Dok je većina građana u ovoj nemiloj pojavi videla opasnost za svoju bezbednost, tadašnji socijaldemokratski kancelar Gerhard Šreder, video je i priliku za sebe. Izbori su bili veoma blizu, a njegova partija SPD zaostajala je u odnosu na opozicione demohrišćane nekoliko procentnih poena. Dok je opozicioni kancelarski kandidat Edmund Štojber bio na odmoru na severu Nemačke, Gerhard Šreder je navukao čizme, obukao kabanicu i uputio se ka poplavljenim područijima. Dok mu se bavarski demohrišćanin Štojber pridružio sa zakašnjenjem, aktuelni kancelar je već uspeo da projektuje imidž operativnog i sposobnog čoveka na čelu izvršne vlasti.
U samom finišu kampanje, Šreder je uspeo da popravi rejting i na izbornim mestima sačuva svoju kancelarsku poziciju. U Istočnoj Nemačkoj uspeo je da svojom operativnošću privuče glasove sa tvrde levice, dok su njegovi partneri zeleni takođe ojačali na retorici da su poplave posledica klimatskih promena, na koje kao partija stalno upozoravaju. Ovo je bilo dovoljno da Šreder opstane na vlasti, te je ova elementarna nepogoda i snalaženje predsednika vlade u njoj, bilo ključno.
Ovogodišnja tragedija i nemački političari
Julske poplave u Nemačkoj takođe se dešavaju pred izbore i po svom obimu prevazilaze bilo koje u prethodnih 200 godina. Čak 160 ljudi je do sada poginulo i 170 se vode kao nestali, što su direktne posledica nastalog haosa i loše reakcije nadležnih lokalnih samouprava. Učinjena je ogromna materijalna šteta, a zbrisana je celokupna imovina ljudi u mnogim selima širom Zapadne Nemačke.
Kada je u pitanju ovakva nacionalna tragedija, a naročito ona koja se dešava pred važne parlamentarne izbore, bilo je teško očekivati da se političari neće oglašavati. Većina nemačkih pretendenata na vlast je naučila lekciju Edmunda Štojblera. Inercija u vanrednim situacijama nije najbolja izborna strategija, a adresiranje briga ugroženih građana i elementarna empatija predstavljaju osnove adekvatnog političkog ponašanja. Ovo su poslušali i političari koji se kandiduju i oni čija funkcija ne zavisi od izbora 26. septembra.
Ono što ove izbore razlikuje od prethodnih je što se aktuelna kancelarka na njima ne kandiduje. U američkoj politici ovaj vid političara naziva se „lame duck“, odnosno političar koji je na funkciji i koji se ne takmiči da na njoj ostane. Bez obzira što joj politički koža nije ugrožena, kancelarka Angela Merkel posetila je u nedelju poplavljeno selo Šuld i uverila meštane da će dobiti pomoć. Slično je učinio i predsednik Nemačke, Valter Štajmajer, koji je izrazio solidarnost sa oštećenim građanima. Međutim , funkcija predsednika u ovoj državi je ceremonijalna, te se ni za ovaj nastup ne može reći da ima motivaciju u izbornom oportunizmu.
Političari koji se nadaju da će nakon 26. septembra zameniti aktuelnu kancelarku, naravno nisu propustili priliku da se pokažu u odnosu na ovo pitanje. Neki su u tome bili uspešni, a neki i ne toliko.
Predizborni oportunizam
Ukoliko se pogledaju ankete od početka ove godine, primetno je da je aktuelna vladajuća partija CDU u kontinuitetu najjača partija sa oko 29%. U aprilu i maju izgubila je vođstvo u odnosu na zelene zbog haosa oko posledica pandemije i korupcionaških afera, ali se nakon toga povratila i stabilizovala na +10% razlike. Ako zadrže ovu prednost do septembra, demohrišćani bi na već 16 godina kontinuirane vlasti dobili još jedan mandat.
Iz tog razloga, ova partija je najmanje želela događaj koji bi potencijalno mogao da promeni percepciju birača i odnos snaga. Nemački birači su poznati kao relativno konzervativni i oprezni, te velika prednost u istraživanjima i pozicija vlasti naročito daju prednosti na biračkom mestu. Ono što svakako vladajuća partija nije želela je da se katastrofalne poplave dese u regionu u kom je na vlasti njihov kancelarski kandidat, Armin Lašet.
Takođe, gaf kancelarskog kandidata Lašeta prilikom posete poplavljenim krajevima nije bio od pomoći. Dok je predsednik Štajnmajer slao emotivne poruke, kamera je uhvatila u pozadini demohrišćanskog kandidata kako se sa svojim saradnicima napadno smeje u međusobnom razgovoru. Lašet se izvinio i nastavio posete poplavljenim krajevima, ali će ovaj događaj izvesno ostati kao minus iz kampanje.
Na drugoj strani, zeleni mogu smatrati ovaj događaj i solidnom prilikom za svoju političku agendu. Iako je partija bila opreznija u slanju direktnih poruka da su ekstremne vremenske posledice klimatskih promena, očekivano je da će birači sami povući ovaj zaključak. Kada se 2011. desila nuklearna tragedija u Fukušimi, zeleni su u anketama povećali svoj rejting preko noći skoro trostruko. Kao partija koja je od 1980-ih bila protiv nuklearnih elektrana, kratkoročno je profitirala od ovog događaja tada.
Osim nemačkih političara, definitivno su i birači naučili lekciju i neće tek tako nagraditi oportune PR nastupe, već će izvesno meriti konkretno delovanje i rezultate.
Kalkulacija zelenih je da će povratak teme životne sredine u centar zbivanja skrenuti misli glasača ka ovom problemu, što pogoduje partiji čija je glavna programska karakteristika upravo briga o životnoj sredini. Ankete trenutno ne beleže veće promene u rejtinzima, a za to su moguće zaslužne afere oko kvalifikacija i biografije kancelarske kandidatkinje zelenih, Anelene Berbok. Stranka se nalazi na oko 19%, što je 5% do 6% manje od anketa iz aprila i maja.
Socijaldemokrate sa treće strane žele da se dokažu kao kompetentni i solidarni u ovoj situaciji. Premijerka socijaldemokratkinja iz poplavljene Rajne-Palatinat, Malu Drajer, pokazala se kao artikulisana i empatična. Ministar finansija i kancelarski kandidat ove stranke, Olaf Šolc, posetio je Arvajler i obećao hitnu državnu pomoć ugroženim regionima. U anketama takođe nije primećeno većih promena rejtinga oko ove partije i nalazi se na oko 16%.
Efekat poplava i izbori
Kada se dešavaju velike opasnosti po bezbednost građana, najčešće se javlja takozvani efekat „okupljanja oko zastave“. Taj efekat podrazumeva da se građani zbog ugroženosti okupljaju oko trenutne vlasti i nisu spremni da je tako lako menjaju. Udžbenički primer ovoga je svakako rast rejtinga.
Džordža Buša 2001. nakon terorističkih napada 11. septembra. On je u par dana zabeležio skok rejtinga sa 50% na 90%. Slično se desilo i sa većinom nacionalnih lidera na Zapadu u prvim mesecima pandemije COVID-19, što se kroz naredne mesece menjalo u odnosu na dalje korake. Demohrišćani su kroz 2020. baš na ovaj način vratili svoj posustali rejting. Tokom prvih meseci pandemije vratili su podršku koju su izgubili tokom migrantske krize, iako su postojale sumnje u kvalitet odgovora vlasti na ovu krizu.
Ne bi trebalo isključiti da ukoliko se pokažu kao kompetentna snaga vlasti i birači zaborave na gaf Armina Lašeta, da demohrišćani mogu samo potvrditi svoju prednost do septembra. Zeleni kao najveći izazivači ne uspevaju trenutno da artikulišu jaču kritiku, a dobrim delom su u defanzivi zbog kontroverzi oko svoje liderke. Desničarska Alternativa za Nemačku deluje da je izgubila goriva od kraja migrantske krize, a ostale partije su zarobljene u svojim nišama.
Ukoliko bi se gledalo iz dosadašnjih iskustava, dve trenutno najjače stranke imaju priliku. Prebacivanje političke diskusije na temu životne sredine, svakako predstavlja prirodni teren za zelene i njihovu političku poruku. Na drugoj strani, nekoliko „šrederovskih“ momenata vlasti mogu samo zabetonirati aktuelnu prednost i sentiment birača da promena nije vredna rizika.
Koji god ishod da se desi, trenutno deluje da tragične poplave jesu donele ogromne štete običnim građanima, a da nisu donele naročito primetne benefite nemačkim političarima koji pretenduju da dođu na vlast. Iz ugla građana to može biti korisno, jer će se svi političari truditi da im pruže pomoć, a da od toga definitivno niko neće tako lako profitirati. Osim nemačkih političara, definitvno su i birači izgleda naučili lekciju i neće tek tako nagraditi oportune PR nastupe, već će izvesno meriti konkretno delovanje i rezultate.
Tekst je originalno objavljen 22. jula 2021. na portalu Nova.rs
