Zakonski okvir za političko reklamiranje

U predizbornom krugu, demokrate su, osim vremena i truda, u svoje predizborne spotove uložili i ogromnu količinu novca. Naravno, u takvoj potrošnji postoje i ograničenja, odnosno regulacije. Iako je u poslednje vreme došlo do blagog povećanja regulacije političkog marketinga, ona ostaje na niskom nivou u poređenju sa ostalim državama.

Ipak, postoji jedan važan regulatorni akt koji kontroliše količinu novca koja se ulaže u predizborne reklamne sadržaje. „The Bipartisan Campaign Reform Act“ iz 2002. reguliše soft money – novac koji su priložili odbori političkih akcija, kao i hard money – novac koji može prikupiti svaki kandidat. Takođe, ovaj zakonski akt je propisao limit novca koji može biti potrošen na izborne emisije (elective broadcasts), ali nije propisao zahtev za odobravanjem i proveravanjem po pitanju finansiranja političkih propagandnih programa.

Do današnjeg dana, ne postoji zvaničan zakonski akt koji se odnosi na finansiranje političkih spotova. Trenutno Federalna komisija za komunikacije zahteva da se ugovori za političke oglase prikazane na medijskim stanicama objavljuju onlajn, ali komisija razmatra i predlog da proširi taj zahtev za objavljivanjem i na druge platforme, uključujući radio i televiziju.

Trka demokrata i potrošnja na TV spotove

U dosadašnjem toku izbornog kruga kod demokrata, kandidati su potrošili na reklamiranje svote koje su običnim ljudima prosto nezamislive. Od početka unutarpartijske kampanje početkom 2019, demokrate su na TV reklame potrošile preko 700 miliona dolara.

Dva kandidata – Blumberg i Bajden – su svoje predizborne spotove puštali gotovo 148.000 puta svaki, a svako pojavljivanje spota na nekom medijskom kanalu košta. Međutim, cena i broj spotova Majka Blumberga predstavlja novi rekord u medijskoj potrošnji. Jedna od njegovih reklama zavrtela se i na čuvenom američkom Superboulu.

Blumberg je za svoje reklamne spotove izdvojio pozamašnu sumu od 457 miliona dolara, od toga samo za države „super utorka“ 237 miliona dolara. Prvi kandidat ispod njega po potrošnji je milijarder Tom Stajer sa potrošnjom od 153 miliona dolara, od toga 45 miliona u državama „super utorka“. Treći po potrošnji, senator Berni Sanders, zaostaje sa 27.4 miliona ukupno. Ostali kandidati bliži su jednocifrenom broju miliona utrošenih na ovu svrhu.

Teme TV spotova kandidata

Najveći potrošač, Majk Blumberg, u spotovima se najčešće fokusirao na tehnokratski i pozitivistički ugao gledanja. U brojnim spotovima promovisao je svoj ekonomski plan, zdravstvenu zaštitu, govorio je o problemima koje sistem i trenutna vlast podstiču i/ili ne rešavaju, poput vlasništva nad puškama, oporezivanja bogatih i obrazovanja. Upoznavao je i birače sa svojom biografijom.

S druge strane, Džo Bajden je u svoje reklamne spotove uložio manje novca. Do „super utorka“ Bajden je na TV reklame potrošio oko 7 miliona dolara. Ipak, njegovi spotovi su bili značajno ličniji, pa se smatra da je dodavanjem human interest motiva u spotove uspevao da približi svoju kampanju glasačima na drugačiji način. Problemi koji su našli svoje mesto u Bajdenovoj kampanji i spotovima su, između ostalih: zdravstvena zaštita, ekonomija, obrazovanje, rasni odnosi, religija, nasilje u porodici i oporezivanje. Dobar deo spotova predstavljao je pravljenje kontrasta između Bajdena i Trampa.

Berni Sanders je ovog puta, osim pomoći reklama, imao i puno koristi od toga što je deo njegovog fundraising video klipa na Fejsbuku postao jedan od najpopulanijih mimova ove godine. Njegove spotove finansirala je ogromna armija sitnih donatora, kojima se često obraćao kroz video snimke, poput ovog koji je postao mim senzacija.

U svom političkom programu koji je glasačima Sanders predstavio kroz spotove, uvrstio je probleme zdravstvene zaštite, obrazovanja, imigracije, dobre vlasti, finansijske reforme, ali i pitanje jedinstva naroda, kao i penzija i minimalne zarade.

Slični motivi dominirali su i u spotovima manje uspešnih i manje poznatih kandidata poput Pita Butedžedža, Ejmi Klobučar i Elizabet Voren. Teme koje su kandidovali Butedžedž i Klobučar najsličnije su Bajdenovim, dok je Elizabet Voren kandidovala teme sličnije Sandersu, predstavljene na više tehnokratski način.

Trampova paralelna kampanja

Uzimajući u obzir da je Donald Tramp, protivkandidat demokratama, 2016. godine u svojoj unutarstranačkoj kampanji potrošio samo 10 miliona dolara u februaru te godine, vidljivo je da su demokrate u proseku potrošile mnogo više novca na medijsko oglašavanje na ovim izborima.

Ipak, Tramp je mnogo više pažnje pridobio zbog antikampanje koja se u toku izbora vodila protiv njega. Trampa ne karakteriše ogromna potrošnja na TV spotove, delom i zbog ovog faktora. Tokom republikanske unutarpatijske trke 2016, na osnovu studije kompanije SMG Delta, Tramp je dobio blizu dve milijarde dolara besplatne štampe kroz prenošenje, komentarisanje, odgovore i analize njegovih polarizujućih i kontroverznih izjava. Ta cifra se za celokupni izborni ciklus 2016. meri i sa blizu 5 milijardi dolara.

Međutim, iako se prvenstveno ne oslanja na TV reklame, u periodu izbora kod demokrata ove godine, Tramp nije sedeo skrštenih ruku. Inspirisan procesom impičmenta koji ga je zadesio, Tramp je platio nekoliko reklamnih spotova koji su govorili o tome kako je impičment prevara kojom su želeli da ga sklone s vlasti, ali i o korumpiranosti demokratskih kandidata.

Na dvadesetak spotova protiv demokratskih kandidata, Tramp je od oktobra 2019. potrošio oko 17,8 miliona dolara. To predstavlja skoro tri puta više od potrošnje Džoa Bajdena na TV reklame do „super utorka“.

[click_to_tweet tweet=“Možemo lako uočiti da rezultati izbora ne mogu mnogo da zavise od sume novca koja je uložena u spotove, što nam jasno dokazuje primer Majka Blumberga. | “ quote=“Možemo lako uočiti da rezultati izbora ne mogu mnogo da zavise od sume novca koja je uložena u spotove, što nam jasno dokazuje primer Majka Blumberga.“]

Efikasnost TV reklama

TV reklame predstavljaju jedan od tradicionalnih načina promocije političke poruke. Ukoliko se pogleda anketa Morning Consult o vidljivosti kandidata među biračima, TV reklame su se pokazale kao najefikasnije. Ogromni reklamni udar Majka Blumberga dao mu je vidljivost od 65% među biračima, te je više birača videlo njegove reklame nego reklame predsednika Trampa (videlo 62%).

Čak i kandidati koji nisu previše potrošili na reklame, poput Ejmi Klobučar, dolazili su i do 25% birača koji su tvrdili da su videli njihove reklame. Tu vidljivost u ukupnoj populaciji na društvenim mrežama ostvarivali su samo Tramp, Blumberg i Sanders. Međutim, reklame na društvenim mrežama omogućavaju preciznije gađanje ciljnih grupa birača, gde su TV reklame značajno manje precizne. TV reklame su efikasne za ukupnu vidljivost, ali značajno lošije u gađanju ciljne grupe.

Kvalitet političke poruke, takođe, ostaje centralno pitanje. Prema inicijalnim podacima nakon „super utorka“, potrošnja na TV reklame bila je gotovo obrnuto proporcionalna rezultatu. Majk Blumberg je potrošio za „super utorak“ oko 58 miliona dolara po osvojenom delegatu, Elizabet Voren 5.1, Berni Sanders 545 hiljada dolara, a Džo Bajden tek 223 hiljade dolara. Najupadljiviji je primer države Masačusets, gde je Bajden na reklame potrošio tek nešto više od 10 hiljada dolara i u ovoj državi se nije pojavio, a trku je pobedio.

Prema ovim podacima, možemo lako da vidimo da rezultati izbora ne mogu mnogo da zavise od sume novca koja je uložena u spotove, što nam jasno dokazuje primer Majka Blumberga. Sav reklamni novac nije mogao da mu pomogne pri fijasku koji je doživeo na devetoj debati 19. februara, koja je bila najgledanija od svih (32 miliona gledalaca), a donekle bila i odlučujuća za njegovu dalju kandidaturu.

Glasači u Americi mnogo više brinu o pitanjima koja direktno utiču na njihov dalji život, ali i o performansu i spremnosti koju će kandidati pokazati na debatama, koju je pokazao Sanders kroz debate ili Bajden u debati u Južnoj Karolini. Birače su više privukli spotovi koji pokazuju ljudskost kandidata, poput Bajdenovih, nego oni koji samo prikazuju političke programe određenih kandidata.

Kao i na izborima 2016, novac uložen u TV reklame se nije pokazao kao ključni faktor za pobedu. Politička poruka, način predstavljanja poruke, momentum i lične karakteristike kandidata ostaju značajno važniji faktori.

[contact-form-7 id=“1383″ title=“Pretplata“]

Objava TV reklame i američki izbori se prvo pojavila na Novi treći put.

Danas se u 14 saveznih država SAD održavaju unutarpartijski izbori Demokratske partije koji mogu odrediti protivkandidata aktuelnom predsedniku Donaldu Trampu na novembarskim predsedničkim izborima.

Do sada je raspoređeno 155 delegata koji dolaze iz Ajove, Nju Hempšira, Nevade i Južne Karoline, a danas će im biti prirodato još 1357 delegata iz: Alabame, Arkanzasa, Kalifornije, Kolorada, Mejna, Masačusetsa, Minesote, Severne Karoline, Oklahome, Tenesija, Teksasa, Jute, Vermonta i Virdžinije. Uz ove savezne države, glasaju i birači u Američkoj Samoi, kao i demokrate u inostranstvu. Za osiguravanje predsedničke nominacije potreban je 1991 delegat.

Pobednik današnjeg „super utorka“ biće veliki favorit u daljoj trci.

Raspoređeni delegati:

Rezultati i istraživanja po državama:

Ukoliko ste zainteresovani za temu izbora u SAD i želite da saznate više o trci demokrata, prijavite se za naš događaj koji će biti organizovan u petak 06.03.2020. u 18h u Desk&more kod Vuka (Bulevar kralja Aleksandra 79, Beograd)

05:52 Odjavljujemo blog za danas! Hvala na čitanju. Vidimo se u petak na događaju „Američki izbori 2020 – ko ima šanse protiv Trampa?“ da uživo detaljnije analiziramo rezultate današnjih izbora.

05:50 Nakon pristizanja rezultata iz većih gradova u Teksasu, vođstvo Sandersa se smanjuje i trenutno je 1,2%. S obzirom da je ovo druga najveća država u kojoj se danas glasalo, pobednik ove zemlje može se smatrati nezvaničnim pobednikom celog „super utorka“.

05:48 Bajden je pobednik u 8 država, Sanders u 3. Tri države u ovom trenutku još uvek nemaju jasnog pobednika, iako liči da će Sanders uskoro biti proglašen pobednikom Kalifornije. U Mejnu je trka izuzetno tesna, svega nekoliko stotina glasova u ovom trenutku razdvaja vodeće kandidate.

05:01 Sanders vodi u Kaliforniji, zemlji koja nosi najveći broj delegata.

03:41 Sve ažurirane rezultate možete ispratiti na našoj interaktivnoj mapi na vrhu bloga.

03:11 Minesota: Bajden ubedljivi pobednik. U Teksasu se povećava razlika u korist Sandersa.

02:17 Izlazne ankete iz Masačusetsa:

02:10 Izlazne ankete iz Alabame:

02:10 Izlazne ankete iz Američke Samoe:

02:10 Izlazne ankete iz Severne Karoline:

01:51 CNN projekcija pobednika:

Alabama – Bajden
Mejn – Sanders i Bajden, rano za proglašenje
Masačusets – Sanders, Bajden i Voren, rano za proglašenje
Oklahoma – Bajden i Sanders, rano za proglašenje

01:51 U 2h se zatvaraju birališta u:

Alabami (52 delegata)
Mejnu (24 delegata)
Masačusetsu (91 delegata)
Oklahomi (37 delegata)
Tenesiju (64 delegata)
Teksasu (228 delegata) – El Paso se zatvara u 3h.

01:41 Blumberg osvojio Američku Samou (teritorija nosi 6 delegata).

01:30 U Mejnu je još uvek tesna borba.

01:30 Zatvaraju se biračka mesta u Severnoj Karolini. Bajden pobednik! Severna Karolina je treća najveća zemlja u kojoj se večeras glasa.

01:15 Izlazne ankete iz Virdžinije:

01:15 Izlazne ankete iz Vermonta:

01:10 Procene su da je Bajden u Virdžiniji zabeležio bolji rezultat od očekivanog na konto rezultata Majka Blumberga.

01:06 Crno stanovništvo Virdžinije glasalo je:

Bajden – 63%
Sanders – 18%
Blumberg – 10%
Voren – 7%

01:04 Uskoro očekujemo detaljnije rezultate iz Virdžinije i Vermonta.

01:01 CNN: Bajden pobedio u Virdžiniji (99 delegata nosi država), Sanders u Vermontu (16 delegata nosi država).

01:00 Birališta su zatvorena u Vermontu i Virdžiniji! Uskoro očekujemo prve projekcije.

00:52 Izlazna anketa NBC vezana za super utorak:

Od ukupnog broja izašlih birača:
18-29 godina – 13%
30-44 godina – 23%
45-64 godina – 35%
65+ godina – 29%

00:45 Za 15 minuta se zatvaraju biračka mesta u Virdžiniji i Vermontu. Ubrzo po zatvaranju očekujemo prve rezultate ovih izbora.

00:43 Ankete CBS i CNN govore da je u svim državama u kojima se danas glasa zdravstvena zaštita najvažnije političko pitanje.

00:00 Kako se birači u Virdžiniji ideološki identifikuju prema CNN izlaznoj anketi:

– veoma liberalni 20%
– donekle liberalni 34%
– umereni 38%
– konzervativni 8%

23:45 Majk Blumberg odbacio glasine da će ovo biti njegovo prvo, a ujedno i poslednje izborno veče. Rezultate večeras dočekuje u Floridi i na taj način pokazuje da će u trci ostati barem do 17. marta kada se glasa u ovoj zemlji.

23:42 Šta birači Kalifornije misle o kandidatima:

Berni Sanders – 70% pozitivno, 27% negativno (+43%)
Elizabet Voren – 67% pozitivno, 26% negativno (+41%)
Džo Bajden – 61% pozitivno, 31% negativno (+30%)
Majk Blumberg – 60% pozitivno, 30% negativno (+30%)

23:37 Šta birači Kolorada misle o kandidatima:

Elizabet Voren – 72% pozitivno, 25% negativno (+47%)
Džo Bajden – 63% pozitivno, 29% negativno (+34%)
Berni Sanders – 63% pozitivno, 35% negativno (+28%)
Majk Blumberg – 41% pozitivno, 52% negativno (-11%)

23:34 Prema izlaznoj anketi CBS News, u državama super utorka, demokratski birači smatraju da bi sledeći predsednik:

– trebalo da se vrati Obaminim politikama – 43%
– trebalo da bude liberalniji – 39%
– trebalo da bude konzervativniji – 11%

23:17 Prema merenju Kantar/CMAG, kandidati su na TV, radio i digitalne reklame u državama u kojima se danas glasa potrošili sledeće sume novca:
Blumberg – 234,6 miliona $
Stajer – 45 miliona $
Sanders – 18,4 miliona $
Klobučar – 4,8 miliona $
Butedžedž – 2,5 miliona $
Bajden – 2,2 miliona $.

23:05 Izlazne ankete:

Virdžinija:
17% birača je danas odlučilo za koga će glasati
30% birača je odluku donelo u prethodnih nekoliko dana
11% birača je donelo odluku u februaru
41% birača je donelo odluku ranije

56% je glasalo za kandidata za kojeg smatra da ima najveće šanse da pobedi Donalda Trampa, a 41% za kandidata sa kojim se najviše slaže.

Severna Karolina:
9% birača je danas odlučilo za koga će glasati
24% birača je odluku donelo u prethodnih nekoliko dana
25% birača je donelo odluku u februaru
42% birača je donelo odluku ranije

62% je glasalo za kandidata za kojeg smatra da ima najveće šanse da pobedi Donalda Trampa, a 36% za kandidata sa kojim se najviše slaže.

22:08 Prve izlazne ankete možemo očekivati već oko 23h po našem vremenu.

21:48 Kamala Haris izjavila da nije još uvek odlučila da li će i koga podržati u trci za kandidata demokrata.

21:41 Predsednički kandidat Majk Blumberg danas je na pitanje medija o učešću Elizabet Voren u trci izjavio da je on mislio da se ona povukla iz iste.

21:21 Prema istraživanjima javnog mnjenja, najneizvesnija trka večeras vodiće se u Teksasu, Juti, Tenesiju i Masačusetsu.

21:21 Bivši potpredsednik Džo Bajden večeras je favorit u državama juga: Tenesiju, Oklahomi, Arkanzasu, Alabami i Severnoj Karolini, kao i u Virdžiniji.

21:19 Prema proseku istraživanja koja su urađena 1. i 2. marta, Berni Sanders važi za favorita u: Kaliforniji, Juti, Koloradu, Minesoti, Teksasu, Mejnu, Vermontu i Masačusetsu.

21:16 Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, kandidatkinja Elizabet Voren izgubiće večeras izbornu trku u svojoj matičnoj državi Masačusets.

21:15 Na osnovu podataka Kantar/Campaign Media Analysis Group, predsednički kandidat Majk Blumberg je na TV reklame do sada potrošio 658 miliona dolara, što je više od svih ostalih kandidata zajedno.

21:13 Pojavile su se informacije da bi senatorka Kalifornije i bivša kandidatkinja za predsedničkog kandidata demokrata Kamala Haris mogla da podrži Džoa Bajdena u trci.

21:07 Bivši gradonačelnik Njujorka i milijarder večeras će se po prvi put pojaviti na glasačkim listićima. U prve četiri države Blumberg nije učestvovao na izborima zato što je u trku ušao među poslednjima, u novembru 2019.

21:00 U zemljama koje danas glasaju živi oko 130 miliona ljudi, što je 10 puta više nego u prve 4 države u kojima se glasalo. Glasanje večeras traje do 1h posle ponoći u Vermontu i Virdžiniji i tada već možemo očekivati prve rezultate. U Kaliforniji se glasa do 5h po srpskom vremenu.

20:29 Podršku Džou Bajdenu juče je pružio i bivši predsednički kandidat i bivši kongresmen iz Teksasa Beto O’Rurk.

20:28 Nakon izbora u Južnoj Karolini svoje kandidature povukli su Tom Stajer, Pit Butedžedž i Ejmi Klobučar. Na jučerašnjem predizbornom mitingu Džoa Bajdena u Dalasu, Teksas, Butedžedž i Klobučar javno su podržali bivšeg potpredsednika.

20:25 Do sada je raspoređeno 155 delegata i to na sledeći način:
Berni Sanders – 60
Džo Bajden – 54
Pit Butedžedž – 26
Elizabet Voren – 8
Ejmi Klobučar – 7

20:23 Tokom današnjeg dana glasa se u sledećim državama koje nose broj delegata naveden u nastavku:
Alabama – 52
Američka Samoa – 6
Arkanzas – 31
Kalifornija – 415
Kolorado – 67
Mejn – 24
Masačusets – 91
Minesota – 75
Severna Karolina – 110
Oklahoma – 37
Tenesi – 64
Teksas – 228
Juta – 29
Vermont – 16
Virdžinija – 99
Demokrate u inostranstvu – 13

Objava [BLOG UŽIVO] Super utorak se prvo pojavila na Novi treći put.

„U boga verujemo, za sve ostalo, donesite podatke“.

Iako ovo mogu delovati kao dve potpuno različite rečenice, iz potpuno različitih konteksta, u pitanju je suprotno. Dva navedena citata su rečenice Džoa Bajdena i Majka Blumberga iz unutarpartijske kampanje kod američkih demokrata. Takođe, obojica demokratskih centrista usmeravaju ove poruke ka istim biračima za čije se poverenje bore. I bivši potpredsednik Amerike i bivši gradonačelnik Njujorka svoj fokus usmerili su ka istom delu članstva Demokratske stranke, ali ova dva citata najbolji su pokazatelj različitosti njihovih strategija. Centralno pitanje borbe za umerene birače je u čemu je razlika između dvojice centrista i njihovih pristupa?

Koje birače ciljaju Blumberg i Bajden?

Od početka kampanje za predsedničku nominaciju Demokratske stranke, Džo Bajden je održavao relativno visoku podršku koja se oslanjala na tri biračka stuba.

Prvi birački stub bivšeg potpredsednika predstavljali su ljudi stariji od 65 godina, u proseku značajno umerenijih stavova od progresivnijih mladih ljudi koje Sanders konstantno cilja. Drugu grupu kod koje je Bajden bio ubedljivo prvi predstavljali su ljudi koji se identifikuju kao umereni ili konzervativni, a koji i danas zajedno čine oko polovine baze demokrata. I na kraju, treći stub ove kampanje predstavljali su afroamerikanci, kod kojih je Bajden neretko dolazio i do oko 50% podrške.

Međutim, uključivanje Majka Blumberga u kampanju u novembru 2019, poremetilo je računicu dotadašnjem favoritu. Vrednosno slični protivkandidat sa neiscrpnim finansijskim sredstvima, vrlo brzo zašao je u ovu bazu kao alternativa. Par stotina miliona uloženih dolara u TV i online reklamiranje od strane Blumberga, drastično je podelilo prethodno čvrstu bazu. Bivši gradonačelnik Njujorka i multimilijarder postavio se kao ozbiljan takmac i u ove tri biračke grupe.

Ukoliko se izuzmu finansijske razlike kampanje, glavno pitanje je u čemu su razlike u porukama dvojice konkurenata?

Poruka Bajdena – Empatija i povratak na (dobro) staro

Kada se pogledaju svi sadržaji koje je proizvela kampanja Džoa Bajdena, glavna poruka bazira se na stvaranju vrednosnog kontrasta između Donalda Trampa i Džoa Bajdena.

Aktuelni predsednik je predstavljen kao siledžija koji nema pristojnost, koji ne smatra sve ljude jednakim i bezosećajan je, koji je nekompetentan, koji je agresivan i duboko je u suprotnosti sa tradicionalnim američkim duhom. Sa druge strane, Bajden sebe, uz Obamu, nameće kao potpuni kontrast. On sebe predstavlja kao zaštitnika američkog Ustava i tradicije, nekoga ko je pristojan, empatičan, kompetentan, ali i ko je spreman da se bori za vrednosti koje smatra da su ugrožene pod Trampom. Dok se Tramp predstavlja kao neko ko deli i polarizuje društvo, Bajdenov cilj je da se podeljena zemlja ujedini, a uništeni duh ove države povrati.

Paralelno sa ovim kontrastom, Bajden pokušava da se na emotivnom nivou poveže sa biračima. On otkriva svoje slabosti i otvoreno govori o svojim teškim ličnim tragedijama iz života, za koje tvrdi da su ga učinile jačim. On otvoreno govori kako je kao dečak imao problem sa težim oblikom mucanja, pa je u školi imao problem sa siledžijama, te da dobro zna kako sa njima. Takođe, govori o tome kako je sa 29 godina izgubio u teškoj saobraćajnoj nesreći suprugu i ćerku, kao i o smrti svog sina Boa od raka mozga 2016. Nakon ovih poruka uglavnom sledi zaključak da se teške tragedije prevazilaze nalaženjem svrhe života, a za svoju tvrdi da je služenje svojoj zajednici i borba za vrednosti u koje veruje.

Sentimenti u odnosu na američki duh, „staro dobro društvo“ i ujedinjenost nacije najvećim delom usmereni su na stariju i konzervativniju populaciju, koja je manje sklona polarizaciji i radikalizmu.

Afroamerička zajednica cilja se stalnim podsećanjem na vreme dok je Bajden bio potpredsednik Baraku Obami, uz upozorenja na uspon ultradesničarskih grupa koji se desio dolaskom Donalda Trampa na vlast. Najčešći primer koji Bajden koristi je okupljanje neonacista, kjukluksovaca i drugih ekstremnih desničara u Šarlotsvilu, ironično rodnom mestu Tomasa Džefersona, autora Deklaracije o nezavisnosti koja govori da su svi ljudi jednaki. Iz tog razloga, Bajdenova kampanja poručuje afroamerikancima da na ovim izborima ne bi trebalo rizikovati i da bi drugi mandat Donalda Trampa doneo dalji uspon ekstremne desnice i uništavanje američkog tolerantnog duha na štetu afroamerikanaca.

Kao finalni cilj, Bajden želi da predstavi sebe kao dobar stari kontinuitet američkog društvenog progresa koji on oslikava da seže od Deklaracije o nezavisnosti, preko Frenklina Delana Ruzvelta, Džona Kenedija, Martina Lutera Kinga, pa sve do Obame. Iz ugla Bajdena, Tramp predstavlja istorijski izuzetak, koji bi trebalo sprečiti da nastavi svoj destruktivni rad da bi se društvo vratilo na svoju staru stazu progresa. Ovu poruku Bajden pojačava ličnim pričama, sentimentima, empatijom i emocijama. Do dolaska Blumberga, ona je odlično funkcionisala kod ljudi starijih od 65, umerenih i konzervativnih i afromamerikanaca.

Poruka Blumberga – „Ja mogu da završim posao“

Dok je Bajden pokušavao da, kroz celogodišnju kampanju, ubedi svoju ciljnu grupu da je on najsigurniji izbor, Majk Blumberg spremao se da se uključi u trku na specifičan način. On je svoj ulaz u kampanju tempirao među poslednjima, te je to i realizovao u novembru 2019. Iako je u početku beležio rejtinge od oko 4%-6%, čovek koji, po Forbsu, poseduje bogatstvo od preko 50 milijardi dolara nije dugo čekao dok nije aktivirao svoje finansijske resurse u svrhu povećanja podrške.

U četiri meseca kampanje, Blumberg je potrošio blizu 500 miliona dolara i kroz TV i online oglašavanje drastično povećao svoj domet i rejting, najviše na štetu Bajdena. Međutim, osim drastično više resursa na raspolaganju, Blumbergova politička poruka i prezentacija prilično se razlikuje u odnosu na Bajdena.

Dok se Bajden bazirao na emocijama i retail (terenskoj) kampanji kroz direktnu interakciju sa biračima, Blumberg se više bazira na hladnoj racionalnosti i prisutnosti u virtuelnoj sferi kroz TV reklame i online oglase. Blumbergovi događaji uglavnom su više tematske prezentacije jednog dela programa sa malo direktne interakcije sa biračima. Može se reći da je kampanja bivšeg gradonačelnika Njujorka gotovo potpuno izmeštena iz realnosti u virtulenu sferu, u kojoj je zbog preskupog i sofisticirano preciznog oglašavanja, prilično dominantna i vidljiva gotovo svuda, pa čak i u finalu Superboula.

Takođe, iako su politički ciljevi i programi Bajdena i Blumberga prilično slični, oni su spakovani u drugačije narative. Dok su Bajdenovi politički ciljevi spakovani kao deo istorijske borbe u američkom društvu, identični ciljevi su kod Blumberga spakovani kao čista praktičnost i racionalnost. Ono što Bajden naziva borbom za dušu Amerike, za Blumberga je pitanje zdravog razuma ili naučno pozitivistički gledano u jednom od njegovih slogana „u boga verujemo, a za sve ostalo, donesite podatke“.

U skladu sa tim, Blumberg sebe projektuje kao najsposobniju osobu da te iste ciljeve sprovede. Bio je republikanac i nezavisan, te može raditi sa obe stranke u zakonodavnim telima na sprovođenju programa u delo. Često referencira svoja dostignuća iz doba vođenja Njujorka kao garanciju sposobnosti. Tvrdi da je nezavisan jer sam finansira svoju kampanju. Spominje sebe kao kompetentnog self-made milijardera sa srednjeklasnim poreklom, kao kontrast u odnosu na Trampa kog smatra za nekompetentnog i nekoga ko je nasledio dobar deo bogatstva.

Glavna poruka je: Ovo su zdravorazumske stvari, imamo podatke koji to dokazuju, a voleli me ili ne, ja sam sposoban čovek koji će da pobedi Trampa i ovaj program zaista sprovede u delo.

[click_to_tweet tweet=“Dok se Bajden bazirao na emocijama i terenskoj kampanji kroz direktnu interakciju sa biračima, Blumberg se bazira na hladnoj racionalnosti i prisutnosti u virtuelnoj sferi kroz TV reklame i online oglase. | “ quote=“Dok se Bajden bazirao na emocijama i terenskoj kampanji kroz direktnu interakciju sa biračima, Blumberg se bazira na hladnoj racionalnosti i prisutnosti u virtuelnoj sferi kroz TV reklame i online oglase.“]

Ko može da pobedi?

Majk Blumberg uspeo je da, uprkos kasnom uključivanju, brzo dođe do solidnih rezultata u anketama širom američkih saveznih država. Prilično direktna kampanja, uz sofisticirane savremene alate targetiranja birača i nepresušna sredstva, definitivno su dali rezultate. Međutim, debata iz Nevade pokazala je da Blumberg ima i ograničenja. Drakonska policijska politika „stop and frisk“ iz vremena vođenja Njujorka prilično je nepopularna kod afroameričke populacije. Neprikladni komentari prema ženama, članstvo u republikanskoj partiji i milijarderski status, nisu nešto što je popularno u vremenu sadašnje popularne kulture i među mlađim vrlo progresivnim demokratama.

Na drugoj strani, Bajden je uprkos dobrom startu i solidnom održavanju na 26%-30% tokom cele 2019, već u 2020. drastično opao. Majk Blumberg je uspeo da uđe u dobar deo njegove baze, a nekada monolitna podrška među afroamerikancima rasula se delom na druge kandidate. Ajova i Nju Hempšir, za koje se znalo da neće pogodovati Bajdenu, pokazale su veoma slabe rezultate za ovog kandidata i bile su razorne po momentum njegove kampanje. Takođe, Bajden na raspolaganju nema prevelika sredstva, te je u virtulenoj sferi manje prisutan. Ukoliko tokom „super utorka“ ne pokaže dobar rezultat, njegova kampanja se teško može oporaviti.

U trenutnoj demokratskoj unutarstranačkoj trci nema mesta za više od jednog centriste, a trenutno sem dvojice navedenih, aktivni su i Pit Butedžedž, Ejmi Klobučar i Tom Stajer. Uprkos trudu svih njih da pokažu svoje kvalitete kroz veoma kreativne političke strategije, ukoliko se trka na centru brzo ne suzi, možda sve ove strategije budu uzaludne i zbog podeljenosti nominaciju podare levičaru Berniju Sandersu. Iz tog razloga, ukoliko centrizam želi da pobedi kod demokrata i nakon toga Trampa, između dve opisane strategije bilo bi poželjno da što pre ostane samo jedna.

[contact-form-7 id=“1383″ title=“Pretplata“]

Objava Blumberg i Bajden – isti birači, različite strategije se prvo pojavila na Novi treći put.

Većina demokrata želi centrizam

Nakon izbora 2016. godine koje je obeležio uspon Bernija Sandersa i gubitak Hilari Klinton od Donalda Trampa, demokratski centrizam našao se u krizi. Delovalo je da će levo krilo demokrata preuzeti ovu stranku u veoma kratkom periodu. Kada se pogledaju nastupi nove leve kongresmenke Aleksandrije Okasio-Kortez, mnogi u njoj vide budućnost demokrata. Međutim, kao i midterms izbori, Ajova i Nju Hempšir šalju potpuno drugačiju poruku.

Midterms izbori 2018. doneli su demokratama većinu u Predstavničkom domu zahvaljujući trideset dvoje centrista koji su preuzeli republikanska mesta u ljubičastim i crvenim izbornim jedinicama. Dok su Aleksandrija Okasio-Kortez ili Ilhan Omar svoje mandate zaradile u demokratskim tvrđavama, njihove progresivne kolege nisu uspele to u swing i crvenim zonama, već su to radile umerene demokrate. Iz tog razloga centristički kongresni kokus „novih demokrata“ najbrojniji je od svog osnivanja.

U Ajovi i Nju Hempširu pokazalo se slično. Centristički kandidati (Džo Bajden, Pit Butedžedž i Ejmi Klobučar) osvojili su više u zbiru od levog krila demokrata oličenog u Sandersu i Elizabet Voren. Sanders i Vorenova u zbiru su imali manje od Sandersa samostalno 2016. u obe države. Razlika je, u slučaju Nju Hempšira drastična, te su Sanders i Vorenova zajedno imali tek nešto više od pola Sandersovog rezultata iz 2016.

Iako deluje da se centrizam vraća, ono što centristima stvara problem je postojanje velikog broja kandidata sa ove ideološke pozicije, te su se glasovi rasuli na više strana i na različite načine u obe države. Ovaj problem će biti još vidljiviji ako se niko od važnijih centrista ne povuče do „super utorka“, jer će im se u deljenju istog kolača priključiti i Majk Blumberg, koga nikako ne bi trebalo potcenjivati.

Bajden i Vorenova su primili teške udarce

Bivši potpredsednik Džo Bajden od početka trke važi za jednog od favorita. Iako se već nedeljama znalo da će Ajova i Nju Hempšir biti države koje mu mogu predstavljati rezultatski problem, to se pokazalo u vrlo drastičnoj formi sa 13% i 8% osvojenih glasova. Obe države imaju preko 90% belačke populacije i imaju relativno liberalno demokratsko članstvo, dok je Džo Bajden kandidat kome jedan od stubova podrške predstavljaju afroamerikanci i umerene/konzervativne demokrate.

Iako se može očekivati da će imati bolje rezultate u dosta rasno heterogenijoj Nevadi ili Južnoj Karolini, u kojoj polovinu demokratskih glasača čine afroamerikanci, prilično loš start može biti razoran po momentum njegove kampanje. Najgori scenario bi bilo podbacivanje u ove dve države, čime bi Bajden došao u problem pred „super utorak“, kada se u trku uključuje i njegov glavni centristički konkurent Majk Blumberg sa svojim milionima dolara.

Ono što može biti utešno bivšem potpredsedniku mogu biti odlični rezultati i čak pobeđivanje Sandersa u Idi, Ringoldu, Bjukenenu ili Džeksonu u Ajovi. U ovim okruzima je Tramp direktno preuzeo birače demokrata 2016, te Bajdenov argument da on može najbolje da vrati nazad glasače koji su otišli ka republikancima i doneli mu pobedu u swing državama, ovde ima opipljiv dokaz.

Vorenova, na drugoj strani, imala je pred sobom države koje bi mogle pogodovati njenom pristupu. Demografska struktura glasača Elizabet Voren dobro se poklapala sa demografskom strukturom demokratskog članstva u ove dve države. Međutim, njena kampanja od vrhunca, u oktobru 2019, konstatno nailazi na probleme i Vorenova od tada do danas konstatno gubi podršku. Izbori u ove dve države su taj trend potvrdili i mogu biti kobni po njenu kampanju, jer će momentum teško proizvesti u Nevadi i Južnoj Karolini, gde je njena podrška konstantno osrednja u anketama.

[click_to_tweet tweet=“S obzirom da su pojedini rezultati pozitivno, a pojedini negativno iznenadili, ovim razvojem situacije trka se čini dodatno neizvesnijom i težom za davanje jasnih predviđanja. | “ quote=“S obzirom da su pojedini rezultati pozitivno, a pojedini negativno iznenadili, ovim razvojem situacije trka se čini dodatno neizvesnijom i težom za davanje jasnih predviđanja.“]

Pit Butedžedž je napravio čudo, ali je i ranjiv

Danas ste gradonačelnik malog grada u Indijani i imate samo 39 godina, a za godinu dana ste u vrhu svoje partije kao potencijalni predsednički kandidat zajedno sa dugogodišnjim senatorima i bivšim potpredsednikom države. Neki bi vas opisali kao astronauta ili glavnog lika nekog bajkovitog holivudskog filma o izborima i o tome kako bi trebalo slediti svoj san. Pit Butedžedž živi to kao realnost.

Anonimni gej muškarac od 39 godina, u zemlji u kojoj je pre 17 godina homoseksualizam bio kriminalna aktivnost u preko 10 država, danas biva izglasan kao prvi u Ajovi i drugi u Nju Hempširu. Kandidatura „gradonačelnika Pita“, kako ga mediji najčešće zovu, predstavlja sama po sebi podvig, s obzirom na godine, manjak iskustva u radu u javnoj službi, komplikovano ime i dojučerašnju anonimnost. Butedžedž sa odličnim rezultatima u prve dve države ima odličnu priliku da nastavi niz i možda čudo podigne na viši nivo dolaskom do nominacije.

Međutim, uprkos inicijalnom dobrom startu, Butedžedž će u trci biti sve ranjiviji. Sledeće države gde se glasa će biti rasno heterogenije, a gradonačelnik Pit veoma loše stoji sa podrškom među manjinama, kao i među ruralnom populacijom. Mediji su mu dobrim delom bili naklonjeni, što nije garant da će biti i u budućnosti. Po proseku anketa na Economist/YouGov Butedžedžovi glasači uz njega najviše razmatraju Džoa Bajdena. U slučaju da se bivši potpredsednik dobro pokaže u Nevadi ili Južnoj Karolini, situacija se može ponovo vratiti na stanje pre prvih glasanja.

Zbog ovih razloga, sasvim dobar start ne mora da znači i jak nastavak.

Gde je budućnost?

Izbori kod demokrata su se pokazali kao nepredvidivi, a drastično reagovanje na svaki novi događaj kao nezahvalno. Kandidati koji su imali drastične uspone su danas van trke, poput Kamale Haris. Takođe, kandidati koji su imali rizične moment (čak i po život), poput srčanog udara Bernija Sandersa, trijumfalno su se vratili u trku u Ajovi i Nju Hempširu.

Iz tog razloga, davanje dalekosežnih predviđanja u ovoj fazi može biti prilično rizično i sa velikom šansom da se pokaže kao netačno. Glasanje u prve dve države, sa druge strane, može biti korisno kao prvi presek i pokazatelj šta možemo očekivati od kandidata u bliskoj budućnosti, odnosno sledećih par nedelja kampanje. S obzirom da su pojedini rezultati pozitivno, a pojedini negativno iznenadili, ovim razvojem situacije trka se čini dodatno neizvesnijom i težom za davanje jasnih predviđanja.

[contact-form-7 id=“1383″ title=“Pretplata“]

Objava Tri zaključka izbora u Ajovi i Nju Hempširu se prvo pojavila na Novi treći put.