Kineski ministar spoljnih poslova Wang Yi i Vladimir Putin - Пресс-служба Президента Российской Федерации
Kineski ministar spoljnih poslova Wang Yi i Vladimir Putin - Пресс-служба Президента Российской Федерации

Kina nema nameru da tone sa Rusijom

Četvrtog februara ove godine, uoči otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Pekingu, sastali su se ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik zemlje domaćina Si Đinping. Izgledalo je da je prijateljstvo dva autokratska lidera nesalomivo i da je saradnja Rusije i Kine dosegla novi vrhunac.

Osim osuda upućenih Zapadu i liberalnim demokratijama širom sveta, Rusija i Kina su potpisale novi energetski 30-godišnji ugovor vredan 118 milijardi dolara, kojim će Rusija snabdevati Kinu sa dodatnih 10 milijardi kubnih metara prirodnog gasa preko gasovoda koji će prolaziti kroz istočnu Kinu. Slike ujedinjene Kine i Rusije aktivirale su crvene lampice u Vašingtonu, Briselu, Tokiju i Kanberi, što je zasigurno bio i glavni cilj performansa Si Đinpinga.

Tada je nebo nad Ukrajinom još uvek bilo čisto, „republike“ Donjeck i Lugansk načelno sastavni deo Ukrajine, a ruske trupe i dalje ušančene na zapadnoj granici Rusije. Za Peking, besplatno je bilo saosećati se sa stavom Rusije prema širenju NATO-a na istok, a sasvim nešto drugo podržati agresorski rat i napad na samu Ukrajinu.

Putinova objava rata prouzrokovala je opštu paniku u Komunističkoj partiji Kine. U DŽongnanhaju, prizor kakav nije viđen gotovo 10 godina: Malo veće politbiroa, najvišeg organa Partije, zasedalo je više od nedelju dana pokušavajući da formuliše optimalan odgovor Kine.

Medijima i nižim zvaničnicima su date oprečne i šizofrene instrukcije: ne spominjati reči „agresija“ i „Ukrajina“, ali braniti teritorijalni integritet svih država, saosećati se sa Rusijom, ali i podsećati na ulogu iste u veku poniženja Kine i slaviti pola veka od posete predsednika Niksona i normalizacije odnosa sa SAD-om.

U petak je Kina konačno izašla sa nešto konzistentnijim stavom: ministar spoljnih poslova Vang Ji je izjavio da je teritorijalni integritet Ukrajine neosporiv, sam Si je savetovao Putina da se vrati pregovorima, a kineska podrška Rusiji u SB UN je izostala.

Jasno je da Kina, identično kao 2014. godine posle agresije na Krim, ne planira da bude uvučena u ekonomski ponor koji očekuje sankcionisanu i izolovanu Rusiju. Kinesko podržavanje Putinove vojne avanture bi trajno degradiralo odnose sa EU i SAD, glavnim globalnim silama.

Kina decenijama sanja istinski multipolaran svet, a ne rigidnu podelu na hladnoratovske blokove u kojoj bi ona završila sa najslabijim od 3 igrača. Predstava u Pekingu je upravo imala suprotne rezultate, predstavivši pakt Kine i Rusije daleko moćnijim od onoga što u suštini jeste – pakt o nenapadanju.

Kina decenijama sanja istinski multipolaran svet, a ne rigidnu podelu na hladnoratovske blokove u kojoj bi ona završila sa najslabijim od 3 igrača.

Odnos Rusije i Kine se percipira kao odnos dva jednaka partnera samo zato što Si Đinping smatra to najpovoljnijom formom, poučen kobnim greškama hijerarhijske strukture za vreme Staljina i Mao Cedunga. Ekonomija Rusije je šest puta manja od kineske; SAD i EU su kao ekonomski partneri su neupitno važniji za dalji razvoj ekonomije Kine.

Čak i sa rastom robne razmene između Kine i Rusije, ona i dalje više od 4 puta manja nego ona sa Sjedinjenim državama ili Evropskom unijom; a sama Rusija nije čak ni u prvih 10 najvećih trgovinskih partnera Kine.

Ne radi se samo o deterioraciji odnosa sa EU i SAD, već i odnosima u samoj istočnoj Aziji. Strategija „5 tačaka mirne koegzistencije“ legendarnog premijera DŽu Enlaja čini sam temelj spoljne politike Kine već 80 godina, koji bi trajno bio narušen direktnim podržavanjem ruske agresije.

Kinezi već nervozno osluškuju događaje u okruženju: rapidnu modernizaciju japanske vojske pod palicom premijera Fumia Kišide, novu percepciju Kine kao pretnje u južnokorejskim predsedničkim debatama i naravno Tajvan, gde Kina vidi sebe u ulozi Ukrajine, a ne Rusije ili ruskih separatista.

Na kraju, ne treba zaboraviti na dobre odnose koje Kina ima sa Ukrajinom. Kina je uložila desetine milijardi dolara u infrastrukturne i energetske projekte širom Ukrajine. Planirano je da država bude glavna karika evropskog dela Pojasa i puta.

Kina je i 2014. nedvosmisleno podržala teritorijalni integritet Ukrajine, a ove godine Si Đinping je lično čestitao predsedniku Zelenskom 30. godišnjicu bilateralnih odnosa ove dve države. Kina bi želela da održi strateško partnerstvo sa Rusijom, sačuva svoje ekonomske interese u Ukrajini, produbi saradnju sa EU, spreči da sankcije Zapada previše oslabe Moskvu – sve dok istovremeno radi na poboljšanju odnosa sa Vašingtonom. Ostvarivanje svakog od ovih ciljeva ponaosob je izvodljivo; ostvarivanje svih njih istovremeno je nemoguća misija za Kinu.

Tekst je originalno objavljen u dnevnom listu Danas 03.03.2022.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Slični tekstovi

Džo Bajden - White House
Sjedinjene Američke Države
Dimitrije Milić
Šta donosi Bajdenov klimatski program i zašto je važan

Od početka ove godine kada se radi o klimatskim i srodnim pitanjima u medijima dominiraju dve paralelne vrste vesti. Na jednoj strani, konstatno dolaze loše vesti koje se tiču posledica klimatskih promena, sa aktuelnom velikom pažnjom na rekordne suše na evropskom kontinentu. Kada u pitanju nisu evropske suše, onda su to požari u Kaliforniji, nekada je otopljavanje još jednog glečera na Arktiku ili pomor ribe zbog porasti temperature mora i zračenja.

Nastavi čitanje »
Zastava Kipra - Canva
Uncategorized
Dimitrije Milić
Energetska kriza i Kipar – šanse i rizici

Kada se govori o aktuelnom problemu energetskog snabdevanja Evropske unije, koje će odložiti zelenu tranziciju na neko vreme, najveći fokus je na Nemačkoj. U pitanju je najveća ekonomija u Evropskoj uniji, ali ujedno i njen najveći uvoznik ruskog prirodnog gasa, gde se u ovoj državi koristi od industrije, preko proizvodnje električne energije do grejanja domaćinstava. Kao takva, već je poznato ranjiva u aktuelnoj političkoj situaciji. Međutim, preveliko usmerenje ka Nemačkoj skreće pažnju sa drugih država koje se takođe suočavaju sa energetskim problemima i koji nisu nužno vezani za Rusiju.

Nastavi čitanje »
Punjenje električnog vozila - Unspash
Nemačka
Dimitrije Milić
Električna vozila u strategijama zelene tranzicije

Kada se analizira skoro svaki plan za zelenu tranziciju ili smanjenje štetnih emisija gotovo svake vlade u svetu, mogu se primeiti određene sličnosti. Osim izbacivanja ili ograničavanja upotrebe uglja, najveći broj ovih planova predviđa postavljene ciljeve ili konkretne podsticaje za upotrebu električnih vozila. Od Sjedinjenih Američkih Država, preko Ujedinjnog Kraljevstva do Nemačke, električna vozila u nacionalnim strategijama imaju važno mesto.

Nastavi čitanje »