fbpx

Novi treći put

Kategorija: Austrija

Kako je Kurc postao najmoćniji čovek Austrije

Kako je Kurc postao najmoćniji čovek Austrije

Političku karijeru Sebastijana Kurca, aktuelnog kancelara Austrije, najbolje je opisati kao “jedan od najbržih i najbolje isplaniranih političkih uzleta u Evropi”.

Sebastijan Kurc predstavlja političara koji se do kancelarske pozicije probijao iz drugog plana, ali veoma brzo. Iako je sa samo 31 godinom i bez završenog fakulteta postao kancelar, u vrlo kratkom periodu je prošao veliki broj javnih funkcija. Sa 24 godine postao je predstavnik u bečkoj skupštini, sa 25 godina postao je državni sekretar za društvenu integraciju unutar ministarstva policije, a već sa 27 godina je postao ministar spoljnih poslova Austrije i najmlađi političar na toj funkciji na svetu.

Ceo tekst

Kako je Austrija pre 20 godina najavila budućnost Evrope?

Kako je Austrija pre 20 godina najavila budućnost Evrope?

Na današnji dan pre 20 godina, obične oktobarske večeri u Austriji 1999, birače su iznenadili prvi rezultati prebrojanih listića koje su tog dana ubacili u glasačke kutije. Slobodarska partija Austrije i njen lider Jerg Hajder, završili su kao drugoplasirana snaga i ozbiljno ugrozili višedecenijski austrijski politički konsenzus dve glavne stranke u ovoj državi. Osim rušenja političkog konsenzusa, prvi put u Evropi ozbiljan proboj zabaležio je neko ko je otvoreno širio strah i jake “reakcionarne” ideje. Ne samo da se radilo o političkom proboju, nego i o prvom ulasku ovakve stranke u izvršnu vlast jedne EU članice. Tačno dvadeset godina kasnije, na političkoj sceni Zapada unapređene verzije Hajdera nisu ništa novo, čak su vrlo učestala pojava.

Hajder se tada nije pojavio slučajno. Bio je jak protestni glas u komplikovanom trenutku otvaranja Austrije prema Evropi i globalizaciji, uz set reformi koje su tada značajnom broju ljudi delovale da će imati maglovite rezultate. Takav momenat bio je idealan za javljanje narodnog populizma oličenog u Hajderu i kampanja koje su mogle takav sentiment da artikulišu protiv tada aktulenog “Fukujama optimizma” levog centra i starog konzervativizma desnog centra. Austrijski izbori iz 1999. bili su prvi pokazatelj kako će se evropska politička scena razvijati, iako su tada možda delovali kao izuzetak.

Ceo tekst

Fenomen izvoza nezaposlenosti

Fenomen izvoza nezaposlenosti

Jedna od glavnih tema u evropskoj politici u prethodne tri godine bila je imigracija sa Bliskog istoka i Afrike. Ova tema je zamalo odlučila i mnoge izbore koji su se održali tokom ove godine, a dobrim delom je pomogla da desni populisti eksplodiraju sa podrškom unutar država Evropske unije.

S obzirom da je broj imigranta drastično opao ove godine i rešenja su donekle nađena, fokus se prebacio na migraciju unutar EU. Fenomen “izvoza nezaposlenosti” iz država Istočne Evrope u razvijenije privrede na zapadu, jedna je od tema kojom se bave austrijski premijer Kristijan Kern i novi predsednik Francuske Emanuel Makron. Pitanje integracije neevropskog stanovništva prebacilo se na pitanje socijalnog dampinga između evropskih država.

Ceo tekst

Sebastijan Kurc i baby face PR desnica

Sebastijan Kurc i baby face PR desnica

Evropski umereni konzervativizam, kao i evropska socijaldemokratija, nalazi se u krizi identiteta. Evropska zajednica konzervativnih i u isto vreme proevropskih partija EPP (“European People’s Party”) takođe ima unutrašnjih problema.

Na jugu i istoku, partije ove provinijencije su eksplicitno umešane u koruptivne radnje poput Španije ili postaju neposlušne u odnosu na centar poput Orbana i Mađarske. Na nivou cele Evropske unije one danas predstavljaju partije statusa quo i programa bez identiteta. Umereni konzervativizam po društvenim pitanjima, liberalna ekonomija za građane i etatizam za funkcionere partije, proevropski stav i blago ili ne baš tako blago adaptiranje desnim populistima.

Ceo tekst

Sva lica evropske socijaldemokratije 2017 – 4 pravca razvoja

Sva lica evropske socijaldemokratije 2017 – 4 pravca razvoja

Početkom godine, u tekstu na svom blogu, bavio sam se analizom evropske socijaldemokratije. U toj analizi postavio sam tezu divergentnog razvoja socijaldemokratije u pravcu ili levog populizma ili reforme u pravcu centra. Kao zaključak se moglo izvući da je status quo i ostanak na sadašnjim pozicijama značio politički suicid za partije koje bi se odlučile na taj korak. Danas, nakon oko pola godine, pokušaću da odradim evaluaciju tih navedenih hipoteza. Sa vremenske razdaljine od oko šest meseci, možemo reći da se socijaldemokratija zaista kreće u ova dva pravca, ali nalazi i još neke manje pravce evolucije. Sam Pokret evropskih socijalista (PES), kao druga najveća grupacija partija unutar Evropske unije, je postao toliko heterogen da partije između država malo šta spaja osim imena. Neke su bliže klasičnim socijalistima, neke su bliže grupi liberala ALDE, dok neki čak sličnosti nalaze i sa desničarskim elementima u Evropi. Koliko je PES kao grupa održiv na dugi rok, veliko je pitanje. Ono što možemo predvideti na osnovu sadašnjeg stanja, današnje socijaldemokrate razvijaju se u četiri sasvim različita i po više pitanja međusobno isključiva pravca:

Ceo tekst