Južna nemačka pokrajina Bavarska predstavlja najveću pokrajinu po površini, a po broju stanovnika i po veličini BDP se nalazi na drugom mestu, odmah iza Severne-Rajne Vestfalije. Svetski giganti kao što su: Alijanc, Simens, HVB, Hipo RE Holding, Linde, Adidas, Audi, BMW, MAN, Erdinger, zatim razvijen turizam, fudbalski klub Bajern, ali i mnogobrojne druge kompanije razlog su zbog kojeg je Bavarska prethodnih decenija bila san svih Nemaca. Najmanja stopa nezapolsnosti i BDP po glavi stanovnika od preko 45.000 evra su samo pokazatelji dobrog života Bavaraca. Međutim, prethodnih godina Evropu je pogodila velika migrantska kriza koja je uzdrmala čak i ekonomski izuzetno stabilnu Bavarsku koja se nalazi na granici sa Austrijom i na taj način predstavlja deo direktne rute migranata. Konzervativna priroda Bavaraca podrazumevala je oštar stav prema migrantima od samog početka krize. CSU kao najmanji partner velike koalicije sa sestrinskom CDU i SPD nije bio u mogućnosti da nameće svoju politiku onoliko koliko je to mogla Angela Merkel. Zalagavši se za otvorene granice, Angela Merkel je rizikovala da izgubi određeni broj glasova na polu desnog konzervativnog centra, dobivši priliku da uđe u glasačko telo levog centra. Kao što se može primetiti, ta ideja je prošla i Angela Merkel je uspela da oformi i četvrtu vladu na čijem je čelu. Međutim, svesno skretanje ka centru ostavilo je prostora za jačanje Alternative za Nemačku kao ekstremno desničarske partije. U ovom skretanju najviše su nastradale CSU i SPD kao stranke koje su izgubile svoj identitet i poverenje birača tokom praćenja politike kancelarke Merkel.

Razloga što se CSU u anketama ne kotira dobro kao prethodnih godina ima puno, a jedan od njih bi se mogao okarakterisati kao ključni. Horst Zehofer, dugogodišnji premijer Bavarske, a od ove godine ministar unutrašnjih poslova Nemačke. Nakon neslaganja sa Merkelovom oko pitanja migranata, Zehofer je podigao nivo važnosti ovog pitanja na sam vrh lestvice. Bilo je priča da će i bez podrške vlade samostalno krenuti u oštriju kontrolu granica, pa je potom ponudio ostavku na mesto saveznog ministra, da bi na kraju ostao član vlade uz minimalne ustupke od kancelarke. Birači su ovakvo ponašanje lidera stranke protumačili nedoslednim i neozbiljnim i bilo je za očekivati da se nakon svega povuče sa čela stranke i prepusti svojim kolegama da pokušaju da vrate poverenje birača. Ipak, nedavno je izjavio da „on nema nikakve veze sa Bavarskom u ovom trenutku i da je posvećen poslu saveznog ministra, kao i da celokupnu kampanju i strategiju za izbore vodi i formuliše trenutni premijer Bavarske Markus Zeder sa svojim saradnicima.“

Istraživanja koja su prethodnih dana obelodanila najveće i najpouzdanije nemačke agencije predviđaju scenario prema kojem bi CSU dobio oko 35% glasova, odmah iza bi se našli Zeleni sa 17,5%, pa zatim i tri partije sa podrškom koja varira između 10 i 13 procenta (socijaldemokrate, Alternativa i Slobodni glasači, opcija koja nema podršku na saveznom nivou, ali je vrlo aktuelna na nivou Bavarske i predstavljaju je nezavisni kandidati). U tom scenariju, cenzus je oboriva prepreka za liberale, ali ne i za levičare koji na saveznom nivou imaju podršku od oko 10%. Postoje dve realne koalicione opcije nakon ovih pokrajinskih izbora. Ukoliko se ne dogodi čudo i CSU ne osvoji veći procenat od predviđenog, a uz to FDP ne ostane ispod cenzusa i na taj način omogući ostalim partijama po neki mandat više, realno je da gledamo koaliciju Zelenih i CSU ili koaliciju CSU, liberala i nezavisnih poslanika. Prva opcija je već oprobana u saveznoj državi Baden Virtenberg i tamo dobro funkcioniše, tako da je očekivano da ova opcija bude prva na listi želja Markusa Zedera nakon izbora. Ukoliko do dogovora ne dođe, a liberali budu preko cenzusa izvesno je da će se napraviti nova koalicija liberala i konzervativaca po uzoru na onu iz 2008. godine. Ukoliko ni ta koalicija ne bude oformljena, moglo bi da dođe do nove političke krize u Nemačkoj koja bi bila novi udar na kancelarku Merkel koja je u trenutnom mandatu već neutralisala nekoliko kriza. Taj problem mogao bi da se prenese i na predstojeće izbore u Esenu, ali i na evropske izbore koji se održavaju sredinom sledeće godine.

Izbori koji se održavaju u nedelju pokazaće u šta je Nemcima ključne važnosti. Hrišćansko-socijalna unija je godinama unazad bila simbol identiteta i jake ekonomije. U ovom trenutku se čini da je za obe kategorije dobila jaku konkurenciju, a pritom ne deluje da je preterano okrenuta modernom razvoju i zelenim politikama. Da li će građani još jednom nagraditi CSU za dobro stanje ekonomije, Alternativu za Nemačku zbog oštrog protivljenja migrantima i na taj način dodavanja na značaju identitetu Bavaraca ili će podršku ovog puta dobiti partije koje se bave „lakšim“ temama?

[contact-form-7 id=“1383″ title=“Pretplata“]

Objava Da li je jaka ekonomija ključ do sigurne pobede na izborima? se prvo pojavila na Novi treći put.

Sukob na relaciji Merkel – Zehofer

Dvoje lidera partija pre nekoliko dana ušli su u otvoren sukob po pitanju migranata. Odmah nakon izbora prošle godine, bilo je jasno da će CSU morati da se vrati svojoj izvornoj politici po mnogim pitanjima, među kojima je i pitanje migranata. Razlog zbog kojeg je ovaj zaokret bio neophodan jeste znatno slabiji rezultat CSU u odnosu na izbore 2013, a istovremeno i ogroman skok AfD u Bavarskoj. Hrišćansko socijalna unija (CSU) je sestrinska partija Hrišćansko demokratske unije (CDU) koja funkcioniše samo na teritoriji ove pokrajine. U odnosu na CDU, CSU je uvek više naginjala udesno, međutim, morala je da se približi stavovima koalicionog partnera zarad boljeg ukupnog rezultata na nivou cele Nemačke. Čini se da su je ta pomeranja koštala boljeg rezultata na prethodnim izborima i istovremeno ostavila prostora za novu opciju kao što je Alternativa, na desnom polu. Horst Zehofer, koji u novoj Vladi obavlja i funkciju ministra unutrašnjih poslova, objavio je da sprema plan u 63 tačke kojim će pokušati da reši pitanje migranata. Ovaj plan predviđa da migrantima kojima je prethodno odbijen zahtev za azil u Nemačkoj i koji su se prijavili za azil u nekoj drugoj zemlji, ne bude odobren zahtev. Sukob između Merkelove i Zehofera nastao je navodno samo oko jedne tačke – slanje migranata van granica. Angela Merkel se i dalje zalaže za rešenje na nivou cele EU, dok se Zehofer udaljava od ove ideje i počinje da zagovara stranu da problem migranata mora da se reši u Nemačkoj. Kancelarka je nakon prethodnih izbora i dugih pregovora oko sastavljanja Vlade prošla prilično oštećena što se političke snage tiče. Iz tog razloga je interes Angele Merkel da CSU i SPD po svaku cenu zadrži u Vladi, te zbog toga i ne bi trebalo da čudi što je tokom koalicionih dogovora SPD-u dala značajne ustupke u vidu brojnih resora (finansije, spoljni poslovi, rad i socijalna politika i drugi), iako su socijaldemorkate po rezultatu i rejtingu nikada slabiji. Zehofer je čak izjavio i da će, u slučaju da ne uspe da se dogovori sa Merkelovom oko zajedničkog rešenja, sam krenuti u realizaciju svog plana. U tom slučaju, kancelarki ne bi preostalo ništa drugo osim da smeni svog ministra i na taj način izbaci CSU iz vladajuće većine. Istovremeno sa problemima unutar predizborne koalicije, postizborni partner Angele Merkel, SPD, najavljuje svoj plan za rešenje problema migranata koji će se zasigurno u velikoj meri razlikovati od plana CSU.

Izbori u Bavarskoj

Ankete koje su ovih dana dostupne javnosti pokazuju da javnost sa odobravanjem gleda na poteze Horsta Zehofera u vidu povećanja rejtinga CSU za nekoliko procenata. U ovom trenutku deluje da će CSU osvojiti veći broj glasova na izborima u državi Bavarskoj nego što je osvojio u istoj oblasti kada su se održali savezni izbori prošle godine. U skladu sa tim informacijama, postavlja se i pitanje koliko je iskrena namera Horsta Zehofera da problem migranata bude rešen na duže staze i da li je ovakvo raspoloženje samo predizborna kampanja. Pitanje imigracije u izrazito bogatoj Bavarskoj odnosi se na strahove u sferi bezbednosnih i identitetskih pitanja, koje je CSU-ov diskurs o „redu i zakonu“ ili nativistički diskurs vezan za identitet ranije uspešno pogađao. U situaciji sedenja u Vladi sa Angelom Merkel i tek nefikasnim bunjenjnem oko njene politike “otvorenih vrata” prema imigraciji, preusmerila je podršku ka drugim opcijama poput FDP i AfD koji su najviše porasli što se podrške tiče. Obe konkurentske partije su nastupile konzervativno po pitanju imigracije, FDP upakovano i AfD radikalnije, te je FDP duplirao podršku, a AfD triplirao podršku u Bavarskoj.

Unutrašnji front u CDU

Osim sukoba Angele Merkel sa Zehoferom i njegovom CSU, postoji i rizik od unutarstranačkih previranja koja mogu poremetiti njenu poziciju. Potencijalni pad Vlade i izazivanje novih izbora mogu probuditi poznate unutarpartijske konkurente kancelarke. Pobuna unutar CDU-a sigurno neće doći iz centrističkog pravca od lojalnog Petera Altmajera, ali može doći od desničarskih mlađih elemenata poput Jensa Špana. Iako je kao protivnik politike kancelarke prema imigraciji “smiren” dobijanjem na vođenje ministarstvo zdravlja u novoj Vladi, ne bismo trebali biti iznenađeni ozbiljnijom bunom u potencijanoj kriznoj situaciji. Čak bi i anti-migrantski predsednik CDU-a bio dosta lakši sagovornik za CSU, ali prilično veliki problem za druge koalicione partnere.

Situacija u Italiji i drugim državama

Novoformirana desničarska vladajuća većina u Italiji već prvih dana funkcionisanja imala je priliku da pokaže svoje mišljenje o migrantima. Novi ministar unutrašnjih poslova Italije i lider desničarske Lige, Mateo Salvini, odbio je da primi brod sa 629 spasenih migranata u italijanske luke i pokušao da izdejstvuje njihov transport na Maltu. Pravac novoformirane italijanske Vlade ide u pravcu zaustavljanja migranata pri ulasku u Italiju i to svakako utiče i na ostale članice EU, te zbog toga ne čudi i to što se baš sada javlja tema migracija i u Nemačkoj i u Francuskoj, ali i u drugim državama Evrope. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc je pozvao na stvaranje osovine između Nemačke, Austrije i Italije po pitanju rešavanja ovog pitanja.

Može li Merkelova da nastavi i bez CSU?

Trenutna koalicija u Bundestagu ima 399 od 709 poslanika, a 46 od tih 399 su u parlament ušli „na kvoti“ CSU. Ukoliko bi zaista došlo do raspada koalicije CDU i CSU, CDU i SPD bi ostali na 353 poslanika u parlamentu i nedostajalo bi im dvoje ljudi da imaju većinu. Postavljaju se i pitanja da li bi ceo CSU podržao odluku o izlasku iz koalicije, kao i da li bi ceo CDU ostao uz Merkelovu u novoj konstelaciji snaga. Još uvek je prerano da se priča o ovome, ali je definitivno znatno realnija opcija novih izbora od one da na vlasti ostanu CDU i SPD samostalno.

Kakve rezultate možemo očekivati ukoliko dođe do novih izbora?

Vodeće agencije za istraživanje javnog mnjenja još uvek se ne usuđuju da rejtinge CDU i CSU mere odvojeno. U odnosu na prethodne izbore, vladajuće stranke i FDP su u blagom ili nešto jačem padu, dok su ekstremne stranke levice i desnice, Linke i AfD u porastu. Zeleni, kao stranka levog centra bez potpune političke platforme, uspevaju da iskoriste povoljan trenutak i povećaju svoj rejting na konto umerenijih opcija. Ukoliko bi se izbori održali sledeće nedelje, gotovo da ne bi bilo moguće očekivati većinu CDU i SPD. U skaldu sa tim, Zeleni i FDP bi imali još jaču pregovaračku poziciju nego što su imali pre nekoliko meseci kada su pregovarali sa Angelom Merkel o formiranju nove Vlade, do čega nije došlo. Što se tiče SPD, njima je u interesu umerena Vlada statusa quo gde bi planirana uvećana socijalna davanja Vlade udovoljila deo tradicionalne baze pred nove izbore.

[contact-form-7 id=“1383″ title=“Pretplata“]

Objava Kriza koalicije – konačni pad Angele Merkel? se prvo pojavila na Novi treći put.