fbpx

Novi treći put

Kategorija: Izrael

Šta očekivati od izbora u Izraelu?

Šta očekivati od izbora u Izraelu?

Kada su se u martu 2020. posle gotovo godinu dana političke paralize, Beni Genc (Plavo-beli savez) i premijer Benjamin Netanjahu (Likud) odlučili na kompromis i osnivanje koalicione vlade, građani Izraela verovali su da je država konačno izašla iz političke krize u kojoj se našla posle izbora 2019. i da može ujedinjena da se suprotstavi krizi drugačije prirode, pandemiji COVID-19.
Ipak izgleda da će se Izrael pre izboriti sa koronavirusom: posle tri “zaključavanja” i uspešne masovne vakcinacije stanovništva (skoro 60% punoletnih građana), Izrael se polako otvara, a društveni život i ekonomija vraćaju u normalu. Isto ne možemo reći i za političku situaciju u državi: posle neuspešnih pregovora oko usvajanja budžeta, koaliciona vlada je pala u decembru prošle godine, a današnje ankete i istraživanja predviđaju scenario sličan onome iz aprila 2019.
Ko će biti glavni akteri, i kakva sudbina očekuje Izrael nakon izbora 23. marta?
Nastavite čitanje
Šta očekivati od izbora u Palestini?

Šta očekivati od izbora u Palestini?

Bliski Istok u 2021. očekuju, pored izbora u Izraelu i Iranu, i manje atraktivna događanja za svetsku javnost. Svetska javnost pomno će pratiti da li će Benjamin Netanjahu i njegov Likud ponovo uspeti da odnesu pobedu u samom finišu izborne trke, odnosno kakva sudbina očekuje Iran nakon odlaska Hasana Rohanija sa vlasti i poraza umerene struje u Teheranu.Međutim, ispod radara prolaze i istorijski opšti izbori u Palestini.
Nakon tri runde iscrpljujućih pregovora u kojima je učestvovalo 14 političkih partija, među kojima i dve najbitnije struje, Hamas i Fatah, potvrđena je odluka predsednika PA Mahmuda Abasa doneta 15. januara ove godine. Prvi put nakon 15 godina, Palestinci će glasati na konsekutivnim (22. maj, 31.jul i 31. avgust) parlamentarnim, predsedničkim, i izborima za Palestinski državni savet (PNC) i time odlučivati o daljoj sudbini Palestine.
Poslednji izbori, održani 2006, doveli su do raskola do tada ionako klimavog državnog jedinstva. Tada je nasuprot svim očekivanjima, Hamas odneo ubedljivo pobedu nad podeljenom listom Fataha. Do predaje vlasti nije došlo ,niti se PNC od tada sastajao, a lideri Fataha su naučili veoma bitnu lekciju: da ne raspisuju izbore na kojima nisu sigurni da mogu da pobede.
Dva politička bloka postali su ljuti protivnici, te saradnje nije bilo više od 15 godina ; Hamas je vladao iz opkoljenog pojasa Gaze, a Fatah iz Zapadne obale.
Nastavite čitanje
Netanjahu i Izrael tokom mandata Bajdena

Netanjahu i Izrael tokom mandata Bajdena

Kraj sukoba

Nije tajna da su saveznici SAD, počev od Berlina do Tokija i Seula, priželjkivali i sa entuzijazmom dočekali pobedu Džozefa Bajdena na američkim predsedničkim izborima. Pobeda Bajdena predstavlja povratak multilaterizma na velika vrata ; od revitalizacije NATO-a na Zapadu do QSD-a na Pacifiku, nova američka administracija će raditi na obnovi prethodno urušenih diplomatskih odnosa sa ostatkom liberalnog sveta.
Međutim, neki tradicionalni saveznici su se ipak nadali pobedi republikanaca i drugom mandatu tandema Tramp-Pens. Proamerički tabor na Bliskom Istoku, koji čine zalivske države na čelu sa Izraelom, obilato je profitirao za vreme mandata Donalda Trampa. Podrška prosaudijskim snagama u Jemenu je pojačana, a dok Trampova strategija “maksimalnog pritiska“ usmerena protiv Irana nije proizvela rezultate kojima se nadao Pentagon, ekonomski kolaps Islamske republike itekako je odgovarao interesima Rijada, Abu Dabija i Tel-Aviva.
Ne postoji nijedan svetski lider koji je više profitirao od predsedničkog mandata Donalda Trampa nego izraelski premijer Benjamin Netanjahu. “Bibi“ je na svojoj strani konačno imao proizraelski orijentisanog predsednika kakvog Sjedinjene države nisu imale još od vremena Harija Trumana. Netanjahu je konačno mogao da pređe iz “defanziv “ u kojoj je bio za vreme 8 godina vlasti demokrate Baraka Obame u “ofanzivu“, što mu je omogućilo da i pored brojnih političkih afera i optužbi, odnese pobedu na izborima 2019. i zadrži svoju funkciju posle kompromisa sa Benijem Gancom.
Nastavite čitanje
Da li su anticionistički Jevreji antisemiti?

Da li su anticionistički Jevreji antisemiti?

Jevrejska zajednica se u celom svetu i dalje bori za unifikaciju. Jedna od osnovnih linija podele u jevrejskoj globalnoj zajednici je stav o cionizmu, odnosno – da li pojedinac podržava cionizam ili ne. Ideologija cionizma, otelovljena u nacionalističkom pokretu, ima za cilj stvaranje jevrejske nacionalne države u Palestini, kao drevnoj domovini Jevreja.

Ova ideja je bila prisutna i pre uspostavljanja i stvaranja cionističkog pokreta, međutim, potencijal za njegovo ostvarenje drastično je porastao stvaranjem ovog nacionalističkog pokreta u 19. veku u Istočnoj i Centralnoj Evropi. Nakon uspostavljanja nezavisne države Izrael, određeni politički i društveni događaji (Šestodnevni rat, brojni teroristički napadi, Intifade i sl.) uticali su i izazvali širenje anticionističkog diskursa i stavova. Politički pokreti koji se suprotstavljaju ideji o jevrejskom naseljavanju palestinske teritorije postojali su i pre uspostavljanja Izraela, ali fokus ovog teksta biće na savremenijim primerima iz poslednje dve decenije.

Ceo tekst