Danas se u 14 saveznih država SAD održavaju unutarpartijski izbori Demokratske partije koji mogu odrediti protivkandidata aktuelnom predsedniku Donaldu Trampu na novembarskim predsedničkim izborima.

Do sada je raspoređeno 155 delegata koji dolaze iz Ajove, Nju Hempšira, Nevade i Južne Karoline, a danas će im biti prirodato još 1357 delegata iz: Alabame, Arkanzasa, Kalifornije, Kolorada, Mejna, Masačusetsa, Minesote, Severne Karoline, Oklahome, Tenesija, Teksasa, Jute, Vermonta i Virdžinije. Uz ove savezne države, glasaju i birači u Američkoj Samoi, kao i demokrate u inostranstvu. Za osiguravanje predsedničke nominacije potreban je 1991 delegat.

Pobednik današnjeg „super utorka“ biće veliki favorit u daljoj trci.

Raspoređeni delegati:

Rezultati i istraživanja po državama:

Ukoliko ste zainteresovani za temu izbora u SAD i želite da saznate više o trci demokrata, prijavite se za naš događaj koji će biti organizovan u petak 06.03.2020. u 18h u Desk&more kod Vuka (Bulevar kralja Aleksandra 79, Beograd)

05:52 Odjavljujemo blog za danas! Hvala na čitanju. Vidimo se u petak na događaju „Američki izbori 2020 – ko ima šanse protiv Trampa?“ da uživo detaljnije analiziramo rezultate današnjih izbora.

05:50 Nakon pristizanja rezultata iz većih gradova u Teksasu, vođstvo Sandersa se smanjuje i trenutno je 1,2%. S obzirom da je ovo druga najveća država u kojoj se danas glasalo, pobednik ove zemlje može se smatrati nezvaničnim pobednikom celog „super utorka“.

05:48 Bajden je pobednik u 8 država, Sanders u 3. Tri države u ovom trenutku još uvek nemaju jasnog pobednika, iako liči da će Sanders uskoro biti proglašen pobednikom Kalifornije. U Mejnu je trka izuzetno tesna, svega nekoliko stotina glasova u ovom trenutku razdvaja vodeće kandidate.

05:01 Sanders vodi u Kaliforniji, zemlji koja nosi najveći broj delegata.

03:41 Sve ažurirane rezultate možete ispratiti na našoj interaktivnoj mapi na vrhu bloga.

03:11 Minesota: Bajden ubedljivi pobednik. U Teksasu se povećava razlika u korist Sandersa.

02:17 Izlazne ankete iz Masačusetsa:

02:10 Izlazne ankete iz Alabame:

02:10 Izlazne ankete iz Američke Samoe:

02:10 Izlazne ankete iz Severne Karoline:

01:51 CNN projekcija pobednika:

Alabama – Bajden
Mejn – Sanders i Bajden, rano za proglašenje
Masačusets – Sanders, Bajden i Voren, rano za proglašenje
Oklahoma – Bajden i Sanders, rano za proglašenje

01:51 U 2h se zatvaraju birališta u:

Alabami (52 delegata)
Mejnu (24 delegata)
Masačusetsu (91 delegata)
Oklahomi (37 delegata)
Tenesiju (64 delegata)
Teksasu (228 delegata) – El Paso se zatvara u 3h.

01:41 Blumberg osvojio Američku Samou (teritorija nosi 6 delegata).

01:30 U Mejnu je još uvek tesna borba.

01:30 Zatvaraju se biračka mesta u Severnoj Karolini. Bajden pobednik! Severna Karolina je treća najveća zemlja u kojoj se večeras glasa.

01:15 Izlazne ankete iz Virdžinije:

01:15 Izlazne ankete iz Vermonta:

01:10 Procene su da je Bajden u Virdžiniji zabeležio bolji rezultat od očekivanog na konto rezultata Majka Blumberga.

01:06 Crno stanovništvo Virdžinije glasalo je:

Bajden – 63%
Sanders – 18%
Blumberg – 10%
Voren – 7%

01:04 Uskoro očekujemo detaljnije rezultate iz Virdžinije i Vermonta.

01:01 CNN: Bajden pobedio u Virdžiniji (99 delegata nosi država), Sanders u Vermontu (16 delegata nosi država).

01:00 Birališta su zatvorena u Vermontu i Virdžiniji! Uskoro očekujemo prve projekcije.

00:52 Izlazna anketa NBC vezana za super utorak:

Od ukupnog broja izašlih birača:
18-29 godina – 13%
30-44 godina – 23%
45-64 godina – 35%
65+ godina – 29%

00:45 Za 15 minuta se zatvaraju biračka mesta u Virdžiniji i Vermontu. Ubrzo po zatvaranju očekujemo prve rezultate ovih izbora.

00:43 Ankete CBS i CNN govore da je u svim državama u kojima se danas glasa zdravstvena zaštita najvažnije političko pitanje.

00:00 Kako se birači u Virdžiniji ideološki identifikuju prema CNN izlaznoj anketi:

– veoma liberalni 20%
– donekle liberalni 34%
– umereni 38%
– konzervativni 8%

23:45 Majk Blumberg odbacio glasine da će ovo biti njegovo prvo, a ujedno i poslednje izborno veče. Rezultate večeras dočekuje u Floridi i na taj način pokazuje da će u trci ostati barem do 17. marta kada se glasa u ovoj zemlji.

23:42 Šta birači Kalifornije misle o kandidatima:

Berni Sanders – 70% pozitivno, 27% negativno (+43%)
Elizabet Voren – 67% pozitivno, 26% negativno (+41%)
Džo Bajden – 61% pozitivno, 31% negativno (+30%)
Majk Blumberg – 60% pozitivno, 30% negativno (+30%)

23:37 Šta birači Kolorada misle o kandidatima:

Elizabet Voren – 72% pozitivno, 25% negativno (+47%)
Džo Bajden – 63% pozitivno, 29% negativno (+34%)
Berni Sanders – 63% pozitivno, 35% negativno (+28%)
Majk Blumberg – 41% pozitivno, 52% negativno (-11%)

23:34 Prema izlaznoj anketi CBS News, u državama super utorka, demokratski birači smatraju da bi sledeći predsednik:

– trebalo da se vrati Obaminim politikama – 43%
– trebalo da bude liberalniji – 39%
– trebalo da bude konzervativniji – 11%

23:17 Prema merenju Kantar/CMAG, kandidati su na TV, radio i digitalne reklame u državama u kojima se danas glasa potrošili sledeće sume novca:
Blumberg – 234,6 miliona $
Stajer – 45 miliona $
Sanders – 18,4 miliona $
Klobučar – 4,8 miliona $
Butedžedž – 2,5 miliona $
Bajden – 2,2 miliona $.

23:05 Izlazne ankete:

Virdžinija:
17% birača je danas odlučilo za koga će glasati
30% birača je odluku donelo u prethodnih nekoliko dana
11% birača je donelo odluku u februaru
41% birača je donelo odluku ranije

56% je glasalo za kandidata za kojeg smatra da ima najveće šanse da pobedi Donalda Trampa, a 41% za kandidata sa kojim se najviše slaže.

Severna Karolina:
9% birača je danas odlučilo za koga će glasati
24% birača je odluku donelo u prethodnih nekoliko dana
25% birača je donelo odluku u februaru
42% birača je donelo odluku ranije

62% je glasalo za kandidata za kojeg smatra da ima najveće šanse da pobedi Donalda Trampa, a 36% za kandidata sa kojim se najviše slaže.

22:08 Prve izlazne ankete možemo očekivati već oko 23h po našem vremenu.

21:48 Kamala Haris izjavila da nije još uvek odlučila da li će i koga podržati u trci za kandidata demokrata.

21:41 Predsednički kandidat Majk Blumberg danas je na pitanje medija o učešću Elizabet Voren u trci izjavio da je on mislio da se ona povukla iz iste.

21:21 Prema istraživanjima javnog mnjenja, najneizvesnija trka večeras vodiće se u Teksasu, Juti, Tenesiju i Masačusetsu.

21:21 Bivši potpredsednik Džo Bajden večeras je favorit u državama juga: Tenesiju, Oklahomi, Arkanzasu, Alabami i Severnoj Karolini, kao i u Virdžiniji.

21:19 Prema proseku istraživanja koja su urađena 1. i 2. marta, Berni Sanders važi za favorita u: Kaliforniji, Juti, Koloradu, Minesoti, Teksasu, Mejnu, Vermontu i Masačusetsu.

21:16 Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, kandidatkinja Elizabet Voren izgubiće večeras izbornu trku u svojoj matičnoj državi Masačusets.

21:15 Na osnovu podataka Kantar/Campaign Media Analysis Group, predsednički kandidat Majk Blumberg je na TV reklame do sada potrošio 658 miliona dolara, što je više od svih ostalih kandidata zajedno.

21:13 Pojavile su se informacije da bi senatorka Kalifornije i bivša kandidatkinja za predsedničkog kandidata demokrata Kamala Haris mogla da podrži Džoa Bajdena u trci.

21:07 Bivši gradonačelnik Njujorka i milijarder večeras će se po prvi put pojaviti na glasačkim listićima. U prve četiri države Blumberg nije učestvovao na izborima zato što je u trku ušao među poslednjima, u novembru 2019.

21:00 U zemljama koje danas glasaju živi oko 130 miliona ljudi, što je 10 puta više nego u prve 4 države u kojima se glasalo. Glasanje večeras traje do 1h posle ponoći u Vermontu i Virdžiniji i tada već možemo očekivati prve rezultate. U Kaliforniji se glasa do 5h po srpskom vremenu.

20:29 Podršku Džou Bajdenu juče je pružio i bivši predsednički kandidat i bivši kongresmen iz Teksasa Beto O’Rurk.

20:28 Nakon izbora u Južnoj Karolini svoje kandidature povukli su Tom Stajer, Pit Butedžedž i Ejmi Klobučar. Na jučerašnjem predizbornom mitingu Džoa Bajdena u Dalasu, Teksas, Butedžedž i Klobučar javno su podržali bivšeg potpredsednika.

20:25 Do sada je raspoređeno 155 delegata i to na sledeći način:
Berni Sanders – 60
Džo Bajden – 54
Pit Butedžedž – 26
Elizabet Voren – 8
Ejmi Klobučar – 7

20:23 Tokom današnjeg dana glasa se u sledećim državama koje nose broj delegata naveden u nastavku:
Alabama – 52
Američka Samoa – 6
Arkanzas – 31
Kalifornija – 415
Kolorado – 67
Mejn – 24
Masačusets – 91
Minesota – 75
Severna Karolina – 110
Oklahoma – 37
Tenesi – 64
Teksas – 228
Juta – 29
Vermont – 16
Virdžinija – 99
Demokrate u inostranstvu – 13

Objava [BLOG UŽIVO] Super utorak se prvo pojavila na Novi treći put.

Većina demokrata želi centrizam

Nakon izbora 2016. godine koje je obeležio uspon Bernija Sandersa i gubitak Hilari Klinton od Donalda Trampa, demokratski centrizam našao se u krizi. Delovalo je da će levo krilo demokrata preuzeti ovu stranku u veoma kratkom periodu. Kada se pogledaju nastupi nove leve kongresmenke Aleksandrije Okasio-Kortez, mnogi u njoj vide budućnost demokrata. Međutim, kao i midterms izbori, Ajova i Nju Hempšir šalju potpuno drugačiju poruku.

Midterms izbori 2018. doneli su demokratama većinu u Predstavničkom domu zahvaljujući trideset dvoje centrista koji su preuzeli republikanska mesta u ljubičastim i crvenim izbornim jedinicama. Dok su Aleksandrija Okasio-Kortez ili Ilhan Omar svoje mandate zaradile u demokratskim tvrđavama, njihove progresivne kolege nisu uspele to u swing i crvenim zonama, već su to radile umerene demokrate. Iz tog razloga centristički kongresni kokus „novih demokrata“ najbrojniji je od svog osnivanja.

U Ajovi i Nju Hempširu pokazalo se slično. Centristički kandidati (Džo Bajden, Pit Butedžedž i Ejmi Klobučar) osvojili su više u zbiru od levog krila demokrata oličenog u Sandersu i Elizabet Voren. Sanders i Vorenova u zbiru su imali manje od Sandersa samostalno 2016. u obe države. Razlika je, u slučaju Nju Hempšira drastična, te su Sanders i Vorenova zajedno imali tek nešto više od pola Sandersovog rezultata iz 2016.

Iako deluje da se centrizam vraća, ono što centristima stvara problem je postojanje velikog broja kandidata sa ove ideološke pozicije, te su se glasovi rasuli na više strana i na različite načine u obe države. Ovaj problem će biti još vidljiviji ako se niko od važnijih centrista ne povuče do „super utorka“, jer će im se u deljenju istog kolača priključiti i Majk Blumberg, koga nikako ne bi trebalo potcenjivati.

Bajden i Vorenova su primili teške udarce

Bivši potpredsednik Džo Bajden od početka trke važi za jednog od favorita. Iako se već nedeljama znalo da će Ajova i Nju Hempšir biti države koje mu mogu predstavljati rezultatski problem, to se pokazalo u vrlo drastičnoj formi sa 13% i 8% osvojenih glasova. Obe države imaju preko 90% belačke populacije i imaju relativno liberalno demokratsko članstvo, dok je Džo Bajden kandidat kome jedan od stubova podrške predstavljaju afroamerikanci i umerene/konzervativne demokrate.

Iako se može očekivati da će imati bolje rezultate u dosta rasno heterogenijoj Nevadi ili Južnoj Karolini, u kojoj polovinu demokratskih glasača čine afroamerikanci, prilično loš start može biti razoran po momentum njegove kampanje. Najgori scenario bi bilo podbacivanje u ove dve države, čime bi Bajden došao u problem pred „super utorak“, kada se u trku uključuje i njegov glavni centristički konkurent Majk Blumberg sa svojim milionima dolara.

Ono što može biti utešno bivšem potpredsedniku mogu biti odlični rezultati i čak pobeđivanje Sandersa u Idi, Ringoldu, Bjukenenu ili Džeksonu u Ajovi. U ovim okruzima je Tramp direktno preuzeo birače demokrata 2016, te Bajdenov argument da on može najbolje da vrati nazad glasače koji su otišli ka republikancima i doneli mu pobedu u swing državama, ovde ima opipljiv dokaz.

Vorenova, na drugoj strani, imala je pred sobom države koje bi mogle pogodovati njenom pristupu. Demografska struktura glasača Elizabet Voren dobro se poklapala sa demografskom strukturom demokratskog članstva u ove dve države. Međutim, njena kampanja od vrhunca, u oktobru 2019, konstatno nailazi na probleme i Vorenova od tada do danas konstatno gubi podršku. Izbori u ove dve države su taj trend potvrdili i mogu biti kobni po njenu kampanju, jer će momentum teško proizvesti u Nevadi i Južnoj Karolini, gde je njena podrška konstantno osrednja u anketama.

[click_to_tweet tweet=“S obzirom da su pojedini rezultati pozitivno, a pojedini negativno iznenadili, ovim razvojem situacije trka se čini dodatno neizvesnijom i težom za davanje jasnih predviđanja. | “ quote=“S obzirom da su pojedini rezultati pozitivno, a pojedini negativno iznenadili, ovim razvojem situacije trka se čini dodatno neizvesnijom i težom za davanje jasnih predviđanja.“]

Pit Butedžedž je napravio čudo, ali je i ranjiv

Danas ste gradonačelnik malog grada u Indijani i imate samo 39 godina, a za godinu dana ste u vrhu svoje partije kao potencijalni predsednički kandidat zajedno sa dugogodišnjim senatorima i bivšim potpredsednikom države. Neki bi vas opisali kao astronauta ili glavnog lika nekog bajkovitog holivudskog filma o izborima i o tome kako bi trebalo slediti svoj san. Pit Butedžedž živi to kao realnost.

Anonimni gej muškarac od 39 godina, u zemlji u kojoj je pre 17 godina homoseksualizam bio kriminalna aktivnost u preko 10 država, danas biva izglasan kao prvi u Ajovi i drugi u Nju Hempširu. Kandidatura „gradonačelnika Pita“, kako ga mediji najčešće zovu, predstavlja sama po sebi podvig, s obzirom na godine, manjak iskustva u radu u javnoj službi, komplikovano ime i dojučerašnju anonimnost. Butedžedž sa odličnim rezultatima u prve dve države ima odličnu priliku da nastavi niz i možda čudo podigne na viši nivo dolaskom do nominacije.

Međutim, uprkos inicijalnom dobrom startu, Butedžedž će u trci biti sve ranjiviji. Sledeće države gde se glasa će biti rasno heterogenije, a gradonačelnik Pit veoma loše stoji sa podrškom među manjinama, kao i među ruralnom populacijom. Mediji su mu dobrim delom bili naklonjeni, što nije garant da će biti i u budućnosti. Po proseku anketa na Economist/YouGov Butedžedžovi glasači uz njega najviše razmatraju Džoa Bajdena. U slučaju da se bivši potpredsednik dobro pokaže u Nevadi ili Južnoj Karolini, situacija se može ponovo vratiti na stanje pre prvih glasanja.

Zbog ovih razloga, sasvim dobar start ne mora da znači i jak nastavak.

Gde je budućnost?

Izbori kod demokrata su se pokazali kao nepredvidivi, a drastično reagovanje na svaki novi događaj kao nezahvalno. Kandidati koji su imali drastične uspone su danas van trke, poput Kamale Haris. Takođe, kandidati koji su imali rizične moment (čak i po život), poput srčanog udara Bernija Sandersa, trijumfalno su se vratili u trku u Ajovi i Nju Hempširu.

Iz tog razloga, davanje dalekosežnih predviđanja u ovoj fazi može biti prilično rizično i sa velikom šansom da se pokaže kao netačno. Glasanje u prve dve države, sa druge strane, može biti korisno kao prvi presek i pokazatelj šta možemo očekivati od kandidata u bliskoj budućnosti, odnosno sledećih par nedelja kampanje. S obzirom da su pojedini rezultati pozitivno, a pojedini negativno iznenadili, ovim razvojem situacije trka se čini dodatno neizvesnijom i težom za davanje jasnih predviđanja.

[contact-form-7 id=“1383″ title=“Pretplata“]

Objava Tri zaključka izbora u Ajovi i Nju Hempširu se prvo pojavila na Novi treći put.

„Realna rešenja, a ne neostvariva obećanja“, pisalo je na kampanjskom autobusu bivšeg kongresmena Džona Dilejnija. U uključenju za CNBC objasnio je i svoj pristup politici. „Za bilo koji predlog je potrebno postaviti tri pitanja: Da li je ta ideja dobra? Kako ćemo to da platimo? Kako ćemo to da sprovedemo?“ U brojnim gostovanjima objašnjavao je po ovom modelu svoje planove od zdravstvene zaštite, preko zelene energije do infrastrukture.

Međutim, američki birači nisu naročito reagovali na to. Dilejni se u proseku kreće na oko 0,5% rejtinga u istraživanjima. Iako ovakav pristup može zvučati zdravorazumski i zapravo logičan, ovo nije nešto što je karakteristično za današnju američku politiku. Trendovi su čak suprotni i prelili su se na anglosaksonski svet.

Uspon demagoga

Da je američka politika slična politici kontinentalne Evrope, verovatno bi protivkandidati na američkim izborima bili neki ljudi poput spomenutog Džona Dilejnija sa levog centra i neko poput Džona Kejsika sa desnog centra. Bila bi to još jedna dosadna, ali racionalna i učtiva TV debata, dva kandidata između kojih vlada konsenzus oko 80% pitanja. Teme bi se ticale ekonomije, zaposlenosti i zdravstva. Tramp i Ted Kruz bi vrebali sa desnopopulističke strane, a neko poput Elizabet Voren ili Aleksandrije Okasio-Kortez bi vrebao sa levopopulističke strane. Umerene partije bi napravile vlast, a populisti bi ostali kao pretnja ili u najboljem slučaju kao manjinska podrška nekoj od umerenih partija.

Međutim, trendovi u anglosaksonskom svetu idu u suprotnom pravcu. Ekstremni ideološki polovi su blizu da u potpunosti zauzmu obe američke partije, a slična tendencija prelila se i na ostale. Debate su sve manje racionalne, a sve više bazirane na emocijama i verbalnoj agresiji. Konsenzus između partija gotovo da ne postoji, a polarizacija je takva da dolazi do uličnog nasilja sa smrtnim ishodima. Političke platforme su izgubile realnu crtu i sadašnji programi u suštini jesu spiskovi lepih želja bez merljivih stvarnih efekata. Neretke su i ekstremne reakcije na ekstremne predloge. Teoretičari zavere i lažne vesti imaju nesrazmerno veći uticaj danas nego ranije.

U takvim političkim okolnostima je neko sa realnom platformom i zdravorazumskim pristupom isto što su bili današnji populisti pre 15 godina. Retke i neobične pojave koje niko nije shvatao ozbiljno. Tako je danas percipiran neko poput Dilejnija ili Kejsika.

Nerealnost platformi

Na jednoj strani, aktuelni predsednik i njegova administracija sproveli su seču poreza najbogatijima koja je povećala javni dug za 10%, a efekat je procenjeni rast ispod 2% u narednim godinama. Budžetski deficiti su toliki, da po podacima poreske uprave SAD-a (IRS) ne bi moglo da ih nadoknadi oporezivanje svih prihoda preko milion dolara sa 100%. Tramp vodi i trgovinski rat koji košta građane SAD, a koji utiče na globalno ekonomsko usporavanje. Takođe, kinji tradicionalne saveznike. Podilazi i rasističkim sentimentima u društvu tako što poziva članice kongresa stranog porekla i druge boje kože da se vrate u „svoje zemlje“. Ima želju da u potpunosti ukine postojeće elemente državnog zdravstva čime bi ostavio nekoliko desetina miliona ljudi bez ikakve zaštite. Bavi se i potpunim negiranjem nauke u sferi klimatskih promena. Satanizuje čitave grupe imigranata kao kriminalce ili teroriste, a kao rešenje predstavlja srednjovekovni zid.

Na drugoj strani, opozicija ovom predsedniku su ljudi koji zastupaju planove gigantske redistribucije bez ikakvog finansijskog utemeljenja i upitnih efekata. Političari poput Sandersa ili Elizabet Voren žele da ukinu ceo sistem privatnog osiguranja i da ga zamene državnim „Medicare for all“ za koji ne nude održiv plan finansiranja. Ovako sastavljen plan, podigao bi već veliki američki javni dug za oko 1/3 u prvih 10 godina primene, a oduzeo bi privatno osiguranje od preko 100 miliona građana. Takođe, zloupotrebljavaju se klimatske promene kroz „Green New Deal“, koji u svojoj strukturi obuhvata najmanje zelenih mera i koji košta između 50.000 i 90.000 milijardi dolara u prvih deset godina primene i bio bi katastrofalan po javne finansije. Dobar deo političara sa ove strane ne gadi se upotrebe identitetske politike na oduran način. Jedini konsenzus koji imaju sa drugom stranom je protekcionizam i protivljenje slobodnoj trgovini. Na ekstreman napad na imigraciju, reaguju dekriminalizovanjem ilegalnog prelaska granice protiv čega je ubedljiva većina građana.

Dve ekstremne i sukobljene strane zastupaju u potpunosti suprotne i međusobno isključive verzije sveta, što ozbiljno razdire ovo društvo. Slična situacija prelila se i u UK, kao i Kanadu i Australiju, dok se države kontinentalne Evrope još drže kao relativno imune.

Gde je nestala realističnost?

Za početak, informisanje je vremenom fragmentisano i tribalizovano. Birači se informišu iz medija koji su visoko pristrasni i ljudi žive u svojim ideološkim mehurima, dok je rast internet informisanja omogućio lako širenje lažnih vesti koje dižu paniku i gađaju skrivene nesigurnosti kod birača. Većina savremenih birača nema uvid u realan svet izvan svog mikro kosmosa. Informisanje u onlajn svetu, koji je pretrpan i brz, svodi se na pojednostavljene poruke i slogane koje mediji prenose, te i nema vremena za ozbiljnu razgradnju demagogije.

Takođe, kod građana na Zapadu javio se neki vid „kosmopolitskog prezasićenja“, kako je to čuveni Entoni Gidens definisao. Ukoliko se pogledaju istraživanja koja obuhvataju različiti broj država širom sveta, može se videti potvrda ove teze. Po istraživanju YouGov iz 2017, vidi se drastična razlika u stavovima između država Zapada i „država u razvoju“ po pitanjima poput globalizacije, slobodne trgovine i imigracije. Dok je značajan broj građana na Zapadu skeptičan i pesimističan po ovim pitanjima više nego ranije, u državama u razvoju vladaju pozitivni stavovi i entuzijazam.

U svetu visokih rizika i velikih prilika, neodogovorni političari u prethodnim decenijama nisu građanima predočili rizike koji proizilaze iz ovih procesa. Mnogi političari nisu išli u susret globalnim promenama i ova društva nisu reformisana dok je za to moglo biti političke podrške. Građani razvijenih država Zapada navikli su na visok stepen beneficija uspostavljen na neodrživim osnovama i tokom boljih vremena, a vreme globalnog dinamičnog razvoja nije iskorišćeno za korekciju. Danas su te reforme naročito nepopularne među biračima, a ekonomije Zapada usporavaju i gube relativnu snagu u odnosu na Kinu, Indiju i druge velike ekonomije u razvoju.

U takvim okolnostima, političari koji se zalažu za zatvaranje u odnosu na svet ili koji gađaju ljudske nesigurnosti, imaju čist teren. Sa jedne strane, teme se sa ekonomije prebacuju na kulturološka i identitetska pitanja i te debate dele društvo i mobilišu ljude, a mogu trajati godinama bez ishoda. Sa druge strane, ako se razgovara o ekonomiji, razgovara se paternalistički i demagoški, gde se nesigurnim i zbunjenim građanima nudi neki vid nerealne zaštite kroz protekcionizam ili neodrživu „poklon ekonomiju“.

Anglosaksonski svet se pokazao značajno ranjivijim

Anglosaksonski izborni sistemi gde „pobednik uzima sve“ pokazali su se značajno više ranjivim na demagoge nego evropski proporcionalni sistemi. Ekstremi koji širenjem straha ili lažnim obećanjima zauzmu kontrolu nad jednom od dve stranke, što je najčešće slučaj u anglosaksonskim državama, onda imaju lakši pristup institucijama i kreiranju politika.

Fragmentisane i ideološki šarenolike partijske ponude u kontinentalnoj Evropi efikasno su suzbile rast populista i demagoga, te su u najrazvijenijim državama kontinentalnog dela Zapadne Evrope ili neutralizovani u opoziciji ili uništeni kroz manjinska partnerstva. Tramp, Boris Džonson i Džeremi Korbin zauzeli su komandne visove svojih stranaka u gotovo dvopartijskom sistemu i samim tim nametnuli svoj diskurs karijerističkoj većini u svojim strankama, gde izlazak iz jedne od dve stranke često znači kraj karijere.

Na drugoj strani, potpuna nefunkcionalnost italijanskog političkog sistema, onemogućila je i funkcionalnost populističke vlade. Takođe, kada Makron nije bio zadovoljan kretanjima u Socijalističkoj partiji, napravio je svoju stranku, privukao umerene kadrove iz obe stranke establišmenta i pobedio. U anglosaksonskim sistemima je ovaj scenario nemoguć i Makron bi verovatno bio prinuđen da zbog političkog opstanka trpi demagoško skretanje socijalista sa Benoa Amonom.

[click_to_tweet tweet=“U anglosaksonskim sistemima Makron bi verovatno bio prinuđen da zbog političkog opstanka trpi demagoško skretanje socijalista sa Benoa Amonom. | “ quote=“U anglosaksonskim sistemima Makron bi verovatno bio prinuđen da zbog političkog opstanka trpi demagoško skretanje socijalista sa Benoa Amonom.“]

Da li će se umerenost i realističnost vratiti?

U kontinentalnoj Evropi, desni populisti su mahom neutralizovani. Umerene partije izbegavale su kulturološke rasprave koje populisti kandiduju da bi zamaskirali negativne ekonomske efekte svojih mera. Izbori za Evropski parlament su potvrdili da ovi ekstremi zajedno ne predstavljaju ni petinu biračkog tela, te je okvir sa „oni osvajaju Evropsku uniju“ promenjen na „peta po snazi grupa u parlamentu“. Takođe, zbog rasvetljavanja konkretnih efekata njihovih mera, sami populisti blede, te su odustali od mera poput izlaska iz EU, izlaska iz Šengena i napuštanja evra, te više nisu tolika pretnja po sistem. Oni još mogu pobeđivati u devastiranim zonama, ali teško na nacionalnom nivou.

Na drugoj strani, u anglosaksonskim zemljama razlike se povećavaju i trenutna istraživanja govore da je utisak građana da građanski rat nikada nije bio bliži. Bregzit glasanje i izbor Donalda Trampa ogolilo je ranjivost anglosaksonskih sistema na demagoge, a umerene demokrate i umereni republikanci nazivaju se nekim vidom izdajnika od svojih ekstremnijih partijskih kolega.

Međutim, demagozi neće biti večna pojava ni u anglosaksonskom svetu. Redovni izbori za američki Kongres (Midterms) pokazali su da bez umerenih kandidata nema pobede. Od 40 izbornih jedinica koje su demokrate preuzele od republikanaca, 35 su preuzeli centristi poput Dilejnija. Iako medijima odgovara da prenose izjave Okasio-Kortez ili Elizabet Voren, sa njihovim pristupom demokate nisu pobedile ni u jednoj zoni gde žive umereni birači koji su ključni za pobedu. Čak naprotiv, umereni Beto O’Rurk umalo je u ultra crvenoj državi Teksas pobedio ultra konzervativnog Teda Kruza. Uz brojne pokušaje i greške, demokrate će verovatno biti prvi koji će jednog dana sa umerenom platformom pobediti republikance. U međuvremenu, demagozi će nastaviti svoju dominaciju u političkom polju, sa posledicama koje će se osetiti u narednim godinama.

Tekst je objavljen na portalu „Talas“ 04.09.2019.

[contact-form-7 id=“1383″ title=“Pretplata“]

Objava Uspon demagoga u anglosaksonskom svetu se prvo pojavila na Novi treći put.