fbpx

Novi treći put

Najnovije objave

“O ekonomiji se radi glupane” ili više ne?

“O ekonomiji se radi glupane” ili više ne?

U martu 1991. predsednik Džordž Buš stariji mogao je da bude zadovoljan. Uspešna intervencija u Zalivskom ratu i isterivanje iračkih snaga iz okupiranog Kuvajta, delovali su kao jak spoljnopolitički uspeh. Istraživanje agencije Gallup pokazalo je da je Buš u tim momentima beležio istorijski maksimum podrške za američke predsednike od 89% građana koji su odobravali njegov rad. Delovalo je da će u novembru sledeće godine zaraditi još jedan mandat.

Međutim, 1992. godina je donela dva problema za Džordža Buša: recesiju i Bila Klintona. Projekcija Federalnih rezervi o rastu BDP od 2% nije se ostvarila, zabeležen je pad od 1,5%, a nezaposlenost se bližila 8%. Rejting Buša je od 89% u međuvremenu pao na 36%. Trickle down ekonomska politika republikanaca delovala je da nailazi na ograničenja.

Glavni politički strateg demokrata, Džejms Karvil, imao je strategiju kako da ovu krizu pretvori u pobedu Bila Klintona. Tu strategiju sumira jedan od internih slogana njegove kampanje “O ekonomiji se radi glupane!”

Da li se i danas izbori vode na polju ekonomskih rezultata i da li samo oni donose pobede na biračkim mestima? Da li ekonomija može biti problem za Trampa u novembru?

Ceo tekst

Nacionalsocijalizam i pobeda antisemitizma u Evropi

Nacionalsocijalizam i pobeda antisemitizma u Evropi

Kako su Protokoli stigli u Nemačku?

Veruje se da su Protokole Sionskih Mudraca u Nemačku doneli Pjotr Nikolajevič Šableski-Bork i Fjodor Viktorovič Vinberg, ruski fanatici koji su, bežeći od revolucionarne odmazde, stigli u Berlin 1919. godine.[1] Obojica su bili pripadnici zloglasnih Crnih centurija i autori antisemitskih pamfleta, a veruje se da su nakon ubistva carske porodice širili glasine da je Carica posedovala kopiju Nilusove knjige, kao i to da je imala iscrtanu svastiku u svojoj spavaćoj sobi.[2] Svoje anti-jevrejske stavove vrlo brzo su uklopili u postojeću antisemitsku atmosferu u Nemačkoj, jer su brzo pronašli izdavača za nemački prevod Protokola.

Istovremeno se u konzervativnim krugovima ruske emigracije u Nemačkoj širila teorija kako su nemački i ruski Car želeli po svaku cenu da izbegnu rat, ali je preveliki uticaj globalnog bankarstva i jevrejstva gurnuo Evropu u rat protiv volje suverenih država. Čitavoj atmosferi doprinelo je i razočarenje poraženih strana u Velikom ratu, koje su smatrale Versajski mirovni sporazum projektom Jevreja koji žele da se unište i rasparčaju monarhije i imperije u Evropi, kako bi ih porobili putem međunarodnih finansijskih mehanizama. Zbog propagiranja liberalnih i kosmopolitskih vrednosti, Vajmarska Nemačka i njena socijaldemokratska vlada smatrani su dekadentnom tvorevinom Jevreja, koja za cilj ima uništenje javnog morala i nacionalnog identiteta Nemačke.

Ceo tekst

Makronova politika prema Africi

Makronova politika prema Africi

“Neukaljana generacija”

Emanuel Makron je ubrzo po preuzimanju funkcije predsednika Francuske počeo sa sprovođenjem promena u politici Pariza prema afričkim državama. Intervenciju u Libiji je više puta okarakterisao kao “kobnu grešku”, dok je u svom govoru tokom posete Alžiru nazvao kolonizaciju “zločinom protiv čovečnosti” i osvrnuo se na brutalnosti i zlodela učinjena od strane francuskog kolonijalnog režima tokom Alžirske krize.

Ipak do zvaničnog izvinjenja nije došlo, iako se predsednik lično izvinio Žoseti Oden, supruzi stradalog matematičara i aktiviste Marijusa Odena, koji je nakon hapšenja 1957. mučen i ubijen od strane francuske vojske. Ovaj potez je “kod kuće” Makrona koštao par procenata podrške javnog mnjenja, ali nesumnjivo predstavlja veliki korak napred za francusko-alžirske odnose i konačno suočavanje Francuske sa svojom mračnom kolonijalnom prošlošću.

Ceo tekst

Ko su i zašto su važni “Plavi psi” američke politike?

Ko su i zašto su važni “Plavi psi” američke politike?

“Pre bih glasao za starog žutog psa, nego za bilo kog republikanca”

Ovako je glasila jedna od čestih rečenica demokrata sa američkog Juga, koja je kasnije postala i ime (Žuti psi) za lojalne demokrate južnjake. Političke promene sredinom 20. veka na političkoj sceni SAD izbrisale su Žute pse. Isto se desilo u 19. veku, sa tada aktuelnim Burbon demokratama iz južnih država, bliskim idejama klasičnog liberalizma.

Međutim, sredinom devedesetih javila se mnogo moćnija, bolje organizovana i uticajnija frakcija demokrata pod nazivom Plavi psi. Sačinjeni u početku mahom od južnjačkih kongresmena demokrata, Plavi psi bili su konzervativna snaga unutar demokrata, ne uvek brojni, ali u velikom broju situacija ključni.

Iako je početkom 2010. doživela stagnaciju i gotovo nestanak, u novembru ove godine koalicija može ponovo dobiti ključnu ulogu u američkoj politici.

Ceo tekst

Kina i američki predsednički izbori

Kina i američki predsednički izbori

Od saradnje do sukoba

Usled neprekidnog ekonomskog i vojnog razvoja koji traje više od četiri decenije, sa svakim novim izborima u SAD, Kina postaje sve aktuelnija tema. Odnos između ove dve sile oscilirao je tokom ovog perioda i uglavnom je bio vođen od strane SAD. Od podrške otvaranju privrede tokom osamdesetih, do kritike usled Tjenanmena i političke distance tokom devedesetih, i konačno početkom dvehiljaditih vodeća demokratija sveta bila je preokupirana borbom protiv terorizma uz blagu podršku Kine. Sa druge strane, SAD se trudila da je uključi u međunarodne odnose. Jedan od najvažnijih je prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju (2001). Odluka zbog koje se, sudeći po izjavama zvaničnika, i demokrate i republikanci danas kaju. U međuvremenu, Kina je postala druga privreda sveta i za relativno kratko vreme porasla sa 1% na 16% svetskog BDP-a.

Ceo tekst

Zapadna Afrika – od dekolonizacije do interesne zone

Zapadna Afrika – od dekolonizacije do interesne zone

“Nezavisnost je reč puna plemenitosti; nezavisnost je sveta, ona se mora roditi u našem duhu istog dana kada strana sila zavlada u našoj zemlji. To znači da se poziv Afrike na nezavisnost nije rodio danas, već istog dana kada su strane sile otele afričkom narodu pravo na potpuno ostvarivanje sopstvenog suvereniteta!” rekao je davno Leopold Sengor, prvi predsednik nezavisnog Senegala.

Loi-cadre i zakasnela reforma

Posle perioda inertnosti u francuskoj kolonijalnoj politici, izbijanje nemira u Alžiru i strah da bi se oni mogli proširiti i na Podsaharsku Afriku, u kombinaciji sa talasom nezavisnosti koji se širio Zlatnom obalom, konačno su naterali vladu u Parizu da preispita organizacionu strukturu francuske Unije, kao i da postavi novi okvir za politički razvoj francuske “Crne Afrike”.

Ceo tekst

Kako će korona virus uticati na svetske lidere?

Kako će korona virus uticati na svetske lidere?

“Pandemija će ljudima pokazati zašto je važno imati prave ljude na vlasti. Glasajte za onoga koga želite u krizi, a ne za onoga ko će vas zabavljati kada je sve u redu”.

Ova izjava Brajana Klasa, kolumniste jednog uglednog svetskog lista, privukla je mnogo pažnje prethodnih nedelja. Korona virus već mesecima okupira pažnju svih domaćih i svetskih medija, a još uvek niko ne zna kada i da li će se svet vratiti u prethodno, redovno stanje. Desetine hiljada preminulih i više od milion i po zaraženih ljudi širom sveta od novog virusa za koji, za sada, nema adekvatnog leka. Do pre svega nekoliko meseci prethodna rečenica zvučala bi kao radnja nekog izuzetno teškog filma. Ipak, svetska stvarnost danas je takva da su životi ogromnog broja ljudi praktično u rukama zdravstvenih stručnjaka i političkih lidera.

Ceo tekst