fbpx

Novi treći put

Najnovije objave

EPP između centrističke tehnokratije i desnih populista

EPP između centrističke tehnokratije i desnih populista

Poslednji izborni ciklus za nacionalne parlamente u državama Evropske unije predstavljao je politički krah evropskih socijaldemokrata (PES) i tek mali pad evropskih konzervativaca (EPP). Osim na Malti i u Švedskoj, stranke članice PES-a (Pokret evropskih socijalista i demokrata), gubile su na izborima. Određene stranke sa ove ideološke pozicije, poput holandskog PvdA i francuskih socijalista se nalaze na ivici opstanka. Za to vreme, evropski umereni konzervativci zabeležili su manje padove podrške u proseku, ali su najčešće pobeđivali na izborima širom Evropske unije. Na izborima za Evropski parlament u maju, predviđa se drastičan pad socijaldemokrata, ali i ne baš zanemarljiv pad umerenih konzervativaca. Postavlja se pitanje zašto i evropske konzervativce očekuje kriza, iako deluje da su na dosadašnje potrese bili relativno imuni.

Ceo tekst

Bregzit saga – šta dalje?

Bregzit saga – šta dalje?

Miljan Mladenović

Na jučerašnjem glasanju u donjem domu parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva velikom većinom glasova odbijen je predlog sporazuma koji je premijerka Tereza Mej napravila sa zvaničnicima Evropske unije. 202 glasa za, naspram 432 glasa protiv predloga predstavlja najubedljiviji poraz na parlamentarnom glasanju od 1918. godine. Tri velika glasanja 1924. za vreme mandata Remzija Mekdonalda predstavljala su najveće poraze sve do juče, kada je najveći od ta tri poraza premašen za čak 64 glasa. Veliki problem za Terezu Mej predstavljala je stavka koja se odnosi na granicu između Irske i Severne Irske (više o ovoj temi možete pročitati ovde). Iako je većina poslanika konzervativaca glasala za predlog njihove premijerke, veliki broj njih je odlučio da ipak ne podrži ovakvu opciju. Uz njih, i manjinski partner trenutne vlade, severnoirski DUP, odlučio je da ne podrži predlog. Sa druge strane, opoziciona laburistička partija je glasala protiv predloga, izuzimajući samo 3 poslanika koja su glasala za. I dok su se Britanci na trgovima radovali odbijanju sporazuma Tereze Mej, pitanje koje su svi postavili je – šta dalje?

Ceo tekst

40 godina kineskih reformi

40 godina kineskih reformi

U jednom malom selu, Sjaogang, 1978. godine u Kini grupa seljaka se tajno sastala i podelila do tada državnu zemlju. Prema ugovoru koji je njih 20 potpisalo svakoj porodici je pripao po deo zemlje na obradu. Obavezali su se da određenu kvotu predaju državi, a višak zadrže za sebe. Koliko je to tada bilo opasno govori i obaveza da ukoliko nekog od seljaka uhapse zbog podele zemlje, ostali će preuzeti brigu o njegovoj deci dok ne napune 18 godina. Ispostavilo se da je podela na individualnu odgovornost preuzete zemlje mnogo efikasnija od kolektivne. Produktivnost je vrlo brzo porasla i već sledeće godine su u selu proizveli koliko za prethodnih pet.

Ceo tekst

Da li Renci osniva stranku i šta bi to donelo Italiji?

Da li Renci osniva stranku i šta bi to donelo Italiji?

Nakon ovogodišnjih izbora u martu, italijanska politička scena doživela je svojevrsni zemljotres. Vlada Demokratske partije (PD) Paola Đentilonija na izborima doživela je poraz sa oko 23%, dok je opoziciona “Napred Italijo” Silvija Berslukonija žestoko podbacila sa izbornim rezultatom od tek 14%. Kao dominantne stranke u političkom polju javile su se Liga Matea Salvinija koja je sa nižih jednocifrenih rezultata došla do 17% na izborima i Pokret pet zvezda koji je sa novim mladim liderom, Luiđijem Di Majom, osvojio 32%. Nova vlada Pokret pet zvezda-Liga dovela je do radikalne promene ekonomske i migrantske politike, dok se uprkos izabranom nestranačkom premijeru Konteu moć koncentrisala kod Matea Salvinija iz Lige. Osim moći, koncentrisala se i podrška građana. Rejting Lige, nekadašnje severnjačke separatističke stranke, a danas izrazito desničarske partije, skočio je na rekordnih preko 30% u poslednjim istraživanjima. Estradno aktivni potpredsednik vlade Salvini uspeo je da usisa deo podrške Pokreta pet zvezda koji se sada kotira na oko 25%, kao i značajan deo podrške stranke Berluskonija koja u istraživanjima neretko ima i ispod 10% podrške. Gde je tu opozicija?

Ceo tekst

Šta čeka Makrona?

Šta čeka Makrona?

Protest bez organizatora u vidu stranaka ili sindikata, a solidne mobilizacione snage, predstavlja novost i za Francusku, gde su protesti česta pojava. Povećanje poreza na dizel gorivo, zarad prelaska na zelenu energiju, navelo je par stotina hiljada Francuza da izraze svoje nezadovoljstvo. Iako bi porez koštao prosečnog vozača novih 13 do 15 evra mesečno, u državi sa prosečnom neto platom od preko 2200 evra, bio je samo povod da građani izraze nezadovoljstvo po više tema. Višenedeljni protesti dali su rezultate. Predsednik je odustao od navedenog poreza, povećan je minimalac za 100 evra, a siromašni deo penzionera i radnici koji rade prekovremeno dobili su značajne poreske olakšice. Osim ovih merljivih dobitaka za deo građana, a novih budžetskih obaveza od 8-10 milijardi evra za državu, pitanje je čijom se političkom pobedom ovo može proglasiti.

Ceo tekst

„Vetar u leđa“ ili „smrtna rana“?

„Vetar u leđa“ ili „smrtna rana“?

Miljan Mladenović

Premijerka Ujedinjenog Kraljevstva Tereza Mej prethodnih nedelja suočava se sa pritiscima sa svih strana. Njen dogovor koji je postigla sa Evropskom unijom oko Bregzita postao je kamen spoticanja zbog kojeg je protivnike pronašla u opozicionoj laburističkoj struji, ali i u severnoirskoj unionističkoj partiji koja podržava trenutnu vladajuću većinu i u sopstvenim konzervativnim redovima. Poslednji udar na Terezu Mej i njenu vladu dogodio se u utorak 12. decembra kada je sakupljeno potrebnih 48 pisama nepoverenja poslanika Konzervativne partije. Time je pokrenut proces glasanja unutar redova konzervativaca na kojem se odlučivalo o poverenju Terezi Mej. Kako konzervativci u trenutnom sazivu Donjeg doma skupštine imaju 317 poslanika, za pobedu je bilo potrebno 159 glasova. I pre glasanja bilo je poprilično jasno da će podrška Terezi Mej biti u većini s obzirom da je preko 180 poslanika javno pružilo podršku premijerki. Tajnim glasanjem je dobijen rezultat prema kojem je podrška premijerki Mej osvojila 200 glasova, naspram 117 glasova nepoverenja.

Ceo tekst

Odlazak Merkel i kraj jedne ere

Odlazak Merkel i kraj jedne ere

Angela Merkel je nakon serije osrednjih rezultata na regionalnim izborima najavila da se više neće kandidovati za bilo koju partijsku ili državnu funkciju. Iako će ostati kancelarka do 2021, može se govoriti o de facto kraju jedne ere. Ostajanjem na mestu kancelarke do kraja poslednjeg mandata, Angela Merkel povezala bi 16 uzastopnih godina ove funkcije u četiri mandata i tako postala najdugovečnija savremena liderka Nemačke. Ovu eru bi bilo pogrešno nazivati „Merkel era“, iako je najveći deo ovog perioda obeležila politička dominacija ove političarke. Era koja se može završiti njenim odlaskom, počela je sedam godina pre dolaska ove političarke na kancelarsku funkciju u Nemačkoj.

Ceo tekst

Od reformatora do ubice

Od reformatora do ubice

Miljan Mladenović

Krunski princ Saudijske Arabije Muhamed bin Salman bin Abdulaziz Al Saud, u svetu poznatiji kao MbS, prethodnih godina dospevao je u žižu javnosti uglavnom zbog ideja da ovu zatvorenu islamsku zemlju otvori prema svetu koliko god je to moguće. Ipak, prethodnih dana velika prašina je podignuta oko ubistva Džamala Kašogija u koje je navodno umešan upravo MbS. Naime, Džamal Kašogi je bio oštri kritičar kraljevske porodice Saudijske Arabije i živeo je u SAD radeći za Washington Post. Odlazak u konzulat Saudijske Arabije u Turskoj pretvorio se u horor priču o kojoj mediji već danima izveštavaju sa oznakom najvažnije vesti. Šta se, zapravo, desilo sa Kašogijem i ko je MbS?

Ceo tekst

Švedska koja neće ličiti na Švedsku

Švedska koja neće ličiti na Švedsku

Manje imigracije, više ulaganja u vojsku, reforma socijalne države, stroža kontrola granica i čvršći stav prema kriminalu. Zvuči kao program desničara Matea Salvinija ili Hansa Kristijana Štrahea, a zapravo su programske stavke švedskih socijaldemokrata na poslednjim izborima. Ova partija, koja je od 1945. gotovo sve vreme na vlasti, osim oko 17 godina ukupne vlasti svih ostalih, najviše je zaslužna za izgled Švedske kakvu svi danas poznaju. Otvorena država, kosmopolitskog duha, pacifistički nastrojena, socijalne države kombinovane sa jakom tržišnom privredom i mirnog života. Budućnost ovakve Švedske pod znak pitanja danas stavlja i partija koja je zaslužna za ovaj model. Desnocentristička Partija umerenih i desni populisti Švedske demokrate još su tvrđeg stava.

Ceo tekst