Iako mandat trenutnog saziva srpskog parlamenta ističe 2020. godine, sve se češće mogu čuti najave da bi građani Srbije ove godine mogli ponovo na birališta. Gledano iz istorijskog ugla, vanredni parlamentarni izbori ne predstavljaju novitet na političkoj sceni Srbije, s obzirom da ih je od pada režima Slobodana Miloševića sa vlasti do danas bilo čak 6 (2000, 2003, 2007, 2008, 2014. i 2016.). Jedina Vlada koja je uspela da izdrži ceo mandat bila je ona koju je predvodio Mirko Cvetković od 2008. do 2012. godine. Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, osim dva glasanja za saziv parlamenta, građani su glasali i za predsednika 2017. godine, kao i za vlast glavnog grada 2014. i 2018. godine. Da li će posle tri uzastopne izborne godine građani Srbije napraviti kratak predah do naredne ili će, ipak, glasati i ove godine?

Najveća vladajuća partija u ovom trenutku nalazi se na prekretnici – da li raspisati prevremene izbore ili sačekati redovni termin. Za obe opcije postoji više dobrih i jakih argumenata koje ću se potruditi da opišem u narednim redovima.

Razlozi za raspisivanje vanrednih izbora:

1) #1od5miliona

Protesti koji se već skoro 2 meseca održavaju širom Srbije i koji u Beogradu okupljaju više desetina hiljada ljudi svake subote privukli su pažnju domaćih i svetskih medija. Iza protesta zvanično stoji grupa mladih studenata koji su javnosti poznati po organizovanju sličnih događaja i prethodnih godina. Slike kilometarskih kolona preplavljuju društvene mreže, a pitanje koje verovatno svi postavljaju: šta će nam protesti doneti? Ljudi su svojim prisustvom u svim vremenskim prilikama i neprilikama pokazali da ne misle dobro o trenutnoj vladajućoj većini. Međutim, ono što se može smatrati najvećim dobitkom trenutnih protesta za sada jeste činjenica da su se ljudi oslobodili i da šetaju gradom bez straha da će ih neko zbog toga gledati popreko ili kažnjavati. Jedna od prvih pobeda ovog protesta je i hapšenje predsednika opštine Grocka koji je dovođen u vezu sa paljenjem kuće novinara portala Žig info koji je otvoreno pisao o malverzacijama funkcionera opštine. Kako bi pokušali da ugase ove proteste, naprednjaci se mogu okrenuti raspisivanju izbora koji bi opozicione aktiviste razbacali po Srbiji, a moguće i okrenuli razmišljanje demonstranata sa protesta ka izbornoj kampanji.

2) Bojkot Saveza za Srbiju

Savez za Srbiju kao najveći i jedini relevantan opozicioni blok najavio je bojkot izbora ukoliko oni budu raspisani bez jasne promene dosadašnje izborne prakse. Oni zahtevaju da se revidira birački spisak, omogući javna debata, kao i da javni servis pruži ravnopravniji tretman vlasti i opoziciji. Naprednjaci bi na izborima bez učešća opozicije mogli da osvoje još veći procenat glasova, ali i mnogo veći procenat mesta u parlamentu. U ovakvom scenariju bi samostalno, bez sadašnjih koalicionih partnera, verovatno mogli da imaju dvotrećinsku većinu koja im može doneti lako usvajanje novog Ustava o čemu se često govori. Potpuno odsustvo opozicije iz svih institucija može biti mač sa dve oštrice, ali iz ovog ugla deluje kao pozitivna stvar za SNS.

3) Kosovo

Pritisak evropskih zvaničnika na Beograd i Prištinu da postignu konačan dogovor kojim će biti rešeno pitanje Kosova iz godine u godinu sve je veći. Izbori za Evropski parlament se održavaju krajem maja ove godine i sigurno je da će trenutni sastav Evropske komisije pokušati da u izbornu trku uđe sa još jednim rešenim problemom. Nakon rešavanja sukoba između Makedonije i Grčke, glavne tačke sukoba na Balkanu ostala su pitanja KiM i BiH. Čak i u slučaju da pitanje Kosova ne bude rešeno do kraja mandata trenutne Evropske komisije, sve su prilike da će pritisak rasti iz dana u dan. Trenutno rešenje o kojem se priča i koje podrazumeva odvajanje Severa Kosova u zamenu za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa (ideja o kojoj je pisao Le Mond) ne bi naišlo na veliko oduševljenje građana Srbije koji se u velikoj većini protive priznavanju Kosova na bilo koji od načina. Da bi se pre rešavanja spornog pitanja obezbedila sigurna većina, naprednjaci bi mogli da se posluže prevremenim izborima.

4) Sigurne 4 godine vlasti

Rejting Srpske napredne stranke prema navodima svih funkcionera ove stranke nikada nije bio veći. Da ovim navodima ne treba previše verovati govori i to što je predsednik Vučić i pred beogradske i pred predsedničke izbore prethodnih godina davao prednost svojim protivnicima i govorio kako su oni u vođstvu, ali da će SNS marljivo raditi i pokušati da dobije poverenje većine birača. Kako je tada logično bilo da rejting SNS raste, a to se pokazalo i na izborima na kojima su osvajali neuporedivo više glasova od drugih opcija – sada se postavlja pitanje da li je rejting SNS u padu? Vrlo izvesno da jeste i to je svakako jedan od razloga zbog kojeg bi izbori mogli uskoro da budu raspisani.

Razlozi za čekanje redovnog termina:

1) #1od5miliona

Iako protesti okupljaju veliki broj ljudi koji protestuju u preko 30 gradova, deluje da kritična masa za ozbiljnije demonstracije još uvek ne postoji. Podsećanja radi, za vreme vlasti SNS i Aleksandra Vučića bilo je organizovano više masovnih protesta koji nisu urodili plodom. Tokom 2015. godine Demokratska stranka je organizovala mitinge „Osvetli Srbiju!“ u više gradova. Rezultat tih mitinga bio je 6% na izborima održanim početkom naredne godine. Dovoljno za cenzus koji je visio o koncu, ali nedovoljno da bi se pokazali zubi aktuelnoj vlasti. Drugo masovno okupljanje napravio je pokret Ne da(vi)mo Beograd u više navrata zbog nelegalnog rušenja u Savamali. Rezultat protesta je bio nepuna 4 procenta za ovu grupu na beogradskim izborima 2018. godine. Konačno, „Protesti protiv diktature“ su se pojavili potpuno spontano dan nakon pobede Aleksandra Vučića u prvom krugu predsedničkih izbora. Iako su verovatno bili najmasovniji od svih prethodno nabrojanih, nisu bili dovoljni da prerastu u ozbiljniju pretnju novoizabranom predsedniku. Protesti „#1od5miliona“ za sada deluju ubedljivo najčvršće. Međutim, kako su i prethodni protesti uvek delovali ozbiljnije od onih pre njih, postavlja se pitanje da li je i ovaj protest osuđen na propast. Druga stvar koja može dovesti do propadanja protesta je i izbegavanje relevantnih opozicionih činioca. Protest bez jasne političke pozadine jako teško može da donese velike i korenite promene. Istorija je pokazala da je opozicija nakon svih dosadašnjih protesta za vreme Aleksandra Vučića davala sve slabije rezultate. U slučaju da naprednjaci predosete da bi protesti mogli da propadnu, nema sumnje da bi za njih redovni termin izbora bio bolja opcija.

2) Bojkot Saveza za Srbiju

Bojkot Saveza za Srbiju kao što je već prethodno navedeno može doneti naprednjacima mnogo dodatnog prostora u Skupštini. Međutim, kakav bi to efekat moglo da ima na stranu javnost, kao i na aktivnosti opozicije. U slučaju izbora bez SzS, kako stvari trenutno stoje, na cenzus bi mogli da računaju samo naprednjaci i socijalisti. Na taj način, trenutna vlast ostala bi sama u parlamentu. Posmatrajući izlaznost na prethodnim izborima, zaključak je i da bi izlaznost u slučaju bojkota dela opozicije bila niža od 50%, a možda i od 40%. Sigurno je da niko od evropskih zvaničnika u tom slučaju ne bi mogao da pohvali napredak demokratije, već bi na takvu situaciju moralo da se gleda sa većom dozom ozbiljnosti. Dodatno, ako se opozicija upusti u uličnu borbu za glasove i nastavi sa protestima kao i sa obilascima cele Srbije, bojkot institucija im ne može oduzeti praktično ništa. Ovo bi moglo da navede naprednjake da odustanu od prevremenog raspisivanja izbora i da pokušaju da nađu zajednički jezik sa opozicijom kako bi i oni učestvovali na regularnim izborima 2020. godine.

3) Kosovo

Problem Kosova, osim ka rešenju, može dovesti i do još dubljeg ponora. Ubistvo Olivera Ivanovića zbog kojeg se dve strane međusobno optužuju, kao i takse koje je kosovska strana uvela na srpske proizvode govore o zahlađenju odnosa Srbije i Kosova*. Uz to, nestabilnost vlasti u Prištini može dodatno da oduži pregovore o konačnom rešenju ovog pitanja. „Okretanje ploče“ Aleksandra Vučića i odustajanje od ideje da se ovaj problem reši, svakako bi naišlo na oduševljenje među srpskim biračima i na taj način bi rejting SNS mogao da skoči. Iz tog razloga, problem Kosova ne mora nužno da bude pretnja po Aleksandra Vučića i njegovu stranku.

4) Lokalni izbori

Uporedo sa parlamentarnim, naredne godine bi trebalo da budu održani i lokalni izbori. Kako opozicija ima vlast u nekoliko opština u Srbiji, postavlja se pitanje kako bi oni bojkotovali jedne, a prihvatili druge izbore? U slučaju da bude ovakav scenario, nedosledna odluka mogla bi im oduzeti glasove. Sa druge strane, u slučaju da opozicija bojkotuje sve izbore, izgubili bi značajan deo sredstava koja primaju, kao i deo stranačke infrastrukture. U slučaju da izađu na sve izbore, postavlja se pitanje da li bi uspeli da istope prednost od više desetina procenata koju SNS u ovom trenutku ima u odnosu na Savez. Najverovatniji ishod u slučaju izlaska na izbore bi bio ostanak opozicije na vlasti u opštinama u kojima je i trenutno na vlasti, ali ne i preterano drugačiji odnos snaga u odnosu na današnje stanje u drugim gradovima i na nivou cele zemlje. Dodatni minus u slučaju izlaska, moglo bi da bude i davanje legitimiteta izborima, a na taj način bi protesti postali žrtva.

Situacija je puna pitanja za razmatranje, a svakako da funkcioneri SNS razmišljaju o svim opcijama u ovom trenutku. Najave izbora za kraj marta ili sredinu aprila, uskoro će se obistiniti ili pokazati netačnim. Posmatrajući prethodno donosene odluke najveće vladajuće stranke, sigurno je da će odluka biti u njihovom interesu. Ukoliko imate dodatne sugestije ili ideje zašto (ne)će biti izbora, voleo bih da ih čujem, pa da debatujemo na tu temu.

[contact-form-7 id=“1383″ title=“Pretplata“]

Objava Zašto (ne)će biti vanrednih izbora se prvo pojavila na Novi treći put.

Od pokvarenjaka do brata – moguće sve veće vezivanje za Makrona

Najavljeno povlačenje Angele Merkel sa svih partijskih funkcija i najava da se više neće kandidovati za kancelarsku funkciju predstavlja novu okolnost za Srbiju. Dok će autoritet, politički manevarski prostor i politička snaga Angele Merkel u narednim godinama opadati, javiće se i veći prostor za uticaj Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske u ovom regionu. Iako je rejting Emanuela Makrona u njegovoj državi relativno nizak (nešto ispod 30%), jaka funkcija predsednika u francuskom političkom sistemu gotovo izvesno očuvaće Emanuela Makrona na funkciji do 2022, a u slučaju drugog mandata i do 2027. Osim jačine funkcije, ne bi trebalo zanemariti da njegova stranka i manji saveznici njegove partije imaju superiornu većinu u parlamentu od blizu 400 od 577 poslanika. Takođe, sprovođenje nepopularnih reformi na početku mandata ostavlja mogućnost popravljanja rejtinga kada plodovi reformi potencijalno stignu krajem petogodišnjeg mandata ili kada se intenzivira javna potrošnja u poslednjim godinama mandata. Iz ovog ugla gledano, vezivanje za Emanuela Makrona u ranoj fazi njegovog predsednikovanja predstavlja dobar politički potez ukoliko se kao političar zalažete za evropske integracije. Ono što ne bi trebalo zanemariti je i nagla promena stavova prema Makronu od glavnih provladinih i ujedno najtiražnijih novina, poput Informera, od momenta najave povlačenja Angele Merkel. Makron je u ovom listu prešao put od „pokvarenjaka koji želi da pravi kampove za migrante u Srbiji“, „čoveka koji zabada nož u leđa Srbiji, jer je protiv korekcije granica“ i „geja oženjenog babom“ do „brata po oružju“, nekoga ko će „Srbiji da pošalje mistral rakete na upotrebu“ i „nekoga ko želi da pomogne Srbiji, prihvati korekciju granica i nagovori Merkel da na to pristane“.

Odnosi Beograda i Prištine tema od značaja za francusku javost

Iako je Makronov dolazak u Beograd odložen zbog situacije u zemlji, tačnije masovnih višenedeljnih protesta, predsednik Vučić izjavio je da će do posete svakako doći – nekoliko nedelja kasnije. Najavljena poseta će biti prva poseta francuskog predsednika Srbiji nakon posete Žaka Širaka 2001. godine. Iako je dolazak nove stranke „La République En Marche !” ( Republika u pokretu) na vlast u Francuskoj možda novost za ovu državu, u politici ka Zapadnom Balkanu ne bi trebalo očekivati veće promene. Kadrovska struktura viših ešalona francuskog ministarstva spoljnih poslova danas predstavlja neobičnu kombinaciju ljudi bliskih socijalistima i ljudi bliskih republikancima (bivši UMP) koji su se u povoljnom trenutku izborne kampanje priklonili Emanuelu Makronu. Ono što je razlika u odnosu na prethodnu administraciju je nešto više pažnje koja će biti posvećena našem regionu, prvenstveno zbog pitanja normalizacije odnosa Beograda i Prištine, koje je jedno od retkih balkanskih tema koje u francuskom javnom mnjenju dobija prostor. Jedino pitanje koje su francuski novinari postavili našem predsedniku prilikom posete svom francuskom kolegi u julu ove godine, ticalo se ubistva Olivera Ivanovića. Za razliku od Fransoa Olanda, koji je od zemalja u okruženju za vreme svog petogodišnjeg mandata posetio nekoliko puta Grčku i jednom Rumuniju, od Makrona se može očekivati nešto veće prisustvo u regionu. Poseta Bugarskoj, a zatim i poseta Srbiji već u drugoj godini mandata, može značiti promenu. Centralni fokus Francuske ostaće Centralna Afrika, Mediteran i Bliski Istok. Konačno rešavanje međudržavnih nesporazuma, politička stabilizacija i odsustvo jakog ruskog i kineskog uticaja predstavljaće dovoljni minimum za sadašnju francusku administraciju.

Političko prisustvo prati ekonomsko, a tu je Nemačka dominantna

Ekonomska saradnja predstavlja jedan od garanta malo izvesnog ozbiljnijeg povlačenja Nemačke iz regiona u korist Francuske, čak iako dođe do političke promene na kancelarskom mestu. Potencijalni dolazak pro biznis nastrojenog Fridriha Merca na čelo CDU-a ili ulazak liberalnog FDP u neku buduću vladu, učiniće to još manje izvesnim. Francuska jeste važan ekonomski partner Srbije, ali nije ključni. Izvoz Srbije u Francusku predstavlja nešto ispod 3% srpskog izvoza, dok je izvoz u Nemačku čak blizu 13% izvoza. Slična je situacija i kada se pogleda uvoz (2,88% naspram 12,7%), prisustvo kompanija iz obe države, broja zaposlenih u kompanijama iz obe države i uticaja biznisa iz spomenutih država u Srbiji. Nemačka svoju političku snagu ne crpi iz vojske, nuklearnog arsenala ili jake pozicije u međunarodnim organizacijama, poput Francuske, već iz sirove ekonomske snage 4. ekonomije sveta i prve ekonomije Evrope. Dok god je tako, teško je očekivati veće promene u političkom prisustvu koje prati ekonomsko prisustvo.

Šta se može očekivati od posete?

Poseta Makrona predstavljaće novost u odnosima Srbije i Francuske, koja se u prethodnim godinama svela na posetu bivšeg premijera Manuela Valsa, koja nije urodila plodom u realizaciji ciljeva nakon posete. Ono što možemo očekivati kao glavne teme posete, biće pitanje odnosa Beograda i Prištine, naročito u svetlu najnovijih događaja vezanih za carine i potencijalno rešavanje pitanja korekcije granica. Iako je teško očekivati neke značajne zaključke ove posete, ona jeste važan signal vezivanja Srbije za novog predsednika Francuske kao potencijalnog novog neformalnog lidera Evropske unije nakon kraja „Merkel ere“.

Tekst je objavljen na portalu „Talas“ 04.12.2018.

[contact-form-7 id=“1383″ title=“Pretplata“]

Objava Da li će Makronova poseta značiti veće prisustvo Francuske u Srbiji? se prvo pojavila na Novi treći put.