Mediji u Srbiji su značajan deo svog prostora u aprilu i martu opredelili i za pitanja koja se tiču ekološke situacije u Srbiji i povezanih spoljnopolitičkih pitanja. To naravno nisu jedini meseci u kojima je ekologija bila bitna tema. Pitanje rudarenja bakra i zlata u Istočnoj Srbiji, potencijalno rudarenje litijuma u dolini Jadra ili kvalitet vazduha u većim urbanim centrima u našoj zemlji se periodično pojavljuju u medijskom prostoru. Ove teme se javljaju prilikom ekoloških incidenata, lokalnih protesta ili generalne analize kvaliteta životne sredine u Srbiji. Osim ovog bloka tema koje često bivaju politizovane lokalno ili nacionalno, zelena tranzicija Srbije se takođe probija do medijskog prostora na nacionalnom nivou. Održivi izvori energije, smanjenje upotrebe uglja, zagađenje iz poljoprivrede i pitanje novih nuklearnih i hidroelektrana u saradnji sa stranim partnerima takođe dolazi do vesti koje naši građani konzumiraju.
U okviru medijskog prostora primetna je polarizacija između medija koji su naklonjeni vlasti i opoziciono orijentisanih medijskih izvora. Kada se radi o ekološkoj temi, opozicioni mediji su više skloni da naglašavaju navedene probleme, prenose izjave i konferencije aktivista, kao i stručnjaka koji se bave ovom temom. U pojedinim svojim segmentima prisutan je i anti-industrijski i pro-poljoprivredni sentiment, gde se kritikuje ekonomski razvoj kroz rudarstvo i industrijalizaciju i naglašava važnost čistog okruženja često asocirajući poljoprivredu kao bolju alternativu. S obzirom da je znatan broj rudarskih i povezanih projekata u Srbiji realizovan ili se njihova realizacija planira sa stranim partnerima, ova tema ima i međunarodnu dimenziju. U kritički orijentisanom delu medija postoji “antikolonijalni” sentiment koji predstavlja strane partnere (Kina, EU, Nemačka,…) kao aktere koji žele da uzmu finansijsku korist za sebe, naprave ekološku štetu Srbiji i nekada u budućnosti napuste Srbiju. U tom smislu, navedena retorika je vezana za različite spoljne aktere, gde deluje da se najviše negativne retorike koncetriše oko Kine (bakar, zlato) i Evropske unije (litijum).
Kada se radi o bloku medija koji su bliži vladajućoj partiji, u velikoj meri se naglašava pitanje ekonomskog razvoja, infrastrukture, radnih mesta i plata. Strani partneri su u ovoj oblasti mahom pozitivno predstavljeni, iako deo njih (poput Evropske unije i Zapadnih država) to nije po pitanju međunarodnih tema. U ovom bloku medija favorizuje se saradnja sa Kinom u brojnim oblastima, od industrije do rudarstva, a pitanje životne sredine se mahom postavlja kao sekundarno ili se afirmativno predstavljaju napori ovih kompanija da smanje zagađenje. Strani partneri se u tom smislu u provladinim medijima predstavljaju kao instrument razvoja koji će različitim krajevima Srbije doneti ekonomsku dobit (Smederevo, Kostolac, Bor, Majdanpek, Zrenjanin, Loznica,…). Ovaj blok medija je otvoreniji da pozitivno izveštava kada se radi o pitanju eksploatacije litijuma, hipotetičke nuklearne elektrane u Srbiji, novih hidrocentrala i drugih pitanja koja bude ekološku skepsu.
U našim prethodnim publikacijama organizacija je već objavljivala rezultate istraživanja o pitanju zelene tranzicije Srbije i brige građana oko stanja životne sredine. Neke od naših anketa su se naslanjale baš na pitanja koja se tiču balansa između održavanja kvaliteta životne sredine i intenziteta ekonomskog razvoja i povećanja životnog standarda. Medijski prostor Srbije često se bavi baš ovim debatama, gde su kritički orijentisani mediji bliži politici zaštite životne sredine, dok su mediji koji su bliži podršci vlasti više na tragu ekonomskog razvoja. Spoljna politika Srbije je u tom smislu često instrumentalizovana i oko ovog pitanja, te su strani partneri zato ili “kolonizatori/pretnja po životnu sredinu” ili “ekonomski spasioci regiona/prilika za razvoj”. Iz tog razloga, izvesno je da će u budućem medijskom prostoru tema ekologija sve više biti vezana i za pitanje spoljne politike i međunarodnih uticaja.
