Nepopularnost NATO saveza među domaćim medijima i srpskom javnom mnjenju nije novost, reputacija I delovanje ove organizacije se I dalje većinski posmatra kroz prizmu događaja iz 90-ih godina prošlog veka I bombardovanja 1999. To ipak ne znači da je (ne)popularnost NATO-a statična, ili da se percepcija ove alijanse kod građana Srbije formira isključivo na osnovu prethodno spomenutih događaja. Tokom 2022 godine, rezultati naših istraživanja su pokazali da se broj ispitanika koji bi glasao za hipotetičko pristupanje NATO povećao. Koji su glavni razlozi I da li se ovaj trend može nastaviti I tokom ove godine?
U istraživanju javnog mnjenja iz juna prošle godine, 4.04% ispitanika bi sigurno bilo za ulazak u NATO, dok bi još 5.77% verovatno izabralo tu opciju. Procenat se ravnomerno povećavao protekom godine; u avgustu se za ove dve opcije opredelilo 11,1% ispitanika, u oktobru 13% a u decembru 14%. Na ovaj rast je donekle uticala I ruska invazija na Ukrajinu. Rasprave o principu kolektivne bezbednosti su opet postale aktivne, a mogućnost konvencionalnog evropskog rata velikih razmera je postala realnost.
U ovakvim okolnostima, deo ispitanika koji nije bio siguran oko svog stava kada je u pitanju potencijalno članstvo Srbije NATO-u , zauzima odlučniju poziciju. Stupanje Švedske I Finske u process priključivanja NATO-u, za koje većina građana Srbije smatra da su modeli država koje treba slediti, takođe je uticalo na mišljenje ispitanika.
Istraživanja pokazuju i generacijski jaz u percepciji NATO-a. Mlađe generacije, koje nisu direktno iskusile bombardovanje, pokazuju veći stepen pragmatizma i otvorenosti kada je reč o alijansi. S druge strane, starije generacije su sklonije zadržavanju negativnih stavova, često pod uticajem sećanja na istorijske događaje i medijskog izveštavanja koje naglašava negativne aspekte NATO-a.
Globalna dešavanja takođe utiču na percepciju NATO-a u Srbiji. Sukob u Ukrajini je dodatno polarizovao javno mnjenje, s jedne strane jačajući anti-NATO stavove kroz proruske medije, a s druge strane otvarajući diskusiju o sigurnosnim aranžmanima i budućnosti Srbije u evropskoj sigurnosnoj arhitekturi. Naša istraživanja pokazuju da građani Srbije u velikom procentu podržavaju Rusiju u ovom sukobu, što dalje komplikuje percepciju NATO-a kao zapadnog vojnog saveza.
Popularnost NATO saveza u srpskom javnom mnjenju ostaje niska, vođena istorijskim događajima, medijskim narativima i političkim diskursima. Iako postoje naznake promene među mlađim generacijama, dominantna percepcija NATO-a je i dalje negativna. Geopolitička dešavanja i medijsko izveštavanje nastaviće da igraju ključnu ulogu u oblikovanju stavova prema NATO-u u budućnosti. Da bi se razumeli pravi razlozi iza ovih stavova, neophodno je kontinuirano praćenje medijskih trendova i političkih diskursa, kao i istraživanja javnog mnjenja koja pružaju uvid u kompleksnu sliku stavova građana Srbije.
