napraviti dosta i ogoliti spolja jaku i stamenu sliku sile u usponu. Bilo da se radi o imunizaciji stanovništva, rezultatima njenih đaka na PISA testovima, kvalitetu infrastrukture ili korupciji, ova država loše stoji i u poređenju sa osrednjim svetskim silama. Indijski vojni budžet danas jeste treći u svetu, ali je deset puta manji od američkog ili četiri puta manji od susedne Kine. Dok SAD, Kina ili Ujedinjeno Kraljevstvo razvijaju svoje nosače aviona, Indija se oslanja na polovni sovjetski.

Ono što takođe predstavlja veliki rizik za dalji uspon ove države, naročito ekonomski, je tehnološki napredak. Koliko god Indija ulagala u tehnologije, razvoj usluga i obrazovanje svoje izrazito vredne profesionalne klase, postoje rizici izvan njene kontrole. Po procenama Svetske banke iz 2017, blizu 70% današnjih poslova u Indiji su u riziku od nestanka zbog automatizacije. Brzi napredak tehnologije još 1980-ih je činio da osnovne manuelne poslove čini zastarelim, a sa ubrzavanjem razvoja robotike i veštačke inteligencije, pod rizik od nestanka ulaze i značajno sofisisticiranija zanimanja.

U ekonomija u razvoju, poput Indije, posledice ovog vida “kreativne destrukcije” koju stvara tehnološka revolucija mogu biti velike i ugroziti rast. Osim ugrožvanja ekonomskog rasta, nagla manja potreba za radnom snagom srednjih kvalifikacija, u državi za ogromnom populacijom, predstavlja potencijalni izvor socijalnih nemira. Od 1991. do 2013. Indija je povećala svoj broj stanovnika za 300 miliona, a da se broj zaposlenih povećao za samo 140 miliona. Iz priloženog je jasno kakve bi efekta imala rapidnija automatizacija i tehnološki napredak.

Uz sve navedeno, Indija je jedna od država koja je pod najvećim rizikom od klimatskih promena. Na drugoj strani njena industrija se vrlo ubedljivo penje na listi svetskih zagađivača. Iako Indija i Francuska imaju privrede identične veličine, prva emituje sedam pua više štetnih emisija i time i sama doprinosi sopstvenom i svetskom egzistencijalnom riziku.

Realne mogućnosti

Kada se potencijali i trenutno stanje ukrste sa dodatnim detaljima i rizicima, neko bi mogao da stekne utisak da je Indija kao sila “(bengalski) tigar od papira”. Zaključak može biti da ova država jeste ostvarila veliki napredak, ali da je njen položaj još dosta daleko od supersile. Međutim ni ovakva konkluzija ne bi dala potpunu sliku i može da predstavlja previše potcenjivački pristup.

Indija je napretkom ostvarenim u prethodnih 30 godina kroz liberalizaciju i reforme nepovratno stupila na svetsku scenu kao relevantan faktor. Ova relevantnost će rasti kako se sve više bude politički globalni fokus prebacivao na Indo-Pacifik. Intenzivne diplomatske aktivnosti između Indije i SAD-a i u mandatu Donalda Trampa i u mandatu Džoa Bajdena, potvrđuju važnost ove države. Ta važnost je naročito primetna kada se radi o konfrontaciji sa Kinom i ograničenju njenog rasta.

Indijski premijer Narendra Modi u susretu sa (tada aktuelnim) predsednikom SAD-a Donaldom Trampom 2020.

Dok tradicionalni američki saveznici Japan ili Južna Koreja budu dalje starili, opadali sa brojem stanovnika i privredno usporavali, Indija će uz Vijetnam i Indoneziju biti sve važniji faktor u regiou Indo-Pacifika. Taj položaj daje mogućnosti za političku trgovinu i dobijanja solidnih ustupaka od Zapada, koji mogu za ovu državu izboriti dobitke na koje nije imala luksuz u prethodnim dekadama.

Indija kao sila izvesno još dugo neće imati mogućnost da značajno utiče na postavljanje svetskih pravila ili da projektuje moć u druge delove sveta. To u potpunosti ne može ni Kina danas, koja uprkos apsolutnoj dominaciji u svom komšluku, ne pokušava da previše daleko projektuje moć.

Međutim, Indija je sila ka kojoj će drugi gravitirati ne bi li u njoj potražili saveznika, a mnogo manje možemo očekivati obrnuto.U poređenju sa tačkom iz koje je krenula 1947, na svoju stogodišnjicu nezavisnosti, ova država imaće dosta razloga za ponos i slavlje.

Tekst je originalno objavljen na portalu Nova 7.8.2021.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Slični tekstovi

Švedski i finski vojnik na vojnoj vežbi - esper Moldvik-Swedish Armed Forces
Švedska
Dimitrije Milić
Šta donose Finska i Švedska u NATO-u?

“Moji saradnici su izračunali da sam do sada dao preko 400 intervjua o ulasku Finske u NATO“ rekao mi je bivši finski premijer Aleksandar Stub na ovogodišnjem EPP kongresu u Roterdamu. Pre samo pola godine ova rečenica bila je gotovo nemoguća.

Nastavi čitanje »
kripto tržište
Ekologija
Dimitrije Milić
Kriptovalute kao rizik za životnu sredinu?

Ove godine, kao i svake godine u prethodnih oko pola veka, održao se još jedan skup svetskih lidera u švajcarskom turističkom mestu Davos. Brojne istaknute ličnosti iz sfere politike, biznisa i drugih povezanih profesija i ove godine su diskutovale o svetskim pitanjima i problemima koji muče ili će mučiti čovečanstvo. Osim očekivanih tema u vidu: rata u Ukrajini, opasnosti od ponovne svetske recesije, stanja životne sredine i sličnih učestalih pitanja, ovo okupljanje u 2022. imalo je jednu novinu u svojim temama koje obrađuje.

Nastavi čitanje »
Kolumbijska zastava
Uncategorized
Dimitrije Milić
Kolumbija kao novi lider u obnovljivim izvorima energije?

Južna Amerika i Centrala Amerika su regioni sveta koji kada se govori o ekologiji uglavnom do svetske pažnje stiže zahvaljujući par država. Radi se o Brazilu kada se govori o Južnoj Americi i Kosta Riki kada se radi o Centralnoj Americi. Takođe, jedna od država i njeno delovanje predstavljaju ekološku opasnost za ceo svet, dok druga predstavlja pozitivan primer za ceo svet.

Nastavi čitanje »