Nakon dve godine istraživanja dosadašnji zaključak je da mediji u Srbiji igraju ključnu ulogu u oblikovanju percepcije javnosti o uticaju međunarodnih odnosa na Srbiju i njene lokalne zajednice. Tematski se često se naglašavaju strateški partneri poput Evropske unije, Kine, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, ali izveštavanje o njihovom uticaju na svakodnevni život građana varira u zavisnosti od uređivačke politike i političkih preferencija medija.
Balansiraniji mediji u sferi izveštavanja o svetskoj politici, poput RTS-a i pojedinih opozicionih medija, ističu značaj EU fondova i grantova za infrastrukturne projekte, kao što su izgradnja Koridora 10, modernizacija železnice Beograd-Niš i ulaganja u obrazovne i zdravstvene ustanove. S druge strane, mediji skloni proruskom narativu, poput sajtova većine tabloida, retko kritikuju ove projekte, jer bi to podrazumevalo i kritiku vlade, a skoro svi su podržavaoci vlasti u Srbiji. Pored toga, ruski uticaj kroz projekte u sferi energetike ili “povoljne” cene gasa dobija pozitivne ocene u istim medijima, dok je u prozapadnim medijima ovaj uticaj često predstavljen kao način širenja političke kontrole Moskve, iako je retko kritika sam sadržaj ovih ugovora.
Poseban akcenat stavlja se na strane direktne investicije (FDI), koje se često predstavljaju kao ključni faktor ekonomskog razvoja lokalnih zajednica i neretko “spasioci” čitavih gradova. Kineske investicije, poput kupovine Železare Smederevo i izgradnje fabrike guma Linglong u Zrenjaninu, dobile su značajnu medijsku pažnju iz pozitivnog ugla uticaja na lokalne zajednice. Dok provladini mediji naglašavaju otvaranje hiljada novih radnih mesta i očuvanje starih, modernizaciju industrije i dolazak novih tehnologija, nezavisni mediji ističu ekološke probleme, kao što su zagađenje vazduha i vode, kao i nepoštovanje prava radnika. Slična podela postoji i kod izveštavanja o dolasku multinacionalnih kompanija iz Evropske unije, poput nemačkih fabrika za proizvodnju auto-delova. Na primer, investicije poput onih kompanija Leoni i Brose promovišu se kao veliki doprinos smanjenju nezaposlenosti, ali kritički orijentisani mediji ukazuju na niske plate i velike državne subvencije koje ti poslovi zahtevaju, što često dovodi u pitanje dugoročnu održivost ovakvih investicija. Primera radi, u medijima se često pominje slučaj fabrike Linglong, gde su nezavisni istraživački portali, poput KRIK-a i BIRN-a, ukazivali na problem neadekvatnih uslova rada i narušavanja prava stranih radnika angažovanih na gradilištu, a njihova istraživanja su često prenosili N1, Nova S i Danas. Ovi narativi ističu i pitanje da li lokalne zajednice zaista imaju koristi od stranih investicija ili su često marginalizovane u procesu donošenja odluka.
Kada je reč o infrastrukturnim kreditima i donacijama, mediji se često fokusiraju na projekte izgradnje auto-puteva, železnica i drugih kapitalnih ulaganja koji imaju strateški značaj za Srbiju. Kineski krediti, na primer, omogućili su izgradnju auto-puta Miloš Veliki, dok su ruski zajmovi doprineli modernizaciji železničke pruge Beograd-Pančevo. S druge strane, Evropska unija se ističe grantovima za projekte poput rehabilitacije mostova i regionalne puteve. Dok provladini mediji veličaju ove projekte kao dokaze uspešne međunarodne saradnje, nezavisni mediji često ukazuju na manjak transparentnosti prilikom sklapanja ovih ugovora, “prenaduvane” cene kao i na povećanje spoljnog duga Srbije. Pojedini analitičari na N1 i Nova S takođe periodično upozoravaju da je Srbija u riziku da postane zavisna od pojedinih zemalja, posebno Kine, s obzirom na rastuće zaduživanje kroz njihove kredite sa povoljnim kamatama, ali i uz uslove koji uključuju angažovanje isključivo kineskih izvođača radova i često kineske radne snage.
Rezultate našeg poslednjeg decembarskog istraživanja o ovoj i povezanim temama možete videti u vizuelizaciji u prilogu:
