Bliski Istok u 2021. očekuju, pored izbora u Izraelu i Iranu, i manje atraktivna događanja za svetsku javnost. Svetska javnost pomno će pratiti da li će Benjamin Netanjahu i njegov Likud ponovo uspeti da odnesu pobedu u samom finišu izborne trke, odnosno kakva sudbina očekuje Iran nakon odlaska Hasana Rohanija sa vlasti i poraza umerene struje u Teheranu.Međutim, ispod radara prolaze i istorijski opšti izbori u Palestini.
Nakon tri runde iscrpljujućih pregovora u kojima je učestvovalo 14 političkih partija, među kojima i dve najbitnije struje, Hamas i Fatah, potvrđena je odluka predsednika PA Mahmuda Abasa doneta 15. januara ove godine. Prvi put nakon 15 godina, Palestinci će glasati na konsekutivnim (22. maj, 31.jul i 31. avgust) parlamentarnim, predsedničkim, i izborima za Palestinski državni savet (PNC) i time odlučivati o daljoj sudbini Palestine.
Poslednji izbori, održani 2006, doveli su do raskola do tada ionako klimavog državnog jedinstva. Tada je nasuprot svim očekivanjima, Hamas odneo ubedljivo pobedu nad podeljenom listom Fataha. Do predaje vlasti nije došlo ,niti se PNC od tada sastajao, a lideri Fataha su naučili veoma bitnu lekciju: da ne raspisuju izbore na kojima nisu sigurni da mogu da pobede.
Dva politička bloka postali su ljuti protivnici, te saradnje nije bilo više od 15 godina ; Hamas je vladao iz opkoljenog pojasa Gaze, a Fatah iz Zapadne obale.
Razlozi za pomirenje
Palestinska borba za državnost prošla je kroz izuzetno turbulentan period u prošloj deceniji. Od učestalih oružanih sukoba između snaga IDF-a i Hamasa u periodu od 2008-2014. do kontinuirane agresivne kampanje izraelskog naseljavanja Zapadne obale.
Međutim, tek je potencijalna opasnost od drugog mandata Donalda Trampa, koji je tokom prethodne 4 godine bezuslovno podržavao izraelsku stranu u ovom sukobu, dovela do početka procesa pomirenja (ili barem pronalaženja kompromisa ) između Mahmuda Abasa i Ismaila Hanijea.
Pre poslednje runde pregovora održanih u Kairu, postojala je i ideja o ujedinjenoj Hamas-Fatah listi,gde bi Fatah imao blagu prednost u pogledu broja poslanika (70 prema 60). Iako je ova ideja veoma rano odbačena, govori o postojanju dobre volje među liderima vodećih stranaka kao i želje da Palestina što pre izađe iz političke “paralize“ u kojoj se trenutno nalazi.
"
Uspešno održani demokratski izbori bi bili prvi ozbiljan korak i dali značajan vetar u leđa konačnom rešavanju palestinskog pitanja.
"
Ponovo podeljeni unutar Fataha – Abas, Dahlan, Barguti
Situacija se blago razlikuje od one iz 2006, najpre zbog novih izbornih zakona, koji su naklonjeniji mogućoj koaliciji okupljenoj oko Fataha. Međutim, kao i 2006, Hamas će imati nešto koheretniju bazu glasača, dok je sve izvesnije da će Fatah ponovo biti podeljen, s obzirom da tri unutarpartijske struje ne uspevaju da pronađu zajednički jezik.
Trenutni predsednik PA, Mahmud Abas je raspisao izbore usled enormnog pritiska koji je stizao kako iz Palestine tako i sa međunarodne scene, naročito iz UAE i Egipta, koji gleda da se predstavi kao pokrovitelj ujedinjene Palestine.
Abas novim mandatom takođe želi da povrati izgubljeni legitimitet koji je stekao kao jedan glavnih arhitekti sporazuma u Oslu, a s obzirom na njegove pozne godine (85), želi da, u najgorem slučaju, sam izabere svog naslednika. Pritisak na Abasa da raspiše izbore dolazi pre svega od mlađih generacija Palestinaca, koji zahtevaju nova lica na političkoj sceni, kao i nekog ko je prilagodljiviji novonastaloj političkoj situaciji na Bliskom Istoku.
Mehmudu Abasu se zamera rigidna doslednost njegovim idealima i manjak fleksibilnosti. Iako je ovakav pristup ranije donosio rezultate (Abasovo najveće dostignuće je ostvarivanje statusa države posmatrača pri UN 2012), legitimitet trenutne PLO se sve više dovodi u pitanje. Za nju se smatra da je izgubila svojuosnovnu funkciju, a to je da bude veza sa palestinskom dijasporom kao i da podseća svet na palestinsku borbu za nezavisnost.
Abas, izazivači i Hamas
Očekivalo se da će glavni protivnik Abasu biti prognani Muhamed Dahlan, nekada najbitniji čovek Fataha u Gazi (i čovek koji je pokušao da izvrši puč protiv Abasa 2006), sada savetnik princa Muhameda bin Zajeda i jedan od glavnih tvoraca izraelsko-emiratskog mirovnog sporazuma do čijeg je potpisivanja došlo u septembru prošle godine. Iza Dahlana stoji sva moć Emirata, ali se Fatah nada da će uspeti da spreči njegovu (i njegovih pristalica) kandidaturu na predsedničkim i parlamentarnim izborima uz pomoć palestinskog izbornog zakona iz 2007. Dopunjeni član 39. zakona predviđa da lice mora podneti uz prijavu za kandidata i potvrdu o neosuđivanosti, stoga Dahlan, koji je 2016. u odsustvu osuđen na 3 godine zatvora, neće moći da se kandiduje.
Član 68. zabranjuje bilo kojoj listi ili kandidatu da učestvuje na izborima ukoliko je njegova predizborna kampanja finansirana od strane inostranih elemenata. Na ovaj način, Fatah želi da isključi i DRC (oko koje bi se okupile Dahlanove pristalice ) koja uživa finansijsku podršku UAE.
Najveću glavobolju Fatahu će zapravo predstavljati jedan drugi bivši lider. Popularni Marvan Barguti, koji je u zatvoru u Izraelu već 19 godina (osuđen na 5 doživotnih zatvorskih kazni), ne odustaje od kandidature za poziciju predsednika. Barguti je najpopularniji kandidat prema anketama sprovedenim krajem prošle, i početkom ove godine. Prema istraživanju PCPSR, za Bargutija bi glasalo nešto više od 61% glasača u duelu sa Hamasovim Hanijeom (37%), dok bi Abas izgubio od istog sa 43% naspram 50% glasova.
Uz podršku Izraela, Abas je bezuspešno pokušao da privoli Bargutija da odustane od trke za predsednika, nudeći mu da predvodi ujedinjenu listu Fataha na parlamentarnim izborima kao i da sam izabere 10 imena koja će se naći na ovoj listi. Barguti se nada da će njegova eventualna pobeda na izborima podstaći međunarodnu zajednicu da poveća pritisak Izrael i zahteva njegovo puštanje na slobodu. Barguti za sada nema ambicija da izađe na parlamentarne izbore, te se očekuje da će njegovu listu predvoditi Naser al Kidva, njegova desna ruka i nećak Jasera Arafata.
Na drugoj strani, i pored prisnije i relativno uspešne saradnje sa Fatahom u poslednjih par meseci, vođstvo Hamasa je i dalje nepoverljivo prema stranci iz Zapadne obale. Jedan od glavnih razloga zašto se Hamas zalagao za održavanje konsekutivnih izbora jeste da se ne bi ponovila situacija iz 2006. i da nezavisno od rezultata izbora, Abas odbije da se povinuje volji naroda.
Čak i da Abas održi svoju reč i Hamasu bude dozvoljeno da se vrati u parlament i uđe u PLO, ne postoje garancije da Izrael neće uhapsiti poslanike Hamasa kao što je to bio slučaj do sada.
Neki lideri Hamasa tvrde kako će izbori zapravo samo povećati legitimitet Mehmuda Abasa, a dodatno uzdrmati već “klimavu“ poziciju Hamasa. Hamas očajnički želi da se oslobodi tereta odgovornosti za sudbinu 2 miliona Palestinaca koji žive u pojasu Gaze u veoma teškim ekonomskim uslovima. Pozicija Hamasa je iz godine u godinu sve nezahvalnija, položaj u Siriji je izgubljen dok su sankcije koje je Tramp uveo Iranu ostavile organizaciju bez jednog od glavnih sponzora.
Da li bi poraz na izborima značio da Hamas mora i da preda oružje i kontrolu nad Gazom?
Izbori iz izraelskog ugla
Sve što se dešava u palestinskim političkim vodama neposredno se tiče i Izraela. A iz bezbedonosne perspektive, za Izrael bi bilo najbolje kada se ovi izbori ne bi ni održali. Izrael se dobro seća 2006. i prethodnih izbora koji su doveli do oružanih sukoba između dve palestinske strane i kulminirali blokadom pojasa Gaze.
Dok Fatah pati od unutrašnjih tenzija, podela na slabije frakcije i pogoršanja imidža u javnosti, Hamas deluje daleko stabilnije, što dodatno plaši Izrael, do te mere da je Netanjahu izašao u susret Abasu i omogućio njegovim savetnicima da posete Bargutija, u nadi da bi ujedinjena Fatah lista mogla da prevagne i odnese pobedu.
Takođe, Izrael je otpočeo sa masovnim hapšenjima članova Hamasa u Zapadnoj obali u pokušaju da još više osujeti njihove izborne šanse. U slučaju pobede, Hamas će moći drastičnije da se suprotstavlja izraelskim interesima, što znači da bi se lansiranje projektila, bombaški napadi i drugi vidovi gerilskih borbi koji su redovno odvijaju u pojasu Gaze proširili i na Zapadnu obalu.
Neutemeljeni optimizam?
Ako uzmemo u obzir sve sukobe i podele kroz koje su prošli Hamas i Fatah u prethodnih 16 godina, postoji nezanemarljiva šansa da se izbori ipak ne održe. I jedna i druga organizacija rizikuju da u slučaju poraza izgube u potpunosti i ono malo legitimiteta što poseduju.
Međutim, postoje razlozi za optimizam: u poslednjih 6 meseci postignuti su značajni pomaci u izmirenju dve strane, međunarodna podrška (pa i pritisak) je nikad veća, počev od prijateljski nastrojene administracije u Vašingtonu i Evropske unije sve do tradicionalnih zaštitnika ideje nezavisne Palestine na Bliskom Istoku poput Egipta i Katara.
Uspešno održani demokratski izbori bi bili prvi ozbiljan korak i dali značajan vetar u leđa konačnom rešavanju palestinskog pitanja.
Budite u toku sa svetskim političkim trendovima!
Prijavite se na našu mejling listu i slaćemo Vam najsvežije analize o spoljnoj politici.
[contact-form-7 id="8945"]
