fbpx

Novi treći put

Kategorija: Francuska

Šta čeka Makrona?

Šta čeka Makrona?

Protest bez organizatora u vidu stranaka ili sindikata, a solidne mobilizacione snage, predstavlja novost i za Francusku, gde su protesti česta pojava. Povećanje poreza na dizel gorivo, zarad prelaska na zelenu energiju, navelo je par stotina hiljada Francuza da izraze svoje nezadovoljstvo. Iako bi porez koštao prosečnog vozača novih 13 do 15 evra mesečno, u državi sa prosečnom neto platom od preko 2200 evra, bio je samo povod da građani izraze nezadovoljstvo po više tema. Višenedeljni protesti dali su rezultate. Predsednik je odustao od navedenog poreza, povećan je minimalac za 100 evra, a siromašni deo penzionera i radnici koji rade prekovremeno dobili su značajne poreske olakšice. Osim ovih merljivih dobitaka za deo građana, a novih budžetskih obaveza od 8-10 milijardi evra za državu, pitanje je čijom se političkom pobedom ovo može proglasiti.

Ceo tekst

Makron i zamka glasača više srednje klase

Makron i zamka glasača više srednje klase

Rejting francuskih predsednika tokom mandata tradicionalno se nalazi na prilično niskom nivou. Od Širaka, preko Sarkozija i Olanda, do Makrona, već u prvoj godini mandata rejting nosioca ove najviše državne funkcije padao je ispod 50% podrške birača. Razlozi ovako niskih rejtinga variraju od slučaja do slučaja, od neslaganja sa konkretnim politikama do skandala iz privatnog života. Sadašnji centristički predsednik, Emanuel Makron, nalazi se na podršci od 1/3 birača koji podržavaju njegov rad i 2/3 koji ga ne podržavaju (Elabe, Kantar, Ifop, BVA, YouGov i drugi). Ukoliko se analiziraju istraživanja koja su se bavila ovom temom, može se doći do jedinstvenih podataka za ovaj slučaj. Za relativno loš rejting sadašnjeg predsednika najviše možemo okriviti zamku fokusiranja diskursa i politika na glasače više srednje klase, a koja se održava na više nivoa.

Ceo tekst

Bivši francuski premijer Vals kao gradonačelnik Barselone?

Bivši francuski premijer Vals kao gradonačelnik Barselone?

Bivši francuski premijer, trenutno poslanik u poslaničkoj grupi vladajuće partije Republika u pokretu, najavio je svoju kandidaturu za gradonačelnika Barselone. Nakon višemesečnih spekulacija o njegovoj kandidaturi, kao i pojavljivanja na mitinzima podrške ostajanju Katalonije u sastavu Španije i gostovanja u raznim katalonskim medijima, Manuel Vals potvrdio je učešće na aprilskim izborima sledeće godine ispred nezavisne liste. Njegovu listu će najverovatnije podržati samostalno najjača stranka u Barseloni i Kataloniji, centristička partija „Građani“ (Ciudadanos) koja se protivila otcepljenju. Predsednik ove stranke, Albert Rivera, rekao je da je Vals “najbolji čovek koji može da oporavi prestiž Barselone i pobedi separatizam i populizam na biračkom mestu”. U ovom izbornom pohodu, Vals će imati neke prednosti u odnosu na svoje protivnike, ali i nekoliko hendikepa.

Ceo tekst

Da li Makronova Francuska može biti saveznik Trampu?

Da li Makronova Francuska može biti saveznik Trampu?

Miljan Mladenović
U maju mesecu prošle godine Emanuel Makron je postao predsednik Francuske ubedljivom pobedom u drugom krugu nad kandidatknjom desnog populizma, Marin Le Pen. Ubrzo nakon toga, svoju popularnost uspeo je da kanališe kroz novu pobedu na parlamentarnim izborima, gde je njegova „Republika u pokretu“ osvojila ubedljivu samostalnu većinu i prekinula dominaciju socijalista i republikanaca. I pored ogromne popularnosti tokom boravka u vladi Manuela Valsa, malo ko je mogao očekivati da će samo godinu dana kasnije, najmlađi izabrani lider Francuske nakon Napoleona biti jedan od lidera „nove Evrope“.

Ceo tekst

Makronove reforme – jedini racionalan pristup

Makronove reforme – jedini racionalan pristup

Vest o padu rejtinga francuskog predsednika Emanuela Makrona česta je tema domaćih i stranih medija.

Međutim, veoma skromno se ulazi u analize njegovih poteza, zašto se sprovode i kakve su alternative u ponudi. Kada se analizira rad predsednika i vlade, prvo bi trebalo videti sa čim suočava i da li je moguće naći laka i popularna rešenje za probleme današnje Francuske, kao i kakve platforme nudi opozicija koja ga može zameniti.

Ceo tekst

Fenomen izvoza nezaposlenosti

Fenomen izvoza nezaposlenosti

Jedna od glavnih tema u evropskoj politici u prethodne tri godine bila je imigracija sa Bliskog istoka i Afrike. Ova tema je zamalo odlučila i mnoge izbore koji su se održali tokom ove godine, a dobrim delom je pomogla da desni populisti eksplodiraju sa podrškom unutar država Evropske unije.

S obzirom da je broj imigranta drastično opao ove godine i rešenja su donekle nađena, fokus se prebacio na migraciju unutar EU. Fenomen “izvoza nezaposlenosti” iz država Istočne Evrope u razvijenije privrede na zapadu, jedna je od tema kojom se bave austrijski premijer Kristijan Kern i novi predsednik Francuske Emanuel Makron. Pitanje integracije neevropskog stanovništva prebacilo se na pitanje socijalnog dampinga između evropskih država.

Ceo tekst

Sva lica evropske socijaldemokratije 2017 – 4 pravca razvoja

Sva lica evropske socijaldemokratije 2017 – 4 pravca razvoja

Početkom godine, u tekstu na svom blogu, bavio sam se analizom evropske socijaldemokratije. U toj analizi postavio sam tezu divergentnog razvoja socijaldemokratije u pravcu ili levog populizma ili reforme u pravcu centra. Kao zaključak se moglo izvući da je status quo i ostanak na sadašnjim pozicijama značio politički suicid za partije koje bi se odlučile na taj korak. Danas, nakon oko pola godine, pokušaću da odradim evaluaciju tih navedenih hipoteza. Sa vremenske razdaljine od oko šest meseci, možemo reći da se socijaldemokratija zaista kreće u ova dva pravca, ali nalazi i još neke manje pravce evolucije. Sam Pokret evropskih socijalista (PES), kao druga najveća grupacija partija unutar Evropske unije, je postao toliko heterogen da partije između država malo šta spaja osim imena. Neke su bliže klasičnim socijalistima, neke su bliže grupi liberala ALDE, dok neki čak sličnosti nalaze i sa desničarskim elementima u Evropi. Koliko je PES kao grupa održiv na dugi rok, veliko je pitanje. Ono što možemo predvideti na osnovu sadašnjeg stanja, današnje socijaldemokrate razvijaju se u četiri sasvim različita i po više pitanja međusobno isključiva pravca:

Ceo tekst

Francuske reforme III – Filip i Makron, reforme i igranje na tankoj žici

Francuske reforme III – Filip i Makron, reforme i igranje na tankoj žici

Kombinovani kabinet i težak start

Pobeda Emanuela Makrona na francuskim predsedničkim izborima predstavljala je svojevrsnu “revoluciju”, kako i glasi naziv knjige novog predsednika. Umereni kandidat nezavisne liste pobedio je istovremeno i partije establišmenta i populiste sa ideoloških polova, a na parlamentarnim izborima osvojio preko 350 od 577 poslanika.

Na prvi pogled deluje kao odlična startna pozicija za svakog predsednika i izgleda kao solidna šansa za reformu sistema koji je pred pucanjem. O poslovima koji očekuju francuskog predsednika i premijera smo pisali u našim prethodnim tekstovima iz naše serije, ali variraju od racionalizacije državne potrošnje, preko reforme javnog sektora i borbe protiv kartelisanih elita do stvaranje uslova za ekonomski rast.

Pobednički predsednikov pokret “En Marche” je na izbore izašao sa programom koji je predstavljao sintezu levice, desnice i centra, te se to i odrazilo na premijersko rešenje i sastav vlade. Za premijera je odabran gradonačelnik grada Avra i član partije Republikanaca, Eduar Filip, kao najlevlje rešenje u partiji desnice. Sam Emanuel Makron je svojevremeno bio najdesnije rešenje, u ekonomskom smislu, u celom okruženju socijalista i vladi. Ovim personalnim rešenjima je taj vid sinteze bio potpun, s obzirom da su današnje dve glavne ličnosti u državi najtržišniji socijalista i najlevlji konzervativac.

Kabinet je takođe raspoređen po ideološkim pozicijama i partijskom poreklu kadrova. Finansije i privredu su preuzeli bivši republikanci, pitanja preraspodele bivši socijalisti, ekologiju čuveni zeleni aktivista Nikola Ulo, dok su ostale pozicije zauzeli kadrovi liberala Bajrua i novih ličnosti u politici iz pokreta „En Marche“.

Korišćenje kadrova koji su poreklom iz drugih partija i koji su već neko vreme u politici imalo je i svoju cenu. Premijer Filip je morao da vladu rekonstruiše već u junu, iako ju je formirao u maju. Ministar poljoprivrede, bivši socijalista, je optužen za nepotizam, a ministri iz partije Fransoa Bajrua su podneli ostavke zbog nenamenskog trošenja EU sredstava unutar partije.

Ovi skandali su pokazali kakvi se stvarni problemi kriju unutar francuskog establišmenta i potrebu za reformom sistema koji pokazuje ozbiljne znake unutrašnjeg truljenja. Iako je biračko telo izglasalo Makrona sa velikom podrškom i na predsedničkim i na parlamentranim izborima sa reformskom platformom, javnost ne gleda blagonaklono na reforme.

Ceo tekst

Francuske reforme II – Makronova pobeda nad populističkim Scilama i Haribdama

Francuske reforme II – Makronova pobeda nad populističkim Scilama i Haribdama

Odakle Makron?

U našem prethodnom tekstu ste mogli da čitate kako izgleda današnja Francuska, sa kojim se problemima suočava i koje su probleme pokušali da reše reformisti premijer Vals i njegov ministar ekonomije Emanuel Makron.

Veliko je pitanje, čak i za ljude koji već duže vreme prate izborne prilike u Francuskoj, kako se relativno nepoznat mladi političar neočekivano pojavio sa nezavisnom listom u centru pažnje i na kraju pobedio na izborima za predsednika.

Dolazak Makrona nije bio iznenadan i očigledno je dobro tempiran još u aprilu 2016. kada je kao ministar kreirao svoj pokret za predsedničke izbore u maju 2017.

Još pre nastanka njegovog pokreta “En Marche”, Makron je kao ministar imao jedan od najviših rejtinga od svih političara na političkoj sceni Francuske. Dok su vlada, premijer i predsednik Oland primali ozbiljne udarce od populističkih plotuna i sa levice i sa desnice, ministar ekonomije je mahom ostao netaknutog rejtinga.

On je brzo svoj personalni rejting preneo i na svoj pokret, a nakon toga je izašao i iz vlade, tako sprečivši potencijalnu štetu po sebe. Iz skupa u skup, broj pristalica na njima je rastao, uskoro je oko njega bila armija volontera, a finansijeri i mediji su prepoznali značajan potencijal u nezavisnom kandidatu naspram nepopularnog establišmenta i opasnih populista sa levice i desnice.

Podrška Makrona je takođe rasla sa oko 10% na oko 20% pred prvi krug predsedničkih izbora.

Ceo tekst