Objava Kako Kina “kupuje” bivše evropske lidere se prvo pojavila na Novi treći put.

Međutim, 1992. godina je donela dva problema za Džordža Buša: recesiju i Bila Klintona. Projekcija Federalnih rezervi o rastu BDP od 2% nije se ostvarila, zabeležen je pad od 1,5%, a nezaposlenost se bližila 8%. Rejting Buša je od 89% u međuvremenu pao na 36%. Trickle down ekonomska politika republikanaca delovala je da nailazi na ograničenja.

Glavni politički strateg demokrata, Džejms Karvil, imao je strategiju kako da ovu krizu pretvori u pobedu Bila Klintona. Tu strategiju sumira jedan od internih slogana njegove kampanje „O ekonomiji se radi glupane!“

Da li se i danas izbori vode na polju ekonomskih rezultata i da li samo oni donose pobede na biračkim mestima? Da li ekonomija može biti problem za Trampa u novembru?

Šta znači „O ekonomiji se radi glupane!“

Ova rečenica nikada nije bila zvanični slogan kampanje Klintona, već modifikacija jednog od tri interna slogana za zaposlene u kampanji, koja im je pomagala da ne skreću sa centralne poruke kampanje. Uz „više promena – manje svega po starom“ i „ne zaboravi na zdravstvo“, „o ekonomiji se radi glupane!“ najbolje sumira strategiju Karvila i Klintona 1992. godine.

Spoljnopolitički uspesi, društvena pitanja ili bezbednost predstavljaju sekundarna pitanja za najveći deo birača u poređenju sa ekonomijom. Ukoliko ekonomija ide nadole, a nezaposlenost se povećava, glavna debata izbora vodiće se na ovom polju i birači će biti zainteresovani za promenu. Ukoliko su, pak, trendovi suprotni, aktuelnu vlast će biti teže pobediti, jer će birači težiti statusu quo i manje rizikovati.

Klintonova poruka protiv Buša bila je sumirana u obećavanju kraja trickle down politici smanjenja poreza najbogatijima, pomoći „zaboravljenoj srednjoj klasi“ i reformi sistema socijalne zaštite. Upakovano kroz poruku kompetentnosti kroz vođenje Arkanzasa i kroz empatiju, najbolje vidljivu u antologijskom obraćanju afro-američkoj devojci u publici u predsedničkoj debati, Klinton je 1992. prekinuo 12 godina dugu dominaciju republikanaca.

Najveća ekonomska ekspanzija od Drugog svetskog rata i rapidno smanjenje nezaposlenosti u mandatu Klintona, lako su mu podarili još jedan mandat 1996. Međutim, da li je posle skoro 30 godina ekonomija i dalje glavna tema za izbornu pobedu?

Potvrdni primer #1: Džastin Trudo 2019. godine

Prošlogodišnji izbori u Kanadi predstavljali su za mnoge veliku priliku da liberalni premijer Džastin Trudo završi karijeru. Levičari su polagali nadu u Novu demokratsku stranku, umereni desničari u Konzervativnu partiju, a ekstremna desnica u antimigrantskog populistu Maksima Bernijea.

Trudo se, uprkos aferama, „blackface“ skandalu, velikim budžetskim deficitima i delu neispunjenih obećanja, disciplinovano držao svoje poruke o ekonomiji kojoj ide dobro, smanjenju poreza srednjoj klasi i niskoj nezaposlenosti. Uz gubitke u odnosu na prethodne izbore, danas je ponovo premijer.

Ekonomski rezultati i niska nezaposlenost zasenili su sve ostale negativne detalje i kulturološka pitanja, te birači nisu imali nameru da rizikuju sa promenom bez potrebe.

Potvrdni primer #2: Dejvid Kameron 2015. godine

Izbori 2015. godine delovali su u samom početku kao odlična prilika da Laburistička partija, predvođena Edom Milibandom, završi karijeru konzervativnog premijera Ujedinjenog Kraljevstva Dejvida Kamerona. Percepcija Milibanda i njegovog stratega Dejvida Akselrouda bila je da je građanima dosta „politike štednje“, iako je ekonomija rasla i nezaposlenost opadala.

Međutim, Dejvid Kameron i njegov strateg Džim Mesina uspešno su komunicirali pozitivne ekonomske trendove, naročito putem društvenih mreža, što i jeste bila Mesinina uža specijalnost. Biračima je poslata poruka da ekonomija napreduje odlično, da je stvoren veliki broj novih poslova i da je nepotrebno rizikovati.

Uz standardnu podvalu stratega Lintona Krozbija u finišu kampanje, da Ed Miliband želi da bazu nuklearnih podmornica Trident da na upravu Škotskoj, Kameron odnosi ubedljivu pobedu.

Odričan primer #1: Dejvid Kameron 2016. godine

Sa druge strane, na referendumskom pitanju Bregzita, godinu dana nakon spomenutih izbora, ista strategija nije uspela. Kameron je komunicirao ekonomske rezultate, ponavljao frazu da će „Ujedinjeno Kraljevstvo u Evropskoj uniji biti jače, stabilnije i bogatije“, poručivao biračima da ne rizikuju i da suštinski daju poverenje statusu quo.

Međutim, izborna debata izmestila se iz sfere opipljivih ekonomskih tema na kulturološka identitetska pitanja. Poslovi i bogatstvo prešli su u drugi plan u odnosu na pitanje identiteta, suvereniteta i nacionalnog ponosa. Iako je (ne)čuveni autobus sa natpisom o milionima koji bi išli za zdravstveni sistem, a sada idu EU, pomogao, identitetsko pitanje „vraćanja kontrole nad sobom“ dominiralo je kampanjom i donelo je pobedu zagovornicima izlaska iz Evropske unije.

Odričan primer #2: Leo Varadkar 2020. godine

Vanredni izbori u Irskoj predstavljali su priliku da se gubljenje parlamentarne većine premijera Lea Varadkara pretvori u gubljenje mogućnosti za novi mandat. Na drugoj strani, rejtinzi stranke desnog centra premijera Varadkara bili su solidni na početku godine. Izborna strategija premijera bazirala se na komuniciranju povoljnih ekonomskih rezultata i optimizmu kroz slogan „budućnost kojoj se vredi radovati“.

Međutim, kontinuirani privredni rast i niska nezaposlenost, nisu naročito pomogli Varadkaru. Iako su oba makro trenda povoljna, ekonomiju nije ispravno posmatrati jednodimenzionalno. Unutar navedenog privrednog rasta i niske nezaposlenosti, krila se tamnija strana toga: oštar rast cene zdravstvenih usluga, sve manja pristupačnost iznajmljivanja i kupovine nekretnina, kao i delovi zemlje koje je rast zaobišao.

Ovi ignorisani detalji, koji građanima nisu činili budućnost toliko „vrednu radovanja“, ostavili su prostora za levi populizam Šajn Fejna. Uz tradicionalni etnonacionalizam ove leve stranke, u vremenu tada aktuelnog pitanja Severne Irske i Bregzita, Leo Varadkar pada sa prvog na treće mesto.

[click_to_tweet tweet=“Ekonomija ostaje glavno pitanje izbora, iako periodično može biti zasenjena od strane identitetskih debata i socijalnih pitanja. | “ quote=“Ekonomija ostaje glavno pitanje izbora, iako periodično može biti zasenjena od strane identitetskih debata i socijalnih pitanja.“]

Koliko danas ekonomija odlučuje ili koliko će odlučivati izbore?

Ukoliko se analiziraju ovi i drugi izbori u prethodnih par godina, došlo je do promena, ali ne radikalnih. Ekonomija ostaje glavno pitanje izbora, iako periodično može biti zasenjena od strane identitetskih debata i socijalnih pitanja. Birači na Zapadu visoko na lestvici rangiraju da li je ekonomija u dobrom stanju, da li postoje prilike za zapošljavanje i da li mogu predviđati svoju finansijsku budućnost.

Uz ova ekonomska pitanja, ne bi trebalo zanemariti i prateća pitanja poput kupovne moći, dostupnosti zdravstva i obrazovanja, kao i stabilnosti penzionog sistema. Zbog ovog razloga, ne bi trebalo ekonomiju antropomorfozirati ili jednodimenzionalno je posmatrati.

Donald Tramp će zbog ovih razloga imati težak zadatak na izborima u novembru. Predviđene posledice virusa korona su oštar privredni pad i rast nezaposlenosti u SAD. Iako se Tramp hvalio niskom nezaposlenošću i privrednim rastom pre pandemije, ne bi trebalo ignorisati da je za vreme njegovog mandata broj zdravstveno neosiguranih Amerikanaca skočio sa 11% na preko 15% (Gallup), da 58% Amerikanaca ima manje od 1000 dolara ušteđevine, a 28% nikakvu ušteđevinu. I bez pandemije, ekonomski rast imao je dve strane.

Ukoliko se ekonomska predviđanja potvrde, Tramp će imati težak zadatak u ubeđivanju Amerikanaca u optimističnu budućnost. Iz tog razloga, može se očekivati da Tramp svoju izbornu strategiju bazira na prebacivanju debate na identitetska i kulturološka pitanja, antielitizam i lično blaćenje.

Demokrate će morati, da kao i na midterms izborima 2018, održe laserski precizan fokus na pitanja ekonomskog oporavka, dostupnosti zdravstva i jačanja srednje klase. Ako upadnu u zamku kulturološke i identitetske debate, Tramp će pobediti.

Bez obzira na rezultat ovih izbora, ekonomski rezultati kao tema neće skorije nestati iz politike, a „O ekonomiji se radi glupane!“ ostaće validan orijentir za izborne stratege u zapadnim demokratijama.

[contact-form-7 id=“1383″ title=“Pretplata“]

Objava „O ekonomiji se radi glupane“ ili više ne? se prvo pojavila na Novi treći put.