fbpx

Novi treći put

Kategorija: Francuska

Fašistički koreni, uspon i stagnacija Le Penovih

Fašistički koreni, uspon i stagnacija Le Penovih

Stranka pod nazivom “Nacionalno narodno okupljanje”, sa simbolom plamena na grbu i ekstremno desničarskih stavova. Iako ovo može zvučati kao opis stranke Marin Le Pen, radi se o opisu francuske profašističke i kolaboracionističke stranke koja je postojala u Francuskoj tokom Drugog svetskog rata.

S obzirom da je Marin Le Pen značajno reformisala bivši Nacionalni front u odnosu na izgled i retoriku stranke u vreme njenog oca Žana Maria Le Pena, te se sada zove “Nacionalno okupljanje” i u njoj nema spomenutog oca, vrlo mračne korene ove političke snage sve je teže uočiti danas. Međutim, detaljnije analize i poređenja, mogu ukazati na prevelike sličnosti i ne u potpunosti nepostojeći kontinuitet u odnosu na prilično mračne snage francuske istorije. Postavlja se pitanje, koliko su se zapravo Le Penovi odrekli svojih vrednosti kroz vreme i da li vrednosti od kojih su krenuli mogu postati vladajuće u francuskom društvu?

Ceo tekst

Makron je ovaj put u pravu

Makron je ovaj put u pravu

„Generalni štrajk“, „Ogromni protesti“, „Pritisak na vlast“ ili „Bunt naroda protiv neoliberalizma“. Ovo su najčešći naslovi koji se mogu čuti u poslednjih nedelju dana iz Francuske. Fokus saopštavanja u medijima stavljen je na baklje i brojnost sindikalnih aktivista, dok se zanemaruje razgovor o penzionoj reformi koja je povod svega. Kada se razgrnu sindikalne zastavice i trube, iza njih se krije prilično racionalna reforma, koja je usmerena na budućnost i gađa nepravedno privilegovane u sistemu. Koliko god danas nepopularno zvučalo: Makron je ovaj put u pravu!

Ceo tekst

Četiri trenda koja su evropski izbori potvrdili

Četiri trenda koja su evropski izbori potvrdili

Medije su u proteklim nedeljama okupirali izbori za Evropski parlament. Ove izbore obeležio je rekordno veliki broj različitih interpretacija rezultata, te je u javnom mnjenju utisak bio da je svako proglasio pobedu svojih favorita.

Evroskeptično javno mnjenje proglasilo je pobedu zbog dobitaka izrazite desnice, ali je ignorisano da su ti dobici prilično skromni i da će najjača evroskeptična grupacija biti jedva četvrta po jačini u novom sazivu. Nakon skoro dve nedelje od izbora i smanjenja tenzije oko sukobljenih interpretacija rezultata, određeni jasni trendovi zaslužuju da budu obrađeni i zabeleženi kao važni za budućnost evropske scene.

Ceo tekst

Evropa neće postati islamski kalifat – ali migracije jesu izazov za budućnost

Evropa neće postati islamski kalifat – ali migracije jesu izazov za budućnost

Pretnje Salvinija da će Evropa postati “islamski kalifat” ako desnica ne pobedi. Lažne vesti koje šire paniku o migrantima među stanovništvom. Teorije zavere o velikom zamenjivanju hrišćana Evropljana ljudima drugih rasa i religija. Napadi na islam. Bodljikave žice i pragmatični dogovori sa autoritarcima o zaustavljanju izbegličkih talasa. Ovako je značajnim delom izgledalo javno mnjenje u Evropi u poslednjih pet godina.

Kada se u stranu sklone politički oportunistički i populistički plotuni desničara u pravcu migranata, ova tema će ostati kao jedno od glavnih pitanja i nakon ovogodišnjih izbora za Evropski parlament. Pitanje imigracije nije samo pitanje broja ljudi koji će doći na tlo Evrope, već i tema koja se prelama na ekonomsku, kulturološku i demografsku sferu.

Ceo tekst

Nestajanje evropske levice

Nestajanje evropske levice

Pre nešto više od decenije, svetski kapitalizam se “rušio” i delovalo je da je maglovita budućnost pred snagama koje se zalažu za tržišnu privredu. Ponovo je masovno krenuo da se štampa “Kapital”. Brojni diskreditovani mislioci i politike naprasno su dobili novu šansu. Međutim, u ovom periodu politička dostignuća levice u potpunosti su izostala u Evropi.

Ova “zamalo decenija” levice, a zapravo decenija izrazite desnice, posledica je političkih zabluda levih političara i mislilaca, koja se pretvara u loše politike i poteze, a oni u loše izborne rezultate. U poslednjim anketama pred izbore za Evropski parlament, sve leve grupacije će izgubiti mandate. Socijaldemokrate će pretrpeti ozbiljan udarac kao najveća grupa, a gubitke će pretrpeti i izrazita levica i zeleni. Glavno pitanje je kako je evropska levica u potpunosti promašila priliku i zašto se nalazi u drastičnom padu.

Ceo tekst

Šta čeka Makrona?

Šta čeka Makrona?

Protest bez organizatora u vidu stranaka ili sindikata, a solidne mobilizacione snage, predstavlja novost i za Francusku, gde su protesti česta pojava. Povećanje poreza na dizel gorivo, zarad prelaska na zelenu energiju, navelo je par stotina hiljada Francuza da izraze svoje nezadovoljstvo. Iako bi porez koštao prosečnog vozača novih 13 do 15 evra mesečno, u državi sa prosečnom neto platom od preko 2200 evra, bio je samo povod da građani izraze nezadovoljstvo po više tema. Višenedeljni protesti dali su rezultate. Predsednik je odustao od navedenog poreza, povećan je minimalac za 100 evra, a siromašni deo penzionera i radnici koji rade prekovremeno dobili su značajne poreske olakšice. Osim ovih merljivih dobitaka za deo građana, a novih budžetskih obaveza od 8-10 milijardi evra za državu, pitanje je čijom se političkom pobedom ovo može proglasiti.

Ceo tekst

Makron i zamka glasača više srednje klase

Makron i zamka glasača više srednje klase

Rejting francuskih predsednika tokom mandata tradicionalno se nalazi na prilično niskom nivou. Od Širaka, preko Sarkozija i Olanda, do Makrona, već u prvoj godini mandata rejting nosioca ove najviše državne funkcije padao je ispod 50% podrške birača. Razlozi ovako niskih rejtinga variraju od slučaja do slučaja, od neslaganja sa konkretnim politikama do skandala iz privatnog života. Sadašnji centristički predsednik, Emanuel Makron, nalazi se na podršci od 1/3 birača koji podržavaju njegov rad i 2/3 koji ga ne podržavaju (Elabe, Kantar, Ifop, BVA, YouGov i drugi). Ukoliko se analiziraju istraživanja koja su se bavila ovom temom, može se doći do jedinstvenih podataka za ovaj slučaj. Za relativno loš rejting sadašnjeg predsednika najviše možemo okriviti zamku fokusiranja diskursa i politika na glasače više srednje klase, a koja se održava na više nivoa.

Ceo tekst

Bivši francuski premijer Vals kao gradonačelnik Barselone?

Bivši francuski premijer Vals kao gradonačelnik Barselone?

Bivši francuski premijer, trenutno poslanik u poslaničkoj grupi vladajuće partije Republika u pokretu, najavio je svoju kandidaturu za gradonačelnika Barselone. Nakon višemesečnih spekulacija o njegovoj kandidaturi, kao i pojavljivanja na mitinzima podrške ostajanju Katalonije u sastavu Španije i gostovanja u raznim katalonskim medijima, Manuel Vals potvrdio je učešće na aprilskim izborima sledeće godine ispred nezavisne liste. Njegovu listu će najverovatnije podržati samostalno najjača stranka u Barseloni i Kataloniji, centristička partija „Građani“ (Ciudadanos) koja se protivila otcepljenju. Predsednik ove stranke, Albert Rivera, rekao je da je Vals “najbolji čovek koji može da oporavi prestiž Barselone i pobedi separatizam i populizam na biračkom mestu”. U ovom izbornom pohodu, Vals će imati neke prednosti u odnosu na svoje protivnike, ali i nekoliko hendikepa.

Ceo tekst

Da li Makronova Francuska može biti saveznik Trampu?

Da li Makronova Francuska može biti saveznik Trampu?

Miljan Mladenović
U maju mesecu prošle godine Emanuel Makron je postao predsednik Francuske ubedljivom pobedom u drugom krugu nad kandidatknjom desnog populizma, Marin Le Pen. Ubrzo nakon toga, svoju popularnost uspeo je da kanališe kroz novu pobedu na parlamentarnim izborima, gde je njegova „Republika u pokretu“ osvojila ubedljivu samostalnu većinu i prekinula dominaciju socijalista i republikanaca. I pored ogromne popularnosti tokom boravka u vladi Manuela Valsa, malo ko je mogao očekivati da će samo godinu dana kasnije, najmlađi izabrani lider Francuske nakon Napoleona biti jedan od lidera „nove Evrope“.

Ceo tekst