fbpx

Novi treći put

Kategorija: Nemačka

Zašto Nemačka ne ulaže (dovoljno) u vojsku?

Zašto Nemačka ne ulaže (dovoljno) u vojsku?

Nemačka Hrišćansko-demokratska unija je 16. januara izabrala Armina Lašeta za svog novog lidera. Samim tim, Lašet će biti jedan od glavnih favorita, pored Markusa Zedera i aktuelnog ministra zdravlja Jensa Špana, da nasledi Angelu Merkel na poziciji kancelara Nemačke posle septembarskih izbora.
Nezavisno od pobednika, odlazak “Frau Europa“ sa velike pozornice ostaviće ogromnu prazninu ne samo u Nemačkoj, već i na međunarodnoj političkoj sceni. Merkelova je na poziciji provela 16 godina, i imala krucijalnu ulogu u završnoj fazi transformacije (koja je počela nakon završetka Drugog svetskog rata) Nemačke u najmoćniju evropsku državu. Ekonomski, kulturološki i društveno, Nemačka je vaskrsla pod njenim vođstvom. Međutim, ne i nemačka vojno-strateška pozicija, koja se oslikava i kroz kontinuirano veoma nisko ulaganje u vojsku.
Nastavite čitanje
Mogu li zeleni do vlasti u Nemačkoj i Francuskoj?

Mogu li zeleni do vlasti u Nemačkoj i Francuskoj?

Kada se govori o politici na nivou Evropske unije, teško je izbeći analizu političke scene u Nemačkoj i Francuskoj. Vladajuće snage u ove dve ključne države EU, najčešće su lideri i oni koji usmeravaju evropsku politiku. Jedno od pitanje koje je vredno analize je da li će oni koji će tu politiku usmeravati biti isti oni kojima je ekologija pitanje broj jedan.
Od izbora za Evropski parlament, zelene snage pokazale su se kao vrlo vitalne u ove dve države. I u Nemačkoj i u Francuskoj, ekološke partije bile su prvoplasnirane kod mlađih od 30 godina. U Nemačkoj su zeleni bili ukupno druga snaga po jačini, a u Francuskoj treća.
Septembarski savezni izbori u Nemačkoj ove godine, a i izbori za predsednika Francuske sledeće godine, možda predstavljaju priliku za nacionalni proboj ovih snaga. Iako nisu favorizovane u obe države kao glavne, jak proboj ove vrste partija ne bi trebalo da bude iznenađenje, ukoliko se dogodi. U tom slučaju, politika na nivou cele EU, mogla bi da dobije izmenjenu formu.
Nastavite čitanje
Dolazak Bajdena neće rešiti problem odnosa SAD i EU

Dolazak Bajdena neće rešiti problem odnosa SAD i EU

Kada su par dana nakon američkih izbora i sporog brojanja poštanskih glasova, proglašeni rezultati iz savezne države Pensilvanije, bio je vidljiv veliki entuzijazam Evropljana. Brojni zvaničnici Evropske unije i lideri evropskih država, čestitali su pobedu novom predsedniku Amerike, Džou Bajdenu. Evrofilni prolitičari, kakva je većina na vlasti u EU državama, jedva su čekali da Donald Tramp napusti Belu kuću. Slični su sentimenti bili primetni i među evropskim građanima, gde je primetan pad popularnosti Amerike u anketama tokom mandata Donalda Trampa, kao i ponovni blagi uspon sa izborom Džoa Bajdena.
Međutim, personalna popularnost Obame ili Bajdena kod evropskog stanovništva, a nepopularnost Trampa, nije najbolji pokazatelj kvaliteta odnosa EU i SAD. Od kraja Hladnog rata, nastalo je dosta neslaganja na liniji Brisel i Vašington, koja i danas nisu nestala. Donald Tramp nimalo nije uvažavao evropsku poziciju i ugao gledanja kroz svoje četiri godine mandata, ali kao osnovno pitanje ostaje da li će Džo Bajden, osim uvažavanja evropskog ugla gledanja, postići obnovu tradicionalnih odnosa o kojoj govori?
Nastavite čitanje
Severni tok kao opterećenje za odnose Nemačke i SAD

Severni tok kao opterećenje za odnose Nemačke i SAD

Severni tok predstavlja jedan od najambicioznijih infrastrukturnih poduhvata 21. veka. Dve linije gasovoda dužine preko 1230 km povezivaće Viborg (Rusija) i Grajfsvald (Nemačka) i omogućiti nesmetano i efikasno snadbevanje Nemačke ruskim gasom.
Vrednost projekta je procenjena na nešto više od 11 milijardi dolara, ali njegova geopolitička vrednost mogla bi se pokazati kao višestruko veća. Kako će završetak Severnog toka 2 uticati na odnose između Nemačke i Sjedinjenih država, ali i na odnose između Berlina i Moskve? I da li će najveći deo tereta snositi države centralne i istočne Evrope?
Nastavite čitanje
Da li Angela Merkel ima dostojnog naslednika?

Da li Angela Merkel ima dostojnog naslednika?

Kada se govori o posleratnoj Nemačkoj, može se slobodno reći Hrišćansko-demokratska unija (CDU). Ova partija predstavlja arhitektu obnove Nemačke nakon ratnog razaranja i poraza u Drugom svetskom ratu. Lideri ove konzervativne partije uspeli su da od međunarodno ponižene države, ponovo stvore uspešnu i jaku naciju.
Konrad Adenauer je Nemačku politički stavio na noge neposredno nakon rata, Ludvig Erhard je bio kreator njene ekonomske obnove, dok je Helmut Kol uspeo u nameri da Zapadna i Istočna Nemačka budu jedna država. Angela Merkel je 2005, uprkos skepsi mnogih u odnosu na njen pol, mesto rođenja i struku, uspela da tesno pobedi socijaldemokratskog kancelara Šredera.
Koliko god ljudi tada bili nesigurni u odnosu na novu kancelarku, Angela Merkel je dokazala sa svoja četiri uzastopna mandata kao sposobna liderka. Neki su je zvali „Frau Europa“ (Gospođa Evropa), neki „Liderkom slobodnog sveta“ nakon pobede Trampa 2016, dok su je i mnogi krivili za loše rukovođenje evropskim pitanjima ili migrantskom krizom.
Kada se u stranu stave i panegirici i kritizerstvo, kao objektivno se može reći da se radi o kancelarki koja je znala da pobeđuje izbore i vlada, koja je beležila i ponovo beleži visoke lične rejtinge, a i koja je bila veoma uticajna i na evropskom nivou. Njeno povlačenje sa političke scene krajem ove godine, svakako će ostaviti veliki vakum u Nemačkoj, a još više i u njenoj Hrišćansko-demokratskoj uniji.
Danas se kao glavni izazovi mogu postaviti da li ona ima dostojnog naslednika i kakva očekivanja od tog naslednika može imati naš region?
Nastavite čitanje
Da li je Nemačka profitirala od migranata?

Da li je Nemačka profitirala od migranata?

"Mi to možemo"

U protekle dve godine mnoge debate koje se tiču nemačke demografije i ekonomije pokrenule su važno pitanje: Da li se Nemačka sve više transfromiše u imigrantsku zemlju? Razlog za pokretanje ovog pitanje je činjenica da je Nemačka već gotovo deset godina jedna od najpoželjnijih destinacija za migrante.
Mnogi imigranti Nemačku vide kao dobru destinaciju prvenstveno zbog ekonomske stabilnosti koju ova država beleži još od 2011. U ovom periodu privrede mnogih zemalja su i dalje pokušavale da ojačaju i ponovo postanu konkurentne na globalnom tržištu posle ekonomske krize 2008, dok je Nemačka tada beležila pad nezaposlenosti. Upravo ovaj faktor je pokrenuo prvi talas migracija u odlazećoj deceniji.
Drugi i zasigurno značajniji talas migracija, koji u većoj meri opravdava spomenuto pitanje, počeo je 2015. Veliki broj izbeglica je koristeći više ruta i bežeći od humanitarnih katastrofa odlučilo da u Nemačkoj potraži sigurnost i prosperitet. Upravo je ovaj talas u 2015. i 2016. godini doveo do toga da je oko 1,7 miliona ljudi tražilo azil u Nemačkoj. Mnogi su prihvatanje izbeglica sa Bliskog Istoka, iz Afrike i Jugozapadne Azije videli kao veliki politički, ekonomski i kulturološki rizik kako za Nemačku tako i za Evropsku uniju.
Postavlja se pitanje da li je čuvena izjava Angele Merkel “Mi to možemo” (Wir schaffen das) danas opravdana i da li je Nemačka uspela u integraciji velikog broja migranata i ujedno u svojoj transformaciji u zemlju čija stabilnost počinje da se zasniva baš na onome što su mnogi tumačili kao njen najveći faktor nestabilnosti.
Nastavite čitanje
Sindikati kao kočničar društvenih promena

Sindikati kao kočničar društvenih promena

Istorija levih partija najvećim delom je i istorija sindikata. Dobar deo socijaldemokratskih stranaka nastao je direktno iz sindikata, a one koje nisu nastale iz ovih organizacija, blisko su sarađivale sa njima. Od Ujedinjenog Kraljevstva, preko Švedske, Nemačke, pa i SAD-a, leve stranke su značajan deo svoje podrške nalazile upravo u ovim udruženim organizacijama radnika.

Međutim, iako su leve stranke i sindikati bili prirodni partneri u sferi ekonomske politike, postavlja se pitanje koliko su sindikati kroz istoriju bili nosilac društvenog progresa. Iako su se najčešće svrstavali uz leve snage, pitanje je da li je savremena vizija levice o društvenom progresu spojiva sa tradicionalnim sindikalnim interesima i društvenim vrednostima.Kroz istoriju, sindikati su u polju društvenog progesa bili prilično ambivalentna ili čak konzervativna snaga.

Ceo tekst

Zašto opada stari zapadni konzervativizam

Zašto opada stari zapadni konzervativizam

Kada se govori o tradicionalnoj politici u Evropi, govori se najčešće o konstantnom sukobu socijaldemokratije i demohrišćanstva. Kada se govori o savremenoj politici u Evropi, govori se o propadanju oba koncepta. Pored socijaldemokrata koji su pretrpeli teške udarce u poslednjim izbornim ciklusima, ni tradicionalna demohrišanska desnica nije prošla bez posledica.

Primetan je postepeni pad snaga tradicionalnog desnog centra, ne samo u kontinentalnoj Evropi, nego i u UK i SAD-u. Deluje da umereni konzervativizam u zapadnim društvima gubi snagu, iako je kroz 20. vek bio glavna politička snaga. Kako i zašto se to dogodilo?

Ceo tekst

Kako će korona virus uticati na svetske lidere?

Kako će korona virus uticati na svetske lidere?

“Pandemija će ljudima pokazati zašto je važno imati prave ljude na vlasti. Glasajte za onoga koga želite u krizi, a ne za onoga ko će vas zabavljati kada je sve u redu”.

Ova izjava Brajana Klasa, kolumniste jednog uglednog svetskog lista, privukla je mnogo pažnje prethodnih nedelja. Korona virus već mesecima okupira pažnju svih domaćih i svetskih medija, a još uvek niko ne zna kada i da li će se svet vratiti u prethodno, redovno stanje. Desetine hiljada preminulih i više od milion i po zaraženih ljudi širom sveta od novog virusa za koji, za sada, nema adekvatnog leka. Do pre svega nekoliko meseci prethodna rečenica zvučala bi kao radnja nekog izuzetno teškog filma. Ipak, svetska stvarnost danas je takva da su životi ogromnog broja ljudi praktično u rukama zdravstvenih stručnjaka i političkih lidera.

Ceo tekst

Tri važna izbora do kraja godine

Tri važna izbora do kraja godine

Evropljani su pre dve nedelje kolektivno izašli na izbore za Evropski parlament u najvećem broju još od 1994. godine. Uprkos najvećem padu, na izborima je ponovo najveći broj mandata osvojila Evropska narodna partija (EPP), dok se na drugom mestu, takođe ponovo, našla grupa socijalista i demokrata (S&D), koja je zabeležila tek nešto manji pad u broju mandata u odnosu na narodnjake. Kada se govori o najvećim pobednicima ovih izbora, to su centristička grupa liberala i demokrata (ALDE) potpomognuta partijom Emanuela Makrona, desni populisti u vidu Evropskog saveza naroda i nacija (EAPN) i grupa Zelenih partija (Greens/EFA). Ove tri grupe su zabeležile najveći rast mandata u odnosu na izbore 2014. godine.

Dosadašnju vlast su činile dve najveće grupe sa parlamentarnom podrškom liberala, a najveća promena nakon ovih izbora biće to što narodnjaci i socijalisti neće imati natpolovičnu većinu. Da bi formirali buduću vlast, moraće da potraže partnera, najverovatnije, u liberalima ili u Zelenima, a vrlo moguće da će birati i široku koaliciju centra u kojoj bi bile sve četiri grupe.

Osim pomenutih grupacija, ozbiljniji pad su zabeležile i grupe levičara (GUE/NGL) i konzervativaca i reformista (ECR), dok je deo partija iz bivše grupe slobode i direktne demokratije (EFDD) zabeležila gotovo identičan rezultat kao i 2014. godine, ali će zbog dela uslova koji postoji za formiranje grupe (minimum 25 mandata iz 7 različitih zemalja) koji se odnosi na broj različitih zemalja iz kojih poslanici dolaze, verovatno ostati razdvojena.

Nedavno završeni izbori jesu pokazali trendove političkih kretanja u Evropi, ali pojedini procesi koji se odvijaju na nacionalnom nivou mogli bi da donesu nova iznenađenja već do kraja tekuće godine. U nastavku teksta pozabavićemo se važnim izborima koji nas očekuju do kraja 2019. godine, a koji mogu doneti jasniju sliku razvoja političke ponude u budućnosti.

Ceo tekst