fbpx

Novi treći put

Kategorija: Kina

Da li će zapadne demokratije (od)braniti Tajvan?

Da li će zapadne demokratije (od)braniti Tajvan?

“Država Tajvan” – ovu kratku sintagmu upotrebio je pre par nedelja američki državni sekretar, Entoni Blinken, u jednom od obraćanja. Koliko god može delovati banalno ili nevažno, predstavlja veliki presedan. Od perioda Reganovih „šest uveravanja“ na temu odnosa Tajvana i Kine, SAD su imale prilično rezervisan pristup prema statusu ove ostrvske države. Nove okolnosti pokazuju da će se izgleda taj pristup promeniti.
Jačanje kineske političke moći, koja se iz ekonomske sfere prelila i na vojnu, podrazumeva i promenu paradigme. Vlast Komunističke partije Kine sve je asertivnija, a iz zvaničnih dokumenata izbacila je formulaciju da se radi o državi nužno orijentisanoj ka miru. Nakon brutalnog obračunavanja sa otporom u Hong Kongu, tajvanske vlasti i građani prilično su svesni da mogu biti sledeći na meti.
Kineski vladajući komunisti i dan danas sanjaju da pod svoju direktnu kontrolu stave ostrvo na kom vladaju naslednici njihovih neprijatelja iz građanskog rata. Kineski borbeni avioni periodično povređuju tajvanski vazdušni prostor, a Kina sprovodi i vojne vežbe u severnom i južnom delu Tajvanskog moreuza.
Za Tajvan glavno pitanje ostaje, da li bi u slučaju invazije mogli da računaju na ključnu pomoć zapadnih demokratija.
Nastavite čitanje
Da li će zapadne demokratije pobediti Kinu?

Da li će zapadne demokratije pobediti Kinu?

Pre nekoliko nedelja, britanski nosač aviona Kraljica Elizabeta, upitio se sa pratnjom ka Južnom kineskom moru. Njemu će uskoro podršku pružati australijska mornarica, ali i američki razarač. U istom periodu, francuska ministarka odbrane obavestila je javnost o patroliranju francuske nuklearne podmornice blizu Kine, a kanadski premijer Džastin Trudo uputio je borbeni brod blizu Tajvana. Prosečan građanin će se zapitati da li je na delu priprema za Treći svetski rat protiv Kine?
U ovom momentu takav razvoj događaja deluje malo verovatan, što ne znači da bi ove nove događaje trebalo ignorisati. Upućivanje mornarice od strane zapadnih demokratija sa raznih strana blizu Kine, predstavlja jasno upozorenje ovoj azijskoj sili. Pretnje da bi Kina u narednih par godina mogla da izvrši invaziju na demokratski Tajvan, dešavanja u Hong Kongu i kinesko širenje u obližnjim morima, na Zapadu su shvaćene ozbiljno.
Ova događanja bi trebalo shvatiti kao samo deo šire strategije okruženja Džoa Bajdena, ali i Borisa Džonsona, da demokratije uzvrate udarac na globalnoj sceni. Ono u čemu se slaže Džonsonova spoljnopolitička strategija „Globalna Britanija“ i stavovi Bajdenovog čoveka za Kinu, Kurta Kembela, je da bi demokratije trebalo bolje da se koordinišu i štite svoje interese i sa pacifičke i sa atlanske strane. Da li će u tome uspeti i zaustaviti globalni uspon i širenje diktatorskih režima na čelu sa Kinom, važno je pitanje u analizi međunarodnih zbivanja u ovoj dekadi.
Nastavite čitanje
Kako Kina “kupuje” bivše evropske lidere

Kako Kina “kupuje” bivše evropske lidere

“Gospodine Gorbačov, srušite ovaj zid!“
Ova rečenica iz čuvenog govora američkog predsednika Ronalda Regana u Berlinu 1987, bila je pouzdan signal kraja Hladnog rata. Ubrzo je i navedeni zid srušen, a Sovjetski Savez povukao se iz Istočne Evrope i na kraju raspao. Za vreme svog postojanja predstavljao je supersilu koja je sejala strah svojim nuklearnim arsenalom, ogromnom vojnom moći i surovim diktatorskim poretkom.
Ono što je ovu silu činilo slabom je to što njen totalitarni poredak i izolovanost, nikome nisu bili ideal. Obični građani su i živote žrvtvovali da bi iz sovjetskih zona pobegli u neku od demokratija. SSSR jeste bila sila koje su se svi plašili, ali i sila koja je imala gotovo nikakvu meku moć. Amerika je kroz Holivud, rokenrol, popularnu kulturu i demokratsko uređenje svoju moć efikasnije širila i bila poželjniji partner.
Današnja Kina, iako takođe predstavlja surov diktatorski poredak, ima za cilj da ne ponovi grešku Sovjetskog Saveza. Politika kineskih komunista dosta više naglašava usmerenje da se imidž njihove države popravi i da se radi na širenju njene meke moći. U tom poduhvatu, kineski režim dobio je i neočekivane saveznike: bivše zapadne lidere.
Nastavite čitanje
Kako je trgovinski rat promenio odnos snaga Kine i SAD

Kako je trgovinski rat promenio odnos snaga Kine i SAD

Odnos Kine i Amerike je često opisivan kao brak. Jedan od najživopisnijih poređenja dao je član Centralnog Komiteta Politbiroa, Vang Jang, koji je ga je uporedio brakom medijskog tajkuna Ruperta Murdoka i njegove saradnice kineskog porekla Vendi Dang. Veza je bila medijski ispraćena, opterećena biznisom, intrigama i politikom u koju su bile umešane ličnosti od Tonija Blera do Vladimira Putina. Razvod braka koji se na kraju desio se dugo odlagao, jer je razlaz bio astronomski skup. Međutim, Vang je upozorio da uz sve sličnosti, odnos Kine i Amerike neće imati isti kraj, jer bi ovaj put razvod bio daleko skuplji i koštao obe strane.
Ipak, poređenje je dobilo na relevantnosti kada se u odnos, sa američke strane, uključila još jedna ličnosti iz sveta zabave i biznisa. Kao predsednik Amerike, Donald Tramp je među gorućim problemima identifikovao gubitak poslova u proizvodnom sektoru i trgovinski deficit, a uzrok je našao u nefer trgovinskim praksama Kine. Optužio ju je da koristi Ameriku i da se bogati na njen račun, a kao metod svoje borbe izabrao je uvođenje carina i pokretanje Trgovinskog rata. Odlučan da promeni balans u vezi i kalkulaciju troškova, promenio je iz korena odnos koji se razvijao preko 40 godina.
Fokus na bilateralni trgovinski deficit i uvođenje carina u globalizovanoj ekonomiji se smatralo pogrešnim, ali konfrontacija sa Kinom naišla je na široku podršku. Smatralo se da vreme ističe i da je poslednji trenutak da se suprotstavi Kini dok nije postala razvijena i suviše snažna.
Danas, godinu dana nakon postignutog primirja, problemi koje je identifikovao i dalje su tu. Razvod još uvek izgleda daleko, ali je odnos prerastao u konflikt na praktično svim poljima, od zdravstva do tehnologije, i proširio se na čitav svet. Kovid-19 pandemija donela je nove izazove, pa trgovinski rat nije više u vrhu prioriteta. Nema naznaka da će novi predsednik Amerike, Džo Bajden, požuriti da ukine postojeće carine, mada će neuspeh u Trgovinskom ratu njegovog prethodnika sigurno oblikovati politike koje bude donosio.
Nastavite čitanje
Zašto Kina ne očekuje bolje odnose sa Amerikom?

Zašto Kina ne očekuje bolje odnose sa Amerikom?

Nakon više od 18 meseci izborne kampanje, pobeda Džoa Bajdena dočekana je sa odobravanjem i  olakšanjem širom sveta. Istraživačke kuće već posle nedelju dana od izbora mere poboljšanje imidža SAD. Slika o Americi se popravila u praktično svim zemljama, a izuzetak predstavljaju jedino Kina i Rusija.
Kineski mediji aktivno su pratili događanja tokom izborne kampanje, mada bez dublje analize. Akcenat je stavljen na dešavanja koja su pratila same izbore, a koji potencijalno ističu „mane“ demokratije kao što su rasni nemiri, da li će Tramp prihvatili poraz ili kako je izgledala prva debata dva kandidata. Za prosečnog građanina Kine, izbori su potvrdili da je američka demokratija haos koji stvara probleme i da je, usled rasnih nemira, na ivici građanskog rata.
Poteze koje je povlačila Trampova administracija od trgovinskog rata do pozivanja Kine na odgovornost za COVID-19 pandemiju, kineski lideri razumeli su kao znak slabljenja Amerike, straha od sve jače Kine i pokušaja da se sputa kineski uspon na svetskoj sceni. Peking veruje da će izazovi pred dve države ostati isti, a američki ciljevi nepromenjeni, pa Bajdenov dolazak u Beloj Kući neće promeniti mnogo.
Nastavite čitanje
Potraga za ravnotežom u srpsko-kineskim odnosima

Potraga za ravnotežom u srpsko-kineskim odnosima

Početkom septembra predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, sedeo je u Ovalnoj sobi pored svog američkog kolege, Donalda Trampa, i kosovskog premijera, Avdulah Hotija, kako bi najavio obnavljanje ekonomskih veza sa Kosovom. Iako je ovo jedan od najvećih napredaka koje su ove dve strane napravile u poslednjoj deceniji, vest je došla kao iznenađenje. Paralelno sa obnavljanjem ekonomskih veza, obe strane su potpisale sporazum kojim su se obavezale da neće koristiti 5G opremu „nepouzdanih proizvođača“, prećutno misleći na Huavei, uskladivši se tako sa američkom politikom.
Tako je pred “Čelično prijateljstvo” između Srbije i Kine koje je još jednom potvrđeno tokom prvih meseci pandemije, postavljen novi izazov. Trenutna američka administracija pokušava da iskoristi svaku diplomatsku priliku da se suprotstavi Pekingu. Srbija nije mogla da odbije ili odustane od delova sporazuma, pogotovu zato što su finansijska sredstva bila obećana zauzvrat.
Ipak, po povratku u Beograd, srpski zvaničnici su se javno obavezali da će produbiti saradnju sa Kinom i Huaveijem. Kinesku ambasadorku je predsednik Vučić lično uverio da će Srbija nastaviti sa razvojem bilateralne saradnje u svim oblastima, uključujući i telekomunikacije. Nedugo zatim Premijerka Ana Brnabić je otvorila Huavei centar za inovacije i digitalni razvoj u Beogradu.
Počevši od Inicijativa 17+1 i „Pojas i put“ (BRI), preko kojih je Kina pozajmila i uložila više od 9 milijardi dolara, do uzajamne podrške u političkim pitanjima kao što su Tajvan ili Kosovo, poslednje godine su pokazale da Srbija brzo postaje jedan od omiljenih poslovnih i političkih partnera Kine. Uprkos nedavnim kontroverzama oko novog zakona o nacionalnoj bezbednosti u Hong Kongu i kampova za reedukaciju u Sinđangu, Srbija je dokazala svoju lojalnost i odanost Kini. S obzirom na ove okolnosti, tok ovog prijateljstva, koji se godinama gradi, teško će se promeniti.
Nastavite čitanje
Tajvan između američkih izbora i novog hladnog rata

Tajvan između američkih izbora i novog hladnog rata

Od izbijanja epidemije virusa COVID-19, Trampova administracija pokušava dodatno da zaoštri svoj odnos sa Kinom. Iako je delovalo da obe strane žele trgovinsko primirje, kako se epidemija preselila na drugu stranu Pacifika, tako je i predsednik Si Đinping postao samo sekretar Komunističke partije, u očima američke administracije, koja želi da mu u zvaničnoj komunikaciji uskrati titulu predsednika. Poslednje u nizu zaoštravanja je, nakon zatvaranja konzulata i zabrane TikTok-a, bezbednosno i najopasnije do sad jačanje veza sa Tajvanom. Ostrvo je nešto manje od dvesta kilometara udaljeno od Kine, i Peking ga vidi kao deo svoje teritorije, za koje tvrdi da je spreman da upotrebi silu kako bi ostvario ujedinjenje.

Početkom avgusta, Tajvan je posetio američki sekretar za zdravstvo Aleks Azar. Poseta je izazvala oštre reakcije Pekinga, a diplomatski protest praćen je i vojnim merama. Kineski borbeni avioni su povredili vazdušni prostor ostrva, a nakon par dana, kineska vojska je sprovela velike vojne vežbe u severnom i južnom delu Tajvanskog moreuza.

Ceo tekst

Sukob sa Kinom kao izborna strategija

Sukob sa Kinom kao izborna strategija

Kako se novembarski izbori za predsednika SAD približavaju, Tramp pokušava konfrontaciju sa Kinom da nametne kao jednu od ključnih izbornih tema. Odnosi između dve najveće ekonomije sveta već neko vreme su u padu, a tokom jula meseca dostigli su najniži nivo u poslednjih 40 godina.

Krajem prošlog meseca američki državni sekretar Majkl Pompeo održao je govor pod nazivom “Komunistička Kina i budućnost slobodnog sveta” gde je ocenio preko 40 godina saradnje sa Kinom kao grešku koja nije donela dobrobit za američki narod. Simbolično, govor je održan u Predsedničkoj biblioteci Ričarda Niksona kome se pripisuje inicijalno uspostavljanje saradnje sa Pekingom.

Ceo tekst

Kina i američki predsednički izbori

Kina i američki predsednički izbori

Od saradnje do sukoba

Usled neprekidnog ekonomskog i vojnog razvoja koji traje više od četiri decenije, sa svakim novim izborima u SAD, Kina postaje sve aktuelnija tema. Odnos između ove dve sile oscilirao je tokom ovog perioda i uglavnom je bio vođen od strane SAD. Od podrške otvaranju privrede tokom osamdesetih, do kritike usled Tjenanmena i političke distance tokom devedesetih, i konačno početkom dvehiljaditih vodeća demokratija sveta bila je preokupirana borbom protiv terorizma uz blagu podršku Kine. Sa druge strane, SAD se trudila da je uključi u međunarodne odnose. Jedan od najvažnijih je prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju (2001). Odluka zbog koje se, sudeći po izjavama zvaničnika, i demokrate i republikanci danas kaju. U međuvremenu, Kina je postala druga privreda sveta i za relativno kratko vreme porasla sa 1% na 16% svetskog BDP-a.

Ceo tekst

65 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Kine

65 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Kine

Na današnji dan, pre 65 godina, uspostavljeni su diplomatski odnosi između tadašnje SFR Jugoslavije i NR Kine. Jugoslavija je priznala NR Kinu odmah po proglašenju nezavisnosti ove države 1. oktobra 1949. Međutim, usled sukoba unutar komunističkog bloka, do uspostavljanja diplomatskih veza je došlo tek 1955. godine.

Tokom šest i po dekada, odnosi dve države su često oscilirali kao i intenzitet ovih odnosa. Ove odnose možemo podeliti na četiri perioda: prvi – kada su bili uslovljeni međusobnim odnosom sa SSSR-om, drugi – posle smrti doživotnog lidera Kine Mao Cetunga, treći – tokom ratova na Balkanu 90-ih i četvrti – nakon proglašenja nezavisnosti Kosova.

Ceo tekst