Zašto afroamerikanci najviše veruju Bajdenu?

Zašto afroamerikanci najviše veruju Bajdenu?

“Kada sam video te povike i te baklje u Šarlotsvilu, kada sam video tu mržnju, znao sam kao i svi vi, iako sam se nadao da se to nikada više neće desiti, da mržnja ponovo maršira i da bi naša ćutnja bila saglasnost”.

Govorio je Džo Bajden u septembru ove godine na obeležavanju 56. godišnjice napada na baptističku crkvu u Alabami u periodu borbe za građanska prava, kada su ubijene četiri afroameričke devojčice. Iako možda mnogima ovaj napad ili skorašnji incident u Šarlotsvilu ne moraju delovati poznato ili važno, za afroameričku zajednicu u SAD-u oni predstavljaju dva važna događaja. Prvi događaj iz 1963. predstavljao je prekretnicu u borbi za jednaka prava, dok skup belih supremacionista i neonacista u Šarlotsvilu predstavlja uspon nove pretnje nastale u vreme Donalda Trampa.

Zašto afroamerikanci najviše veruju Džou Bajdenu?
Zašto afroamerikanci najviše veruju Džou Bajdenu?

Uspon Trampovske desnice doneo je i kao sporednu pojavu rast najekstremnijih desničarskih snaga, koje su okupljene u Šarlotsvilu pod zastavama konfederacije i nacističke Nemačke demonstrirali da još postoje. Jedno od najvažnijih pitanja za afroameričku zajednicu na predsedničkim izborima 2020. je ko može da spreči da se novim mandatom Donalda Trampa, rulje ekstremista iz Šarlotsvila ne replikuju širom Amerike. Kako sada stvari stoje, Džo Bajden deluje kao njihov izbor.

Trenutno poverenje afroamerikanaca u Bajdena

Afroamerička populacija već decenijama u ubedljivoj većini glasa za kandidate demokrata. U prethodna tri predsednička izborna ciklusa, među glasačima iz ove zajednice, demokratski kandidati dobijali su od 85% do 95% glasova. Sličan ishod se može očekivati i na sledećim predsedničkim izborima u novembru 2020. Međutim, dok je većina birača demokrata relativno neodlučna kome će od ponuđenih kandidata dati podršku da bude protivkandidat Trampu, afroamerikanci u većini imaju svoj izbor. U pitanju je spomenuti Džo Bajden.

Po poslednjim prosecima anketa koji prate Economist/YouGov bivši potpredsednik Bajden među crnom rasom ima ubedljivo najveću podršku od 50%. Prvi sledeći kandidati sa podrškom u ovoj grupi su Berni Sanders sa 13%, zatim Elizabet Voren sa 12%, dok su ostali na ispod 6%. Iako Bajden nije velikodušan sa obećanjima ovoj zajednici poput “rasnih reparacija”, a sa kontroverznim nasleđem drakonskog “Crime Bill-a” iz 90ih, njegova podrška u ovoj zajednici je konstantno visoka. Postoji više objašnjenja zašto afroamerički glasači u većini veruju bivšem potpredsedniku.

Potpredsednik prvom crnom predsedniku – identitet i priznanje

Barak Obama je prvi crni predsednik SAD-a i kao takav veoma važan za svoju zajednicu. On je za svog prvog saradnika odabrao iskusnog senatora iz Delavera, Džoa Bajdena. Dok je Obama na simboličkom nivou predstavljao progresivnu promenu za društvo, ali i manjak iskustva, Bajden je predstavljao simboličku podršku establišmenta toj promeni i iskustvo koje će promene operacionalizovati. Iako je samo obavljanje funkcije potpredsednika Obami u dva mandata jak adut kod afroameričke zajednice, način obavljanja te funkcije tome je dodatno doprineo.

Sa pozicije politike identiteta, za manjinske zajednice pitanje “priznanja” jeste jedno od važnijih. Potpuno simboličko priznanje jednakosti, afroamerička zajednica dobila je dolaskom Obame na čelo nacije i kroz bezrezervnu podršku koju je on uživao od svog starijeg belog prvog saradnika. Bajden nije preuzimao zasluge na sebe ili ostavljao predsednika na cedilu, čak se i u medijima stvarala slika o njihovom gotovo drugarskom odnosu. U praksi je na simboličkom nivou priznao da i pripadnik afroameričke zajednice može biti legitimni lider cele nacije i da će u tome imati apsolutnu podršku bez ikakvog dodatnog “ali”.

Ovi sentimenti su jaki i Džo Bajden ne izbegava da ih često tokom unutarpartijske trke spomene u spotovima, debatama i govorima. Iako ekonomska preraspodela ili bolji zdravstveni sistem mogu biti važan materijalistički i opipljiv faktor kod birača, simboličko priznanje identiteta ne bi trebalo nikada potcenjivati u politici.

Džo Bajden i Barak Obama (CNN)
Džo Bajden i Barak Obama (CNN)

Afroamerikanci ne žele da rizikuju

Do pre oko pola veka, segregacija u SAD-u bila je status quo koji je delovao kao teško promenjiv. Uz veliko protivljenje dela belačke populacije i južnjačkog segregacionističkog krila demokrata, a pomoću veštih političkih manevara Lindona Džonsona, ona je postala prošlost. Mladi afroamerikanci aktuelni stepen prava mogu uzimati zdravo za gotovo, ali postoji solidan broj starijih pripadnika iste zajednice koji se seća nemira i teške višedecenijske borbe za najosnovniji stepen jednakost. Slike iz Šarlotsvila svakako ne pomažu osećaju da je budućnost u potpunosti bezbedna. Ukoliko se uzmu istorijske okolnosti i aktuelni događaji, rizik nije nešto na šta je ova zajednica spremna u sadašnjem trenutku.

Kao i ranije, afroamerikanci su skloniji da svoje glasove povere demokratskom kandidatu koji je percipiran kao najsigurniji izbor protiv republikanaca. S obzirom da je Džo Bajden proveren izbor iz vremena Obame, a u anketama neko ko ima najveće šanse protiv Trampa i ko trenutno vodi kod demokrata, očekivano je da i po ovom osnovu generiše poverenje. Stepen poverenja u ovoj zajednici uslovljen je i godinama, te je i podrška bivšem potpredsedniku viša što je glasač stariji i ima jača sećanja na burnu prošlost.

Afroamerikanci su konzervativniji deo birača demokrata

Džo Bajden predstavlja umerenu centrističku struju Demokratske stranke, naspram progresivnijih levičarskih kandidata poput Bernija Sandersa ili Elizabet Voren. Među glasačima demokrata koji sebe identifikuju kao “liberali” Bajden ima podršku od 20ak procenata, te je malo niže rangiran od Elizabet Voren, a nešto više od Bernija Sandersa po proseku anketa Economist/YouGov. Sa druge strane, među demokratama koji sebe identifikuju kao “konzervativni” ili “umereni”, njegovo vođstvo u odnosu na prve sledeće kandidate je +17%, odnosno +27%.

Iako nekome intuitivno može delovati da će afroamerikanci podržati najprogresivnije kandidate, stavovi ove grupacije se retko analiziraju. Kada se pogledaju višegodišnja istraživanja Public Opinion Research, procenat afroamerikanaca koji sebe definišu kao umereni ili konzervativni duplo je veći od procenta belaca koji sebe tako vrednosno pozicioniraju. Afroamerikanci su, primera radi, u anketama manje skloni apsolutnoj podršci abortusu, zalaganju za istopolne brakove ili potpunom podržavljivanju zdravstvenog sistema.

S obzirom da crna populacija čini oko 25% biračkog tela koje glasa na unutarpartijskim izborima kod demokrata, oni predstavljaju uticajnu, ali vrednosno konzervativniju grupu glasača. Kao takvi, u proseku su vrednosno bliži centrističkim kandidatima nego progresivnim. Igrom slučaja, centristički kandidat je u anketama favorit i bivši potpredsednik u vreme jedinog crnog predsednika, te se više pozitivnih faktora poklapa u korist Bajdena u sadašnjim okolnostima.

Igrom slučaja, centristički kandidat je u anketama favorit i bivši potpredsednik u vreme jedinog crnog predsednika, te se više pozitivnih faktora poklapa u korist Bajdena u sadašnjim okolnostima.Click To Tweet

Ne uzimati afroamerikance zdravo za gotovo

Afroamerička zajednica svakako predstavlja jednu od demokratama najodanijih biračkih grupa. Međutim javljaju se trendovi koji mogu postepeno menjati taj odnos. Po istraživanjima sa Univerziteta u Teksasu, primetan je rast broja konzervativnih afroamerikanaca u prethodnih 50 godina, koji nisu nužno lojalni Demokratskoj stranci. Takođe, javlja se i pad izlaznosti kod ove grupacije od izbora do izbora. Da reakcija Trampa na rasistički skup u Šarlotsvilu nije bila mlaka i da predsednik ne napada konstantno manjinske političare, moguće da bi određeni umereniji republikanci bili drastično uspešniji u ovoj grupi birača.

Demokrate sa druge strane često vrlo pojednostavljeno ili jednostrano gledaju na afroameričku zajednicu. Stari levičarski političari često umeju da svode sve na klasu, očekujući da će više novca na čeku zalečiti rane od društvene stigme. Sa druge strane, fokusiranje progresivnih demokrata na poboljšanje rasnih odnosa jeste korisno za društvo, ali oni neće nužno rešiti nejednakost dohotka i siromaštvo.

U ovom momentu, Džo Bajden sa svojom karijernom istorijom, stavovima i saosećajnim pristupom deluje kao kandidat koji afroameričku zajednicu najbolje razume. Da li će tu prednost održavati dalje, pokazaće prvi unutarpartijski izbori u Južnoj Karolini, gde je ova zajednica brojna i gde će imati veoma važnu reč. Trenutno, bivši potpredsednik deluje kao teško pobediv u ovoj važnoj grupi glasača.

Piše: Dimitrije Milić

Prijavite se i ubuduće ćemo Vam slati sve novosti vezane za našu organizaciju na Vašu mejl adresu!

Komentar