fbpx

Novi treći put

Kategorija: Holandija

Neuništivi holandski premijer – Mark Rute

Neuništivi holandski premijer – Mark Rute

U sredu 17. marta okončano je višednevno glasanje na parlamentarnim izborima u Holandiji sa visokom izlaznošću od preko 80%. Kada se govori o demokratičnosti, ova država svakako spada u svetski vrh liste. Njene institucije su stabilne, javnost pluralna, demokratija konsolidovana, a za ulazak u parlament potrebno je preći vrlo nizak prag.
Nakon ovogodišnjih izbora, parlament Holandije biće kaleidoskopski više nego ikada ranije. Skupština ove države biće politički najšarenija sa, po inicijalnim rezultatima, čak 17 lista sa svojim parlamentarnim predstavnicima. Svoje mesto u skupštinskim klupama imaće i izrazita desnica i izrazita levica, i borci za prava životinja i borci za prava penzionera, ali i oni koji se bore za prava manjina, oni koju su za EU kao federaciju ili oni koji su za ortodoksni kalvinizam.
U tom tradicionalnom holandskom političkom šarenilu, jedan lider vrlo stabilno opstaje i posle svojih četvrtih izbora. Holandski desnoliberalni premijer, Mark Rute, izborio je još jednu ubedljivu pobedu. Kako stvari stoje, na čelu ove države biće do 2025. Postavlja se pitanje, kako je moguće toliko politički trajati u jednoj izrazito demokratskoj državi i čime se to postiže?
Nastavite čitanje
Najveštiji evropski lider – Mark Rute

Najveštiji evropski lider – Mark Rute

„Liderstvo je dinamična tenzija između onoga gde političar smatra da bi država trebalo da se kreće i onoga gde glasači smatraju da bi država trebalo da ide“. Ovaj citat američkog političkog stratega Dika Morisa, najbolje opisuje ono što predstavlja zdravorazumski način vođenja savremenih demokratija.
Dok autoritarci guše mišljenje glasača, a populisti im podilaze po svaku cenu, racionalni savremeni lider nalazi zdravi balans. Ovaj pristup zahteva visoku političku sposobnost i instikt, a u pravim demokratijama je i teže politički trajati pored raznolike opozicije, slobodnih medija i široko podeljene političke moći.
Nastavite čitanje
Četiri trenda koja su evropski izbori potvrdili

Četiri trenda koja su evropski izbori potvrdili

Medije su u proteklim nedeljama okupirali izbori za Evropski parlament. Ove izbore obeležio je rekordno veliki broj različitih interpretacija rezultata, te je u javnom mnjenju utisak bio da je svako proglasio pobedu svojih favorita.

Evroskeptično javno mnjenje proglasilo je pobedu zbog dobitaka izrazite desnice, ali je ignorisano da su ti dobici prilično skromni i da će najjača evroskeptična grupacija biti jedva četvrta po jačini u novom sazivu. Nakon skoro dve nedelje od izbora i smanjenja tenzije oko sukobljenih interpretacija rezultata, određeni jasni trendovi zaslužuju da budu obrađeni i zabeleženi kao važni za budućnost evropske scene.

Ceo tekst

“Holandizacija” evropske politike

“Holandizacija” evropske politike

U Hagu 22. avgusta 1994. mesto premijera Holandije preuzeo je Vim Kok iz holandske Laburističke partije (PvdA). Iako to danas može delovati kao manje važan podatak, bio je početak tada aktuelnog trenda u Evropi. Prvi centristički nastrojeni socijaldemokrata koji je u nekoj evropskoj državi preuzeo vlast bio je upravo Kok. Za svoju državu je važan, jer je bio i prvi socijaldemokratski premijer posle 17 godina.

Ceo tekst

Zašto je Mark Rute najsposobniji evropski političar?

Zašto je Mark Rute najsposobniji evropski političar?

Kada se analiziraju prilike na evropskoj političkoj sceni, u fokusu se najčešće nalaze ili lideri velikih evropskih država ili predsednici i premijeri koji u svom stilu vladavine klize ka autoritarnim formama.

Između Merkel, Makrona i Mej sa jedne strane, a Orbana, Erdogana i Putina sa druge strane, ostaje malo prostora koji se posvećuje liderima manjih, zaista demokratskih, evropskih država. Često se i u domaćem diskursu javlja rečenica da većina građana ovih država „ne zna ko im je premijer“ koja takođe nije tačna. Jedan od premijera takve država je dugogodišnji holandski predsednik vlade Mark Rute. Za razliku od lidera svih evropskih država, Mark Rute je jedini političar koji je spojio tri važna dostignuća za sve vreme svoje vlasti koja još traje. Uspešno i precizno štiti interese svoje države na međunarodnoj sceni, uspešno sprovodi svoju agendu na unutrašnjem planu i kontinuirano pobeđuje na izborima u jednoj od najdemokratskijih država sa najfragmentiranijom političkom scenom na svetu.

Ceo tekst

Slučaj holandske PvdA kao rizik za Šulca i SPD

Slučaj holandske PvdA kao rizik za Šulca i SPD

Dolazak Martina Šulca na čelo SPD-a krajem februara delovao je kao da je smena Angele Merkel moguća.

Kandidat koji nije učestvovao u nemačkom političkom životu, nije pretrpeo štetu od velike koalicije i biografije bliske radničkom biračkom telu, delovao je kao dobitna kombinacija. Međutim, po poslednjim merenjima rejtinga, SPD će na izborima proći sa tek nešto više od 20% i sa verovatno najgorim rezultatom na saveznim izborima od osnivanja. Angela Merkel će sa druge strane, kao koalicione partnere verovatno odabrati Zelene ili liberalni FDP, a duel Merkel-Šulc je pokazao da i ponovna “velika koalicija” postoji kao ozbiljna mogućnost. U toj velikoj koaliciji se krije jedan od najvećih razloga potencijalno lošeg rezultata SPD-a na ovim izborima, a nova takozvana “svadba slonova” može dovesti ovu partiju u sličnu situaciju sa holandskim PvdA.

Ceo tekst

Sva lica evropske socijaldemokratije 2017 – 4 pravca razvoja

Sva lica evropske socijaldemokratije 2017 – 4 pravca razvoja

Početkom godine, u tekstu na svom blogu, bavio sam se analizom evropske socijaldemokratije. U toj analizi postavio sam tezu divergentnog razvoja socijaldemokratije u pravcu ili levog populizma ili reforme u pravcu centra. Kao zaključak se moglo izvući da je status quo i ostanak na sadašnjim pozicijama značio politički suicid za partije koje bi se odlučile na taj korak. Danas, nakon oko pola godine, pokušaću da odradim evaluaciju tih navedenih hipoteza. Sa vremenske razdaljine od oko šest meseci, možemo reći da se socijaldemokratija zaista kreće u ova dva pravca, ali nalazi i još neke manje pravce evolucije. Sam Pokret evropskih socijalista (PES), kao druga najveća grupacija partija unutar Evropske unije, je postao toliko heterogen da partije između država malo šta spaja osim imena. Neke su bliže klasičnim socijalistima, neke su bliže grupi liberala ALDE, dok neki čak sličnosti nalaze i sa desničarskim elementima u Evropi. Koliko je PES kao grupa održiv na dugi rok, veliko je pitanje. Ono što možemo predvideti na osnovu sadašnjeg stanja, današnje socijaldemokrate razvijaju se u četiri sasvim različita i po više pitanja međusobno isključiva pravca:

Ceo tekst