Kineski ministar spoljnih poslova Wang Yi i Vladimir Putin - Пресс-служба Президента Российской Федерации
Kineski ministar spoljnih poslova Wang Yi i Vladimir Putin - Пресс-служба Президента Российской Федерации

Kina nema nameru da tone sa Rusijom

Četvrtog februara ove godine, uoči otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Pekingu, sastali su se ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik zemlje domaćina Si Đinping. Izgledalo je da je prijateljstvo dva autokratska lidera nesalomivo i da je saradnja Rusije i Kine dosegla novi vrhunac.

Osim osuda upućenih Zapadu i liberalnim demokratijama širom sveta, Rusija i Kina su potpisale novi energetski 30-godišnji ugovor vredan 118 milijardi dolara, kojim će Rusija snabdevati Kinu sa dodatnih 10 milijardi kubnih metara prirodnog gasa preko gasovoda koji će prolaziti kroz istočnu Kinu. Slike ujedinjene Kine i Rusije aktivirale su crvene lampice u Vašingtonu, Briselu, Tokiju i Kanberi, što je zasigurno bio i glavni cilj performansa Si Đinpinga.

Tada je nebo nad Ukrajinom još uvek bilo čisto, „republike“ Donjeck i Lugansk načelno sastavni deo Ukrajine, a ruske trupe i dalje ušančene na zapadnoj granici Rusije. Za Peking, besplatno je bilo saosećati se sa stavom Rusije prema širenju NATO-a na istok, a sasvim nešto drugo podržati agresorski rat i napad na samu Ukrajinu.

Putinova objava rata prouzrokovala je opštu paniku u Komunističkoj partiji Kine. U DŽongnanhaju, prizor kakav nije viđen gotovo 10 godina: Malo veće politbiroa, najvišeg organa Partije, zasedalo je više od nedelju dana pokušavajući da formuliše optimalan odgovor Kine.

Medijima i nižim zvaničnicima su date oprečne i šizofrene instrukcije: ne spominjati reči „agresija“ i „Ukrajina“, ali braniti teritorijalni integritet svih država, saosećati se sa Rusijom, ali i podsećati na ulogu iste u veku poniženja Kine i slaviti pola veka od posete predsednika Niksona i normalizacije odnosa sa SAD-om.

U petak je Kina konačno izašla sa nešto konzistentnijim stavom: ministar spoljnih poslova Vang Ji je izjavio da je teritorijalni integritet Ukrajine neosporiv, sam Si je savetovao Putina da se vrati pregovorima, a kineska podrška Rusiji u SB UN je izostala.

Jasno je da Kina, identično kao 2014. godine posle agresije na Krim, ne planira da bude uvučena u ekonomski ponor koji očekuje sankcionisanu i izolovanu Rusiju. Kinesko podržavanje Putinove vojne avanture bi trajno degradiralo odnose sa EU i SAD, glavnim globalnim silama.

Kina decenijama sanja istinski multipolaran svet, a ne rigidnu podelu na hladnoratovske blokove u kojoj bi ona završila sa najslabijim od 3 igrača. Predstava u Pekingu je upravo imala suprotne rezultate, predstavivši pakt Kine i Rusije daleko moćnijim od onoga što u suštini jeste – pakt o nenapadanju.

Kina decenijama sanja istinski multipolaran svet, a ne rigidnu podelu na hladnoratovske blokove u kojoj bi ona završila sa najslabijim od 3 igrača.

Odnos Rusije i Kine se percipira kao odnos dva jednaka partnera samo zato što Si Đinping smatra to najpovoljnijom formom, poučen kobnim greškama hijerarhijske strukture za vreme Staljina i Mao Cedunga. Ekonomija Rusije je šest puta manja od kineske; SAD i EU su kao ekonomski partneri su neupitno važniji za dalji razvoj ekonomije Kine.

Čak i sa rastom robne razmene između Kine i Rusije, ona i dalje više od 4 puta manja nego ona sa Sjedinjenim državama ili Evropskom unijom; a sama Rusija nije čak ni u prvih 10 najvećih trgovinskih partnera Kine.

Ne radi se samo o deterioraciji odnosa sa EU i SAD, već i odnosima u samoj istočnoj Aziji. Strategija „5 tačaka mirne koegzistencije“ legendarnog premijera DŽu Enlaja čini sam temelj spoljne politike Kine već 80 godina, koji bi trajno bio narušen direktnim podržavanjem ruske agresije.

Kinezi već nervozno osluškuju događaje u okruženju: rapidnu modernizaciju japanske vojske pod palicom premijera Fumia Kišide, novu percepciju Kine kao pretnje u južnokorejskim predsedničkim debatama i naravno Tajvan, gde Kina vidi sebe u ulozi Ukrajine, a ne Rusije ili ruskih separatista.

Na kraju, ne treba zaboraviti na dobre odnose koje Kina ima sa Ukrajinom. Kina je uložila desetine milijardi dolara u infrastrukturne i energetske projekte širom Ukrajine. Planirano je da država bude glavna karika evropskog dela Pojasa i puta.

Kina je i 2014. nedvosmisleno podržala teritorijalni integritet Ukrajine, a ove godine Si Đinping je lično čestitao predsedniku Zelenskom 30. godišnjicu bilateralnih odnosa ove dve države. Kina bi želela da održi strateško partnerstvo sa Rusijom, sačuva svoje ekonomske interese u Ukrajini, produbi saradnju sa EU, spreči da sankcije Zapada previše oslabe Moskvu – sve dok istovremeno radi na poboljšanju odnosa sa Vašingtonom. Ostvarivanje svakog od ovih ciljeva ponaosob je izvodljivo; ostvarivanje svih njih istovremeno je nemoguća misija za Kinu.

Tekst je originalno objavljen u dnevnom listu Danas 03.03.2022.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Slični tekstovi

Emnauel Makron u Moskvi - Presidential Executive Office of Russia
Evropska unija
Dimitrije Milić
Francusko skretanje udesno

Nakon pobede Emanuela Makrona na predsedničkim izborima u Francuskoj pre nekoliko nedelja, jedna od glavnih vesti danas je okupljanje francuske levice. Takvo ujedinjavanje ima veću težinu, ukoliko se uzme u obzir tradicionalna posvađanost različitih levih stranaka i pokreta u ovoj državi.

Nastavi čitanje »
Rodrigo Curi
Evropska unija
Dimitrije Milić
Portugalske lekcije u ekološkoj tranziciji

Trenutni energetski problemi u Evropi, izazvani dobrim delom ratom u Ukrajini i njegovim političkim posledicama, bacili su senku na ekološka pitanja. Iako se klimatske promene sigurno neće pauzirati zbog vanrednih političkih okolnosti u Evropi, deluje da se baš to dogodilo u medijima. Ugalj, kao energent koji je kroz istoriju doprineo sa najviše štetnih emisija, pre sukoba u Ukrajini imao je sve lošiju perspektivu. Brojne vlade su najavile da će ga izbaciti iz upotrebe do 2030. na svojoj teritoriji, a u mnogim državama našao se u poziciji sve manje profitabilnosti. Danas je priča o uglju i njegovom izbacivanju iz upotrebe na marginama.

Nastavi čitanje »
Arkrik - willian justen
Sjedinjene Američke Države
Dimitrije Milić
Politički i ekološki rizici otopljavanja Arktika

Praktično svakog meseca do medija stižu zabrinjavajuće vesti o brzom otopljavanju na Arktiku i neočekivanom tempu gubljenja slojeva leda u najsevernijem delu sveta. Po poslednjim procenama taj tempo nestajanja predstavlja preko 10 odsto po svakoj dekadi koja prolazi, sa tendencijama dodatnog ubrazanja. Takođe, brojne analize su ukazivale na negativne efekte ovog trenda koji će se devastirajuće odraziti po svetske temperature, nivo mora, morski živi svet, kao i globalno na klimatske promene. Najčešći simbol ovog ekološkog rizika baš zato su slike belog medveda na santi leda koja se topi.

Nastavi čitanje »