Kada se radi o spoljnoj politici Srbije, ona u anketama o stavovima građana generiše različita osećanja. Od početka rata u Ukrajini po brojnim pitanjima, javno mnjenja postaje više polarizovano. To je primetno o pitanjima poput odnosa prema Rusiji, članstvu u Evropskoj uniji, odnosima prema državama regiona, ali i pitanju članstva u NATO-u. Iako je članstvo u Severnoatlanskoj alijansi već nekoliko decenija tabu tema u većinskoj populaciji Srbije, sve zategnutiji odnosi Zapada i Rusije, ali i geografsko širenje NATO-a u našem regionu postavili su nova pitanja i pred domaće biračko telo. Jedan deo biračkog tela je po ovom pitanju od početka rata u Ukrajini promenio svoj stav u smeru veće otvorenosti oko ove ideje.
Naša organizacija je kroz anketiranje stavova građana od marta 2022. na svaka dva meseca i o ovom pitanju pokušala da isprati navedene trendove. Kroz upitnike o stavovima populacije Srbije pokušali smo da saznamo da li bi i sa kojom sigurnošću podržali ovu ideju. Na primeru prvih godinu dana praćenja kretanja javnog mnjenja, od juna 2022. do juna 2023, primetno je da se takav trend desio. Iako navedeni viši procenti podrške nisu ni blizu natpolovične većine ili izjednačenog rezultata, oni predstavljaju poboljšanje.
U našoj junskoj anketi, članstvo u NATO-u bi sigurno ili verovatno podržalo 9,8% građana Srbije, bez neizjašnjenih birača. Od juna do oktobra taj procenat skače i do 13%, da bi se u naredne tri ankete (decembar, mart i maj) zadržao na oko 14% ispitanika koji bi sigurno ili verovatno podržali takav spoljnopolitički potez. Taj rast se nastavio, ali sporijim tempom, te je do juna 2023. podrška za NATO članstvo Srbije skočila na oko 16%.
Postavlja se pitanje, zašto se ovaj trend desio, ako se izuzme generalna evropska polarizacija odnosa povodom rata u Ukrajini i ulaska Finske i Švedske u ovaj savez. On se najbolje može objasniti analitičkim ulaskom u demografsku strukturu podrške, kao i u kojim grupama se konkretno zabeležio rast. Najveći zabeleženi procenat birača u junskom istraživanju koji je za NATO članstvo (16%) prisutan je u još višim procentima u demografskim grupama kao što su: ljudi sa visokim obrazovanjem (32%), ljudi koji žive u Beogradu (20%), stanovnici Vojvodine (16,5%) i glasači građanske opozicije (oko 50%). Podrška je u proseku viša kod muškaraca nego kod žena (19% prema 13%).
Analizom podataka može se zaključiti da je podrška za NATO članstvo posledica globalne polarizacije odnosa, koja je značajan broj ljudi koji su bili sigurni za članstvo u Evropskoj uniji, pomerila i po pitanju atlanskih integracija u smeru članstva. Rat u Ukrajini je pitanje NATO-a učinio dodatno kompatibilnijim evropskim integracijama, te je značajan udeo građanstva koji je bio proevropski orijentisan postao zainteresovan i da podrži potpunu političku promenu kursa spoljne politike Srbije prema Zapadu.
