fbpx

Novi treći put

Najnovije objave

Protokoli Sionskih Mudraca – izvorne ideje zavere

Protokoli Sionskih Mudraca – izvorne ideje zavere

Antisemitska propaganda koja je inspirisala stvaranje Protokola

Kako je to Danilo Kiš napomenuo, govoreći o Holokaustu u svojoj polu-plagiranoj istoriografskoj priči “Knjiga kraljeva i budala”, zločin koji se dogodio u Nacističkoj Nemačkoj u prvoj polovini 20. veka, nagovešten je još u poslednjim decenijama prethodnog.[1] Najčuveniji istorijski falsifikat poznatiji kao Protokoli Sionskih Mudraca smatra se najzaslužnijim za širenje antisemitske propagande na globalnom nivou, što je ne samo inspirisalo idejne tvorce Holokausta, već i osiguralo da antisemitske ideje prežive i pad nacizma.

Ceo tekst

Panamski skandali, Drajfusova afera i posledice propagande

Panamski skandali, Drajfusova afera i posledice propagande

Kontrarevolucionarna propaganda u Francuskoj krajem 19. veka

U toku duboke podeljenosti u francuskom društvu tokom 19. veka, Jevreji su uvek bili percipirani kao pobornici liberalnih, republikanskih i kosmopolitskih ideja. Međutim, za razliku od Nemačke ili Austrije, gde je većina jevrejskog stanovništva otvoreno podržavala i finansirala liberalne i levičarske partije, u Francuskoj to nije bio slučaj.[1]

Pored toga što je jevrejska buržoazija u velikom broju podržavala republikanskog premijera Leona Gambetu, bogati jevrejski bankari kao što su Rotšildi su često bili viđeni i u desničarskim krugovima.[2]

Ceo tekst

65 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Kine

65 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Kine

Na današnji dan, pre 65 godina, uspostavljeni su diplomatski odnosi između tadašnje SFR Jugoslavije i NR Kine. Jugoslavija je priznala NR Kinu odmah po proglašenju nezavisnosti ove države 1. oktobra 1949. Međutim, usled sukoba unutar komunističkog bloka, do uspostavljanja diplomatskih veza je došlo tek 1955. godine.

Tokom šest i po dekada, odnosi dve države su često oscilirali kao i intenzitet ovih odnosa. Ove odnose možemo podeliti na četiri perioda: prvi – kada su bili uslovljeni međusobnim odnosom sa SSSR-om, drugi – posle smrti doživotnog lidera Kine Mao Cetunga, treći – tokom ratova na Balkanu 90-ih i četvrti – nakon proglašenja nezavisnosti Kosova.

Ceo tekst

Zašto afroamerikanci najviše veruju Bajdenu?

Zašto afroamerikanci najviše veruju Bajdenu?

“Kada sam video te povike i te baklje u Šarlotsvilu, kada sam video tu mržnju, znao sam kao i svi vi, iako sam se nadao da se to nikada više neće desiti, da mržnja ponovo maršira i da bi naša ćutnja bila saglasnost”.

Govorio je Džo Bajden u septembru ove godine na obeležavanju 56. godišnjice napada na baptističku crkvu u Alabami u periodu borbe za građanska prava, kada su ubijene četiri afroameričke devojčice. Iako možda mnogima ovaj napad ili skorašnji incident u Šarlotsvilu ne moraju delovati poznato ili važno, za afroameričku zajednicu u SAD-u oni predstavljaju dva važna događaja. Prvi događaj iz 1963. predstavljao je prekretnicu u borbi za jednaka prava, dok skup belih supremacionista i neonacista u Šarlotsvilu predstavlja uspon nove pretnje nastale u vreme Donalda Trampa.

Ceo tekst

Koreni “judeo-masonske svetske zavere”

Koreni “judeo-masonske svetske zavere”

Jedna od središnjih tački ekstremno desničarske mitologije jesu teorije zavera prema kojima Jevreji teže da zavladaju čitavim svetom. Ova teorija je u različitim verzijama postala srž političkog antisemitizma u 20. i 21. veku, bilo da je reč o carskoj Rusiji, nacističkoj Nemačkoj ili savremenom ’’globalnom selu’’. Stereotip iskvarenog i pohlepnog bogatog jevrejskog bankara koji upravlja svetom kroz međunarodne institucije i teži uspostavljanju svetske vlade, kako bi osigurao sopstveno materijalno bogatstvo i kontrolu nad ostatkom sveta, sveprisutan je u desničarskoj mitologiji. Priče o tome kako Jevreji kontrolišu međunarodni bankarski sistem, medije, Holivud, pa čak i čitave države, postale su uobičajene u savremenom populističkom diskursu. Od Rotšilda do Sorosa, princip je potpuno isti i u oba slučaja se koristi u svrhe obračunavanja sa političkim protivnicima.

Ceo tekst

Makron je ovaj put u pravu

Makron je ovaj put u pravu

„Generalni štrajk“, „Ogromni protesti“, „Pritisak na vlast“ ili „Bunt naroda protiv neoliberalizma“. Ovo su najčešći naslovi koji se mogu čuti u poslednjih nedelju dana iz Francuske. Fokus saopštavanja u medijima stavljen je na baklje i brojnost sindikalnih aktivista, dok se zanemaruje razgovor o penzionoj reformi koja je povod svega. Kada se razgrnu sindikalne zastavice i trube, iza njih se krije prilično racionalna reforma, koja je usmerena na budućnost i gađa nepravedno privilegovane u sistemu. Koliko god danas nepopularno zvučalo: Makron je ovaj put u pravu!

Ceo tekst

Šta Džonsonova pobeda znači za UK?

Šta Džonsonova pobeda znači za UK?

Pobeda Borisa Džonsona predstavlja najveću pobedu konzervativaca od vremena Margaret Tačer, a istovremeno i najlošiji rezultat laburista od 1935. godine.

Kada se pogledaju naslovne strane britanske i svetske štampe, akcenat je na velikom broju mandata koje je vladajuća partija osvojila na vanrednim izborima. Međutim, centralno pitanje jeste da li će velika parlamentarna većina značiti i prekopotrebnu stabilnost Ujedinjenog Kraljevstva? Iako je to realno očekivati, pred Borisom Džonsonom će se u ovom mandatu pojaviti nekoliko značajnih novih izazova.

Ceo tekst