fbpx

Novi treći put

Najnovije objave

Da li UK okreće lađu ka EU?

Da li UK okreće lađu ka EU?

Miljan Mladenović

Iako je bilo logično da sa protokom vremena postane sve jasnije na koji način će Ujedinjeno Kraljevstvo napustiti Evropsku uniju, dogodilo se potpuno suprotno. Poslanici donjeg doma Parlamenta UK ove nedelje su imali dva značajna glasačka dana. U sredu je na dnevnom redu bila rasprava o nizu poslaničkih amandmana o mogućim alternativnim strategijama za Bregzit. Na kraju dana, predsedavajući je odabrao osam predloga za glasanje, a poslanici su svih osam odbili. U petak je premijerka po treći put stavila na glasanje svoj predlog „sporazuma o razvodu“ koji je postigla sa evropskim zvaničnicima. Iako je ovo glasanje bilo drugačije od prethodna dva zbog izostanka propratnih dokumenata na glasanju, ishod je bio isti. Poslanici su ponovo odbili predlog sporazuma, doduše ovog puta sa znatno manjom razlikom nego ranije.

U nastavku teksta pozabavićemo se svim temama vezanim za Bregzit po celinama, kako bi bilo što jasnije za čitanje i razumevanje.

Ceo tekst

Rim na novom putu svile

Rim na novom putu svile

Tokom prošle nedelje u Rimu je uz najviše državne svečanosti potpisan niz sporazuma o saradnji između Italije i NR Kine. U pitanju su projekti vredni više od dve i po milijarde evra čije finansiranje treba da osigura Kina kroz incijantivu “Jedan pojas i put”, kojoj se Italija memorandumom o saradnji pridružila.

Ceo tekst

“Holandizacija” evropske politike

“Holandizacija” evropske politike

U Hagu 22. avgusta 1994. mesto premijera Holandije preuzeo je Vim Kok iz holandske Laburističke partije (PvdA). Iako to danas može delovati kao manje važan podatak, bio je početak tada aktuelnog trenda u Evropi. Prvi centristički nastrojeni socijaldemokrata koji je u nekoj evropskoj državi preuzeo vlast bio je upravo Kok. Za svoju državu je važan, jer je bio i prvi socijaldemokratski premijer posle 17 godina.

Ceo tekst

Koje su preostale opcije za Bregzit?

Koje su preostale opcije za Bregzit?

Miljan Mladenović

Ostalo je tačno nedelju dana do dana kada bi Ujedinjeno Kraljevstvo zvanično trebalo da napusti Evropsku uniju. Neverovatna dešavanja koja su se ovoj državi dogodila u samo dve godine, od trenutka kada je pokrenut član 50 kojim UK traži da napusti zajednicu, govore da će datum izlaska iz EU, ipak, biti pomeren. Iako je ceo proces Bregzita od početka izgledao vrlo haotično, bilo je naznaka da bi pred kraj kockice mogle da se slože. Poslanici su dva puta odbili predlog koji je premijerka Tereza Mej napravila sa evropskim zvaničnicima. Osim toga, poslanici su izglasali i to da žele da se „no-deal“ Bregzit izbegne, iako to ne zavisi samo od njih. Da bi se „no-deal“ izbegao, potrebno je imati „deal“ ili odustati od Bregzita. Čini se da trenutno ni jedna od tih opcija nema većinu.

Ceo tekst

Kraj duopola ili manji potres?

Kraj duopola ili manji potres?

Poslednju deceniju u Evropskoj uniji obeležili su veliki politički potresi u koje spadaju i ogromni skokovi podrške netradicionalnih partija. Lideri i pokreti koji su nekada bili opsukrna ideološka margina ili autsajderi danas su deo vlasti ili najjača opozicija širom EU. Danas okosnicu vlasti u trećoj ekonomiji Evrozone čini Pokret pet zvezda. U drugoj ekonomiji Evrozone tradicionalne stranke uništio je političar koji je stranku osnovao godinu dana pred izbore. Ovi trendovi su u prošlosti mahom zaobilazili Ujedinjeno Kraljevstvo (UK), ali nove okolnosti nameću pitanje da li se i u ovoj državi sprema promena?

Ceo tekst

“Politika je slomljena”

“Politika je slomljena”

Miljan Mladenović

Pre nekoliko dana svetom je odjeknula vest da je britanska politička scena dobila novu centrističku opciju. Sedmoro nezadovoljnih poslanika opozicione laburističke partije odlučilo je da napravi Nezavisnu grupu u parlamentu. Ubrzo nakon toga, priključilo im se još troje poslanika konzervativaca i jedan laburista nezadovoljni smerom kretanja tradicionalnih partija. Rečenica koja je obeležila uvodno izlaganje predstavnika nove grupe poslanika odnosila se na situaciju u zemlji – politika je slomljena. Ko su novi centristi, zašto su napustili svoje partije i za šta se zalažu? Kakve su šanse za uspeh u duopolu tradicionalnih torijevaca i laburista i da li je politika zaista slomljena?

Ceo tekst

Nepoželjne kineske investicije

Nepoželjne kineske investicije

Evropski parlament je 13. februara usvojio pravila jedinstvenog sistema kontrole stranih direktnih investicija (u daljem tekstu: SDI) unutar Evropske unije. Uspostavljanje mehanizma na evropskom nivou inicirale su Nemačka, Francuska i Italija još 2017. godine. U obrazloženju odluke, evropska komesarka za trgovinu, Sesilija Malmstrom, navela je kao razloge zaštitu strateških kompanija, infrastrukture i tehnologije od potencijalnih bezbednosnih rizika koje predstavljaju strani investitori uz istovremeno održavanje Evrope otvorenom tržišnom privredom. Smatra se da je motiv za donošenja navedenog zakona Kina i njena investiciona strategija, iako nije eksplicitno pomenuto.

Ceo tekst

Zašto (ne)će biti vanrednih izbora

Zašto (ne)će biti vanrednih izbora

Miljan Mladenović

„U Srbiji su samo vanredni izbori redovni“

Iako mandat trenutnog saziva srpskog parlamenta ističe 2020. godine, sve se češće mogu čuti najave da bi građani Srbije ove godine mogli ponovo na birališta. Gledano iz istorijskog ugla, vanredni parlamentarni izbori ne predstavljaju novitet na političkoj sceni Srbije, s obzirom da ih je od pada režima Slobodana Miloševića sa vlasti do danas bilo čak 6 (2000, 2003, 2007, 2008, 2014. i 2016.). Jedina Vlada koja je uspela da izdrži ceo mandat bila je ona koju je predvodio Mirko Cvetković od 2008. do 2012. godine. Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, osim dva glasanja za saziv parlamenta, građani su glasali i za predsednika 2017. godine, kao i za vlast glavnog grada 2014. i 2018. godine. Da li će posle tri uzastopne izborne godine građani Srbije napraviti kratak predah do naredne ili će, ipak, glasati i ove godine?

Ceo tekst

Švedsko desno skretanje

Švedsko desno skretanje

Nakon više od četiri meseca čekanja na novu vladu i nekoliko neuspešnih pokušaja formiranja nove vladajuće većine, Švedska je dobila novu vladu istog premijera. Socijaldemokrata Stefan Leven vodiće još jednu švedsku vladu, koja iako po kadrovskim rešenjima nije naročito različita od prethodne, razlikovaće se po svim ostalim karakteristikama. Iako ovu vladu, kao i prehtodnu, kadrovski čine Socijaldemokratska partija i Zeleni, ona će biti visoko zavisna od manjinske podrške dve liberalne stranke (Liberali i Partija centra), a delimičnu podršku pružaće i Levica. Broj partija koje mogu svojim glasovima uticati na politiku vlade se povećao, i to za dve stranke, koje originalno pripadaju suprotničkom bloku desnog centra.

Ceo tekst