fbpx

Novi treći put

Tag: Amerika

Da li će zapadne demokratije (od)braniti Tajvan?

Da li će zapadne demokratije (od)braniti Tajvan?

“Država Tajvan” – ovu kratku sintagmu upotrebio je pre par nedelja američki državni sekretar, Entoni Blinken, u jednom od obraćanja. Koliko god može delovati banalno ili nevažno, predstavlja veliki presedan. Od perioda Reganovih „šest uveravanja“ na temu odnosa Tajvana i Kine, SAD su imale prilično rezervisan pristup prema statusu ove ostrvske države. Nove okolnosti pokazuju da će se izgleda taj pristup promeniti.
Jačanje kineske političke moći, koja se iz ekonomske sfere prelila i na vojnu, podrazumeva i promenu paradigme. Vlast Komunističke partije Kine sve je asertivnija, a iz zvaničnih dokumenata izbacila je formulaciju da se radi o državi nužno orijentisanoj ka miru. Nakon brutalnog obračunavanja sa otporom u Hong Kongu, tajvanske vlasti i građani prilično su svesni da mogu biti sledeći na meti.
Kineski vladajući komunisti i dan danas sanjaju da pod svoju direktnu kontrolu stave ostrvo na kom vladaju naslednici njihovih neprijatelja iz građanskog rata. Kineski borbeni avioni periodično povređuju tajvanski vazdušni prostor, a Kina sprovodi i vojne vežbe u severnom i južnom delu Tajvanskog moreuza.
Za Tajvan glavno pitanje ostaje, da li bi u slučaju invazije mogli da računaju na ključnu pomoć zapadnih demokratija.
Nastavite čitanje
Zašto su Švedska i Finska nikad bliže NATO-u

Zašto su Švedska i Finska nikad bliže NATO-u

Pred sam kraj prošle godine, na jednoj od poslednjih sednica u 2020, švedski parlament napravio je neobičan presedan. Unutar Riksdaga grupisala se većina poslanika, koja je izglasala takozvanu „NATO opciju“ za Švedsku. Ovim glasanjem parlament ove skandinavske države, ukinuo je zakonske prepreke da ova država postane članica NATO-a ukoliko se u budućnosti odluči za to.
Slična situacija, iako par decenija ranije, desila se i u susednoj Finskoj. Dve tradicionalno neutralne države, u prethodnih par decenija prilično su se približile NATO-u. U praktičnom smislu, nivo saradnje Švedske i Finske sa Severnoatlanskom alijansom je u poslednjih par godina dostigao svoj vrhunac.
Obe države obavljaju brojne vojne vežbe sa NATO članicama, a u Helsinkiju je pre tri godine otvorena kancelarija za borbu protiv hibridnih pretnji upućenih ka NATO i EU. U praksi njihovo delovanje je identično delovanju 30 članica Severnoatlanske alijanse.
Ono što se postavlja kao pitanje je da li će u narednom periodu to i formalno postati?
Nastavite čitanje
Šta Bajdenova administracija očekuje od NATO-a?

Šta Bajdenova administracija očekuje od NATO-a?

„Amerika želi da oživi svoj odnos sa Alijansom!“
Ovom rečenicom novi američki sekretar odbrane, Lojd Ostin, započeo je svoje izlaganje na poslednjem sastanku ministra odbrane NATO članica. Poruka je bila jasna. Sa jedne strane, evropski saveznici mogli su da odahnu i da budu sigurni da neće imati posla sa malicioznim predsednikom u Vašingtonu. Sa druge strane, Kina i Rusija su dobile poruku da će SAD pokušati da više utiču na svoje evropske partnere.
Slične poruke ka spolja slao je i novi američki predsednik Džo Bajden, kao i državni sekretar Entoni Blinken. Nakon četiri godine mandata Donalda Trampa, atlansko savezništvo primilo je više udaraca, te je francuski predsednik Makron u jednoj izjavi čak NATO proglasio „mrtvim savezom“. Prethodni američki predsednik intenzivno je vršio pritisak na Evropljane da troše značajno više na odbranu, a paralelno delovao unilateralno i bez konsultacije sa saveznicima.
Iako Trampov pristup odlazi u istoriju, te se može očekivati dobronamerniji pristup Bajdena, postavlja se pitanje šta su očekivanja sa obe strane. Problemi u transatlanskim odnosima koje je prethodni predsednik naglašavao i koristio u populističke svrhe, su strukturni i neće nestati preko noći. Lojd Ostin i Entoni Blinken imaće ozbiljan zadatak da redizajniraju NATO u odnosu na nove svetske okolnosti, jer ni Evropljani nisu sigurni u to šta zapravo žele.
Nastavite čitanje