fbpx

Novi treći put

Kategorija: Nemačka

Tri važna izbora do kraja godine

Tri važna izbora do kraja godine

Miljan Mladenović

Evropljani su pre dve nedelje kolektivno izašli na izbore za Evropski parlament u najvećem broju još od 1994. godine. Uprkos najvećem padu, na izborima je ponovo najveći broj mandata osvojila Evropska narodna partija (EPP), dok se na drugom mestu, takođe ponovo, našla grupa socijalista i demokrata (S&D), koja je zabeležila tek nešto manji pad u broju mandata u odnosu na narodnjake. Kada se govori o najvećim pobednicima ovih izbora, to su centristička grupa liberala i demokrata (ALDE) potpomognuta partijom Emanuela Makrona, desni populisti u vidu Evropskog saveza naroda i nacija (EAPN) i grupa Zelenih partija (Greens/EFA). Ove tri grupe su zabeležile najveći rast mandata u odnosu na izbore 2014. godine.

Dosadašnju vlast su činile dve najveće grupe sa parlamentarnom podrškom liberala, a najveća promena nakon ovih izbora biće to što narodnjaci i socijalisti neće imati natpolovičnu većinu. Da bi formirali buduću vlast, moraće da potraže partnera, najverovatnije, u liberalima ili u Zelenima, a vrlo moguće da će birati i široku koaliciju centra u kojoj bi bile sve četiri grupe.

Osim pomenutih grupacija, ozbiljniji pad su zabeležile i grupe levičara (GUE/NGL) i konzervativaca i reformista (ECR), dok je deo partija iz bivše grupe slobode i direktne demokratije (EFDD) zabeležila gotovo identičan rezultat kao i 2014. godine, ali će zbog dela uslova koji postoji za formiranje grupe (minimum 25 mandata iz 7 različitih zemalja) koji se odnosi na broj različitih zemalja iz kojih poslanici dolaze, verovatno ostati razdvojena.

Nedavno završeni izbori jesu pokazali trendove političkih kretanja u Evropi, ali pojedini procesi koji se odvijaju na nacionalnom nivou mogli bi da donesu nova iznenađenja već do kraja tekuće godine. U nastavku teksta pozabavićemo se važnim izborima koji nas očekuju do kraja 2019. godine, a koji mogu doneti jasniju sliku razvoja političke ponude u budućnosti.

Ceo tekst

Odlazak Merkel i kraj jedne ere

Odlazak Merkel i kraj jedne ere

Angela Merkel je nakon serije osrednjih rezultata na regionalnim izborima najavila da se više neće kandidovati za bilo koju partijsku ili državnu funkciju. Iako će ostati kancelarka do 2021, može se govoriti o de facto kraju jedne ere. Ostajanjem na mestu kancelarke do kraja poslednjeg mandata, Angela Merkel povezala bi 16 uzastopnih godina ove funkcije u četiri mandata i tako postala najdugovečnija savremena liderka Nemačke. Ovu eru bi bilo pogrešno nazivati „Merkel era“, iako je najveći deo ovog perioda obeležila politička dominacija ove političarke. Era koja se može završiti njenim odlaskom, počela je sedam godina pre dolaska ove političarke na kancelarsku funkciju u Nemačkoj.

Ceo tekst

Novi pad ili konačna stabilizacija Merkelove?

Novi pad ili konačna stabilizacija Merkelove?

Miljan Mladenović

Sutra se u nemačkoj pokrajini Hesen održavaju izbori na kojima će građani ove pokrajine imati mogućnost da biraju novo rukovodstvo. Godinu dana nakon saveznih izbora na kojima je koalicija CDU i CSU osvojila dovoljno glasova da bude stožer naredne Vlade, pozicija kancelarke Merkel je značajno uzdrmana. Nakon mukotrpnih pregovora oko savezne Vlade prvenstveno sa zelenima i liberalima, a potom i sa socijaldemokratama, Merkelovu su pogodili napadi iz sestrinske CSU, tačnije od lidera Horsta Zehofera. Nakon dve ozbiljnije krize koje je nemačka Vlada prebrodila, delovalo je da će stvari ići na bolje. Rezultati iz Bavarske, gde se birala nova vlast pre dve nedelje, mogu se tumačiti na dva načina. Procentualno najslabiji rezultat CSU od 1950. godine i činjenica da će tek po drugi put od 1966. morati da vladaju u koaliciji sa nekom drugom partijom, može se protumačiti kao potop ove partije koja je simbol Bavarske. Sa druge strane, partija koja na izborima osvoji 37,2% teško da bi bilo gde drugde bila smatrana poraženom. Pritom, ankete koje su bile rađene neposredno pred izbore, uglavnom su predviđale CSU rezultat od 33 do 35 procenta. U svakom slučaju, novu vlast će činiti CSU i vrlo verovatno Slobodni glasači koji su najrealniji partner za saradnju.

Ceo tekst

Da li je jaka ekonomija ključ do sigurne pobede na izborima?

Da li je jaka ekonomija ključ do sigurne pobede na izborima?

Miljan Mladenović

Građani Bavarske će ove nedelje ponovo na birališta na kojima će odabrati novo rukovodstvo svoje pokrajine. Dosadašnja praksa je pokazala da sestrinska partija Hrišćansko-demokratske unije, Hrišćansko-socijalna unija od svog nastanka 1945. godine, po pravilu, pobeđuje na izborima u Bavarskoj. Da bi se bolje dočarala dominantnost ove partije, valja napomenuti da od prvih izbora na kojima je učestvovala 1946. godine do danas, CSU na vlasti nije bila samo 4 godine u periodu od 1954. do 1958, a od 1966. do danas nije imala samostalnu većinu samo u periodu od 2008. do 2012. Istraživanja javnog mnjenja predviđaju novu pobedu CSU na izborima, ali ovog puta sa znatno manjom podrškom nego što je bio slučaj pre 5 godina. Rezultat od oko 35% naspram skoro 48% iz 2013. predstavlja veliki pad za ovu partiju, ali je pitanje šta je razlog ovog okretanja birača prema drugim opcijama?

Ceo tekst

Kriza koalicije – konačni pad Angele Merkel?

Kriza koalicije – konačni pad Angele Merkel?

Nakon saveznih izbora u Nemačkoj, koji su održani 24. septembra prošle godine, usledio je rekordno dug period formiranja Vlade. Velika koalicija CDU/CSU i SPD je nastavljena u još jednom mandatu, iako u prvi mah nije delovalo da će se to dogoditi. Uprkos tome, najvažnija novina sa izbora jeste rezultat izrazito desničarske Alternative za Nemačku, koja je osvojila 12,6%. Odmah nakon izbora, bilo je jasno da je ulazak Alternative veliki potres za Nemačku, ne samo zbog toga što će ubuduće pretendovati da bude najjača opozicija u parlamentu, već i zbog toga što će u velikoj meri izazvati pomeranja drugih opcija udesno kao protivtežu rasta AfD. Takava taktika je primenjena u brojim slučajevima tokom izbora u raznim državama Evropske unije tokom 2017, a na primeru Sebastijana Kurca u Austriji ili Marka Rutea u Holandiji se pokazala kao uspešna. U takvom okruženju najviše strada umereno leva opcija socijaldemokrata koja zbog svoje ideologije i istorije nije u mogućnosti da zastupa konzervativnije politike naročito u oblasti imigracije ili drugih društvenih pitanja, što se takođe pokazalo na izborima u prethodno navedenim državama. Ovakva situacija značajno komplikuje situaciju unutar koalicije gde postoje tri prilično različita interesa, te se i zbog toga postavlja pitanje održivosti tek sastavljene Vlade. Čini se da je Horst Zehofer, predsednik CSU, shvatio poruku glasača.

Ceo tekst

Slučaj holandske PvdA kao rizik za Šulca i SPD

Slučaj holandske PvdA kao rizik za Šulca i SPD

Dolazak Martina Šulca na čelo SPD-a krajem februara delovao je kao da je smena Angele Merkel moguća.

Kandidat koji nije učestvovao u nemačkom političkom životu, nije pretrpeo štetu od velike koalicije i biografije bliske radničkom biračkom telu, delovao je kao dobitna kombinacija. Međutim, po poslednjim merenjima rejtinga, SPD će na izborima proći sa tek nešto više od 20% i sa verovatno najgorim rezultatom na saveznim izborima od osnivanja. Angela Merkel će sa druge strane, kao koalicione partnere verovatno odabrati Zelene ili liberalni FDP, a duel Merkel-Šulc je pokazao da i ponovna “velika koalicija” postoji kao ozbiljna mogućnost. U toj velikoj koaliciji se krije jedan od najvećih razloga potencijalno lošeg rezultata SPD-a na ovim izborima, a nova takozvana “svadba slonova” može dovesti ovu partiju u sličnu situaciju sa holandskim PvdA.

Ceo tekst

Sva lica evropske socijaldemokratije 2017 – 4 pravca razvoja

Sva lica evropske socijaldemokratije 2017 – 4 pravca razvoja

Početkom godine, u tekstu na svom blogu, bavio sam se analizom evropske socijaldemokratije. U toj analizi postavio sam tezu divergentnog razvoja socijaldemokratije u pravcu ili levog populizma ili reforme u pravcu centra. Kao zaključak se moglo izvući da je status quo i ostanak na sadašnjim pozicijama značio politički suicid za partije koje bi se odlučile na taj korak. Danas, nakon oko pola godine, pokušaću da odradim evaluaciju tih navedenih hipoteza. Sa vremenske razdaljine od oko šest meseci, možemo reći da se socijaldemokratija zaista kreće u ova dva pravca, ali nalazi i još neke manje pravce evolucije. Sam Pokret evropskih socijalista (PES), kao druga najveća grupacija partija unutar Evropske unije, je postao toliko heterogen da partije između država malo šta spaja osim imena. Neke su bliže klasičnim socijalistima, neke su bliže grupi liberala ALDE, dok neki čak sličnosti nalaze i sa desničarskim elementima u Evropi. Koliko je PES kao grupa održiv na dugi rok, veliko je pitanje. Ono što možemo predvideti na osnovu sadašnjeg stanja, današnje socijaldemokrate razvijaju se u četiri sasvim različita i po više pitanja međusobno isključiva pravca:

Ceo tekst

Četiri stvari koje možemo očekivati na nemačkim saveznim izborima u septembru

Četiri stvari koje možemo očekivati na nemačkim saveznim izborima u septembru

Nemački savezni izbori održavaju se 24. septembra i predstavljaće izbore na kojima će Angela Merkel pokušati da dobije svoj četvrti kancelarski mandat. Za razliku od političkog sistema Francuske ili Italije, nemački politički sistem se pokazao kao stabilan i uglavnom predvidiv. Na osnovu sadašnjeg stanja i odnosa snaga na političkoj sceni ove države, za 24. septembar možemo predvideti sledeće četiri stvari:

Ceo tekst