fbpx

Novi treći put

Kategorija: Francuska

Makron bliži drugom mandatu, ali je ranjiv

Makron bliži drugom mandatu, ali je ranjiv

Pre nešto više od četiri godine, tadašnji francuski predsednik Fransoa Oland, javno je objavio da se neće kandidovati za drugi mandat 2017. Bio je to još jedan francuski predsednik koji će ostati samo na jednom petogodišnjem mandatu, s obzirom da je svojom pobedom 2012. i Nikolasa Sarkozija učinio predsednikom koji je tu funkciju obavljao samo jedan mandat.
Olandova vlast je predstavljala vrlo haotičan petogodišnji period, obeležen i terorističkim napadima i zaokretima u ekonomskoj politici za 180 stepeni. Nepopularnost predsednika Olanda, brzo je prestigla već niske rekorde njegovog desničarskog prethodnika Sarkozija.
U godini pred nove izbore, nad Emanuelom Makronom stoji ista opasnost i rizik da produži jednomandatnu tradiciju svojih prethodnika. Za razliku od Fransoa Olanda, deluje da je zaintersovan da se kandiduje za još pet godina vlasti. Ono što se postavlja kao glavni izazov je da li će uspeti u poduhvatu da nadmaši dvojicu prethodnika i kako je trenutno pozicioniran da to učini?
Nastavite čitanje
Mogu li zeleni do vlasti u Nemačkoj i Francuskoj?

Mogu li zeleni do vlasti u Nemačkoj i Francuskoj?

Kada se govori o politici na nivou Evropske unije, teško je izbeći analizu političke scene u Nemačkoj i Francuskoj. Vladajuće snage u ove dve ključne države EU, najčešće su lideri i oni koji usmeravaju evropsku politiku. Jedno od pitanje koje je vredno analize je da li će oni koji će tu politiku usmeravati biti isti oni kojima je ekologija pitanje broj jedan.
Od izbora za Evropski parlament, zelene snage pokazale su se kao vrlo vitalne u ove dve države. I u Nemačkoj i u Francuskoj, ekološke partije bile su prvoplasnirane kod mlađih od 30 godina. U Nemačkoj su zeleni bili ukupno druga snaga po jačini, a u Francuskoj treća.
Septembarski savezni izbori u Nemačkoj ove godine, a i izbori za predsednika Francuske sledeće godine, možda predstavljaju priliku za nacionalni proboj ovih snaga. Iako nisu favorizovane u obe države kao glavne, jak proboj ove vrste partija ne bi trebalo da bude iznenađenje, ukoliko se dogodi. U tom slučaju, politika na nivou cele EU, mogla bi da dobije izmenjenu formu.
Nastavite čitanje
Sindikati kao kočničar društvenih promena

Sindikati kao kočničar društvenih promena

Istorija levih partija najvećim delom je i istorija sindikata. Dobar deo socijaldemokratskih stranaka nastao je direktno iz sindikata, a one koje nisu nastale iz ovih organizacija, blisko su sarađivale sa njima. Od Ujedinjenog Kraljevstva, preko Švedske, Nemačke, pa i SAD-a, leve stranke su značajan deo svoje podrške nalazile upravo u ovim udruženim organizacijama radnika.

Međutim, iako su leve stranke i sindikati bili prirodni partneri u sferi ekonomske politike, postavlja se pitanje koliko su sindikati kroz istoriju bili nosilac društvenog progresa. Iako su se najčešće svrstavali uz leve snage, pitanje je da li je savremena vizija levice o društvenom progresu spojiva sa tradicionalnim sindikalnim interesima i društvenim vrednostima.Kroz istoriju, sindikati su u polju društvenog progesa bili prilično ambivalentna ili čak konzervativna snaga.

Ceo tekst

Zašto opada stari zapadni konzervativizam

Zašto opada stari zapadni konzervativizam

Kada se govori o tradicionalnoj politici u Evropi, govori se najčešće o konstantnom sukobu socijaldemokratije i demohrišćanstva. Kada se govori o savremenoj politici u Evropi, govori se o propadanju oba koncepta. Pored socijaldemokrata koji su pretrpeli teške udarce u poslednjim izbornim ciklusima, ni tradicionalna demohrišanska desnica nije prošla bez posledica.

Primetan je postepeni pad snaga tradicionalnog desnog centra, ne samo u kontinentalnoj Evropi, nego i u UK i SAD-u. Deluje da umereni konzervativizam u zapadnim društvima gubi snagu, iako je kroz 20. vek bio glavna politička snaga. Kako i zašto se to dogodilo?

Ceo tekst

Kako će korona virus uticati na svetske lidere?

Kako će korona virus uticati na svetske lidere?

“Pandemija će ljudima pokazati zašto je važno imati prave ljude na vlasti. Glasajte za onoga koga želite u krizi, a ne za onoga ko će vas zabavljati kada je sve u redu”.

Ova izjava Brajana Klasa, kolumniste jednog uglednog svetskog lista, privukla je mnogo pažnje prethodnih nedelja. Korona virus već mesecima okupira pažnju svih domaćih i svetskih medija, a još uvek niko ne zna kada i da li će se svet vratiti u prethodno, redovno stanje. Desetine hiljada preminulih i više od milion i po zaraženih ljudi širom sveta od novog virusa za koji, za sada, nema adekvatnog leka. Do pre svega nekoliko meseci prethodna rečenica zvučala bi kao radnja nekog izuzetno teškog filma. Ipak, svetska stvarnost danas je takva da su životi ogromnog broja ljudi praktično u rukama zdravstvenih stručnjaka i političkih lidera.

Ceo tekst

Fašistički koreni, uspon i stagnacija Le Penovih

Fašistički koreni, uspon i stagnacija Le Penovih

Stranka pod nazivom “Nacionalno narodno okupljanje”, sa simbolom plamena na grbu i ekstremno desničarskih stavova. Iako ovo može zvučati kao opis stranke Marin Le Pen, radi se o opisu francuske profašističke i kolaboracionističke stranke koja je postojala u Francuskoj tokom Drugog svetskog rata.

S obzirom da je Marin Le Pen značajno reformisala bivši Nacionalni front u odnosu na izgled i retoriku stranke u vreme njenog oca Žana Maria Le Pena, te se sada zove “Nacionalno okupljanje” i u njoj nema spomenutog oca, vrlo mračne korene ove političke snage sve je teže uočiti danas. Međutim, detaljnije analize i poređenja, mogu ukazati na prevelike sličnosti i ne u potpunosti nepostojeći kontinuitet u odnosu na prilično mračne snage francuske istorije. Postavlja se pitanje, koliko su se zapravo Le Penovi odrekli svojih vrednosti kroz vreme i da li vrednosti od kojih su krenuli mogu postati vladajuće u francuskom društvu?

Ceo tekst

Makron je ovaj put u pravu

Makron je ovaj put u pravu

„Generalni štrajk“, „Ogromni protesti“, „Pritisak na vlast“ ili „Bunt naroda protiv neoliberalizma“. Ovo su najčešći naslovi koji se mogu čuti u poslednjih nedelju dana iz Francuske. Fokus saopštavanja u medijima stavljen je na baklje i brojnost sindikalnih aktivista, dok se zanemaruje razgovor o penzionoj reformi koja je povod svega. Kada se razgrnu sindikalne zastavice i trube, iza njih se krije prilično racionalna reforma, koja je usmerena na budućnost i gađa nepravedno privilegovane u sistemu. Koliko god danas nepopularno zvučalo: Makron je ovaj put u pravu!

Ceo tekst

Četiri trenda koja su evropski izbori potvrdili

Četiri trenda koja su evropski izbori potvrdili

Medije su u proteklim nedeljama okupirali izbori za Evropski parlament. Ove izbore obeležio je rekordno veliki broj različitih interpretacija rezultata, te je u javnom mnjenju utisak bio da je svako proglasio pobedu svojih favorita.

Evroskeptično javno mnjenje proglasilo je pobedu zbog dobitaka izrazite desnice, ali je ignorisano da su ti dobici prilično skromni i da će najjača evroskeptična grupacija biti jedva četvrta po jačini u novom sazivu. Nakon skoro dve nedelje od izbora i smanjenja tenzije oko sukobljenih interpretacija rezultata, određeni jasni trendovi zaslužuju da budu obrađeni i zabeleženi kao važni za budućnost evropske scene.

Ceo tekst

Evropa neće postati islamski kalifat – ali migracije jesu izazov za budućnost

Evropa neće postati islamski kalifat – ali migracije jesu izazov za budućnost

Pretnje Salvinija da će Evropa postati “islamski kalifat” ako desnica ne pobedi. Lažne vesti koje šire paniku o migrantima među stanovništvom. Teorije zavere o velikom zamenjivanju hrišćana Evropljana ljudima drugih rasa i religija. Napadi na islam. Bodljikave žice i pragmatični dogovori sa autoritarcima o zaustavljanju izbegličkih talasa. Ovako je značajnim delom izgledalo javno mnjenje u Evropi u poslednjih pet godina.

Kada se u stranu sklone politički oportunistički i populistički plotuni desničara u pravcu migranata, ova tema će ostati kao jedno od glavnih pitanja i nakon ovogodišnjih izbora za Evropski parlament. Pitanje imigracije nije samo pitanje broja ljudi koji će doći na tlo Evrope, već i tema koja se prelama na ekonomsku, kulturološku i demografsku sferu.

Ceo tekst

Nestajanje evropske levice

Nestajanje evropske levice

Pre nešto više od decenije, svetski kapitalizam se “rušio” i delovalo je da je maglovita budućnost pred snagama koje se zalažu za tržišnu privredu. Ponovo je masovno krenuo da se štampa “Kapital”. Brojni diskreditovani mislioci i politike naprasno su dobili novu šansu. Međutim, u ovom periodu politička dostignuća levice u potpunosti su izostala u Evropi.

Ova “zamalo decenija” levice, a zapravo decenija izrazite desnice, posledica je političkih zabluda levih političara i mislilaca, koja se pretvara u loše politike i poteze, a oni u loše izborne rezultate. U poslednjim anketama pred izbore za Evropski parlament, sve leve grupacije će izgubiti mandate. Socijaldemokrate će pretrpeti ozbiljan udarac kao najveća grupa, a gubitke će pretrpeti i izrazita levica i zeleni. Glavno pitanje je kako je evropska levica u potpunosti promašila priliku i zašto se nalazi u drastičnom padu.

Ceo tekst